Pored toga, on u svom opusu postavlja apsolutne zahteve ljudskom biću, ali je odlično motivisao profetsku poziciju pripovedača, tamo gde je ima.

Pojavljivanje istih književnih likova u većem broju priča sugeriše da ovu knjigu razumemo kao ciklus gradskih priča o grupi autsajdera, kojoj pripada i lik pripovedača, nimalo privilegovan kao gospodar ili fokalizator priče.

U svim knjigama, ispisanim kao jedan pasus na nekoliko stotina stranica, naracija je višeslojna i u njoj se prepliću i stapaju fikcionalne niti fabule sa metatekstualnim komentarima, najčešće posvećenim jeziku naracije, kritika mentaliteta i epohe sa nekom vrstom postmodernog humora, često infantilnog. (Kritika je najprisutnija u Pijavicama gde je element antisemitizma u Srbiji 90 - ih namerno predimenzioniran, a najjača je u Ludvigu gde se autor u ' obračunu ' sa Beogradom oslanja na Bernharda, ali ga i relativizuje konstituisanjem figure nepouzdanog ili pristrasnog pripovedača).

Narode Hrvatski, bilo bi poučno da pročitate pripovetku " Vođa " srpskog pripovedača Radoja Domanovića.

Britki humor i, istovremeno, smisao tragike ljudskih sudbina i njihove apsurde, u najboljoj tradiciji bajki i usmenih priča, sačinjavaju blago ove knjige koja odaje darovitog pripovedača.

To je toliko genijalno da ne mogu da vam kažem koje pak to sve konzekvence ima: kakva kurac fokalizacija, ovde uopće ne može da sepriča o normalnim kategorijama pouzdanog i nepouzdanog pripovedača, tko gleda, tko vidi, tko priča, etc... I priča i vidi i svatko i nitko, tj.

Posle fantastičnih devet meseci samoizolacije, glavnog junaka i pripovedača u romanu Sedam strahova zatičemo kako se ' budi ' (buđenje je opisano kao pucanje jake opne) u izobličenoj sadašnjici, svetu utvara/fantoma i u tom momentu on po prvi put svoje okruženje vidi u pravom svetlu, onakvo kakvo ono zaista jeste.

Ipak, devet Pavličićevih pripovedača ima šta da kaže o onome što je gmizalo ispod palanačkih naravi.

Epizodu u Brazilu vidim kao mogući uvod u sledeći Sejranovićev roman, diskretno sugerisan i budućim poslom pripovedača.

Pored teme roditeljstva u svim njenim vidovima priče iz zbirke Nahrani me dotiču se i druge već od ranije prisne teme ovog pripovedača - ljubavi i odnosa među partnerima.

Lik pripovedača jedna je od zanimjivijih stvari u romanu.

Treba biti na oprezu jer se svako poglavlje tiče života samo tog svedoka i zbog toga je podređeno njegovom pogledu na stvari, što u krajnjoj konsekvenci vodi do pitanja o pouzdanosti ovih pripovedača.

Druga stvar koja intrigira u vezi sa pripovedačem jeste razlika u znanju koja se pokazuje interpolacijama i intervencijama u tekst od strane pripovedača, a koje su izgovorene sa vremenske distance u odnosu na vreme u glavnom toku romana i iz njega izdvojene različitom tipografijom.

Nekropola počinje dolaskom pripovedača u logor Natzweiler-Struthof dvadesetak godina nakon rata, u trenutku kada je taj logor već pretvoren u spomenički kompleks.

Koščec će se potruditi da do maksimuma umanji mogućnost da nam se iko od likova u romanu svidi, da sa bilo kime od njih saosećamo, uključujući i pripovedača.

Naime, likovi pripovedača i Mirze načinjeni su sa potpunim odsustvom autorefleksije.

