Dogma o Presvetom Trojstvu, ili o Svetoj Trojici, kako su naši stari radije govorili, oblikovala se kroz prva stoljeća Crkve kao temeljna istina naše vjere.

Jedino hrišćanstvo, kroz otkrivanje dogme o Svetoj Trojici, dalo je odgovor na pitanje o prirodi Samoga Boga.

Najpre, odnos Hrista prema Ocu, kroz učenje o Svetoj trojici, zatim prihvatanje Hristove ljudske prirode, jer se, ipak, rodio kao čovek i, najteže, usklađivanje njegove božanske prirode sa prethodno zadatim (ne) ograničenjima.

Sama suština hrišćanskog učenja o Bogu jeste da, otkrivajući dogmu o Svetoj Trojici, ona čuva nepovredivost starozavetnog učenja o Božanskoj jedinosuštnosti, dajući joj poseban, novi, izuzetno značajan, visoko etički karakter, koji nije mogao biti prisutan ni u jednom drugom sistemu monoteizma.

Nisu bez razloga Origen, blaženi Avgustin i sveti Grigorije Niski, analizirajući dogmu o Svetoj Trojici, ukazali na Istinu i Božansko poreklo hrišćanstva.

Međutim, pored teorijskog značenja, dogma o Svetoj Trojici takođe ima i etičko značenje (Etička ideja crkvene dogme, Antonije Hrapovicki).

- Mogao je prošetati 50 - ak metara do Franjevačkog samostana, i naši franjevci u Svetoj Trojici bi to obavili kao i u Hercegovini.

Prvo: kao što i anđeli proslavljaju Svetu Trojicu, tako i ti trebaš spojiti tri prsta desne ruke i, kako ne možeš se uspeti na nebo i pokloniti se, stavi ruku na čelo (jer glava označava nebo) i kaži: Kao što anđeli proslavljaju Svetu Trojicu na nebu, tako i ja, kao sluga, poklanjam se Svetoj Trojici. I kao što su ova tri prsta i odvojeni i zajedno, tako je i Sveta Trojica tri osobe, a jedan Bog.

Dogma o Svetoj Trojici nas poučava da se božanska Ljubav projavljuje ne samo kroz stvaranje sveta, već se u svoj svojoj savršenoj, beskrajnoj punoti projavljuje u samom krilu Božanstva večne ljubavi: večnoj zajednici svete ljubavi Oca i Sina i Svetoga Duha.

Tako, možemo tvrditi da jalovi monoteizam drevnih religija, neispunjen otkrivenom istinom o Svetoj Trojici, nije mogao da dovede do istinske spoznaje božanske Ljubavi.

A u DžVI veku od rimske crkve su se, sa svoje strane, odvojili takozvani protestanti, koji su se postepeno razbili na mnoštvo posebnih sekti, od kojih su neke otišle tako daleko od Pravoslavlja, da su počele da odbacuju čak i osnovne istine hrišćanske vere, kao što je dogmat o Svetoj Trojici, Božanstvo Gospoda Isusa Hrista i drugo.

Bilo je popodne četvrtoga dana po svetoj Trojici, a godišta gospodnjega 1574. Nad goru i polje zagrebačko bio se nadvio crn oblak, nadvio i sasuo na zemlju gustim daždom, kao da si ga nožem prorezao.

Znali su kako njihov sveštenik ne govori puku o junaštvu i slobodi već o svetoj Trojici i o nekojim čudnih imena svecima što ni Turcima ovamo ni Latinima u Primorju nije smetalo.

Trokratno pogružavanje označava smrt u grijesima protiv Svete Trojice, a trokratno izlaženje iz vode označava život u Svetoj Trojici.

U isto vrijeme Misa počinje i u slunjskoj Svetoj Trojici gdje će se obavljati i obred pranja nogu, kao sjećanje na Isusa koji je oprao noge svojim učenicima.

Svetoj Trojici je 1886. dograđena je lopica, trijem pred ulazom.

Kršćanski nauk o Bogu, o svetoj Trojici, na otajstven ali ipak shvatljiv način govori o jedinstvu razlika osoba koje žive božansko zajedništvo.

Dogma o Svetoj Trojici predstavlja samo srce hrišćanstva

Teorijsko značenje hrišćanskog učenja o Svetoj Trojici sastoji se, pre svega, u očišćenju, uzdizanju i objašnjavanju ideje monoteizma.

Hrišćansko učenje o Svetoj Trojici nije tro-božnost ili tri-teizam koje hrišćanska crkva neposredno i odlučno zabranjuje, već ono predstavlja poseban aspekt monoteizma, veoma dubok, uzvišen i čist, kakav ne susrećemo ni u jednom drugom monoteističkom sistemu.

Samo dogma o Svetoj Trojici, iako nas ne upućuje u potpunu dubinu Božanske suštine (jer čovekov um ne može u celosti da je pojmi), omogućava nam da shvatimo da božanska Ljubav nikada ne ostaje neprojavljena, da nikada nije ne-delatna i da je daleko od samo-ljublja.

Najpre, odnos Hrista prema Ocu, kroz učenje o Svetoj trojici, zatim prihvatanje Hristove ljudske prirode, jer se, ipak, rodio kao čovek i, najteže, usklađivanje njegove božanske prirode sa prethodno zadatim (ne) ograničenjima.

Pravoslavna Crkva je i danas identična sa Crkvom Apostola Hristovih, koja je uništila stare jeresi, kao što su gnosticizam i arijanstvo, objavila kanon Svetog Pisma, definisala velike istine hrišćanskog učenja o Svetoj Trojici i o božanskoj i ljudskoj prirodi Gospoda Isusa Hrista.

Dakle, ista Crkva koja je odredila kanon novozavetnih knjiga Svetog Pisma, formulisala učenje o Svetoj Trojici i o Ličnosti Gospoda Isusa Hrista, takođe je donela i konačnu odluku u pogledu dostojnog poštovanja ikona.

Kada govorimo o Bogu, kada ispovedamo veru u njega, govorimo o Bogu Ocu, Sinu i Svetom Duhu, dakle, govorimo o Svetoj Trojici.

Prema tome, on se vraća vjeri i Svetoj Trojici.

Zašto ne treba razgovarati sa muslimanima o Svetoj Trojici?

Ne znam da li je Jonadab koji je napisao dati tekst o Svetoj Trojici uopce sam razumio sto je Sveto Trojstvo-Trojica, jer, zaista, ima tu mnogo neznalackog pisanja na temu

Iako je istina o Svetoj Trojici tajna koja nadmasuje moci naseg saznanja i predstavljanja, ona nije nikakav apsurd i neopravdana je logicka kritika te dogme

Ishođenje Duha od Sina je ili isto kao i ono od Oca, u kom se slučaju razlika među Licima gubi mešanjem svojstava, ili je različito, u kom slučaju postoji protivnost u Svetoj Trojici.