Od vožnje u tramvaju, razgledavanja Maksimira, okupljanje na skupovima gdje se dijeli grah, pa sve do ribičije, gledanja novih uradaka meksičko-brazilske tele-novela industrije i gnjavljenja osoba na ulici.

davorica je snočka pak malo zaglibil. ja sem bil pri meži i dok sam se vračal navrnol sem se do njega al je rekla njegva baba branko nižt od vaše ribičije jerbo je davorica naranje došel doma i ni baš lepo zgledal i nisam ga štel zbuditi. pop je pak predikuval koje kaj i bedaztoče a od toga me mam zabolila glava. mi imamo jako smežnoga zvonara i morete se zmisliti da je pak bil nakresan. dok je jemput tak kupil sitniža pod mežom a štenga je tam kak se na okoruš ide i tak se je jemput popiknol i pravac na od staroga mižkarca ženu se spotepel kaj je imala bluzu nekakvu sivu na felge i se si je lakte zguljila onda mu je pop zabranil jer je mižkarec imučen čovek i navek po dvajst kuni dene v škabljicu. i sad mi je dozadno doma a trebali smo iti na ribičiju a mene se je stra samome voziti na njegvom motorbiciklinu od davorice je mu je guvernal sfrkan dok smo ono opali žnjega. već sam i gliste nakopal i se. mama mi je zabranila više gliste vu frižider nametati jerbo to nije hijigenski. i sacam jih ja zel i nazaj sam ih v zemlju zakopal. to dok smo jemput prošlo leto išli na ribičiju to je bilo za štampu prepisati. seli smo na motorbiciklin i krenuli. davorica navek šoferi a ja ga moram malo porinuti kaj se zalaufa i onda zaskočim na sic jerbo mu je težko povleči zmesta. al je rekel davorica da bi moral mažinu sfrizirati pa bi vlekel kaj zmaj. jerbo nekat dok treba malo prikočiti ja pak moram skakati dole i porivavati ga i zato davorica pazi kaj čim manje zakočiva. ja opče nisam videl kak se je to dogodilo jerbo navek moram spuztiti glavu dole. to mi baž i nije jazno al veli davorica da je to zbog nekakvoga odpora zraka. samo nam se je odjemput zadnji kotač zanesel nalevo i guma je počela cvileti i v času smo bili na asvaltu. rekel je davorica mi pozle da je štel nekakvoga trektora preztiči kaj nebu moral zakočivati al motorbiciklin nije štel kak treba povleči pak je dvorica se zateraval i onda mu je nekak vudičnjak f špice zadnje odletel i frknoli smo na azvalt kak ruške. ja sem si samo malo kolena zguljil al je davorica pak moral lamgetu na onoj istoj nogi tri tjedna nositi. i još ga je jotec dobro nalemal dok smo došli doma jerbo je bil lud i kaj mu davorica nebu ništ mogel pomagati a tolko seno za sužiti imaju. pak sam kojiput ga zmenjal. baž mi je žal kaj pak nebum dravu videl. jerbo nam je tam navek preveč lepo. zahitimo vudice pak si zasednemo i polako jemo čipičipze i čekamo da kaj zagrize. jemput sam tak maloga šaraniča vlovil i baž je bil preveč lepi. onda posle nakupimo kamenja hrpu pak se vodu zgađamo ko bu dalje hitil. al moramo paziti da nebi kojemu kupaču slučajno glavu spotrli.

Na obali rijeke Drave bilo je nezaboravnih druženja, kupanja, ribičije, kartanja pastira na obalama Drave koji su čekajući svoja goveda da se napasu u šumi, tzv. meki, vožnje drvenim čamcima, posjete starim mlinovima i meljanja pravog brašna, nema više glasanja domaćih gusaka i pataka koje su bile stalni gosti malih rukavaca, a travnjaci su bili poput engleskih travanjaka, svi su hodali uglasnom bosonogi.

Bio sam vani poslije ribičije - koja me načela.

Protiv ribičije nište protiv nema ni @blogomoljac.

Ipak, naš sugovornik, jedan od najpoznatijih beogradskih prozaista i možda najznačajniji pisac kratkih priča u Srbiji, ne piše s ciljem da ukoričenim metrima popuni policu u regalu kakve malograđanske obitelji niti da obožavateljima napuni nogometni stadion. Ne možete u isti mah biti vrhunski košarkaš i vrhunski fudbaler, kaže on, kojemu je više od košarke i nogometa stalo do ribičije, a više od romana koji iziskuju uzimanje dodatnog godišnjeg odmora do kratke, brze proze koja se čita sa strašću.

