- Treba polaziti od tri nepobitne naučne činjenice u filološkoj nauci, a to su da je srpski jezik službeni i književni jezik u Hrvatskoj, zatim da je kolonijalna Austrougarska izbacila hrvatski jezik i z službene i književne upotrebe u 19. stoleću, proglašavajući ga nenaučno kajkavskim dijalektom, i da srpski jezik ima dva dijalekta - štokavski i čakavski.

Bez bajki je teze živeti zbog toga je tako teško živeti u dvadesetom stoleću; mi samo još egzistiramo; ne živimo, niko više ne živi; ali lepo je, ipak, egzistirati u dvadestom veku; sebe unaprediti kuda napred?

Pored Jevanđelja iz novozavetnog kanona, u prvom i drugom stoleću su kružila i mnoga druga, kao i veliki broj spisa, pretendujući na autoritet " apostolskih spisa ".

Možda onih nekoliko koji su od Kaptola službeno nedavno određeni kao egzorcisti, istjerivači đavla (u 21. stoleću) jer tobože nekakvi nečastivi ulazi u naše bližnje i moramo se bojati bližnjih.

U 19. stoleću je načinjena velika podvala - proglašen je ' ' kajkavskim dijalektom ' '.

Žrtvujući svoju individualnu vokaciju spisatelja " idioritmika " interesu zajednice, Sveti Sava je stavio svoje književno delo u službu slave svoga oca i dinastije Nemanjića, pomažući obnovu srpske države u XIII stoleću koja nas je dovela u XIV veku do carstva.

Stvarno već dugo iako sam u početku gledao prve dvje serije nisam gledao ponedeljkom seriju o Titu.Ali već kod dvije one prve imao sam priliku ustanoviti kaj.god. su delali ili radili nisu imali baš tako lako.Tu se moram osobno pitati kaj mi delamo u 21 stoleću i što čekamo.. tj samo sam Snježani napomenuo da promjeni u stvari temu..

Uticaj klasičnog humanizma u 18. stoleću mnogo je više došao do izražaja u sredinama koje ovim intelektualnim i kulturnim konceptom nisu dovoljno ili nisu uopšte bile zahvaćene u renesansi.

Maskirano križarstvo je koristilo sve moguće načine za ostvarenje svog cilja, pa je tako i lukavi Gaj, inače Nijemac katolik i austrijski agent, došao u Zagreb u 19. stoleću po zadatku da ukrade srpski jezik (štokavicu) i proglasi ga hrvatskim književnim jezikom.

U svakom stoleću neko me slučajno pobrka sa umornima i starima.

Francuski, španski i portugalski jezici nastali su krajem 11. i početkom 12. stoleća, engleski početkom 16, a rumunski i nemački tek u 19. stoleću.

Skandinavski nastali na bazi slovenskih, što je u 19. stoleću objasnio ruski filolog.

Slovensko ime se pojavljuje tek u 6. stoleću nove ere.

V devetnajstom stoleću je malo tera obitel na Mlake imala mejne od deset dece.

Krvotokom mi kola koktel raznih genetika a glavom sijaset kulturnih uticaja, no kakve to ima veze kada živimo u dvadeset i prvome stoleću, kada pripadati pojedinoj grupi, plemenu ili narodu više nije relevantno.

Jer kad smo srasli sa slikom Njegove Smrti, onda ćemo srasti i sa slikom Njegovog Vaskrsenja.« (6:3 - 5) Ako krštenjem srastamo sa slikom Hristove Smrti i dobijamo zalog Vaskrsenja, to se možemo krštavati samo u Hristovo Ime, u Ime Hrista Raspetoga, Pogrebenoga i Vaskrsloga. Kao što je u II stoleću počela nakaradna praksa krštavanja dece, tako se tada počinje susretati i trostruko krštavanje oblivanjem ili pognjurivanjem: »I tako biva pognjuren treći put.« (Apostolsko predanje, prg. 21) A pomazanje maslinovim uljem, sa kojim treba da se zadobije punina Blagodati duhovnog ukrepljenja i uzrastanja je komplementarno nadovezano na krštenje u vodi, prilikom koga se poučeni tajanstveno rađa za sveti život, iako bi taj sakrament, kako smo već rekli, trebao da usledi tek posle dužeg vremena osvedočenog zakonitog življenja krštenog u Duhu Darovatelju, Duhu Pomazaničkog Sjaja, kada se na njemu pokažu duhovni darovi: »...

