Imajući u vidu situiranost svake fenomenalne datosti (u perceptivnom polju sa svim« viškovima mnenja », u unutrašnjem i spoljašnjem horizontu, u sociokulturalnom miljeu, u horizontu« jezičkih igara », u horizontu povesti, u svim datostima unutar Kako nekog horizonta gde su implicirani dalji horizonti i njihove interakcije), fenomen se uvek pokazuje kao nešto više nego fenomen.

Žižek, 2001: 142 - 144) 22. Žižekovo odbacivanje teorija totalitarizma je logična posledica njegovog nastojanja da između fašizma i komunizma povuče jasna demarkaciona linija oslanjanjem na tezu o njihovom unutrašnjem i spoljašnjem statusu u odnosu na kapitalistički klasni antagonizam, bez obzira na njihove fenomenološke sličnosti. 23. U Moskvi je od 22. jula do 7. septembra 2003. godine organizovana velika izložba arhivske građe o progonstvu inteligencije iz 1922. godine.

Ako primećujemo u sebi želju da uvek budemo u društvu s ljudima, ako ispoljavamo brbljivost, sklonost ka podsmevanju i ogovaranju, ako se previše brinemo o svom spoljašnjem izgledu i odeći, treba brižljivo da ispitamo te strasti, jer se naša sujeta i gordost najčešće tako ispoljavaju.

U slučaju da zapinje na početku ogrebotine su u sredini prema centru, ako zapinje pri kraju ogrebotine su prema spoljašnjem dijelu diska.

Jer, mit kao priča nad pričama, kosmos u malom, univerzum u atomu, izražava sveopšte u pojedinačnom, duhovno u materijalnom, unutrašnje u spoljašnjem.

Stupiti u svet Druge meditacije u kome meditativni subjekt više nema nikakvih osetila, u kome je umrtvio sve svoje afekte, podrazumeva distanciranje od spoljašnjeg (sveta) koje je toliko radikalno da ovom koji meditira čak i ono što mu je u spoljašnjem najbliže, njegovo vlastito telo, može iščeznuti u nepostojanje (" nemam nikakvo telo "/Dekart /), ili u nešto što mu je potpuno tuđe: " Umrtvljavanje afekata, zbog kojeg malaksavaju oni valovi života koji su izvor afekata u telu, može da poveća distancu od okolnog sveta sve do otuđivanja od vlastitog tela ". 10 Ali, ima li ičeg nerazumnijeg od zatvaranja očiju pred vlastitim telom, ima li ičeg maloumnijeg od sumnje da nešto poput " vlastitog " tela uopšte postoji.

Nijedna metoda izvještavanja nije ugrađena u jezgro Nagiosa i posao izvještavanja je prepušten spoljašnjem entitetu.

Može da iznenadi ideja da ne postojanje apsolutnih kretanja ili bilo koje drugo svojstvo fizičkog sveta može biti otkriveno ako se okrenu leđa spoljašnjem svetu i ispituje struktura subjekta.

Pravoslavni život se ne sastoji samo u spoljašnjem pridržavanju određenih obreda, nego u celosnom posvećenju Bogu.

zijafet (tur. ziyfet), arap. diyafa) gostoljubivost, doček gosta, gozba, čast; kad mu vidiš kijafet dao bi mu zijafet, kad ga vidiš kako je lepo odeven, primio bi ga u kuću kao gosta (tj.: prevario bi se čovek kada bi nekoga cenio samo po spoljašnjem izgledu).

Na taj način nam tehnika samoposmatranja pokazuje stvarnost u svoja dva aspekta, unutrašnjem i spoljašnjem.

Vanzemaljci po svemu, sem po spoljašnjem izgledu, liče na bilo koju izbegličku skupinu bilo gde na Zemlji a takav je i tretman prema njima.