U skladu sa hrišćansko-islamskom histerijom koja je nastupila u tranziciji, normalna je pojava romana koji će opisivati religioznu shizofreniju, upravo stoga što je kroz takav oblik pripovedanja u kojem nije uvek najjasnije šta je istina a šta ne, odnosno pouzdanost pripovedača je potpuno dovedena u pitanje, moguće sa bezbedne distance kritikovati, a da vas ne uzmu za ozbiljno, ili?

Prema žiriju, u kojem su bili Nikola Strajnić, Vladimir Gvozden i Jovan Zivlak, Albahari ' manirom vrsnog pripovedača govori o našem svetu i vremenu, o akterima iz našeg prostora, u tradiciji jedne moderne, sugestivne i senzibilne pripovedačke umešnosti... ovom knjigom dokazuje da nitko u srpskoj književnosti nema tako modernu percepciju ili organizaciju pripovetke '.

Mislim da je, kako i piše u romanu, mada se to formalno odnosi na pripovedača, priča izabrala mene.

Upravo to uzimanje stvari zdravo za gotovo, odnosno suzbijanje i odsustvo nade, s jedne, i očaja, s druge strane, odnosno život od dana do dana, čine Pahorovog pripovedača normalnim čovekom u nenormalnim vremenima.

A to, čini mi se, zahteva novi pogled, pogled nekog pripovedača koji se može iskreno čuditi.

Gledan iz ovog ugla posebno je značajan dvostruki identitet pripovedača kojeg će se on do kraja odreći.

U trenutku kada se ove dve priče neminovno spajaju (da batalimo za trenutak Deridi tako milu Zenonovu aporiju o Ahileju i kornjači), dolazi do mešanja treće perspektivne instance, uredničke, koja je u stvari odgovorna za čitav roman, čime se simpatični (onaj koji izaziva simpatije, onaj sa kojim se saoseća) lik pripovedača dovodi u sumnju, a samim tim i njegova priča, u čiju verodostojnost čitalac mora da posumnja.

Previše natreena Knjiga Kod Yvesa (Profil, 2010) Ivice Prtenjače, poznatog pesnika, pripovedača i promotera književnosti jedan je od ovih, gorepomenutih nesretnih spojeva, krivih srastanja (da iskoristim jedan od šlagvorta iz knjige) koji ne uspeva da se uzdigne iznad prigodnosti.

Da je reč o nekoj priči ili noveli, ovakav postupak bio bi legitiman, svedočeći o uznemirenoj ubrzanosti pisanja ili ispovedanja, odnosno o stanju nestabilnosti lika pripovedača.

Sledeći vremenske odrednice godišnjeg ciklusa koje dominiraju knjigom, pokazaće se da ona u stvari predstavlja jednu vrstu biografije pripovedača, kolaž epizoda skupljenih kroz život koje bi, valjda, trebalo da pruže opravdanje, pravi razlog, da daju odgovor na pitanje zbog čega se on zanima kuvanjem, odnosno da pruže uvid u način na koji je sticao majstorsko pismo u kuhinji.

Iste godine je priredio i zajedničku knjigu mladih pripovedača pod naslovom Pseći vek.

Oba (zbivanja navodno realnog sveta i istorija) su spojena funkcionalnim razgovorom izmedju pripovedača i agenta spirituel; autentičnost obezbeđuje neprikosnoveni Glas.

Kada demoni vide da mi čuvši smešne reči želimo što pre da se udaljimo od štetnog pripovedača oni u nama rađaju na lažnosmirene misli: " nemoj da ga ražalostiš ", sugerišu nam, ili " nemoj da pokazuješ da si bogoljubiv više od ostalih " itd., ali ne treba im verovati, već treba pobeći što pre (4, sl. 1, str. 5).

Borbu starog i novog sveta - onog koji veruje u nadmoć sudbine sa onim koji smatra da se sudbina mora uzeti u svoje ruke maestralno je ocrtao jedan od najboljih mladih pripovedača Balkana.