Vjerojatno najvizualniji informatičko-povijesni artefakt koji svjedoči o tome je legendarna Appleova reklama s pužem koji na leđima nosi Intelov procesor.

Pužem najprije polako, a kad sam prešao pola puta, požurim.

Prema važećem Pravilniku o visini naknade štete prouzročene nedopuštenom radnjom na zaštićenim vrstama osoba uhvaćena s pužem Mitra zonata platit će kaznu od 8.000 kuna.

on, muž, kaže da ja jako kočim to nešto među nama. a ja opet sa svoje strane osjećam da on koči da se ta rijeka ljubavi razlije kako spada. kad sam ja jako mekana, topla i prijateljski nastrojena onda je i on. no, čim se to promijeni, čim postanem nervozna ili malo povisim ton, gotovo je. nema priče. on se zatvori i šuti danima. ja se mučim, pužem za njim, molim ga da se otvori. jako mi je smetala ta hladnoća.

Upravo tako, ako bismo ovaj film stavili u utrku s pužem, osvojio bi drugo mjesto.

Pitajte djecu treba li za pokus uzeti praznu puževu kućicu ili onu s pužem.

Pužem svojom stazom, ne osjećam ništa

Drugo predjelo, Carpaccio od palamide sa pužem - morskim turbanom (slika3) u ulju od bjelice, vas osvoji već svojim izgledom, gotovo da podsjeća na neku sliku Miròa.

Pužem ispod sjedala, između svakojakih cipela, kičastih kopačaka bez čepova, oštrih špicastih papaka i klaunovskih postolja japijevskih uniformi i vođen mirisom pekarskog smeća, razmotam jezik na pod i vučem ga sve dok ne osjetim mrvice koje su proždrljivci bezobzirno razbacali ispod sebe.

Takvi strojevi s pužem, porijeklom iz Italije, u " Poljocommerceu " stoje 2135, a u trgovini " Sjeme " 2590 kuna.

Kopam si rupu i u tome uživam, potrbuške pužem u rovovima udaljenima 20 godina, kroz slojeve koji su vjerojatno pobjegli redateljskoj i scenarističkoj mašti, važem implikacije svake riječi imajući na umu da su 80 - te, da to gledaju djeca, ali i roditelji, da rima ostane rima, a za nagradu ću dobiti pismo gledatelja u kojem traže da me zatuku metlom zato što nisam naučila da two na engleskom znači dva, a ne pet. (Na tu temu i još neke druge, pročitajte genijalan post moje drage kolegice)

Sada se očekuju novi koraci splitskog kluba, to jest pravi dogovor s Brankom Pužem.

da nema tebe bilo bi dosadno. prema tome molim te da ostaneš da se raspravljamo. ljepota je i u tome da možemo izraziti mišljenje, jel ' tako. nemože se nitko uvrijediti ako se netko ne slaže s njegovim mišljenjem. naravno da nisam došao do sadašnjeg pogleda na svijet i život na lagan način, već gutanjem govana, patnjom, boli, prevarama. itd, mogao bih knjigu napisati ali se ne sjećam više. odlučio sam zaboraviti i rasteretiti psihu ali su ožiljci trajno ostali a oni te čine mudrim. interesantna stvar da ljudi koji su te povrijedili i uživali u tome kada im priđeš otvorena srca kao da se nije ništa desilo počnu bježati od tebe. da. fora. probaj. savjest ih goni dalje od tebe. sigurno da ne pužem u parku i gledam tratinčice kako rastu i govorim rasti mala tratinčice život je lijep. bljaaah. prvu stvar koju moraš srediti je stanje u glavi. sve kreće od toga, od pojedinca. ali nažalost pojedinci pokušavaju srediti sve oko sebe samo ne sebe a to je greška. nemožeš promijeniti svijet ali možeš sebe. a kad sebe promijeniš onda će se i svijet prema tebi promijeniti. probaj.

Vjerujem kako bi svaka druga tvrtka osim Applea bila sudski spaljena zbog reklame s pužem i s nagorenim bunnyjem.

Jedan od slijedećih padova je bio taj da sam se umalo našla na kavi s onim Smotanim što me već godinama maltletira... a nalaženje na kavi s njim znači i nešto više, mnogo mnogo više, da se to dogodilo vjerojatno si to nikad nebih oprostila, ali u tom trenu kada pužem negdje duboko, kada me šutaju svi moji kompleksi, kada mi nedostaje pažnja osobe suprotnog spola (neću navesti nikog jer trenutno nemam na nikog fiksaciju), kada mi treba da mi netko malo laže da sam privlačna, on se javlja ko da je znao da će nešto ovaj put postići... i umalo je... od toga da napravim glupost me neznam što izvuklo... neka čudna svjesnost da tražim krive stvari na krivom mjestu... i znam da mi to nije slučajno palo na pamet... imam ja svog anđela čuvara...