Tim muževima Bog je darovao dugovečnost, želeći da kroz to rasprostrani veru; jer k svojem bogopoštovanju oni su priveli gotovo sve Sirijce i veoma mnoge od Persijanaca i Saracena, tako što su uspesi mnogoboštva kod tih naroda zaustavljeni.« (VI, 34). Za vitalne esene, Flavije ukazuje: »Po svome držanju i svim drugim spoljašnjim pojavama izgledaju kao dečaci koji se još odgajaju štapom svojih učitelja. /.../Žive vrlo dugo i mnogi su i sto godina stari, kako mi se čini, zbog jednostavnosti njihovog načina života i poretka.« (' Judejski rat ', II, 8, 10; cp.: ' Danilo ', 1:15) Stari i umudreni podvižnici bili su i naročito poštovani u svetim redovima (' Svaki dobar čovek je slobodan ', prg. 87) Na zajedničkim skupovima posvećenika stariji su sedeli bliže katedri (' Judejski rat ', II, 8, 10; ' Pravilnik zajedništva ', 6:8 - 9; ' Svaki dobar čovek je slobodan ', prg. 81; ' O sozercateljnom životu ', prg. 31). Svaki na vreme neočišćen greh povlači bolest duše i tela, a bolest dalje donosi duhovnu i fizičku smrt, jer ono što je unutarnjem to se pokazuje i u spoljašnjem: »...

On putem nervnog sistema, a ovaj preko informacionih kanala i informacione energije, dobija potrebne informacije o spoljašnjem svetu preko aure, a one informacije koje naša čula mogu da zapaze, dobija preko nervnog sistema.

Nijedna druga vrsta (pored ljudske) ne koristi sličnu simboličku reprezentaciju da bi saopštila informacije o spoljašnjem svetu.

Upravo u tački najveće moguće udaljenosti od onoga što mu je u spoljašnjem najbliže, od vlastitog tela, postaje mu blisko ono što mu je, dok je oko bilo otvoreno za vlastito telo i njegove preobražaje, bilo najudaljenije.

Odgovor ili reakcija tela na informacije iz aure je višestruk: mnoge misli imaju kao podsticaj informacije iz aure, kompletno telo se prilagođava i podešava podacima iz aure o spoljašnjem pritisku, temperaturi, vlažnosti, kosmičkim energijama, porukama preko misli drugih ljudi, porukama iz svetlećih tela i duhovnih energija, zatim podacima o okolini, predmetima, objektima i tlu koje aura doživljava.

Takvo shvatanje religije je potpuno otuđuje od onoga čemu je ona isprva bila namenjena, svodeći je na rituale i običaje, zadržavajući za ljude značaj samo u svom spoljašnjem obliku

Po patmoskom ' Otkrivenju ' Gospod nakon Zlatne Hiljadugodišnjice u Bezdan svezuje, utamničuje Staru Zmiju, a nakon njene ponovne pobune i ustajanja na Grad Novi Jerusalim, baca je i u Ognjeno Jezero, koje gori u grotla Hada: »A Đavo, koji ih je dovodio u zabludu, bi bačen u Vatreno i Sumporno Jezero, gde je i Zver i Lažni Prorok, i biće mučeni Danju i Noću u sve Vekove.« (20:10) Iako se u sakralnim eshatološkim naznakama govori prevashodno o ognjenim mukama u Hadu, Had ima i svoje ' ledene noći ', gde će proklete duše i hladnoća moriti: »A nekorisnoga slugu izbacite u Krajnju Tamu/eis to skótos to exMteron /; onde će biti plač i škrgut zuba.« (' Matej ', 25:30) U Krajnu Tamu, u Tamu Vanjštine (exMteros = ' krajnji ', ' spoljašnji ') dospevaju oni koju robuju masivnim željama niskih nagona i grubih čula, koji su svim nitima svoga učaurenog življenja vezani za spoljašnji privid, koji su bezakonjem izgnali (exMthéM = ' isterati ') sebe iz unutarnjeg mira i radosti, koji samo u spoljašnjem sjaje, presijavaju, pokazujući se ljudima ' pravednima ' i ' dobrima ' (' Jov ', 5:14, 23:16 - 17; ' Tužaljke ', 3:1 - 9; ' Psalmi ', 143:3 - 4; ' Propovednik ', 5:16): »Napolju su psi, i vračari, i bludnici, i ubice, i idolopoklonici, i svi koji vole i čine laž.« (' Otkrivenje ', 22:15; v.: 21:27) »A strašljivcima, i nevernima, i gnusnima, i ubicama, i bludnicima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama - njima je mesto u Jezeru koje gori od Vatre i Sumpora; to je Druga Smrt.« (21:8) U Drugu Smrt bivaju bačeni čak i četiri jahača Zla: »I more dade mrtvace koji su u njemu, i Smrt i Had dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim.

