Nadam se da ćeš ipak pobjeći iz tog tužnog začaranog kruga i da ti se neće vratiti istom mjerom - kad se jednog dana eventualno skrasiš s nekim dragim frajerom tog života, da ti ga neće oteti neka klinka koja ima nesređene odnose s familijom i koristi oženjene kao terapiju.

Razmišljaš li o tome da se skrasiš negdje, ili tražiš to mjesto u poeziji?

Mada se, naravno, ne radi samo o matematici nego prije svega o tome da se nakon toliko godina negdje »skrasiš«, da imaš neku socijalnu mrežu, porodicu, poslovne, kolegijalne i prijateljske veze.

Nije bilo ugodno niti kad mi je jedna frendica, sličnih godina kao ove tri protagonistice veselih zbivanja, rekla na to, citirat ću: Mislim da je vrijeme da oženiš moju mamu i skrasiš se (podatci poznati redakciji)

Jedva čekaš da se negdje skrasiš i odmoriš.

A nekom to dođe kasnije, nekom prije, granice su se pomaknule pa te nitko neće osuđivati ako se ne oženiš ili skrasiš do određenih godina, što je skroz okej.

Mislim da treba bit iskren i prekinuti vezu, rastaviti se ako ne ide i biti slobodan no mnogi to ne rade, možda zbog društva, kako društvo gleda na to da si rastavljen, da lutaš okolo, nikako da se skrasiš, masu toga.

jel on razmatra ideju da ostane možda i pričeka te dok se ti ne skrasiš, fax i to sve, nek se privremeno zaposli negdje i onda kad završiš faks, pičite nekamo dalje zajedno.. mislim tako bi ja barem, mislim tako mi je trenutno ajmo tako reći, ne tjeram svoje želje snove bla bla, jer čekam da se situacija malo financijski popravi kad dragi nade poslek.

I onda još kad se skrasiš sa društvom, milina

Čuj, ako on smatra normalnim toliko izbivanja, i toliko malo provedenog vremena s tobom, a ti s druge strane očekuješ mnogo više i ne smatraš to normalnim, ne znam zašto ne okreneš novu stranicu u životu, i skrasiš se s nekim tko nalazi shodnim provoditi više vremena s tobom

Gle ST neke stvari te promijene, tipa brak, dijete, posao i to, al sve u životu je onak kak si sam napraviš i nikad nije kasno, jebote kad se sjetim s tak nekih 16 - 22 godine nebi mi palo na pamet ić na forum ili tako nešta, bio sam konstantno vani, ono duže sam mogao pod vodom nego kući bit, nakon tolkih količina xxxxxxxxxxxxxxxxxx (neću pisat čega sve, al svašta ima tu) to ti s vremenom dopizdi sve i dođe ti da se skrasiš.