Vježbaju sa mnom, nekad su jako dosadni i stalno mi govore:« Sine, stani na desnu nogu. »I teta Snježanine ruke 7 godina me uče kako da pužem, sjedim, stojim, kako da napravim korak.

Ja sam puzačica... ja pužem... i kad mi netko veli, ja bi te malo gazio, ja se taman namjestim da mi probije rebra... i sada pužem, cijeli hebeni dan pužem... a zašto, zato što mi neda priliku da mu velim da je konj, da mu velim da je đubre, da mu velim koliko me boli ta njegova šutnja, da mu velim da sam ga gotovo zaboravila u ova 3 tjedna... sve do danas... kad je đubre iz prostog bezobrazluka uključio taj glupi msn, i neće da mi se javi...

Murex brandaris smatra se najpoznatijim pužem Mediterana.

A zakaj se sramotite s tim pužem.

lepo je vremo došlo. a grdo je vreme prešlo i ni vrag da bu sneg padal al sigurno nebu. jerbo da sat opane na takovo sunce mam bi se otopil. i onda je bolje da niti ne pada jerbo mu toga opče neje treba. čerešnji več ima zreli i ja saki den nagovaram davoricu kaj bi išli nekam na čeršnju al on veli da nema čaz i da bomo išli drugi put. al on to sigurno neče iti jerbo se navek seti kakovi so nam se kravali događali dok smo bili mali pa on onda ima loša izkuztva na to se skupa. al ga ja sikak bom probal nagovoriti. samo negdi naberem čerešnje i dok mi jož malko oztane za jezti jož deset dvajzt komadi onda ga pozovem nek doje k meni. i onda dok se on taman zalaufa da bu jel čerešnje a njih več i više nema. i onda bu dobil volju i pemo lepo na čerešnju. sat nam nišče više nikaj nemre jerbo više nesmo deca kaj bi nas nešče zlemal kak nas je ono stari trepotec i davoricu z bičom. samo nek sat proba nešče mam mu z vratom obrnemo na se četri strane sveta i čerešnju mu sprepilimo z motorkom pa i z cirkularom ak treba. pa nek onda vidi. al davorici se nejde zbog jenoga drugoga razloga i ja to tođno znam. jerbo jemput taki izto dok smo bili malko menši i dok smo išli na čerešnju i veli meni davorica el idemo branko. a velim ja njemu idemo. i tak smo lepo krenoli a kak smo znal da je čerešnja malko dalje jeno dva kilometra na poprek tak smo si zeli i sendviče z majunezom i soka za dve tri litre. i onda smo polako hodali i jeli sendviče i pili soka od pravoga pravcatoga limuna boni kvaliteta. i tak taman dok smo pojeli se kat eto ti naz pret čerešnjom. a veli meni davorica u jebate branko sat nam ove čerešnje budu pravi dezert. i tak smo mi spuzali gore. prvo sem ja davorici napravil lojtricu onak kaj denež dve ruke i przte sprepletež a davorica mi je tak negdar negdar i na glavu znal stati. a dok je on spuzal onda je lepo poprijel soka kaj nam je jož oztalo kaj si bumo čerešnje poteravali i meni je pomogel kaj spužem jerbo mi je dal ruku. i velim ja njemu ja ti davorica idem na vrj jerbo su tam najbolje čerešnje a davorica je otišel na jenu granu gde so bile lepe i debele kak šaka nadebelo. i tak smo polako jeli i jeli i ja sem si polako z sokom poteraval i uživali smo u jednome lepom pogledu z čerešnje. i tak kak sem ja se pojel kaj je bilo na toj grani i ja taman da bum se na drugu granu prebacil gde so bile čerešnje kaj bi jih samo čovek poželeti mogel i jož sem si malko soka poteral za snagu i prijel se za granu i nekak kvragu kak sem spuzal i naglo se obrnol tak mi se je v glavi samo otjemput zvrtelo od vizine i samo me je nekaj poteralo na bljuvanje. i nikak se nesem mogel zastaviti. samo je se zletelo z mene i onaj lepi sendvič kaj mi ga je bilo žal i onak lepe salame parizera i sok je zletel z mene vun i čerešnje se skup i z košcicami. al to i nebi prectavljalo pravu razliku da davorica neje bil pravac pod menom na grani. i onda je to i bil problem. davorica se neje stigel nikak snajti kaj bi ockočil na drugu granu nek sem se ja lepo pravac po njemu zbljuval na široko i na poperek i po glavi ot davorice i po rukami i po čerašnjami koje je trebal jezti. i su sem mu majicu zanesnažil kaj se neje štel z menom tjeden dana spominjati. takova je to neprilika bila. i ot toga dana ja više ne pužem na vrj nek lepo odozdola jem čerešnje kaj mi se nebi pak zvrtelo v glavi ot vizine. davorica je smrdel kak da so ga krave zapišale i bežal je kak ga noge nose do jenoga potoka kaj se je opral. a ja sem otišel doma jerbo mi je bilo zlo. al se za tjeden dana davorica prestal srditi na mene dok mu je ono onaj autič trebal kaj sem mu ga ja štel posuditi. i rekel je da se to i živima događa a kaj se onda nebi meni dogodilo il njemu il bilo kome drugome. pozdrav sat od mene prijateljzki i baž bi štel kaj bi išli na čerešnju.

