Sićam se kako me je dida sia na stolicu da slušam njegove priče o hajduku, sičam se da mi je otac priča kako je 50 - e doša u split na onu legendarnu utakmicu i osta u splitu živit, sičam se radosti u mojoj kući kad je hajduk pobijedia, sićam se i razbijenih tranzistora kad je hajduk popia i treći gol, sićam se kad je hajduk preokrenia rezultat i veselja, sićam se i kad se skuplja i lipia taj isti tranzistor, sićam se da sam odrasta, da sam se rodia uz hajduk, sićam se da mi je sve ovisilo o hajduku, sićam se da mi je bilo suđeno da pratim veliki klub, i sad se pitam, čega če se sićat moj sin, moj unuk, nadam se da se neće sićat početka jedne predivne bajke: bia jednom jedan klub koji je bia PONOS DALMACIJE, neću mu to priuštit, želim da se sića jedne predivne pisme, pisme koja je obilježila moje cilo rano djetinstvo

- Na Ogorskom silu: ' Ma Lujo kaži ti meni mile moj kako se ti moreš sićat Ogorja i naše vlaške? ' Eee moja baba Jako ko srkne jenput arije sa Svilaje nikad to nemore zaboravit.

koga briga za njega-treba uzet šta se može (koja kupovina glasova) Oli će se ko sutra sićat ko in je šta da.Nakon toga opet isto.

Svojih didova i baka za navike sićat ću se.

Bolje bi bilo da je ostala ovako ko će je se sićat za 10 dana.

ja ću se uvik sićat kako se Špaco usra kad smo mu nas 3 išli čestitat rođendan na treningu u Postira. mislin da će nažalost u povijesti ostat zapisan ka veći serator nego šta je bija trener. to dokazuje i s ovin intervjuon.

... mali ne laprdaj i ne lamentiraj... o carstvima i carevima... jer su se i mnogo, mnogo veća carstva u trenu raspadala.. tako da od njih ni kamen na kamenu nije osta... nego moj ti je savit.. uvati se posla... ne studija.. jer to možeš završit kod tipurića kroz ljetnu sezonu za dvi ijade eura.. haha... nego san ja mislija na pravi posa.... uvati se arčit i bančit... dok se još ima šta... kolo sriće se brzo okreće... i za čas je sve propalo i nestalo... zato.. kockaj pij.. kurbaj se uživaj u životu.. a za ostalo ćeš lako... ostavi se snova o carstvima... jer uvik je bilo i biće jedan je stica a drugi rastoćija... hahaha... uostalom za koga ćeš sticat... ne triba čoviku puno... jedna je glava, guzica i stomak.. neko je lipo reka... život brzo prođe... ka u snu.. a i niko te neće pamtit.. po onome ća si ima.. ni tebe a i ni tvoga papu... nego će te se ljudi sićat po onome... šta si napravija za njih i za nihovu zajednicu.... ali pošto ja ne vidim nekog štofa tu za dobrobit ove zajednice... držim se preporuke od maloprije.. haha... aj živili..

Eto, boksačka bajka je gotova, ali svi oni koji su sudjelovali na ovom šampionatu, ili gledali borbe iz publike, dugo će se svega ovoga sićat.

Jesan bija dite, ali kako se neću sićat da je partizanima tu bija štab, jer su ga priselili iz Splita, te zatvor Pojata, tamo su dovodili ljude i posli ih ubili, kazuje 76 - godišnji Marko Šolić pok.

' A Lujo moj, al ' ti se ja moren sićat.

Osim toga, đava odnija prišu, ako me se sića od jučer, sićat će me se još koji dan...: mig:

Nije mi bitno za sreću da mi neko pokloni neznan šta... lipše bi mi bilo da me se samo sjeti i da mi samo kaže koliko me voli, nevezano za temu.... =) A i tila san pisati o nečem drugome... jučer sam se baš sjetila jednog lika, koji se ubija prije skoro 2 godine... u Šibeniku se to dogodilo.... ja sam ga poznavala no ne toliko baš dobro... i onda kad mi je došla rodica i rekla da se on ubija nisan mogla virovat... neko vrime joj uopće i nisan virovala jer ono, totalno nepojmljivo meni da se ON baš može ubit... no kasnije san sve saznala i otkrila sam da je istina... otkrili su se kasnije i razlozi... ubija se na meni jedan od najgorih načina... obisija se... užasno.... onda su kružile priče kako je on kukavica što se ubija.... po meni nije... mislin, kukavica je jer je pobiga od problema ali koliko hrabrosti triba da se ubiješ... a pogotovo obisiš ili nedaj Bože još nešto gore.... i mrzila san uvik kad su ga ljudi nazivali kukavicom... ja i on se baš i nismo dobro poznavali no bili smo si ono na bok bok i opet mi ga je bilo užasno ža... i ono, uvik ću ga se sićat... kad mi neko spomene hrabrost ili nešto, on mi uvik padne na pamet... = (... samo da znaš da ljudi koji te vole uvik će te se sićati...

