Upravo je to gađenje, a ujedno i divljenje tim istim sapunicama potaklo autore filma da upriliče jednu adekvatnu sprdačinu u vidu komedije (a čega drugog?) snimljene na španjolskom jeziku.

Kaj starci kod nas nisu već dovoljno najebali, pa još iz njih moramo dodatno sprdačinu spelati.

Od najljepšeg događaja u povjesti svakog naroda, stvaranja svoje države je napravio sprdačinu i pljačku stoljeća

Bili smo tam do 23:40. Koka se po autocesti vozio 220 km/h Došli smo do Quinna na čagu (više sprdačinu) nas dvoje ko kološari, u trenirci, tenesicama... dok su drugi bili spičkani.

I što će sada s njim, starim konjem koji će tamo u Haagu se zajebavat i raditi sprdačinu od suda?

Batinaši postaju uglednici, raznorazna laprdala visoki državni dužnosnici, udbaši visokopozicionirane persone, lopine ugledni biznismeni a moja malenkost misli da krv hrvatske mladosti nije pala za ovakvu sprdačinu od države.

Malo san falija temu, ma jebeme se, more bit da san falija i blog, pa ča me brige, ionako ću sutra činit sprdačinu sa oniman ča pitaju, oniman ča odgovaraju i sa samin sebon.

nedjelja popodne, stiže poruka " mozes li me nazvati? ", pošiljatelj Malecka. ajde da čujem, iako znam, nešto treba. navikao sam viđati broj njenog telefona kad trebam pokazati koliko sam plemenit i drag. - bog, Malecka, reci što trebaš? - kako znaš da nešto trebam? daj, sigurno me zoveš kako bi pričali o zalasku sunca nad krošnje hrastova, o livadi šarenoj od boja i mirisa, o dvije zagrljene sjenke što trepere po zidu u svjetlosti svijeća, o Vivaldiju i četiri godišnja doba, o beskonačno mnogo tvojih nedosanjanih snova. o tome? ne, trebaš me nešto, ponovo. - htjeli smo u kino, ali nema ulaznica. znaš velika je gužva, možeš li nabaviti četiri ulaznice? - četiri ulaznice? zbog toga me zoveš? ajde, riješit ću ti to. nazovem te sutra da ti javim dan i sat, u redu. - baš si srce ulaznice za kino. neki baš ne znaju gdje je granica, ona zamišljena crta između dvije krajnosti. nazivam u ponedjeljak direktoricu kina. dva-tri komplimenta i obećana kava, karte za utorak čekaju na blagajni. pozivam Malecku. ne javlja se. mislim radi. pošaljem sms " ulaznice na blagajni sutra u 20:30 ". u 19 još uvijek ništa. pozivam ponovo. karte sam rezervirao na svoju grbu, ne tražim često uslugu simpatične direktorice i nije fer zajebati njenu susretljivost. pozivam ponovo. ne javlja se. osjećaj prevarenosti zakrulji mi u stomaku. jebote, četiri kino ulaznice, praviti sprdačinu za stotinu kuna, glumiti Boga pred nekoliko klinaca za koje je odlazak u kino kulturni šok. e, budalo jedna, dao si se nasankati. ponoć. uzimam privatni telefon (taj joj je broj nepoznat) i nazivam. javlja se. po glasu čujem probudio sam je.

Rade sprdačinu od natjecanja, pravi cirkus ", rekao je Gobac iz Švedske.

Kad ovi u vlasti uopće ne shvaćaju ironiju, uopće ne kuže sprdačinu koju su proizveli.

Više mi se od njih gadi ovaj Erik koji je napravija sprdačinu od hotela doli na Puntamici, bez ikakvih papira, ali glavno da je non stop po novinama, novinarčići stalno nešto piskaraju o njemu ili ga slikavaju, a on ih za uzvrat dobro naide.

Tako je ljudsko društvo počesto od svoje spolnosti pravilo sprdačinu, muškarci su zbog svoje biologije sve podvrgavali sebi i osigurali svoje carstvo nad ženama.