Tek u II stoleću pojavljuje se katakombička pedagoško-dekorativna umetnost, koja opet nije bila u službi idolopokloničkog uzdizanja.

Astrološki aforizmi Hermesa Trismegista su inače sadržani u mnogim srednjovekovnim manuskriptima; neke od tih aforizama sabrao je u XIII stoleću Stephanus de Messina.

Iako je Jerusalim, Sveti Grad, u početku bio katedra samog Isusa Hrista (cp.: Epifanije: Panarion, 78, 7), u II i III stoleću episkop Jerusalima bio je podređen episkopu Kajsareje Palestinske.

Njega nalazimo i uz Jeciru najvažnijem hermeneutičkom hejhalot spisu Sedam palata (pogl. 7), nastalom u IV stoleću, ali se u njemu daje drugi raspored pečata: »Podiže se prema Gore i zapečati sa JHW; spusti se prema Dole i zapečati sa JWH; istupi Napred i zapečati Istok sa sa HJW, okrenu se Nazad i zapečati Zapad sa HWJ; okrenu se desno i zapečati Jug sa WJH; okrenu se na levo i zapečati sever sa WHJ.« U patmoskoj Apokalipsi po Jovanu Grad Novi Jerusalim pojavljuje se kao simbol svetog zajedništva onih koji su postali i osvedočili se kao Božije Kraljevstvo i Božiji Hram, Božiji Žrtvenik, Hristovi kraljevi i Hristovi sveštenici: »Grad pak ležaše na četiri ugla, i dužina mu je kao širina.

Govorilo se da je tu negda, mort v dvanajstom stoleću bila opatija i grobje.

Kajkavski kako što se je pisao u 17. i još u 18. stoleću bio je u stvari stari slovenački jezik (autori koji upotrebljavaju ime Slovenijeh za Slavoniju svi pišu slovenački)

Serapid je imao brojne štovatelje još za vreme Aleksandra Makedonskog (Plutarh: Alexander, pogl. 73), dakle u IV stoleću se

Episkop Nepot, koji je u III stoleću u Egiptu bio jak poborniki hilijazma koji je se proširio iz Male Azije gde je i Jovan živeo, i koji je i sa svojim sledbenicima, saglasno Hristovoj Objavi, očekivao hiljadugodišnje Hristovo Kraljevstvo na Zemlji, u zaštitu hilijazma napisao je delo pod naslovom Confutatio Allegoristarum

Dionis zlatne kose se rađa (negde u VII stoleću stare ere) čisto začet od Časne Semele i Boga Zevsa.

Ali Abraksas je i svet, njegovo nastajanje i prožimanje.« (Ibid., treća propoved prevod: Milan Vukomanović). Doketista i gnostik Sirijac Bazilid, koji je delovao u Aleksandriji u II stoleću (otprilike u Valentinovo vreme), učio je da iz Boga izviru duhovi i anđeli, potvrđuje metempsihozu, seljenje duša; on Boga vidi onog koji nije, koji nije dostupan našim čulima, koji se nalazi s druge strane našeg razumevanja

Šem-Tovovo Evanđelje po Mateju. Šem-Tov Ibn Šaprut je živeo u XIV stoleću u Španiji, u vremenu inkvizicije.

Ovi uticaji nisu nužno loši, štaviše, teško je da neko ko se bavi fotografijom u dvadeset prvom stoleću, nakon više od stopedeset godina od kada je tehnika izmišljena, bude originalan.

Na Nemačku obraćaju komunisti glavnu pažnju zato što Nemačka stoji uoči bružoaske revolucije i zato što ona vrši ovaj prevrat pod naprednijim uslovima evropske civilizacije uopšte i sa mnogo razvijenijim proleterijatom nego Engleska u XVII i Francuska u XVIII stoleću, te, prema tome, zato što namačka buržoaska revolucija meže da bude samo neposredna predigra proleterske revolucije.

Bizantijski žrtveni obred (u V stoleću) pretrpeo je još jednu izrazitu nakaradnost: uvedeno je da se u već osvećene darove (u putir razdrobljen hleb) dodaje neosvećena topla voda (grč.: h zést = ' toplota ').