Sada je sve to iza mene, i ne želim da se prisećam tih dana.

Evo, na sam spomen patkice cure mi sline jer se prisećam one koja je dala svoj život da se mi divno osećamo, a koju smo za prošlih blagdana vadili z role.

evo, prisećam se govora predsjednika Ive. kao da je bilo jučer. izmeđ ' ostalog čovjek je spominjao nekakvu hrabrost i opet u nekoj borbi. elem đelem svi mi znamo nekaj, pustimo sad na stranu poluvelike ribe u remetincu, pustimo hac u pac i ostale maestre, diplomce, rajngle i lonce. dakle, svi mi mali znamo nekaj, al idemo redom. recimo ja čula nekidan od jedne susede kak je njena sestra od njene susede ošla u invalidsku i platila petnaest soma eura. kao ženska digla kredu i sad je u invalidskoj. bilo to ove godine. dakle ima toga. i sad... kaj da se dela. kak da se bude hrabar. odeš na sud s dokazima i čekaš tri godine za prvo ročište. ovak i nemaš dokaza, pa sve rekla kazala. ili na općinu... trebaš neku dozvolicu. veli meni tu jedna druga suseda kak je " iskopala " vezu i kak bu dobila nekaj prije reda. i to neki dan, jel? no, ja bih sad trebala biti hrabra i javiti da mi je suseda " iskopala " vezu i nek to vide. prvo bi mi suseda iskopala oči, a dokaza ne bi imala ni za pol pereca. mislim ja uopće ne trebam gibat iz kvarta da čujem kak funkcionira država, a kaj bi tek da dojdem do konja bana. i zato bih ja išla malo obrnuto. ja bih lupila strah u kosti tim " malim ljudima ". jer kaj, sve počinje od malih ljudi. neki tamo mali ljud se rodi u pripizdini, pa tak malo hvata vezice, pa veze, pa vezetine i postane veliki ljud i onda daj ti razveži tu čvornatu naslagu. nego da se lupi iz korijena, iz sjemena ne bi majci više pleo vunu tamo neki pizdonja što otkupljuje nedjeljom grijehe za dve kune lemozine. brat bratu i sestra sestri taj mi se proces, ako do njega i dođe čini dugotrajnim. s obzirom da nam prijeti izgledno ledeno doba, a u europu ulazimo možda u godini kad se predviđa propast svijeta. potonje mi je izglednije. fata me depra. samo za taj osjećaj, da kad radim pošteno ne osjećam da pušim i da sam majmunica. može li se u Hrvatskoj čovjek poštenim radom obogatiti? i ono... Ivo je najavljivo nekaj posebno na inauguru, a ono cvil cvil crn bel... di su majke ti bile Majke? što je to bilo posebno osim kaj nije skoro nikog bilo iz belog sveta, pa se to opravdalo kako smo postali neinteresantni u pozitivnom smislu. kak neko more biti neinteresantan u pozitivnom smislu? nisam potonula, al ' nekak mi spasilačka služba izgleda sve dalje i dalje na vidiku. najlepše je stipi, lukavcu starom he he. treba se takav rodit. u Hrvatskoj.

Da, da, prisećam se kroz maglu da je upoznao drugaricu s kojom sam išla na more.

I onda sam počela da se prisećam, najpre svog imena, a onda i drugih stvari, ali sećanje na to stanje mi je ostalo.

Sada dok gledam Survajver, prisećam se da su nam najveći trn u oku bili Goca i Marko.

Prisećam se gde sam bio i šta sam radio proteklih meseci.

Prisećam se, iz vremena sopstvene mladosti, studenata maoista, koji su propovedali i sprovodili " seksualnu revoluciju "; kada im je bilo ukazano da se u Kini, tokom maoističke kulturne revolucije, podrazumevao ekstremno " represivni " stav prema seksualnosti, oni su spremno odgovarali da u njihovom svetu - životu seksualnost ima potpuno drugačiju ulogu, te da ne treba da im namećemo naše standarde " represivnog " - njihov stav prema seksualnosti deluje " represivno " samo po zapadnim standardima...

Negde u to vreme, u Parizu, u robnoj kući, prisećam se svega što znam na francuskom. Why don t you speak English?, prekine me nestrpljiva prodavačica s teškim francuskim akcentom.

Neka tebe ovde, među svojima: rofl: Jel znaš ti Ruprechta, di je on?: confused: Ne znam tog Ruprechta, mada se tog nicka maglovito prisećam sa onog starog Monitor.hr foruma.

I ja se prisećam dana kada se nosilo parole, positovjećivalo, zavjetovalo, plakalo.

Malko se prisećam kak se na tem gruntu z iže ka je bila na desno, po štenga spušćal Jurić kaj su mu govorili Pudla, s kem sem se kešneje polumil.

A prisećam se i bombardovanja pošto je ovih dana godišnjica.

Lepo mi je kada se prisećam svog prijatelja jer kada neko umre, njegov život se nastavlja kroz naše misli i pominjanja

Izvinjavam se, samo se malo prisećam istorije

Ne mogu više ni da pišem, suze mi dolaze na oči kad se ovako prisećam kolika je to bol u srpskom narodu..