Inače ima pojava da se o nekim starešinama govori kao da su postali iz vlaške katunske organizacije.

Nažalost, treća opcija tada nije bila moguća, upravo zbog isključive politike srpskoga vodstva, koja se može sažeti u poruci predsjednika RSK Milana Martića starešinama SVK iz veljače 1995.: Rat između RH i RSK mora se završiti pobedom jedne i porazom druge strane.

Neka podvizi, hrabrost i požrtvovanje starešina, vojnika i dobrovoljaca angažovanih u vukovarskoj operaciji bude sveti primer svim borcima i starešinama JNA i TO.

Neka je večna slava palim borcima i starešinama u Vukovaru.

Po tom dogovoru oni su bili dužni da dozvole miran izlazak iz Zadra svim vojnicima, pitomcima i starešinama, da sa sobom ponesu svu borbenu i neborbenu tehniku, nastavna pomagala i učila, kao i celokupnu materijalnu bazu i ličnu imovinu starješina.

U našem slučaju bratstva četiri manastira ERP su napustila obitelji zajedno sa svojim starešinama, a to su: Crna Reka, Sveti Arhangeli, Bogorodica Brainska i Devine Vode.

Ovo ne bi tako važno bilo, kad bi Pije IX ovu naredbu sa predikaonice proglasio; ali je ovo čudo, što on hoće i iz dubljine svog groba da zapoveda i ostalim starešinama crkve.

Krcata Tvornica odreagirat će na rane komade (Wagon), otpljeskati i Watch The Corners odsliniti svoju dozu nakon dvosatnog guštanja u simpatičnim starešinama nekih glasnijih rock vremena.

I Mojsije sa starešinama, prorocima, prilikom uspinjanja na Sinaj, vidi Sveto Središte kao bljesak dragog kamenja: »Oni videše Boga Izraelova: podnožje njegovim nogama kao da je bilo od dragoga kamena safira, sjajem nalik na samo nebo.« (Izlazak, 24:10) - Dakle, na sedam stepenika Prestola Ezekiel vidi Ognjene Zrake i Visoke Anđele.

Ali pre nego što sme da pristupi zajedničkom obedu starešinama mora da položi zavet da će Boga poštovati, svoje dužnosti prema ljudima ostvarivati, da nikome neće štetu nanositi, ni sam po sebi ni po naređenju, da će nepravedne uvek mrzeti, a pravednima pomagati, da će svakome biti veran a naročito/duhovnim/vlastima, jer niko nema vlasti ako ne od Boga.« (II, 8, 7) Paganizirana i proselitski nastrojena Crkva je relativno brzo skratila ispitanički staž, pogotovo kada je bilo u njenom interesu da što pre zadobije neke koji su bili pripadnici različitih hrišćanskih sekti i raskolničkih frakcija: »...

A nikoga drugog od apostola nisam video sem Jakova, brata Gospodnjeg.« (1:18 - 19; v.: 2:2) Apostol Pavle pred Jakovom i jerusalimskim starešinama pripoveda o svojim misionarskim podvizima: »A kad smo došli u Jerusalim, braća nas primiše radosno.

1. A Juda, koji Ga izdade, kad vide da je On osuđen, pokaja se, pa vrati onih trideset srebrnika prvosveštenicima i starešinama, govoreći: »Ja sagreših što izdadoh krv nedužnu.« 2. A oni rekoše: »Šta se to nas tiče?

1. I videh, i vidi, Jagnje stajaše na Sionskoj gori, a s njim njih sto četrdeset i četiri hiljade koji su imali Njegovo Ime i Ime Njegovoga Oca napisano na čelima svojim. 2. I čuh glas sa neba kao šum mnogih voda i kao grmljavinu jakog groma, a glas koji čuh beše kao od kitarista koji pevaju uz svoje kitare. 3. I pevahu novu pesmu pred Prestolom i pred četiri Živa Bića i pred Starešinama, i niko nije mogao da nauči tu pesmu sem onih sto četrdeset i četiri hiljade koji su iskupljeni sa zemlje. 4. To su ti što se ne okaljaše ženama/Babilona Velikog /; to su, naime, devstvenici.

6. Tada uđe satana u srce Jude Iskariotskog, i on otide svojim putem, i sastade se sa prvosveštenicima i starešinama kako bi mogao da Ga izda.

Opraštajući se sa starešinama u Efesu, Pavle, koji je učio da Bog voli radosnog davaoca (' Korinćanima ', II, 9:7) i koji je često organizovao skupljanje pomoći za svete pregaoce (I, 16:1 - 3), ukazuje vernima: »Sve sam vam pokazao, da se tako valja truditi i nemoćne prihvaćati, i sećati se reči Gospoda Isusa, jer je On rekao: ' Blagoslovenije je davati nego li primati '.« (' Dela ', 20:35) Ovaj ukaz, koji Pavle pripisuje Isusu, pojavljuje se naizgled kao agrafa (slično ' Efescima ', 5:14), nezabeležena Isusova reč.

