Krenem prema školi i skužim-danas je petnaesti i frendici je rođendan a nisam joj čestitala.

Ali sam jednom tako sjedio (s) nužden vršeći nuždu i skužim da su mi u trudnoći (ženinoj) počele rasti dojke i stomak, pa sam prestao tako nuždititi od straha da ću se pretvoriti u žensko.

Ja onda skužim da dijete meni objašnjava kako se dođe do vrtića.

i ovo sve što rekoh je kao da pričam o načinu življenja ljudi i čovjeku, o sebi. ne znam, postajem jako glupa, sad i ja svoje posteve koje napišem bojim se da će mi netko reć da sam to pokupila od nekoga. i onda bi neki rekli boli te briga za druge. i boli me za ono što će meni reć osim ako nije stvarno jako nisko, tada se ipak moram obranit jer u svakom od nas postoji neki refleksni obrambeni sustav koji jednostavno ne dopušta neke stvari, ali ne mogu sad samo stajat i gledat ljude kako vrijeđaju i ne poštuju druge, a ne znaju ama baš ništa o njima i njihovom životu. i onda i sama skužim ono šta mi je već mnogo ljudi reklo, da mi je previše stalo do drugih i da imam dobro srce. a sad ja opet ne znam da li je to vrlina ili mana. mislim u svaku ruku je po jedno. i opet staneš na raskrižje na kojem je svaki potez krivi. i tako mi se čini kao da nema riješenja ovoj zagonetki koja predstavlja život.

I tako vani, dok gledam cijelu večer nekog ubitačno zgodnog, crnog Apolona pitam se zašto mi ne priđe kad se već gledamo cijelu večer i skužim da i ja igram istu igricu, ne prilazim iz principa, straha, upitnika iznad glave.

Ja već neko vrijeme pi dim kad sjednem za Minija i skužim da nemam touchpad gesta nego sam ograničen na miša.

Skužim da taj isti ali iza kante za smeće izvlači neki štap, i prepolavlja ga i daje pola drugom klincu.

Nekako su slabije boje na kameri nego u stvarnosti, još se uvijek igram s postavkama kamere, dok ne skužim što je najbolje, pa nemojte zamjeriti.

Govorim ti iz iskustva pošto isto nisam baš najbolje poznavala svoje tijelo, jer sam to nekako prepuštala dečkima, a oni nisu baš imali pojma što da rade - i meni je trebalo par godina da skužim tko-što-gdje-kako.

Kako smo se uvijek pokušavali malo poslužiti literaturom ispod stola, djelovao je dosta odrješito, ali nisam imao nekog respekta prema njemu i kasnije kada sam izašao van, skužim da je to bio prof. Krapac, šef katedre.

hej snoopy ja imam 22 i zaposlila sam se tek prije 3 mj. moj prvi posao, nije bog zna što al bila sam sretna što su me primili.... prvi tjedan je bio užasan, svima sam nova i svi sve objašnjavaju 100 puta iako skužim i prvi put kad kažu, šefica rospija... užas....... druga 2 tjedna sam zapala u depresiju zbog posla i problema kod kuće i ne samo da mi se rigalo od pomisli ići na posao nego mi došlo da urlam i derem se od muke, plačem, govorim kako ne mogu i neću sutra opet tamo..... to je hvala bogu, trajalo samo 2 tjedna. jer da je trajalo više odustala bi jer sam takva da brzo odustajem od svega..... jedan ponedjeljak sam se probudila i doslovno je prošlo preko noći, neobjašnjivo, ne znam kako ni zašto......... dalje je bilo ok, bila sam zadovoljna.... sad sam na bolovanju al kad se sjetim da ću se morat vratit tamo opet mi je tako... ne kažem da će i tebi proći lako kao meni ali pročitala sam da imaš malo više godina nego ja i možda se bolje nosiš sa svime time jer ja bi odavno odustala da sam na tvome mjestu.... možda bi trebala uz taj posao tražiti drugi koji će te usrećit i ispunit... znam da danas nije lako naći dobar posao i da sve štima al ipak pokušaj.... želim ti puno sreće

Neki istetovirani Amer pored svog terenca mi se iskesi i ja skužim da tu završava neki makdam, trčim dalje putem, put mi je sve čudniji, nema glupih zastavica, dve-tri-pet minuta, nekakva makija počinje, a u klitoris, izgubio sam se.

Recimo gledam ja nekidan jednu od onih priglupih forenzičarskih serija u kojima svako malo do zuba naoružani FBIovci provaljuju nekome u stan spektakularnim probijanjem vrata - i u jednom trenutku skužim blajhanu i pomno našminkanu kokoš u pancirki, zaštitnoj maski i svoj onoj high-tech opremi koja bi je kao trebala zaštititi, kako sa pištoljčinom u desnoj ruci provaljuje u stan razbijajući vrata isto s desne strane - i hvala bogu čistim zakonom fizike, tj. akcije i reakcije, vrata koja je raspizdila nogom čine odbijanac od zida i raspižđuju je po onoj istoj ruci u kojoj drži pištolj.

Uglavnom, baba nešto viče, a ja nikako da skužim kako se briše video.

Zato je možda mojih mjesec dana u Remetincu jednako teško kao pet godina nekog drugog zatvorenika: tih mi je mjesec dana bilo dovoljno da upijem taj svijet i sve njegove posebnosti, da skužim kakvim se zakonitostima vodi.

Prosvijetlite me, čitam po drugi put članak, i nikako da skužim gdje je to bilo.

