Veroniko, Ti koja si imala odvažnosti da prkosiš hajci za Kristovim stopama, I da prekoračiš nevidljivu granicu koja odvaja osuđenika od ostalih živih, Daj nam, nama također, hrabrost da priznamo i da se približimo Istini, vrijeđanoj, neprepoznatoj i prognanoj iz ljudskog društva, Ti koja, u vici gomile što o vlastitom bijesu nije razumjela ništa, ču samo nepobjedivi žubor svoje samilosti, Spriječi da ostanemo gluhi na žalbu onih koji idu u smrt; Veroniko, ti koja si u svoje ruke uzela lice Spasiteljevo, kretnjom čiju ljepotu predaja nikada nije zaboravila, Moli za svoju braću u nastavku povijesti imaj sućuti za njihovu slabost, nedostatak vjere i ljubavi, Ti koja nisi znala za strah, I koja si, trčeći svojim platnom obrisati krv i znoj trpljenja, Primila izmučeni lik božanske ljubavi

Prkosiš nečemu, ali ni samom ti nije jasno zašto.

Samo On daje život i uzima ga, od kuda ti smjelost da Mu se inatiš, prkosiš?

Ti koji odmahom ruke prkosiš mračnim poljanama...

Mirna, mrziš sebe što si takva. pljuska od tate je TVOJ AFEKT, importiran u oca, na javnome mjestu. previše se voliš, narcistički, otac ti mora pljuskom dokazat što je prava frajerčina jer takvog nisi znala u životu pronaći za sebe. " a tata je kriv " jer mami se pred njim ne usudiš ništa reći, ako je i kriva. ljubav sa ženom je potraga razumijevanja-sa-majkom jer obje mislite da stari nije bio pravi, nego je frajerčina zato jer je otac pa ima pravo biti strog, i zato mu prkosiš. on to oblikuje, iz tvoje vlastite mržnje, a moralabi se sama oblikovati. mama je bila prejaka u odgoju, kao i kod l. lohan, nametljiva, pa su kćeri lezbe, ne potpune. imaš sad neki lezbo-individualitet, ali nemaš zrelu self-konceptualizaciju po c. g. jungu ili moralnu-individuaciju po jeanu piaget-u. mamu si, kao, više cijenila u životu, a zato ti lezbo društvo sa ženom omogućava da razvijaš neki odnos " vjernosti " jer si imala strah-od-odvajanja kao dijete. starci se izgleda baš nisu nešto slagali u braku, NISI IMALA PRILIKA VIDJETI KAKO SE DOGAĐA HETERO-LJUBAV. ne brini, i hetero-jebaljke idu na redaljke a takaj imaju probleme sa sobom, ali nemaju hrabrosti igrati na tvoje karte, a i ti igraš samo privremeno jer problem je dublji kod tebe i tiče se " nagosnkih zlodjela " a kasniej " sadizma " i " silovanja ". ti nisi nabildani mačo da bi sama silovala, zato ozbire i morale svojih bližnjih siluješ svojim lezbo životom, a zapravo zoveš u pomoć po nekim drugim pitanjima nezadovoljstva-života. ali sva su plitka, nisi ugrožena, ne brini. puse. u afektu si. ohladi malo. žuriš se u dokazivanju vlastite " pravde " pa nemaš vremena da nagone sublimiraš u nešto kreativno ili u učenje, recimo o dzogchen-meditaciji kak sad bude moja mila Moralkica. kužiš? sublimiranje je često obrana-od-neželjenih motiva ili strategija. svi znaju da bi morali bolje raditi, a neće im se zalagati, pa to sublimira u brzo gorenje i blud i drogu jer jasna KULTURA TRANZICIJE, BRAKA, OBITELJI, KAPITALIZMA, ZABAVE ovdje uopće ne postoji. to je to. puse.

RONJO tko si Ti da se ponašaš kao bog i prkosiš narodu a taj isti narog iz svojeg đepa plača tvoj lagodni život.

- Što ti prkosiš meni, skrbniku svome?

Otac je nezadovoljno rekao: »Ti pušiš i još prkosiš; a pušenje je nezdravo, prkos je znak zlobe i gluposti...« I tu mi je pokvario veselje.

Slušaj (čitaj) me dobro ti što beharima prkosiš.

