Hrvati su uvjek težili stolećima.. ćak su se iseljivali k europi i njihovim demokradskim zemljama.. da im bude bolje.. i sam pokojni Tuđman.. se nije obraćao kada je hrvatskoj najpotrebnije bilo.. nekim drugim.. već se je obraćao evropskim zemljama.. i hrvatskoj dijaspori.. sada mi neka netko kaže koliko je ta ideja stara.Politika je već odlučila svoje.. a formalnosti dolaze.

Salzburg, Augsburg, Regensburg, Würzburg, sve ih mrzim, jer se u njima već stolećima podgrejava tupoglavost.

Stolećima već monasi opštežitelji (koji žive zajedno) i samci dele među sobom različite zanate, poslove i duhovne discipline.

On zna da istorija ne prolazi, nego se stalno vraća, i da je to pogotovu slučaj sa nama Srbima, koji smo stolećima zadržavali papin Drang nach Osten.

Historiografske zabeleške pokazuju da je fenomen znojenja i plakanja kultno-religijskih predmeta, koji je danas, na kraju staroga sveta, posebno eksponiran, stolećima i milenijumima unazad bio prisutan.

Više su štete napravili nego Jugoarmija i svi okupatori koji su pljačkali Hrvatsku stolećima

IStra nikad nije bila hrvatska - u vremenu kad se je hrvatska borila za svoja " povjesna prava ", za " hrvatsku državost " Istra je bila već stolećima deo jedne od slovenačkih kronovina, države (= dežele) Kuestenland, i bila je ukupno sa pokneženom grofijom Goricom i sa slobodnim mestom Trst ena od 3 komponenti).

Pripadnici judejskog naroda se stolećima prozivaju za Hristovo Raspeće.

No ključno je pitanje: ko je Rimskoj namesničkoj vlasti isporučio Pravednika, ko Ga je oklevetao, ko je se protiv Njega i Njegovih služitelja tako zadrto i mučki borio u prvim stolećima?

Da nostalgično sanjate o Srpskom Jadranu, kao što su Srbi činili stolećima

Tek pošto je Rimska crkva prerasla u patrijaršiju, Papstvo kao suprematorska institucija u Rimskome carstvu se tek onda, dakle u kasnijim stolećima, pojavljuje

Nazareni, koji su stolećima pre Hrista i posle Hrista obitavali bili su istinski hrišćani.

Rani hrišćani su u prvim stolećima izbegavali odevanje kako u crninu tako i u skerletnu raskoš i blještavilo (' Oktavije ', 31, 6).

Među hrišćanima i hrišćanskim frakcijama i sektama u prvim stolećima su kružila, prepisivana i emendirana brojna Evanđelja.

U prvim stolećima hrišćanstva nastali su brojni evandjeljski izveštaji, apokrifi i pseudoepigrafi, bilo kao izravni izvodi iz Protoevandjelja (' Matej ', ' Marko, ' Luka ', ' Jovan ',...), bilo kao modifikacije Protoevandjelja (' Po Nazarenima ', ' Po Ebionitima ', ' Po Jevrejima ', ' Po dvanaest apostola ', ' Po Egipćanima '), bilo na osnovu predanja i misaonih spekulacija (' Po Tomi ', ' Po Filipu ', ' Po Jakovu ', ' Po Petru ', ' Po Nikodimu ', ' Po Barnabi ', ' Po Bartolomeju ', ' Po Pseudo-Mateju ', ' Evandjelje Istine ', ' Tajno Markovo ', ' Tajno Jovanovo ', ' Tomino Evandelje o Rodjenju ', ' Arapsko Evandjelje o Rodjenju ', koptsko ' Evandjelje po Egipćanima ', ' O Marijinom detinjstvu ',...

Kroz svoja rasejavanja, u kasnijim stolećima, slično su prošli i Jevreji

U ' Životu kajsara Nerona ' (Liber VI) Svetonije potvrđuje da je sam Neron zapalio Rim pod izgovorom da mu »smeta rugoba starih zgrada te uske i vijugave ulice« (Prg. 38), te ukazuje na njegov rigidni i represivni nastup prema hrišćanima: »Za njegove vlade izrečeno je mnogo strogih kazni i zabranâ po starim propisima, a uvedeno je isto toliko novih. /.../Smrtnim su kaznama bili pogođeni hrišćani, vrsta ljudi odanih novom i opasnom praznoverju Afflicti suppliciis Christiani, genus hominum superstitionis nouae ac maleficae.« (Prg. 16, 2) Za rimske bezbožnike hrišćanska vera u jednog i jedinog Boga Hrista bila je sujeverje i bezbožništvo, i svo njihovo nastojanje u sledećim stolećima je bilo da ih prislile da se odreknu Hrista i priklone bogovima njihove imperije.

Judejci su stolećima iščekivali od Proroka najavljenog Mesiju, Svetog Pomazanika, ali kada je se on pojavio među njima u liku Isusa Nazarena, nisu ga prepoznali i nisu ga prihvatili.

U kasnijim stolećima u Crkvi se pojavljuju i drugi, prihvatljiviji polievanđelski i četvoroevanđeljni sastavi, poput Zografskog (cca.

