Rekao je Ebu Bekr el-Verrak, Uzvišeni Allah mu se smilovao: Zahvalnost na blagodatima je osvjedo? enje u Dobro? instvo (nasla? ivanje o? iju na darovanim blagodatima) i? uvanje Svetosti (hurmet). Re? eno je: Zahvalnost na blagodatima je da vidiš da je tvoj nefs u njima parazit (da ih ne zaslužuje). Rekao je Ebu Osman (El-Hiri), Uzvišeni Allah mu se smilovao: Zahvalnost je spoznaja da si nemo? an da se zahvališ. Re? eno je: Zahvalnost na zahvalnosti je potpunija od same zahvalnosti.

Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Zahvalnost obi? nih ljudi je na hrani, pi? u, odje? i, a zahvalnost odabranika je na suštinskim zna? enjima (me ani) koja se spuštaju na njihova srca, a Allah, Azze ve Dželle, kaže: A malo je Mojih robova koji su mnogo zahvalni. (34:13) Davud a. s. je rekao: Ilahi, kako da Ti zahvaljujem kad je i moja zahvalnost Tebi jedna od Tvojih blagodati, pa mu je Allah, Tebareke ve Te ala, objavio: Sada si Mi se zahvalio. Re? eno je: Kada je tvoja ruka uskra? ena od naknade, neka je tvoj jezik produžen sa zahvalnoš? u. Re? eno je: Kada je Idris a. s. obradovan sa oprostom, on je tražio život, pa je upitan: Zašto? On je rekao: Da bih Mu mogao zahvaljivati, jer sam prije ovoga (trenutka smrti) sve radio za oprost, pa je melek raširio svoja krila i ponio ga na nebo. Re? eno je: Neki od vjerovjesnika a. s. je prolazio pored malog kamena ispod kojeg je izvirala obilata voda, pa se za? udio tome, te je Allah dao kamenu da progovori, i kada ga je (vjerovjesnik) upitao za to, on je rekao: Od kada sam? uo Allaha, Azze ve Dželle, da govori:... vatra kojoj? e gorivo biti ljudi i kamenje (19:6), ja pla? em iz straha od Njega, pa je vjerovjesnik a. s. zamolio Allaha da taj kamen izbavi od Vatre, pa mu je Allah, Azze ve Dželle, objavio: Ja sam ga oslobodio Vatre, te je vjerovjesnik otišao.

Osnova o zahvalnosti se nalazi u Njegovim, Azze ve Dželle, rije? ima: Ako budete zahvaljivali, Ja? u vam pove? ati. (14:7), i ono što se prenosi od Ataa, Uzvišeni Allah mu se smilovao: Ušao sam kod Aiše, Allah zadovoljan sa njom, i rekao sam: Obavijesti nas o najdivnijem što si vidjela kod Allahovog Poslanika a. s., pa je ona zaplakala i rekla: Koji to od njegovih postupaka nije bio divan?

El-Hasan el-Basri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao za Njegove, Azze ve Dželle, rije? i: I svoju odje? u o? isti. (74:4) da zna? e: Svoj ahlak popravi. Za rije? i Uzvišenog: I obasipa vas Svojim blagodatima, i zahirskim ibatinskim. (31:20), je re? eno: Zahirski je skladno stvaranje, a batinski je pro? iš? avanje ahlaka. Ibrahim ibn Edhem, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: Da li si se ikada obradovao na dunjaluku?, pa on re? e: Jesam, dva puta.

Šejhovi (mešajih), Uzvišeni Allah im se smilovao, su rekli: Zadovoljstvo odre? enjem su Allahova najveli? anstvenija vrata, odnosno dunjalu? ki džennet, to jest, ko bude po? aš? en zadovoljstvom susreo je najpotpuniju dobrodošlicu, i po? aš? en je najuzvišenijom bliskoš? u. Govori se da je u? enik pitao u? itelja: Da li rob može znati da li je Allah, Tebareke ve Te ala, zadovoljan sa njim?, pa mu on re? e: Ne, kako može znati to, Njegovo zadovoljstvo je gajb (sakriveno). U? enik re? e: Zna on to, pa ga on upita: Kako? U? enik re? e: Kada na? em da je moje srce zadovoljno Uzvišenim Allahom, znam i da je On zadovoljan sa mnom, pa mu u? itelj potvrdi: Odli? no si to rekao, mom? e, jer rob ne? e biti zadovoljan Allahom sve dok Hakk, Dželle dželaluhu, ne bude zadovoljan sa njim, jer Allah, Azze ve Dželle, kaže: Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim. (5:119, 9:100, 58:22, 98:8), odnosno, sa Njegovim zadovoljstvom njima i oni su zadovoljni sa Njim.