Jedan si dan u redu, stoički podnosiš sve to što te okružuje, čak i prkosiš, da bi ti odjednom došlo svega dosta, dođe do zamora materijala pa se počneš tresti i povraćati.

zaboravil sam, nekaj vrlo važno... dakle, ne samo STRANAC U NOĆI jer to je neodređena situacija, to nije u redu kad se propituje stalna ljubav i veza. stranac u noći je poput barbare (strankinje) - za-jednu-noć. sjednite oboje, ali ne u postelju, za stol... i onda se pitajte JESMO LI JEDNO ZA DRUGO, JESAM LI ČOVJEK TVOG ŽIVOTA, JESI LI ŽENA MOG ŽIVOTA? i to je to. umjesto bračnog ugovora ide papir na koji ćete tri sata pisati zašto mislite da ste jedno za drugo, svatko na svoj list. tak vam je to, ako veza mora bit ozbiljna. ona može biti i nadrilana, intermitentno, onak na prepad, iz nekih jakih strasti, kao kad ildiko pliva preko brzaca, ali to je već igra za illuministe duha, to je previše astralno... kak bagrem kada te opije miomirisom. dakle, jeste li jedno za drugo i zašto? i basta. imate jedno fantastično djelo iz indijske kulture, dakle nama strane, a to je yoga vasishta, nekaj predivno i logički briljantno. nedaj da te drugi sjebu zato što patiš od ljudskih obzira koji te lome tamo gdje si JA-EGO-MOJE. slušaj srce i dušu. oblikuj partnera u tome, a ne sa cijelom ulicom. ili u bhagawadgiti, kad kaže na 2.62 - 63 da mišljenje o stvarima čini da na njima visite, a gospođa koja pita očito visi na mišljenjima drugih. vezivanje rađa sklonost, a sklonost zatim zloću i ojađenje, kada shvatiš da te ti kojima si vjerovala uopće ne kuže, ali ni oni ne znaju kak sebi stvoriti rajski vrt, pa im ne zamjeraj. iz zloće i srditosti idu iluzije, a iluzije unište sjećanje. uništeno sjećanje potkopava moć prosudbe pravilne i to je naša propast jer će na kraju ispast da si živjela tuđe, a ne svoje prosudbe, tuđe a ne svoj život. eto, zato ste DVOJE. a ako se volite jako, jasno da će i tvoja i njegova familija cvasti jako, to je jasno, te da će biti zadovoljni, OSIM AKO NJEGA IMAŠ ZBOG NEKOG NJEGOVOG ROĐAKA, ILI PRKOSIŠ NEKOM UGLEDNOM I BOGATOM MANAGERU ILI BOSSU, KOJI JE TAKOĐER IZ NEKE DRUGE KULTURE PA MU DAJEŠ SIGNAL, jer svega ima danas po svijetu, a ponekad si i sama toliko nasugeriraš duplu istinu da sama povjeruješ da je tako. prema tome, izdvojite se na stan i živite sami, za početak, ali nemoj onda vjeru i kulturu u kojoj ga je mati rodila pretvoriti u mtv, cnn i sitno holivudsko seksanje, jer onda i jedno i drugo gubite. nisam mogel izdržat, hoću samo pomoći, a vi ostali isto pišite više, pa neka promisle. je, tak je to.

Nemoj misliti da si me uspio prevariti Niti da mi život možeš tako lako pokvariti Plakat ćeš za mnom, jer odlazim Svijetu dajem srce, suncu dolazim Ne mogu podnijeti više tvoje puste laži Ne mogu kad drugi za ljubav me traži Ne mogu čekati da mi kažeš da me voliš Da napokon mi svoje srce otvoriš Znam da sada to doživjeti neću, Pa zato kod nekog drugog tražim sreću Previše mržnje u srcu nosiš Previše meni i svijetu prkosiš Čekala sam te dovoljno dugo Ostavljam te voljeni moj, moja tugo

' ' Kako ' ' - reče sveti Ambrozije - ' ' ti dolaziš ovamo da prkosiš zakonu Božjemu? ' ' ' ' Nipošto ' ' - odgovori car - ' ' ja štujem božanske zapovijedi, a jer mi crkveni zakoni to zabranjuju ja neću poći preko svetoga praga, već te molim da me od mojih vezova razriješiš i sjećajući se Božjega milosrđa da me dalje ne suzdržavaš od onih vrata koja Gospodin otvara svim onima koji pokoru čine. ' ' ' ' Ali reci mi ' ' - reče sveti Ambrozije - ' ' kakvu si pokoru činio i koja si sredstva upotrijebio da iscijeliš svoje teške rane? ' ' Car odgovori: ' ' Tvoja je stvar ta sredstva propisati i prirediti, a moja je stvar prihvatiti ih. ' ' Sveti Ambrozije uvidi njegovu veliku skrušenost i dozvoli mu da uđe u crkvu.