javlja se eto pravobraniteljica za decu iz mirnog kutka ispod zrinjevačkih platana i veli kak anđa, fox i cetinski trebaju paziti kaj govore deci koja su zalutala na audiciju za show. ja to baš ne gledam, al su me neki dan deca nacimala i moram priznati da sam se i nasmijala i zamislila. zamislila više nad tim kaj to jelavićka ima u glavi i jel zna ona di mi živimo. po svom dobrom starom običaju tu i tamo iskoči sa željom da umota u celofan stvari koje celofan ne ištu, kaj da živi u nekoj silikonskoj kugli iznad oblaka pa se svako malo spusti ko proljetna kišica. nego, pitala bih ja pravobraniteljicu kaj misli o pizdariji kaj se zove državna matura. mislim, u svoje sam vrijeme završila " običnu " srednju školu, a kad je trebalo upisati faks čoporativno smo otišli na prijemni i više manje smo svi upisali kaj smo šteli. pritom smo se dobro zabavljali i jedini pozitivni stres nam je bil razmišljanje gdje ćemo poslije svega zapaliti na more. a danas, kad mi dete drugi dan nejde u školu, jer ovi njegovi veći pišeju maturu, pa nema škole? čujem, čitam i slušam kak svi odreda idu na pripreme za državnu maturu. koje vražje pripreme. i oni kaj su u gimnaziji? pa kaj su delali u školi, kaj? pa koje su to pizdarije, ljudi moji? uz to kaj je to dodatno keširanje staraca, to je i dodatno mučenje mladaca. ter onda pitanje što će sve to bubanje onima koji su u strukovnim školama i koji će jednog dana samo kuhati, slikati, šišati ili farbati. a šteli bi imati faks, ne? koji će im to k i na ovaj način. naravno, sve to ko ugarkovićka začini s maslinovim muljem muljaža oko probijene tajnovitosti, pa danas imamo priliku čuti kak su deca već unapred znala iz čega bu se pisal esej i kak već unapred znaju kaj bu pisali danas. jer da je neka teta nekom nećaku to rekla a teta radi u ministarstvu znanosti, prosvjete i sporta. a ja se pitam kaj je iz tog ministarstva u novijoj nam povijesti dobro zišlo. i zar sve to ne vonja opet na sprdačinu. i kaj se dogodilo nakon afere " indeks ". jesu se vratile ocjene, jel se naselila pravda, jel zavladalo poštenje? ono kaj znam iz prve, druge i treće ruke je da deca danas znaju neka druga znanja, što je u konačnici i normalno, a da kao rezultat svih pizdarija stričeka i teta iz ministarstva ne znaju ni pol onog kaj smo mi znali a saznali smo bez stresa i muke. i da sve to kaj se događa krvavo plaćaju roditelji, a još krvavije deca. u grču, u stresu, u pomanjkanju vjere u sutra, u jednom nametnutnom bespoštednom natjecanju, u sveukupnoj amoraliji. definitivno ovo nije zemlja znanja već sranja. za tih pedeset milja kuna o kojima se priča da je bačeno za državnu maturu bolje da je kupljen šekret papir. reciklirani.

Ovi žele cirkus i sprdačinu, i ništa više.

Ja bih rekao da je tu imamo standardni hrvatski problem stvar formalno-pravno možda i jest dobro postavljena, ali korupcija u praksi od svega toga čini sprdačinu

Volili smo ga svi, ali ono njegovo iznenadno, bolesničko prelaženje iz smijurine u plač, iz trzava plača u razulareno cerekanje, ljutilo me, jer je tim izazivao sprdačinu kod nekih i bilo mi krivo.

baš me zanima kakve će biti reakcije, naše elite svima popuju i svih bi kontrolirali iako bi njih prve trebalo. nadam se da se sve neće okrenuti na šalu sprdačinu ili neke priče o privatnosti i slobodama, valjda imamo pravo znati jesu li oni koji donose zakone i troše naše novce i određuju što i kako će se raditi, jesu li oni ovisnici o drogi i alkoholu ili ne. ako za volan ne ožeš pijan i nadrogiran, kako onda takav netko može biti na čelu " Dinama " ili neke banke ili Sabora.

Ovakvu sprdačinu na američki stil života i rada skoro nisam vidjela.

De zamislite da netko napravi sprdačinu na, recimo, Domovinski rat.

No, nisu oni napravili sprdačinu na sam Vijetnamski rat, koliko na Hollywood i način kako Hollywod prezentira neke životne priče.

Za njenog supruga ne znam ni čemu je služio - valjda za neku sprdačinu

3. Isti taj korpus koji je glasao za Keruma, sada hoće još veći cirkus i još veću sprdačinu, i za to im treba još veći redikul.

Ja sam nakon toga zaključila da imam sprdačinu od trenerice, koja je, BTW, fakultetski obrazovana i mlada (ono, na mladima svijet ostaje).

Tako da smo, iz sprdačine, dobili gradsku vlast - čistu sprdačinu - koje ćemo se (strah me je) teško riješiti.

Pitam Vas ja a i one koji su to pokrenuli mislim valjda " put. služba " zašto radite " nakaradu ", " sprdačinu " od nas koji putujemo i do 70 km, na posao i s posla.

Ali nemojmo od sporta radit sprdačinu pa govorit da netko tko je treći od tri zaslužuje gradsku nagradu

Osim Vaših metoda, on je prošao redom hrvatski obrazovni lektirni sustav, prošao je vojsku (pa je napisao sprdačinu na istu), ima već i životnog iskustva koje ga je trebalo pretvoriti u apatičnog bezveznjaka, a opet ništa.

no.. još uvijek čekamo pravu sprdačinu a to će biti dok libija zatraži pomoć mmf-a. onda će farsa biti kompletna prikaži cijeli komentar

Ono što NK RIJEKA dobiva od grada je za taman pokrit putne troškove prve ekipe u 1. hnl... toliko o močnoj pomoći... uostalom, imali ste upravu koja vam je od kluba napravila sprdačinu kakva je i danas prisutna... a bez tih igrača Rijeke koji su vam tamo na posudbi bili svih ovih godina, bi te vjerojatno bili u rangu sa Klanom i Rikard Benčićem... iako niste daleko... šteta, bilo bi lijepo imati gradski derbi, ali mislim da je Rijeka premalen grad za podnjet dva prvoligaška kluba... jedva podnosi jedan...

Stalno je na strani gospođe Cigler, a ne kuži da je vrijeđa time što ono što ona tretira kao ozbiljan novinarski rad smatra za sprdačinu.