Prodaje se za vječnika a trošan je kao i sve drugo što je Uzvišeni Allah stvorio.

»Uzvišeni Allah je učio sure ' Taha ' i ' Jasin ' hiljadu godina prije stvaranja Nebesa i Zemlje.

Ebu Se id el-Harraz, Allah Uzvišeni mu se smilovao, je rekao: To je da? ovjek nema težnju ni himmet (ambiciju) ni za? im osim za Allahom, Azze ve Dželle. Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao:? uo sam El-Harisa el-Muhasibija da govori: Izgubili smo tri stvari: lijep izgled sa? ednoš? u, lijep govor sa? estitoš? u, bratstvo sa vjernoš? u. Re? eno je: Lijep ahlak je umanjivanje onoga što je od tebe, a uve? avanje onoga što je za tebe. Re? eno je: Znak lijepog ahlaka je odbacivanje uznemiravanja drugih i podnošenje poteško? a. Rekao je Vjerovjesnik a. s. svojim ashabima, Allah zadovoljan njima: Vi ne? ete osvojiti ljude sa svojim imecima, ve? ih osvojite sa nasmješenim licem i lijepim ahlakom.

Rekao je Ebu Sulejman, Uzvišeni Allah mu se smilovao: Zadovoljstvo je da ne tražiš Džennet od Allaha, niti da se utje? eš Njemu od Vatre. Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Tri su znaka zadovoljstva: napuštanje svoga odabira prije odredbe, nemanje gor? ine nakon odredbe i uzburakanje ljubavi prilikom navale belaja. Tako? er je rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: To je radost srca u gor? ini odredbe. Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je o govoru Vjerovjesnika a. s.: Molim Te za zadovoljstvo nakon odredbe, rekao: Radi toga što je zadovoljstvo prije odre? enja odluka da? e se biti zadovoljno, a zadovoljstvo nakon odre? enja je pravo zadovoljstvo. Prenosi se daje Husejnu ibn Aliju ibn Ebu Talibu, Allah zadovoljan obojicom, re? eno: Ebu Zerr r. a. kaže: Siromaštvo mi je draže od bogatstva, bolest mi je draža od zdravlja, a smrt mi je draža od života, pa je on odgovorio: Allah se smilovao Ebu Zerra, ali ja kažem: Ko se osloni na lijepi Allahov odabir za njega, ne? e se nadati ni? emu osim onoga što je Allah odabrao za njega.

Suština zahvalnosti kod Ehli-tahkika (Obistinjenih sljedbenika suštine) je: priznavanje blagodati od Davatelja blagodati na poseban na? in, a u ovom zna? enju je Uzvišeni Allah opisao Sebe da je sveobuhvatno Zahvalni (eš-Šekur), a zna? enje toga je da on nagra? uje robove za zahvalnost, tako da je nagradu za zahvalnost nazvao zahvalnoš? u, kao što kaže Allah, Azze ve Dželle: A naknada za zlo je zlo u istoj mjeri. (42:40) Re? eno je: Suština zahvalnosti je hvaljenje Dobro? initelja (muhsin) sa pomenom Njegovog dobro? instva (ihsan), tako rob zahvaljuje Uzvišnom Allahu slave? i Ga i spominju? i Njegovo dobro? instvo prema njemu, a zahvala Hakka Slavljenoga robu je pohvala njega spominjanjem njegovog dobro? instva prema Njemu.

Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: Koji? ovjek treba da je najzabrinutiji?, pa je on rekao: Onaj koji je najgoreg ahlaka.

Re? eno je: Zadovoljstvo je izbacivanje prezira iz srca sve dok ne ostane samo sre? a i radost. Rabija el-Adevija, Uzvišeni Allah joj se smilovao, je upitana kada? e rob biti zadovoljan sa Odre? enjem, pa je rekla, Uzvišeni Allah joj se smilovao: Kada se obraduje nesre? i kao što se obraduje blagodati. Re? eno je daje eš-Šibli, Uzvišeni Allah mu se smilovao, rekao pred El-Džunejdom, Uzvišeni Allah mu se smilovao: Nema snage ni mo? i bez Allaha (Ja havle ve la kuvvete illa billah), pa je el-Džunejd rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: Tvoj govor je govor onog koje stisnutih prsa, a stisnuta prsa su radi napuštanja zadovoljstva sa Odredbom.

