Toni bi nekaj prigrizal, onak, za štrapac kakav sendvič od dobre šunke s hrenom ili orahnjaču, popil bi si gem, dva Ritoznojčana, isprdil se na vatru pristavljenu za kotlovinu, i onda bi počel s onom svojom dobropoznatom spikicom: Čuj, Wit, se ti sečaš... A Wit je bil mustra svoje vrste.

Nema veze, ja sam sedeo u Kavkazu, nije bilo pevača ali bio je basist Vorih, bubnjar Šolc i đitrist Jex, onaj zadnji Parlament, s druge strane u separeu sedi Malnar, okružen devojkama, Jajo ga vidi, odlazi u toalet, daje par dinara cenjenoj klozet-frau, usput još nešto tumači, i scena počinje: Željko, reče frojlajn, Željko, pa kaj me se ne sečaš?

Se sečaš kak su nam vinogradi bili lepi, kolko smo se nadelali, tolko smo se znali i veseliti.

Kizzo, jedna mala poslastica iz lektire koju si mi poslao: sečaš li se zen-meditativnih obrisa obale u onoj tvojoj mediteranskoj rapsodiji in blue i ekskursa o sfingi?

- Joža, će se ne sečaš, morti je nisi ti niti na pravil?

Jalža naj se bedasta delati Dolfa, dobre se sečaš da sme si tu pred cirkve zjehali kaj su se uni pokojni kaj je isti tvoj pokojni Lojz i uni štrkljavi tu male niže pokefali, ga je uni pokojni kaj je isti tvoj pokojni Lojz dol hitil, još si ti kibicijerala i kričila (oponaša Dolfu)« vudri ga, šupi ga, flisni ga, cokulom f jajca »

El se ti sečaš, kak smo nas dva sami negdar, kakti mladi dečki, išli kosit livadu mam z zabave na gmanju kod nas v Pitomači?

Bilo je dve vure rano, sečaš se toga?

Mlad si ti, pa se ništa ni ne sečaš, puštaš tu neke parole, koje si čuo od drugih