Trgao se, izleteo iz kuće, seo u kola posle čega ga nije bilo dva dana: u ta dva dana vrteo je film šta mu se i zašto dešavalo kroz život, nepunu godinu dana kasnije sve se kristalizovalo, sve ono što je shvatio u ta dva dana...... Majka, koja je trebala da bude majka, je bila jedan, jedan običan arogantni stvor, kojoj celog života ni dočega nije stalo nego do nje same, kako će kada se uslikava ispasti što lepše jer bože moj slike ostaju za veke vekova, kako je njena uvek morala da bude zadnja, a u principu retko je kada bila, jer kooliko god je mladićev otac bio dobar čovek uz tu dobrotu je išla i njegova inteligencija, i naravno da joj nije mogao popuštati kada joj je većina odluka u životu bila pogrešna (nećete verovati ta žena je i dan danas takva), i kad god i koliko god da se sa njom pokušao dogovoriti oko bilo čega, kao čovek sa čovekom, ona je uvek i redovno svemu pristupala sa đonom, možete zamislit jednu ženu (a pri ovome ne pljujem po svim ženama), em što je nepismena, em što nikad dalje u životu od nosa nije videla, em što je smatrala da je ona u stvari sama celi svet, mislila je da je lepota lica koju je navodno imala u mladosti jedina i naj bitnija stvar u životu i kroz celi svoj život je išla sistemom; biće kako ja kažem ili nikako..... hm.... pa naravno da neće biti uvek kako ti kažeš samo što je veštici bilo neke stvari teško dokazat, ne teško nego nemoguće.

To je razlog zašto u Kalibanu i veštici rekonstruišem antifeudalne borbe iz srednjeg veka, kao i borbe u kojima se evropski proletarijat suprotstavljao pojavi kapitalizma. autorka Silvija Federiči u predgovoru knjige Kaliban i veštica

- Maaa aajde, mene zaustave; nadovezuje se šupjačica, Ines je čini mi se rekla da se zove, - Ja izađen, dignen se: ono u veštici, oni bace komentare, zajebaju se i puste me.

Rvacka, Rvacka, našta si spala, da te muškić u veštici i crvenin cipelicaman brije na pelu....:)

Skupa smo se igrale pod cementnom prašinom, kod zajedničke nam prije, skupa smo išle na njene rođendane i birale narančasti kruškovac umisto zelenog mentola s kojim smo nazdravljale našoj prijateljici, skupa smo krenule u 1. razred, ona u žutoj veštici na bile cvitiće, a ja u nekoj sivoj suknjici i roza bluzici sa volančičima ispod vrata, i naša zajednička prija skupa s nama i naše mame u pratnji.

A kad smo već kod Vlatkice suze su mi krenule na oći jer je ovog lita neću gledati na Braču.. kad se vrača sa kupanja u veštici mokroj od kostimići jer ona je ipak jedna ozbiljna gospođa od ozbiljnog poduzetnika za kojeg niko nezna što radi pa da će se prisvlačiti na plaže ipak bolje izgleda kad se na onu preplanulu kožu sve pripije a olinjali poduzetnik korača kraj nje kao posilni... odavno rekla moja nona da ne ebu momci nego novci...

Ipak bi bilo malo pretjerano izač u veštici na špaline

Na mojoj žutoj veštici, mislim sa live strane bilo je malo, plavo sidro.

Kad san se ja pričestila, mater je spekla meso i napravila mramorni kolač, slikalo me u onoj biloj veštici koju mi je mater sašila po časninim uputama i to je bilo sve.

A moran, trpin već odavno... ostavim bebu u biloj veštici od lancuna na jedan kamen i potražim neko zgodno misto.

Znan da je lipše u veštici, za jaja i to, ko ima, but nemere.

Priča o Shtrigi, albanskoj veštici, mi je bila sasvim ok.