Jer ako čovek ne hrani ono Unutarnje, njegova čulna glad se bezgranično povećava (i on u spoljašnjem pokušava ostvariti ono što može postići samo u unutarnjem); duša, unutarnji čovek neizmerno pati, dok spoljašnji čovek uvek iznova ugođuje satani čulnosti, dok se klanja bogu-trbuhu, bogastvu, izgarajućoj seksualnosti koja neizmerno puno pljačka duhovne snage.

Oslovljeni u unutarnjem Božijim Duhom, verovali su da im se Hristov Namesnik i u spoljašnjem obraća na njihovom maternjem jeziku

Hristovu Crkvu, koju vrata Hada nikada neće nadvladati, u vremenu Posletka, u spoljašnjem će obnoviti oni koji su je i podigli u Duhu Istine i Dobrote pre dva milenijuma: apostolsko-profetska družina predvođena Simonom zvanim Stena.

Onaj ko je pak pustošnim životom probio put u ponor propasti, ko je zatvorio sedam oka svoje duše, ko je zaslepljen svetom privida i satanskih izazova, on se samo u spoljašnjem presijava, on zavodljivo reflektuje sjaj ljudskog ' ja ' i vidi samo Laž

Blagovoljenje Božije ponekad posećuje čoveka na takav način da se ne gubi svest o telu niti o spoljašnjem svetu.

Kraljevstvo Božije se na Zemlji u Slavi pokazuje kada se upotpuni broj savršenih duša, onih koji će biti jedno sa Svetom Puninom, Otac-Majka Bogom: »Kada ono što je spolja bude kao ono što je unutra, a ono što je unutarnje bude kao ono što je spoljašnje, a muško sa ženskim, niti/samo/muško niti žensko, već dvoje u jednome.« (66:13) Kraljevstvo Božije se najpre u duši, u nutrini izgrađuje, a potom izrasta prema vani, prema spoljašnjem, prema svetu se pokazuje

Svojim učenicima, Hrist Gospod, Sin i Kći Božija, ukazuje da ne odlažu od jedne do druge inkarnacije rad na usavršavanju svojih duša: »... Vi ne znate kada će broj savršenih duša biti upotpunjen, a onda će se kapije od Kraljevstva Svetlosti zatvoriti, i od tada niko neće moći da uđe, niti će neko izaći.« (' Dvanaestorica ', 65:9) Patmoska ' Apokalipsa ' (6:11, 15:8) i ' Verna Mudrost ' takođe o tome govore; tako se Isusu u ovom drugom spisu pripisuju sledeće reči za eonske vladare: »Skratio sam njihova vremena i razdoblja, kako bi bio dovršen broj savršenih duša, koje trebaju primiti misterije i biti u Riznici Svetla.« (Pogl. 27) Onda kada se upotpuni broj savršenih duša, pobednika nad Tamom koji će biti suvladari zemaljskog Kraljevstva Mira, onda će se Unutarnje Kraljevstvo i u spoljašnjem moćno pokazati, odnosno Hrist će doći u Svojoj Slavi

U vremenu Zveri, u najvišoj fazi komunizma i liberalno-kartelskog kapitalizma, u Novome robovlasničkome poretku, vaskrsnuće sve pregažene režimske ideologije i grčevito se objediniti oko jedinog cilja: zadržati Sataninu vlast nad Planetom i onemogućiti podizanje Božijeg Kraljevstva Mira, koje bi se i u spoljašnjem pokazalo, Kraljevstva koje je počelo da dolazi sa pojavom Isusa Hrista i sa ognjenim krunisanjem prahrišćanskog Bratstva u Gornjoj odaji Markove kuće u Jerusalimu.

Demon uvek traži da se čovek podvrgne nekom teatralnom, lažnom, ispraznom spoljašnjem redu, nekom ropskom kultu i nekoj tradiciji.

I na spoljašnjem i na unutarnjem planu on je tako iz lažnih pobuda sa drugim čovekom, koga vidi samo kao svoju žrtvu, kao objekat iživljavanja i praznog dokazivanja, kao instrument za pribavljanje čulne i materijalne dobiti.

Ljudi se trebaju najpre duhovno kultivisati i moralno usavršiti, jer sve što imamo u spoljašnjem treba da počiva na u n u t a r n j e m ostvarenju i otvorenoj duhovnoj svesti, otvorenoj kroz zakonit život