Ok, možete reći ti si neobuzdani slobodnjak, prkosiš svemu živom s onim svojim: ' kaj nam pak moreju? ' A ipak baja moj ti imaš zavjet poslušnosti.

kaj se djece tiče, vidi ovo.... mila dactylorhiza latifolia, dok te prebiram s kurčevom glavom i motam se s njom oko tvoje " lude čerešne " koja te do ludila dovodi. vele gospoda, " klitoris " i " kunilingus ". ja ništ ne velim. ja ti kružim jezikom. ja ti cekam. ja te čekam. ti grmiš vu sebe i javčeš kak ponorela, kakgda bi nekam vu tajni svet zamišlanja tonola, gde baš nećeš biti gospodarica (kao recimo M) nego oćeš biti lomna i ponuđena za Ljubav (a kad to tražiš ne vidiš druge, ne?). ponuđena za jeb. za tesanje, drago moje. za ludovanje naše.za spajanje. za svršabaaaaa dok se šprica topla magma, tebe se šprica i - ti si ta koja rado vu tom času noge stišće i kapči me, nesem to ja. vrhunsko ožmekavanje tvoje vroće mokre blazinice, ne li? koja ti pod čerevcem dršće i koja cmuže dok ti dojo orgazmini-materini-konvulzini, dok me kapčiš zamišlena vu Nas, vu Dvoje (dakle, kako djeca, a sad ti to ništa nije bitno, nemrem to skužit, jer iz veze su sa njim, nisi ih na ulici našla). ja sem z ptičoki malemi za tvoje žgance se jagmil. ja sem z grlicami strplivo čekal tvoje krušne mrvice i kap vode s tvoje roke. onda sem ti od silne radosti popeval. a i ti znaš na kurcu zajodlati. se so se srake vu te vrgle, si deteli. a jastrebi i gladne vrane vu me (volim soundtrack iz " vrane ", divno je), jer znaš kak sem te klucal i čehal (a gdi je sad ta strast nestala, M), ono perje toplo koje vu srcu imaš, dok išćeš svoja nebesa za svršavanje, za da-ti-doje, da te zažegla, da ti karlico spumpa, da ti ruškico med nogami stepe. negda ti doje da popovo modo rušćeš, euonimusa evropskoga, ili frangulo otrovno, jer me plašiš s tem da si za ljubav veliku (svi to traže i više je imaterijalno nego materijalno stanje vezivanja) sakaj vu stanju napraviti, i vmreti. ali onda se svenak predomisliš pak si poželiš na kurcu si vmrti, više pot za redom. i onda spiš kraj mene, i ni bog ne zna kak si se samo-rešila, ali vidim da se jesi i da si mirna, i samo bog, morti ni on, ne zna kaj ti je vu te čase v glave i v duše, dok tak smirena počivaš zagrljena z menom. jer samo bog bi znal kaj Žena zaprav je, on si jo je stvoril. drugi den si rekla da boš viburnumsko lantano žvakala, ali si se samo malo z bršlanom i virđinijskem duvanom bila premazala, pak so ti se malko fleki i diznice poitali po lepe kože, a to bi trebalo bilo reći da samo za me trpiš, i da boš još i cvetje rododendronovo žvakala i cekala, alpsko ružo, ako te ja ne bom štel, žvakal, cekal i čekal. zanavek. neje mi bitno kaj znaš sakaj o cvetju i živlenju. važneše mi je kaj me voliš, iskreno. kaj se na te morem zanavek oslanjati. jer nesmo suvo lišće na poto. mi imamo i drugo jesen. ali svejedno znam da jesi cvet, dok ti napravim tak da počneš cvetati i dok čekaš seme da doje, da te vnutre jako zatopi, jer to ti je veliš lepo osetiti, ne li... a i muškoga mleko peče, to je tak... i dok se to kaj smo skupa prešli premišlaš vu svoje glave, neje mi jasno, kak samo tak moreš z drugem otiti, a znaš da te rada imam i da mi bo žmeko. vu tebe je beteg, znači, neje vu mene. to je on beteg dok nesi smirena kak treba, ali ne zato kaj te muško neje stisnolo kak treba, nego zato kaj mu nesi rekla se kaj te muči i to stalno tajiš kak nekakva zmija betežna, kak vrag koj nekaj zlo smera. naj ništ skrivati - rekel sem ti da te volim. ah, draga, micika, ti jedino vu gluve noći bečiš do kraja i ne sramiš se pokazati da za pravo ljubavboš i plazala v blatu veprinskom, vu svinjske grabe, i z blatom se kitila (a zašto nemaš potrebu to mužu napraviti?) (zato jer ste mnoge prodane za bogate igrače i tako ste i odgojene, pa ti je kurvanje poslje kao nadoknada za poniženja, ali to je zapravo rasprava sa tvojim i njegovim roditeljima, ne s njim). samo vu gluve noćo pametna ženska glavo diže prema nebu, dok se nasađa na kito, i dok si išće slobodo i velika stanja srca. imaš na to prav, imaš bogme, nesem rekel da nemaš.vu megle i pod zvezdami, med paprati i ivančicami z mekote cepetove mi smo imali našo mešo i našo spoved i liturgije, daleko od sveta, od sega daleko, PAK NEJE NI BILO NEKOGA NA KOGA BI SE TI OGLEDALA, KOMU BI GLUMILA ELITO, S KEM BI KURVALA ILI PREMIŠLALA, I NEJE BILO DRUGI ŽEN DA IM PRKOSIŠ S TEM KAJ TE BAŠ JA TE NOĆI I TIH DANA JEBEM BOLJE OD HEKTORA, KAJ JE ZNAČILO DA SI JAKO VREDNA.