El-Havvas, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur je stabilnost (postojanost ili stalnost) sa Allahom Uzvšenim, na odredbama Knjige i Sunneta. Jahja ibn Mu az er-Razi, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur zaljubljenika (muhibbin) je teži od sabura zahida, a za? udno je to kako saburaju, pa je izrekao stihove:

El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Put sa Dunjaluka na Ahiret za mu mina je kao lahka strijela, a napuštanje (hidžran) stvorenja i okretanje Hakku je teško, put od nefsa ka Allahu je veoma težak, ali je sabur sa Allahom najteži. On je, Allah mu se smilovao, upitan o saburu, pa je rekao: To je gutanje gorkog bez mrgo? enja. Alija ibn Ebu Talib r. a. je rekao: Sabur je za iman kao što je glava za tijelo Re? eno je da se ovo prenosi i od Vjerovjesnika a. s.

Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur je udaljavanje od suprotstavljanja, smirenje kod zalogaja belaja koji guši, pokazivanje bogatstva kada je siromaštvo prisutno na polju opskrbe (sredstava za življenje). Re? eno je: Sabur je ponašanje pri belajima sa lijepim adabom. Re? eno je: To je nestanak (fena) u belajima bez pokazivanja pritužbi. Re? eno je: Sabur je opho? enje sa belajima uz ispravnne postupke, kao što je opho? enje u blagostanju. Re? eno je: Najbolja nagrada za robove je nagrada za sabur, i nema ve? e nagrade od nje. Uzvišeni Allah kaže: One koji su bili strpljivi, Mi? emo nagraditi nagradom ve? om nego su zaslužili. (16:96) i govori Azze ve Dželle: Samo oni koji su bili strpljivi? e biti bez ra? una nagra? eni. (39:10) Re? eno je: Sabur je stabilnost (postojanost) sa Allahom, Azze ve Dželle, i obla? enje obu? e Njegovih belaja sa dobrodošlicom i prepuštanjem.

Uzvišeni Allah kaže: " Post je Moj i ja za njega nagrađujem.

Sabur na ono na što rob ne može uticati je sabur na neda? ama kojima je on podvrgnut zbog Allahove odredbe, kao i Njegovog odre? enja, a to mu se javlja u vidu teško? a i bola u srcu i tijelu. Re? eno je: Strpljivi (sabirun) se dijele na tri grupe: onaj koji pokušava biti strpljiv (mutesabbir), onaj koji je strpljiv (sabir), i onaj koji je odlu? no strpljiv (sabbar). Re? eno je: Neki? ovjek je došao kod Eš-Šiblija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i pitao ga: Koji je sabur najteži za sabirine?, pa on re? e: Sabur u odnosu na Allaha (es-sabru fillah), a ovaj odgovori: Nije. On re? e: Sabur radi Allaha (es-sabru liliah), pa ovaj odgovori: Nije. On re? e: Sabur sa Allahom (es-sabru me allah), pa ovaj re? e: Nije. On re? e: Pa koji jeste?, a ovaj odgovori: Sabur na Allaha (es-sabru alallah) na što eš-Šibli vrisnu takvim vriskom kao da ga njegov ruh napušta.

Kada? ovjek srce obaveže na ovo sa dubokim ubje? enjem i korisnim djelom, i na to obaveže svaki dio njegovog tijela, svaki organ, svaki zglob, svaku venu, svaki nerv, svaku dlaku, i svu kožu - on, isto tako, treba da bude ubje? en da Uzvišeni Allah obdržava sve to i da zna sve o njemu, da ga je obuhvatio znanjem i da nijedna pojedinost ne može pobje? i, da ga je On stvorio i najljepše je Njegovo stvaranje, oblikovao ga i dao mu najljepši lik.

Od Ebu Musa ed-Debilija se prenosi da je rekao: Pitao sam Abdurrahmana ibn Jahja o tevekkulu, pa mi je rekao: Da staviš svoju ruku u? eljusti ogromne zmije do zgloba, a da se ne bojiš pored Allaha ni? ega. Ebu Musa, Uzvišeni Allah mu se smilovao, govori nadalje: Otišao sam Ebu Jezidu el-Bistamiji, Uzvišeni Allah mu se smilovao, da ga pitam o tevekkulu, pa sam došao u Bistam i pokucao sam mu na vrata, a on mi re? e: O Ebu Musa, zar ti odgovor Abdurrahmana nije bio dovoljan, pa si došao da i mene pitaš? Ja rekoh: Gospodine moj, otvori mi vrata, pa on re? e: Da si došao da me posjetiš, otvorio bih ti vrata, uzmi odgovor sa vrata.

Bulukija odgovori car uzvišeni Allah je stvorio sedam slojeva Džehennema, sve jedan iznad drugoga; između svakog sloja razdaljina je tisuću godina.