: -) ženama lakše.. isto nam je.. to sam skužila neku veče dok sam gledajući tv odgledala i reklamu koja muškarcima nudi kremu za dan-kremu za noć.. predobro.. ovo sa sastojcima.. ja nažalost u zadnje vrijeme više uopće ne razumijem od čega se koji gel ili šampon sastoji.. pa ih biram po boji.. onako, ako mi se taj dan kupuje nešto u smeđem tonu to je to.. kad dođem kući skužim da imam šampon za kovrčavu kosu.. a moja je ravna.. ali, ne zna šampon za to.. eto

jedna stvar koju sam napravila zadnje dvije, tri godine.. a i ostvarila se.. jednom u godini (ne mora bit na novu godinu) mi dođe da si želim poboljšat život, pa si napišem na papirić recimo 10 - 20 stvari koje želim ostvariti, npr. položit sve ispite do ljeta, hranit se zdravije, itd. itd... i onda taj papirić stavim negdje (ne znam ni sama gdje) i nakon pola godine, godinu kad ga opet nađem skužim da sam već neke od tih stvari sa papirića ostvarila... a nisam ni razmišljala toliko o tome (da ono svaki dan sebi govorim šta moram napraviti...), nego je sve ustvari ostalo u podsvjesti...

Nakon 3 sekunde skužim da ga ipak ne znam, ima prek 5 banki, znao bi da ga znam.

Još uvijek budem malo zabezeknuta kada skužim da imam cijeli vikend slobodan i da vikendom ne moram raditi.

Onda skužim da je ovo previše mini za mrtvački auto (osim ako nije neka midget spika) da bih već u idućem trenutku skužila " pa to je miiiniii ".

Završim sa tipkanje i najednom sav užasnut skužim da sam skroz obučen za van i da je razlog tomu što me frend čeka

Rezigrnirano odem montirati lampu na Matijevom novom radnom stolu koji je na svoje mjesto sjeo u milimetar i skužim da je šteker ostao zarobljen iza jedinog zatvora na stolu.

Prilikom spremanja škarica za likovni skužim da sam umjesto normalnih škara kupila one za jednomjesečnog Michelangella, koje umjesto noževa nemaju ništa.

Stvarno su OK, kao i mladenka i onda skužim zapravo kako se fakat premalo družim s familijom koja mi baš nije u radijusu od nekoliko kilometara.

Tu se velika grupa razdvaja na nas 10 - ak i one ostale koji se vraćaju na Ratitovec da bi nabrali visinu i išli na slijedeću točku (Poljane, Slovenci vele Polana, pa mi je trebalo da skužim da je to isto).

Taman kad smo već dosta odmakli, skužim da mi nema mobitela i da sam ga ostavio u domu

Pomislim si kako sam baš pametna i načitana, odnosno nagledana, kad skužim, a onda downer: sad kad si skužila, kako to staviti u dva reda da i ostali skuže (fusnote su zakon, kažem vam).

I onda skužim da moram povući ručnu i da je nedjelja izmišljena da upravo to i napravim.

i sad daj ti uči hrvatski kad fali slovo. čudo jedno da je to ovaj dečec kaj veli da dnevnik uvek počinje na vreme metnul nutra, jer riječ je o jednoj velikoj kući kaj izdaje. i ne sećam se kad je v zadnjih dvajst let imala ta kuća tak grdu reklamu iako ne znam kaj bu to njima naštetilo u postojećem uređenju stvari, bića, pojava i inog. dakle, napisali su taj nikudžbe neke tete koje nisu štele pred kamere, jer valjda si nisu stigle frizure napraviti, pregledale su ga druge tete i stričeki i zaprav prošlo dete sto kilavih babica i krenulo u školu. sećam se nekad kad bismo našli v školskoj knjizi grešku da smo mislili kak je propast sveta došla prije najavljivane dveidvanaeste. a sad kaj? deca se uče već od prvog razreda kak je svet nesavršen što je u jednu ruku dobro. zakaj ih držati u zabludi. nek odmalena skuže kak je okej spizditi nekaj na brzinu, drpnuti lovu i pobeć. sva ta pizdarija od udžbenika nakon vokićke poprimila je spiku: smućkaj, zemi i pobegni. zmišljale su se svakakve idiotarije uključujući i udžbenik iz tjelesnog i onda se bežalo. nije se ni postavljalo pitanje odgovornosti, o greškama se raspravljalo na nedjeljnim ručkovima uže familije koja je kakti dobila udžbenike gratis. ove nas godine kao više bole greške jer smo udžbenike morali keširati. primjerice jedan mali bijedni udžbenik upitne kvalitete iz povijesti kaj nema ni sto strana zaslužil je koštati 130 kuna iako bi i autori i svi koji su u toj nebulozi sudjelovali zaslužili kopanje kanalizacijskih kanala na bijeniku. ajde pa lepo kaj su se v dnevniku setili tak malo to popratiti, doduše kaj pesi karavanu, al i to je nekaj, moramo biti skromni. i tak, kupim ja šekret papir kakti eko s tratinčicama i još mirišljavi. i skužim kak su te male, lepe tratinčice zaprav jedna strašna čudovišta, mali monstrumići kaj se lepe i za rit i za školjku. pa di je tu sad eko kad puštaju boju u punoj cjelini. al kaj, ja bum ih reklamirala mamu im botaničku, al kaj bu deca s tim knjigama. kaj bu ona i di reklamirala. jel bu dobila drugu knjigu s trideset slova il kaj kaj