Na srpski praznik Svetog Savu, 27. januara 1993. godine, tadašnji upravnik Spajić Besim je po strahovitoj zimi naterao polugole zatvorene Srbe da pola sata stoje u krugu logora, uz cinično objašnjenje da im je potreban svež vazduh.

Otvoreni su široki prozori, pa u sobu uvire svež vazduh, pirka lak vetar koji razgoni dnevnu sparinu a u bašti, pod kućom, šušti lišćem te se čini kao da je travničkom dolinom, ispod Teskeredžića kuća, potekla velika reka.

Prijaće ti svež vazduh i stišaće ti polne nagone...

A, jel se ti mnogo sekiraš katkad? Jel tebe oblak taštine nosi visoko u vasionu? nije ti dobro, sine, treba da se lagano opustiš, udahneš svež vazduh po mogućstvu negde na visoko brdo i da onda lagano puhneš... jooj, al te nose krila lj. i mašte..

" Otvorite pendžere da uniđe svež vazduh