Tega ću se sićat cili život, evo sad san se cili naježurija, a ona je bidna radila cili život i mučila se, pa kad je i saznala za dicu, nastavila se borit, a nježin mlatimidan odjeba i nju i dicu, naša mlaju žensku i pripomistija se živit u vikendicu ka momčić.

Tko će se za misec dana sićat igre?

Uvik ću se sićat one Mamićeve rečenice kad je Dinamo ispa u ligu za ostanak, " za kaznu sljedećih 10. godina je Dinamo prvak ", Dinamo je ukrao 1999. godine naslov Rijeci, a Hajduku je 2009. a to se može samo kod nas.

- A kako je umra i naš dragi don Petar Šimić, bilo nam i tužno i lipo se sićat svega

' Oj Ogorje uvik ću se sićat tvoji sila jer su u meni dobrotu probudila.

A da ti Borise učiniš uslugu ovom narodu, mislim da je vrime da razmisliš o nekom obliku suicida ali pazi, potrudi se da tu vriću govana nikad ne nađemo,,, nemoj da trujemo ovu zemlju, napravi to diskretno sa šta manje pompe jer pobogu ti to zaslužuješ,,,, evo ja ti obećajem da čemo te se sićat ka najveće đubre koje je pi-ka izbacila, obećajem jer ako ti crkneš od starosti ušto sumnjam jer mislim da to nećeš doživit.... ljudi će u redu čekat da ti se zapišaju na raku šta i nije luda ideja jer bi se od toga dala i koja kinta zaradit,,, ja bi se zamislija na tvome mistu, eto kad krepaš imat ćemo koristi od tebe, brendirat ćemo tvoje ime i prezime i bit ćeš u centru pažnje, dobit ćeš ono šta si zaslužija zato bolje ti je za južine u južni dio jadrana i odnit će te đava doli negdi nać će ti neko legtimaciju i bacit će ti šljuke u neku rupetinu i dobit ćeš novo ime NN, to ti baš stoji

Tebe će se cilo Ogorje sićat po ružariji na koju si nas vavik sabirala.

I ne željim se toga ni sićat, a kamoli divanit o tom '.

P. S. za 10 godin kad nas ne bude nigdi u rukometu, sićat ćemo se s tugon dana kad smo imali samo jedan nerješen, a sve drugo pobjede.

Trenira san juniore Splita i Hajduka, a uvik ću se sićat kad san posta trener prve momčadi Dalmatinca.

Iman vrimena sićat se svega šta smo kraj ogništa pričali.

Čega se sjećate iz najranijih dana? A čega ću se sićat?

moj španjlski bankaru izgleda da ti je komentar pa na plodno tlo jer na ovom topicu ima daleko više onih koji ne vole ferrari od onih koji za njega navijaju. one koji ti pokušavaju objasnit (mada virujem da ti to znaš i sam) da santander ka španjolska firma podržava fernanda (šta je i normalno) podržava i mclaren ka da se slabo čuje. kako ovo protumačit?? kad se priča o top vozačima alonso je nezaobilazan. kad treba omalovažit MS onda se vadi alonso ka super vozač koji je uništija schumija 2 sezone, a kad samo solidni (u okvirima F 1) petrov ispali kako i alonso plača svoje misto u ferrariu onda se to uzima ka relevantno je li to zbog mržnje prema ferrariu? mržnje prema alonsu? ljubavi prema iskrenom i bez dlake na jeziku petrovu? i da nema santandera (loga) na nosu ferraria fernando bi dobija svoju obilatu plaču zato šta vozi ferrari, a da u svom džepiću petrov nije donija miljune ne bi nikad ni vidija F 1 a kamoli vozija. možda ja alonso ka čovik i loš ali ti si još lošiji jer lošim proglašavaš nekoga koga si vidija samo na TV ekranu, tvoje mišljenje da je alonso nezasluženo osvojia titule mi je irelevantno isto kai ova tvrdnja petrova da alonso plača da bi vozija. nisam navijač ni ferraria ni alonsa ali ka ljubitelj F 1 cijenim i poštujem oboje. btw i ferrari i alonso su zapisani u povjesti F 1, a tvoj iskreni petrov će bitzaboravljen odma čim napusti F 1 neče ga se sićat ni navijači renaulta ili bilo kojeg tima za koji će vozit od sada do kraja karijer