Ovakva izvedba jamči dug rad i kvalitetu pod punim opterećenjem te sa postavljenim pužem čini jake temelje za dugotrajan i besprijekoran rad.

Skini me... skinutu s trona sa limenom krunom u ruci... žezlom s pužem nevjerice... plaštem zvjezdanim preko kojeg se saplićem... umorna od silnih vjeđa što preda mnom padaju na koljena... moleći za milost od mene koja za milost molim od rođenja...

UTRKA S PUŽEM S DVOJAKIM ZAVRŠETKOM U ovih nekoliko dana nisam nikoga prestigao.

Sjedoh na kamen krajputaš, otvorih kompjutor da opišem ovu uzbudljivu trku s pužem, ali opet nema signala.

Luko Paljetak je, eto, doslovce izjavio: O kako sam se umorio od trke za pužem kroz vrt.

Sjedim na podu i pužem zajedno s njim, to je jedna od mojih glavnih aktivnosti zadnjih dana: -) NEPROCJENJIVO: -)

veđ dugo nesem nikaj natipkaval. jerbo je takvo vreme. prvo je sunce grelo kak f peklu i neje bilo nikaj za delati jerbo je to bilo čudo ot vručine. i kaj bi čovek onda i delal nek spal. i onda se je samo otjemput zrogoborilo i dežđ je curel i kaj bi čovek onda i delal nek spal. fčera mi je izto bilo tak preveč dozadno i mizlim si ja branko ajt idemo malko do davorice. i tak se ja zaputil. i došel sem ja do pret njegovu putnu lesu i otprl sem mala vrata i zašel vu dvor. i onda sem zaprl vrata za sebom. i tak ja napravil par koraka kaj bi došel do ganjčeni vrat kat ti ja začujem samo nekaj fiju fiju. a to mene nešče fučka z puta. i tak se ja okrenol da vidim što me kaj treba. i čim sem došel do putni vrat i naluknol se da vidim što me fučka kad ti čujem ja fiju fiju pravac za mojima plečima. i ja se fletno okrenol a kat tam nigdi nikoga. i sat si ja mizlim a kaj je to. i ja se pak zaputil po dvoru i samo kaj sem stigel na ono izto mezto kat eto ti ga na i fiju fiju pak mene nešče z puta fučketa. i nebili meni vrak dal mira ja se pak obrnol i na put. i čim sem nagnol glavu prek plota kad ti pak meni nešče za plečima fiju fiju i mam me je zdeni znoj oblejal. a na dvoru nikoga. i saci ja mizlim u jebate branko to neso čizta pozla nek to morajo bit nekakove sile nečizte il svemirzka tehnoložka prectava ot mali zeleni da jim vrak mater kaj so baž mene nažli za pokuze speljavati. i onda je meni jena prava ideja sinola vu čelenku i mizlim si ja ovak. sat se lepo onak otšečem pak prema dvoru i ako pak nešče zafučne a ja se fletno okrenem i pravac k plotu se zapičim brzinom ot svetlosti kaj vidim što to nafučkava. i ja krenol onak kak pamtera postija na prztima i bil sem spremen kak lav dok skače na konja vu puztinjzkoj mekoti i kat samo otjemput pak bežtija zafučketala fiju fiju a ja se okrenol na zadnjemi petami kak brus li fletno po crni ninđa pokret i zašlajdral sem po dvoru kak monten bajk dok ga denež v prvu przinu i nastoječki zagaziš tak kaj se je samo prašina skadela za menom. i mam sem dobil ubrzanje ot sto na sat kaj mi ne pobegne ta bežtija koja stalno pofučkava. i tak kak sem ja zašlajdral vu toj silnoj ideji a meni neje palo na pamet da bum začaz moral prikočiti. al dok sem skužil več je bilo kesno. tak sem bugnol vu tarabe kaj je zadumelo kak da je avijon zateriral na plehnati krov na štali ot boltine tižljarčevoga. i se se je razteplo na hiljadu komadič. ja sem opal dole kak da me je nešče z kosicom potsekel a vu glavi mi je brenelo kak da sem den predi četrdezetosem bambusa spil na ekz. i samo sem negdi vutom čazu začul dok sem podletaval pot tarabe kak neki vrak samo za mojima plečima ide fiju fiju i da bog da mu se taj fiju fiju zapičil ravno med joči konjzke mu tikvanje nemorucke. da bog da mu se lampe vsele kaj više nebi mogel pofučkavati i zajebavati požtenoga sveta nek da mu se vusnice zlepile z neostikom gornja za