Uzvišeni Allah kaže: " Mojim dobrim robovima sam pripremio nešto što oči nisu vidjele, za što uši nisu čule, niti je ikad na um palo ljudskom srcu. "

, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: Na? emu si sagradio ovo svoje djelovanje od tevekkula?, pa on re? e: Na? etiri stvari: Znao sam da moju opskrbu ne? e pojesti niko osim mene, pa se nisam sa njom zaokupljao; znao sam da moj posao ne? e uraditi niko osim mene, pa sam se sa njim zaokupio; znao sam da? e mi smrt do? i iznenada, pa sam je preduhitrio; i znao sam da sam pred Okom Uzvišenog Allaha u svakom stanju, pa sam Ga se stidio.

Ovo spomenuh samo da se podsjetimo kako je naše da radimo ono što možemo, vjerujući da će se Uzvišeni Allah pobrinuti za ostalo.

Uzvišeni Allah kaže: Ako vi budete zahvaljivali, Ja? u vam pove? ati. (14:8), a onaj koji je strpljiv je sa Allahom i nalazi sklonište sa Njim, jer je on u svjedo? enju Davatelja belaja, a Uzvišeni Allah kaže: Allah je zaista sa strpljivima. (2:153, 8:46) Re? eno je: Hamd je na dahove, a šukr je na blagodati osje? aja. Re? eno je u sahih haberu: Prvi koji? e biti pozvani u Džennet su oni koji su hamd? inili Allahu na onome sto je On stvarao

Ebu Ali ed-Dekkak, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Nije zadovoljstvo da ne osjetiš belaje, ve? je zadovoljstvo da se ne suprotstavljaš odre? enju i odredbi.

Re? eno je: Kada bi djeca vidjela Uvejsa el-Karanija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, ga? ala bi ga kamenjem, a on bi rekao: Ako me ve? morate ga? ati, ga? ajte me sa manjim kamenicama, da mi ne biste slomili cjevanicu i tako me sprije? ili od namaza. Re? eno je da je neki? ovjek grdio El-Ahnefa ibn Kajsa, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i sve išao za njim, pa kada su se približili jednom naselju, on je stao i rekao: Mladi? u, ako je u tvome srcu ostalo još nešto, odmah to reci, da te ne bi? ule neke od budala u ovom naselju, pa ti ne uzvrate. Hatem el-Esamm, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: Da li? ovjek mora tolerisati svakoga?, pa on re? e: Da, osim svoga nefsa. Prenosi se da je Emirul-mu minin Alija ibn Ebu Talib r. a. pozvao svoga roba, pa mu se on nije odazvao, pa ga je i drugi i tre? i put pozvao, a on mu se nije odazivao, pa je ustao i vidio ga kako leži.

Re? eno je: Lijep ahlak je da budeš blizu ljudima, a daleko (stranac) od onoga što je izme? u njih. Re? eno je i: Lijep ahlak je da prihvataš ono što tebe odbija, bilo to od grubosti ljudi ili Hakkovog odre? enja, bez srdžbe i uznemirenosti. Re? eno je: U Indžilu je zapisano: Robe Moj, sjeti Me se kada si u srdžbi, i Ja? u se tebe sjetiti kada Ja budem u srdžbi Neka žena je rekla Maliku ibn Dinaru, Uzvišeni Allah mu se smilovao: O licemjeru (Ja murai), pa je on odgovorio: O ti, našla si moje ime kojeg su zagubili stanovnici Basre. Lukman je rekao svome sinu: O sinko, ne? eš spoznati troje osim u tri (situacije): blagost kod srdžbe, hrabrost u ratu i brata u potrebi za njim. Musa a. s. je rekao: Ilahi, molim Te da se ne govori za mene ono što ja nemam kod sebe., pa mu Uzvišeni Allah objavi: Nisam to uradio za Sebe, pa zašto da uradim za tebe?

Prenosi se od Katade, Uzvišeni Allah mu se smilovao, da je rekao o Njegovim, Azze ve Dželle, rije? ima A kada se nekome od njih javi da mu se rodila k? i, lice mu svo potamni (16:58): Ovako su postupali Arapi mušrici, a Allah, Azze ve Dželle, nas je obavijestio o ružno? i njihovih postupaka.

A što se ti? e mu mina, on mora biti zadovoljan sa onim što mu je Uzvišeni Allah dodijelio, a Allahova, Azze ve Dželle, odredba je bolja od onoga što bi? ovjek odredio sam sebi, tako da je, o sine Ademov, ono što ti je Allah odredio a što prezireš, bolje od onoga što ti je Allah, Azze ve Dželle, odredio a ti voliš.

Svi ovi pokazatelji svjedoče kako je na savršen i planski način Uzvišeni Allah stvorio svemir i fizičke zakone koji vladaju u svemiru i kako njime upravlja