Glavobolja mi jutros nije dala mira Iz posteje me digla a onda me uhvatila rima Evo nešto mi danas pisanje ide od ruke Sitila san se jedne svoje bruke Ma lako je meni šta je bila bruka Ostala je meni u sićanju moja muka Kao što već svi dobro znate Ja sam vam bila i ostala dite sela Dite Dalmacije Dite mora.. krša i stine Mene su uvik učili nemoj se bojati istine I ja tako cili svoj život Uvik istinu preferiram U nikoga i ništa se ne diram Ispričati ću vam jednu svoju zgodu Ili bolje rečeno nezgodu Bilo je to davnooooo šezdeset i neke Imali smo mi sivog tovara zvanoga Đikica Spominjala sam ja već njega Na blogovima di je tovar bija tema E pa lipi moji jednom sam se ja zaigrala Nisam ni primjetila da je noć pala Tribalo je Đikicu u tor odvest Misečina slaba bila A ja tuđu kenju u tor zatvorila Znam da mi se sada to dogodilo nebi Jer me život naučija dobro promućkaj Ups opipaj prije upotrebe Sve bi to lako bilo Da me se za vrime maškara U krnjinoj oporuci nije spomenulo Tako sam i ja postala tema mog malog sela Eto sada poznajete i taj dio mene Čudo sam ja od žene I dan danas se mnogi sićaju toga Sićat će se kada budem i stara baba roga Svitu moj uopće ja nisam kriva Kriva je misečina jer je slaba bila..

Ali neka, ja se volin sićat, a ova tvoja pisma me sitila baš jedne take plovidbe na jedan udajeni škoj na kojen sad stoluje naša blogerica Svašta nešto

A sudac.. nadam se da se sutra nećemo sićat tko je sudio ovu utakmicu.

Na kompjuteru od alata nema čega nema.. ali mi fali veza s vanjskim svitom.. ali radim ja na tome.. a dok je tako.. ja ću ovako.. poneku rič ili dvije.. u Wordu pa na disketu.. a moje gazde neka se misle kako Ane samo radi.. u svakom slučaju uradim sve a onda utonem u svoje sne... preko puta mene kolega sjedi povremeno na mene gledi... zna on sila nečista... rekla sam ja njemu.. nisam ti ja čista.. čuvaj se ti mene i žene Sjene... zato na svaku moju grešku ako se nađe.. a nađe se.. jer tko radi taj i griješi... njegov komentar je.. »teta »Ane ti si se zaljubila.. a je moš mislit.. kako ću se zaljubit kada se nisam ni odljubila.. ja sam cili svoj život zaljubljena.. a e.. drži me tako i neda mi se minjat.. nisam nikada bila za promjene bar ne one drastične... a to bi meni bila promjena drastična.... meni je lipše i komodnije kada sam malkicu mistična.. pa neka misli neka i mašte... evo slušam ponude i potražnje.. svi nešto prodaju i kupuju... rabljeno ovo i ono.. dobro očuvano... pa se mislim i ja sam tu negdi... rabljena i očuvana... na radio Dalmaciji pisma Namaži mi kruha i paštete... sitija se kolega kako se je prije prodavala pašteta.. onako iz velikih kanti na smeđi masni papir... od 5 deka pa do po kila... izvade dva tri puta nožom ili kašikom a vonja li vonja... ja se toga uopće ne sićam a kako ću se sićat kada nisam živila u većem gradu.. moj život je najveći dio dana bio na selu bar onaj period do osmog razreda.. dok se nismo spustili u civilizaciju kako ja znam reći... a do tada sam pola puta išla brdom.. to danas nazivaju planinarenje... u jednoj kesi bih nosila novu obuću onu za po ravnom putu.. a onu staru brdsku bih ostavljala u kesi i u jednoj česmini... i bila sam sretna i zadovoljna... osim brdskog dijela imala sam još cca 5 km magistralom... bilo sunce.. kiša.. vitar.. snig.... udarale munje i gromovi... tribalo je u školu stići i toliko puta pješke ići... ništa mi nije bilo teško a nije ni danas... volim se tako malo svega prisjećati.. ajde dosta za danas da ne duljim više.. biti ću ka i naš Cro šta piše i diše... a baš ga je zavolija ovaj bloger svako malo evo ga u izboru... dojadilo i njemu pa je sada blesav do bola.. ups.. do jaja... odoh ja sada sebi smućkat kapučino.. hoće li još tko..

Tako san proša i najteže ratne dane, bolje rečeno noći, kojih se ne volin baš sićat...