Dok su u prvim stolećima hrišćanski bogoslovi (poput Jovana Zlatoustog) grmeli protiv judejskih progonitelja i zaverenika, današnji hrišćanin je sljubljen uz skute Judejina i Cioniste koji izmišlja sijaset porobljujućih ideologija i kultova

To su stotine i stotine spisa nastalih u prvim stolećima od strane Njegovih sledbenika, bilo istinskih ili prividnih.

Na Božija Nebesa, Prednebesa i Podnebesa ukazuju i neki starozavetni tekstovi: »Ta nebesa, ni Nebesa nad Nebesima ne mogu Ga obuhvatiti.« (' Kraljevi ', I, 8:27; v.: ' Sirah ', 16:18) Psalmista ushićeno deklamuje: »Nebo je nebo Jehovino, a zemlju dade sinovima čovečijim.« (115:16) Mojsije ukazuje Izraelu da njihov Bog stoji iznad bogova nižih nebesa: »Evo, Jehovi, Bogu tvome, pripada nebo i Nebo nad Nebesima, zemlja i sve što je na njoj. /.../Jehova, Bog vaš, Bog je nad bogovima, Gospodar nad gospodarima,...« (' Ponovljeni Zakon ', 10:14 - 17) Među mnogobošcima je stolećima postojao kult i običaj obožavanja raznih astralnih duhovnih sila, duša i demona Podnebesa, koji su poistovećivani sa Suncem, Mesecom i zvezdama (Ibid., 4:19, 17:3; ' Kraljevi ', II, 21:3.5, 23:5; ' Letopisi ', II, 35:5; ' Jeremija ', 8:2; ' Dela ', 7:42 - 43). Za Ognjenu Aždaju čije je uporište u borbi protiv Boga planeta Zemlja, a čije Hijerarhije se nalaze u Podnebesima, kaže se slikovito u patmoskom ' Otkrivenju ': »I rep njezin vuče trećinu zvezda Nebeskih/to tríton tMn astérMn toý oyranoý /,...« (12:4) Božije zvezde čine sjajni Božiji anđeli i oni ljudi i duše koji su svoju nutrinu pročistili snagom duha, postali duhovno sunce, uzdigli se u najfiniju vibraciju (' Danilo ', 12:3): »Ti si stvorio nebo, i Nebesa nad Nebesima, i vojsku njihovu,...« (' Nehemija ', 9:6) Jedno od imena Gospodara Neba u hebrejskom jeziku glasi JHWH Cevaoth (ęŐĐŃć) Onaj Koji Jeste nad Vojskama (Gospod nad nebeskim zvezdama/anđelima; cava = ' vojska '): »Svojim sam rukama razapeo Nebesa i zapovedam svim Vojskama njegovim.« (' Isaija ', 45:12

Naravno, pored Protoevanđelja i njegove prve redakcije u kasnijim stolećima trpele su dometanja i interpolacije.

Pa time ni progone i stradanja Jevreja u prethodnim stolećima, jer Bog kaže " Ne ubij " i " Ko potegne mač - od mača će stradati ".

Stolećima su istočni narodi verovali u postojanje tajnog podzemnog kraljevstva negde u srcu Azije, koje je velikim delom određivalo zbivanja u kraljevstvima ostalog sveta.

Ne greše oni na isti način godinu, dve ili tri, već decenijama i stolećima..

Markion (II stoleće n. e.) iz Sinope na Crnom Moru, utemeljivač gnostičke hrišćanske crkve koja je se na Istoku stolećima održala, u svome spisu ' Protivrečnosti ' (Antitheseis), ukazujući na suprostavljene ukaze ' Starog ' i ' Novog Zaveta ' objašnjava svoje odbacivanje ' Staroga Zaveta ' kao mita, a od novozavetnih spisa prihvata samo ' Evandjelje po Luki ' (koje je sam ' doterao ' izostavivši sve što je napisao o rodjenju Gospodnjem i sve što Hrist iznosi o Svome Ocu kao Stvoritelju, napravivši tako ustvari ' Evandjelje po Markionu '), a iz corpus paulinum deset Pavlove Poslanice, izostavljajući takodje i u njima sve što je Apostol govorio o Bogu kao Tvorcu (Irinej: ' Protiv jeresi ', I, 27, 2 - 4)

A nešto manji su delovali u prethodnim stolećima.

Teologija na koju se ti pozivaš nije autentična Hristova nauka već nešto što je izvedeno, izmišljeno i sastavljeno u kasnijim stolećima i na saborima kanonizirano

Ono što je problematično je utisak koji mnogi stiču iz izjava EGW da je subota bila svetkovana " od strane svih hrišćana... u prvim stolećima " do " ranog četvrtog stoleća (kada) je imperator Konstantin objavio dekret koji određuje nedelju za javni praznik širom Rimskog Carstva. " (str. 52 - 53) Najstariji dokumenti koji pominju nedeljno bogosluženje sežu do Barnave 135. i Justina Mučenika 150. Prema tome, očigledno je da je nedeljno bogosluženje bilo uspostavljeno do sredine drugog veka.