u tvojim očima Narcis se čudom ogleda ne vjerujući tvojoj ljepoti vino u vodu bistru Dionis pretvorio zbunjen tvojim nježnim tijelom Adonis taj bog ljepte i želje nije te svojim čarima osvojio za tvojim stopalima sjetno uzdišući lome žezla svi bogovi svijeta gledam te kako s bakljom plama Veneri prkosiš na Olimpu ljubavi igraš se nebom čvrstinom postojanja sigurnošću svojih osjećaja u iskoni tvoje krvi kotrljam se skriven, oči me tvoje ne mogu vidjeti skrivam se tišinom kako bi me mogla svojom mekom dušom pronaći čekamo trenutak koji u nama spava kako bi se nama probudio Zdravko Odorčić

Je li moguće da unatoč svim lažima kojima nas truješ ti i dalje prkosiš logici i estetici?

onda ne misliš na poeziju ili na velika djela ili na politiku ne prkosiš Bogu malen si kao zrno graška dok čekaš da bol prestane.

Nešto te drži, ne da ti da raširiš krila, da se baciš bez straha sa litice, da grliš sunce i da prkosiš vjetru.

Miriše šuma brnistra još cvita Gušta se u hrani što je uloviš i ubereš i preliješ žutim zlatom.. ujem.. a onda kad sunce dođe na zmorac palimo makine i odlazimo na more.. loviti lignje a valja jugo.. nekad mu prkosiš, a nekad ne.. Pričali smo o tome.. o prilikama i neprilikama na moru..

Sad te vidim ispod svijetla uličnih svjetiljaka golog i ranjivog Krijesnice snova oko tebe lete Život smo promijenili njegov tijek izmijenili Dali pogrešno ili pravo sada je sasvim svejedno Samo sjećanja nam ostala u ovim maglovitim jutrima Ti i tamo dalje stojiš poput kipa prkosiš Takvog ću te pamtiti u riznice sjećanja pohraniti A moje more mirno sada je bez tebe..

Ti si teenager i tvoje je da mi odgovaraš i prkosiš.

Ako prkosiš, urote se svi protiv tebe.

Ovako ti samo kao korisnik kažem samo da si potpuno nezanimljiva, samo trolaš, svađaš se, prkosiš, imaš antipatije prema shamanu, florine i drugim korisnicima koje nerijetko pokazuješ, obična si babetina i domaćica koja topi svoju domaćinsku dokolicu prepiskarajući se i prepucavajući s drugima promičući neke svoje uske životne nazore i etiketirajući ljude koji nisu slični tebi.

E onda izlazi iz Dženneta - reče On -, ne priliči ti da u njemu prkosiš; izlazi, ti si, zaista, od onih prezrenih

Nekada toliko prkosiš sreći da te ona ipak odluči kazniti ali svejedno te i u toj kazni malo pomiluje... tek tako da ne možeš pljuvati po njoj i reći kako nemaš Sreće...

Ma, počastila se ja s " nešto " jagoda.... a i ti strumfgoda, prkosiš s tom slikom.... (šalim se)..

Možeš samo da se kofrčiš i malo prkosiš i na kraju da budeš kažnjen zbog svog mizernog egoizma

I uopće sad nema veze što si dembela, što uzrokuješ totalne pomrčine i što prkosiš svim estetskim kriterijema poznatim ljudskom rodu..

Prkosiš zdravom razumu i narušavaš običaje