evo jedan stari pred vikend... leži mujo u bolnici, sav polomljen, modar, naotečen... na pola u komi čuo jaran suljo, pa ga ide posjetiti kad tamo zaista pod dojmom viđenoga, pita njega suljo, dobro ba šta ti bude, kako nastrada ovako jebeno? ma n epitaj, bolan suljo od ribičije kako od ribičije mujo crni, pa teško te sastavili doktori?? e jarane moj, znaš da sam uvijek volio ići na pecanje? ma znam, ali nisi mogo tako nastardat ma jebi ga znaš nisam ti aj nikad volio loviti crve za mamca, golim rukama pa onada jedan dan se dosjetio fore... uzeo dvije žice.u sredini baterija i zabio žice u zemlju, joj ba navalili crvi ko ludi dobro mujo, ali akko nastrada? e kad sam ja to vidio, slijedeći dan uzeo dvije malo jače žice i akumulator u sredinu, zabio žice u zemlju, a joj onda krtice navalile ko lude i šta onda? kako nastrada ba mujo? e kad sam ja to vidio, nabacim ja dvije debele žice na dalekovod u zabijem ih u zemlju, kad navališe rudari iz treće smjene rudnika zenica i ubiše boga u meni: -))) ugodan vam vikend dame i gospodo i i što reče aps... samo se dajte... najte škrtariti: -))) (s obe strane ogledalo 16.11.2007., 17:11:42)

- Ali ove bodlje, to još u riba u svojih 50 godina ribičije nisam vidio nije se predavao ribič Mijo.

Ništa protiv ribičije, ali bez krivolova i sa legalnim mamcima).

Dječak je tada, vraćajući se biciklom s ribičije na ivanečkim bajerima, dospio pod kotače tegljača, te nakon višemjesečne borbe za život ostao trajni invalid (amputirana mu je noga).

Cjelokupna klupska aktivnost se može razlučiti na ekološki, natjecateljski i investicijski dio pri čemu ne treba zanemariti onaj humanitarni aspekt kojim su bila prožeta cjelogodišnja događanja na polju sportske ribičije u dugootočnom akvatoriju.

Istraživački ribolov Naše ribolovstvo, a tu mislim na ribolovnu udrugu MP5, se razlikuje od klasične ribičije jer mi ne nosimo ribu doma već se orijentiramo na ulov velike ribe kako bi mogli utvrditi njeno postojanje u našim vodama.

I posljednje pravilo zimske ribičije na vodu ne idite sami.

Podsjećamo, dječak je teško stradao prije dvije godine, kada je, vraćajući se biciklom s ribičije na jednom od ivanečkih bajera, pao pod kamion i zadobio ozljede zbog kojih mu je život dugo visio o niti.

I nema ništa odvratnije nego zaći na područje uz jadranske plaže ljeti, poradi ribičije i tamo vidjeti golaće.

- Kada nam dolaze gosti iz razvijenih europskih zemalja čude se našem primitivizmu jer mnogi naši sportski ribići love ribe za ishranu a ne da uživaju u blagodatima ribičije.

Bez ribičije bilo bi mi nezamislivo.

Dokle god pojedini ribočuvari koji su i najveće ribokradice (čast pojedincima) nebudu radili svoj poso pisali prijave i kažnjavali se svi koji krše zakon nema kod nas ni na jednoj vodi ozbiljnije ribičije,,, sve više ljudi razmišlja o uzimanju godišnje dozvole na tipa Jošavi,,, jer kad odem pecat bar se ispecam, a ne ko kod nas na recimo barama... jedva dočekam subotu i idem 5 - 6 subota pecat bez griza... pa dođe mi da skočim na štapove...

Sudjelovale su i u scenskoj viziji te u povorci kola gdje su prikazale starinske običaje ribičije na Dravi.

Lažac koji je u virtualni svijet ušao radi ribičije..

zapravo je zalaženje na područja uz jadranske plaže poradi ribičije posebno pataloško stanje koje treba najoštrije zabraniti.. nema ništa odvratnije kad se sunčaš na nekoj osamljenoj plaži/stijeni, a onda ti se neki " ribič " namjesti na 5 m i škica cijelo vrijeme kao da će vidjet nešto što nikad nije...

Ali i u tome je čar ribičije, najmanje od svega se riba hvata.

Naše ljetovanje na Lošinju, galebovi, ribičije, opekotine od sunca, izleti

Te večeri nije bilo lovaša i ribičije.... ali nema veze, mi smo tako i tako samo bili u prolazu.

Ipak ništa od ribičije i sadnje krumpira u Prada opravici, draga povuci potegni.

Odlaze ljudi tamo vikendom, rekreiraju se, poneki osim ribičije, malo veslaju, jedre ili se tek uživaju u skijanju na vodi

Trebalo je biti otpora prema kumovima, prijateljima, rođacima, suborcima... da više ne idem s njima na fešte, ribičije, lov, da se posvećujem samo treninzima.

Pečenje pečenika fino u pecani, ljetnikovac, sve to u mom dvorištu, noć, vatra, muzika, susjed, ah da bila je to prvoklasna zabava koja je opuštajuća više od bilo kakve ribičije.

Za sve ima novac, i za pivače i za plesače i za glumce, ribičije, za fešte kaj nimaju nikakovega smisla ni razloga, a za Udrugu slepih, kaj celi život živu u tami ni u ovem gradu ni nade da će im bar u duši bit svitlo po nami, a moglo nas se sabrat bar još 25, ki su uvik svagdi, mogli su bit i tuj

Dolazim iz Osijeka, zaljubljenik sam planina, prirode, ribičije i dobre zezancije