17. A oni koji tu prolažahu grdihu Ga, vrteći svojim glavama i govoreći: »Ti što htede razoriti Hram i podići ga za tri dana, izbavi samoga Sebe; ako si Ti Sin Božiji, siđi s krsta« 18. Isto tako su Mu se rugali i prvosveštenici, zajedno s književnicima i starešinama, govoreći: »On sačuva jedno jagnje, samoga Sebe ne može da izbavi.

14. I dok oni bejahu išli prema Emausu, neki od straže dođoše u Grad i iznesoše Kajafi što se dogodilo. 15. I sastaše se sa starešinama, pa se savetovahu, i rekoše: »Evo, dok vojnici spavaše, dođoše neki Njegovi učenici i odnesoše Njegovo telo; a nije li Josip iz Arimateje jedan od Njegovih učenika? 16. Zbog toga on iskaše Njegovo telo od Pilata, da bi ga mogao sahraniti u svome vrtu i u vlastitoj grobnici.

Jesi li od Grka i Egipćana naučio ovo bogohuljenje?« 12. A Isus reče: »Pre nego što Avraham bi, Ja sam.« I oni odbiše slušati, a neki rekoše: »On je podstaknut od nekog demona« A drugi rekoše: »On je lud« I oni odoše svojem putem, pa ispričaše ove stvari sveštenicima i starešinama/Hrama /.

Tako na primer apostol Petar judejskim starešinama i uglednicima odvažno ukazuje: »Bog otaca naših uskrsnu Isusa, Kojega vi ubiste obesivši na drvo hon hymeís diecheirísasthe kremásantes epí ksýloy.« (' Dela apostolska ', 5:30; v.: 10:39; ' Petar ', I, 2:24) U jednom traktatu takozvanog Jerusalimskog Talmuda iz II stoleća govori se o Isusovom pogubljenju na sličan način: »Uoči Pesaha/áäÔ/obesili su/ŐÔŐĐÜę/Ješu han-Nocrija/ŮčćŐŕÔ ŐéŮÜ/I/glasnički/poklik je bio objavljen u toku četrdeset dana: " Ješu han-Nocri će biti kamenovan, jer se bavio čarobnjaštvom, zavodio Izrael i vodio ga u otpad.

Ako neko neće da radi, neka i ne jede.« (II, 3:10, v.: I, 4:11) Opraštajući se sa crkvenim starešinama u Efesu, znameniti Taršanin posvedočuje: »Sami znate da su ove moje ruke poslužile mojim potrebama i potrebama mojih saradnika.« (' Dela ', 20:34) Božiji Zakon zabranjuje da budemo lenjivci i kradljivci, i traži da svoj hleb pošteno zarađujemo svojim rukama, kako bi mogli i sebe obezbediti i pružiti onima kojima je to potrebno, koji su dostojni pomoći (cp.: ' Efescima ', 4:28)

Zar poljupcem izdaješ Sina Čovečijeg?« 6. Onda se Isus obrati prvosveštenicima, i poglavarima Hrama, i starešinama koji behu došli po Njega: »Zašto izađoste kao protiv razbojnika, sa mačevima i motkama?

Da bismo imali uporište, mi smo pripremili da predsednik države, u svojstvu vrhovnog komandanta, izda jedno naređenje kojim bi regulisao status njima kao i starešinama ovde.

Kako tada treba da sprovodimo Delo Božije u Obnovi čovečanstva?« A Isus reče: »Ovo je takođe stvar za đakone crkve u savetu sa starešinama. 9. A kad se Moji učenici okupe na sabat, uveče, ili ujutro prvoga dana sedmice, neka svako prinese jednu desetinu, ili desetinu od desetine svoga prihoda, kojim ih je Bog unapredio, i položi nju u riznicu, za izdržavanje Crkve, i službi, i njenih plodova.

Mojsijeva ' Knjiga Zakona ' je tokom Egzodusa Izraela iz Egipta prema Obećanoj zemlji nošena i čuvana u Kovčegu Svedočanstva, a kasnije je pohranjena u Solomonovom, odnosno Jehovinom Hramu u Jerusalimu: »Mojsije zapisa ovaj Zakon i predade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji su nosili Kovčeg Saveza Jehovina, i svim izraelskim starešinama.

Uz božiju pak pomoć crnogorskim oružjem bijahu pobijeđeni i pobijeni, a paše s begom Ljubovićem i drugim starešinama, ljudi, zarobljeni, te im svima glave posjekoše.