Ali i da jesmo, trebalo bi da se sećamo tog susreta.

Dovoljno se sećamo tebe, mali Aleks.

Na kraju, umiremo i ponovo se rađamo. Ali pritom - ničega se ne sećamo.

Iako je sećanje na smrt našeg dragog brata Hamleta... još uvek sveže, te nam priliči... da u tuzi nosimo svoja srca i da naše celo kraljevstvo... bude naborano u jedno čelo bola, ipak se razum toliko izborio sa prirodom... da sa razložnom tugom mislimo na njega i... ujedno se sećamo i sebe.

Mi starci, mi se sećamo.

...Bože milostivi, danas se pred Tobom sećamo našega brata Džonatana.

Mislila sam da proverimo, sećamo li se još one kartaške igre.

Naravno da te se sećamo.

Imaćemo nešto da se sećamo kada budemo stari, oronuli i budemo prdeli svuda jedno na drugo.

Ne sećamo se ničeg od 10 navečer znači imamo period od 12 sati u kojem smo ga mogli izgubiti.

Mi se ne sećamo ničega šta se desilo prošle noći zato nam pomozite malo.

Ne, ne sećamo se.

Jesmo li ubili nekoga nedavno a ne sećamo se?

..gde se sećamo tebe sa obnovljenom nadom.

Mislim da je najbolje da se ne sećamo Čestnata ovakvog.

Na tom mestu se sećamo Alison.

Možda se mi slonovi ne sećamo puno toga, ali nikad ne zaboravljamo da postoji osetljiva ravnoteža između svih stvari.

Danas se sećamo Sokrata kao oca filozofije, i osnivača tradicije koju su usavršili Platon i Aristotel.

I sećamo se tko smo.