doljnju. davorica je samo zbežal vun z hiže i prijel se za glavu i veli on meni brankec strela te vudrila pa koga boga delaž se si mi tarabe spotrl. ja sem samo to nekak vu megli čul kak me je glava silno bolela i velim ja njemu nemaž ti davorica pojma nek su me vanzemaljci pravac napali. a veli meni davorica daj brankec naj biti smežni kakovi te vanzemaljci spopadaju. a velim ja njemu služaj ti mene dobro davorica. ja vleznem vutvoj dvor kadli me nešče pofučkava z puta ja na put a tam nikoga nek me veđ nešče pofučkava z tvojega dvora i tak pet put i kaj bi to drugo bilo nek vanzemaljci il duvi jeni hudi kaj se z mojim mozgom poigravaju. a davorica se je samo prijel za čerevo i tak se je smejal kaj sem taman pomizlil da mu centrifugera vež mašina vu želucu. i veli meni davorica brankec e jezi ti bedak jen obični. a velim ja njemu a zakaj. a veli davorica em kaj bi vanzemaljci za tebom pofučkavali pak to naš smežko pofučkava kaj ga je mama fčera v koprivnici kupila. a velim ja njemu kakov vražji smežko i sem taman pomizlil da mu je mama maloga brata kupila na placu kaj bu se imal z kim zabavljati. a veli davorica pa naž patuljek. a ja se okrenem i imam kaj za videti. to je samo jen mali patuljek stal na zdencu i smejal se kak da je cukrene bombone pret cirkvom našel. a velim ja davorici no davorica a kaj me zafrkavaž pak kip nemre fučkati. a veli davorica je branko to je pozebni patuljek kaj ima vu sebi jeno joko i jenoga seznora i to joko vidi dok ti prejdež pred njim i onda on fučka. ja to opče nesem mogel poverovati kaj bi i tak nekaj moglo biti na kugli zemaljzki. taj patuljek ima samo jenu rupu i vu toj rupi jeno joko kaj vun gledi i dok to joko vidi nekoga kak je pret njim prešel samo veli to jenome seznoru a seznor ima maloga maloga zvučnika i taj zvučnik onda ide fiju fiju i patuljek lepo pofučkava kaj da je sneguljicu spazil i smeje se ot vuva do vuva. ja si opče to nemrem zmisliti kaj bi ti ludi znanstveniki tak nekaj mogli skombinerati i to joko sklepati kaj more se vrage videti. ja samo tak jemput zamanem z rukom pret patuljkom a on mam fiju fiju kaj ga je prava milina za čuti. onda sem pital davoricu a kaj si ga baž del tu na zdenec a veli on meni tak kaj lepo čujem dok nešče zajde v dvor i to je baž prava ideja. al sem ga ja denez lepo zajebal i davoricu i patuljka i seznora. ja sem došel v dvor i lepo sem si legel na zemlju i onak sem kak pravi indijanec otpuzal do ganjčeni vrat kaj me joko neje vidlo i dok sem došel v hižu samo se je davorica znenadil i to je baž prava ideja a davorica je mizlil da je seznor pobenavel il da je zvučnik v prekidu a deda mi je ot davorice rekel dok me je videl kak pužem kaje branko el si zube iščeš kaj si jih fčera pogubil dok si tarabe pokosil. kaj bi ga čovek mam najrejši z vilami sprepičil ot takove zajebancije jerbo to neje nikaj smežno dok čovek nekaj nezna. zutra ideju mama i tata ot davorica pak v koprivnicu i ja sem im dal nofce kaj i meni jenoga takovoga patuljka kupe kaj bum i ja imal to čudo ot modernističke strugture i to bu baž prava zanimacija. i lepo bum znal dok mi bilošto vu dvor zajde. tak je to. pozdraf sat od mene i sima skupa uskličnik branko

Jyotirmaya se javlja dok ja pužem po podu u sobi.

Za odmor smo već apsolvirali da moramo imati net svuda sa sobom (i to bi bilo ok kad bi dobivali od guzde laptope sa stikovima, smartfonove i sl jerbo nemamo svi ovakve tehnikalije u sebe: D), al eto mene zanima jel moram trčati moderirati kad mi je glava 3 dana u wc školjki i kad pužem po podovima jer mi nije dobro.

Tog dana pustili su me i da malo pužem.« Prvo moraš puzati, da bi znao hodati »pjevušim si pjesmu Makedonca Što Vozi Mustang dok jurim po sobi.