Vičemo kapetanu da stane da skočimo u more i snimimo je, no on to ne želi ni čuti.

Čak ni ne vičemo, nego smo nijema masa.

Zato smo tu gdje jesmo: da vičemo protiv komunizma, četničkog fašizma a nas proglašavaju ustašama.

Dođe čovjeku i zapita se: Mora da postoji neki drugi način, nego da nas vuku kroz život, a mi se ritamo i vičemo.

Uzvikivane su parole: ' Životinje nisu roba, dosta je toga ', ' Zaustavimo transport ', ' Mučna je tura, od farme do tanjura ', ' Za životinje vičemo da transport ukinemo ', ' Životinje se lome ne sudjeluj u tome ', ' Šest milijuna, to su svjesna bića ' i ' Okrutnost na cesti, razmisli sto ćeš jesti '.

Ali svi u principu znamo sve, i puno pričamo, vičemo i pjevamo.

Inače, nastaviti će se praksa da po svakoj realizaciji svako pljuje po svakome, da je pet puta više nezadovoljika nego ostalih, jednima su krivi političari, drugima korupcija, trećima struka, četvrti traže da se autorima zabrani dolazak u grad, moguće će se dogoditi i i da mi jednoga dana vičemo kako nema razlike između čina rušenja i čina vraćanja ove fontane.

Ako nemamo ništa slično ostaje nam da vičemo i mašemo rukama.

Osim spomenutih primjera, pse nerijetko i hvatamo za vrat, okrećemo ih na leđa, vičemo na njih ili ih udaramo.

- Pomisao ili impuls da si naškodimo - Pomisao ili impuls da naškodimo drugima - Pomisao ili impuls da vičemo ili verbalno zlostavljamo druge uvredljivim i zlobnim riječima - Pomisao ili impuls da učinimo nešto vrlo riskantno ili opasno - Pomisao ili impuls povezani s neprimjerenim seksualnim ponašanjem - Pomisao ili impuls da učinimo nešto što mi osobno smatramo moralno neispravno

To bi bilo ko da odemo u gruntovnicu i u nekoj kancelariji vičemo, radimo valove i pijemo pivo.

... Pa zašto svaki put biramo " poštene ", a već sutra im vičemo.... LOPOVI...?? enraged, pusti sad ideologije i stranke... pokušaj razmišljati o ljudima koji ih tvorfe ili predstavljaju pa ećš vidjeti koliko doista među njima ima razlike.... hajde bar pokušaj jer bez prefiksa (bilo kakvih) možeš puno realnije sagledati stvar..... ili sam ja možda opet u krivu?

Onda nam političari asfaltiraju rupu pred kućom i sretno veseli vičemo kako su baš oni najbolji.

4. U planini se ponašamo tako da ne ostavljamo vidljivih tragova svog boravka, tj. da ne bacamo otpatke već ih nosimo sa sobom u dolinu, ne vičemo, ne beremo cvijeće, ne lomimo grane, ne bacamo kamenje, ne ložimo vatru, ne uznemiravamo planinske životinje, ne hodamo mimo označenih putova, poštujemo pravila nacionalnih parkova.

Odrasla je kompletna jedna generacija koja, mi to često zaboravljamo kad vičemo na te klince, odrasli su klinci kojima Dubrovnik, Split, Dalmacija apsolutno ništa ne znače.

Na kraju predlažu da ne vičemo ako nas deca ignoriraju nego umesto toga upotrebimo zviždaljku, popnemo se na stolac ili pokušamo nekaj sasvim neočekivano.

Onda još jednom trčimo bez duše, ovaj put po budimpeštanskom kolodvoru, i uskoro nalijećemo na rupu među vagonima, a u njoj dva željezničara. Zagreb? vičemo. Ovaj vlak iza nas pokazuju oni. Ali Zagreb vam je zadnji vagon, ne možete ovdje ući.

Svejedno pročitaj.... svaka sila nije dovijeka... pa čak ni tvoje carstvo Mamiću... možeš koliko hoćeš ali nemožeš dokle hoćeš..... dirnulo se u hobotnicu, pa sada vičemo bez kontrole... sada da vidimo POA SOA MUP DORH.... kako institucije rade svoj posao.. ili ćete radit ili smo stvarno u k... u da nemožemo jednom primitivcu i čobanu stat na kraj

Toliko puta smo u žurbi, trci, toliko puta vičemo jedni na druge bez razloga, nervozni i ljuti..

došel je denes davorica k meni i veli on meni el idemo branko. a ja njega sem pital a kam bi ižli davorica. a veli on meni joj branko pa kak me morež pitati kam bi ižli pa idemo po bore v borik. ja sem mam znal kolko je vur. mada jož neje bilo niti četiri prežlo. i velim ja njemu znaž kaj davorica. ja se ovo leto nebum nalecal jerbo ima bori za po dvajzt kuni kupiti i ja nebom ovo leto bora kral v boriku jerbo nam stari franc noge spotrga. a veli meni davorica no brankec pak naj biti bedazt. dvajzt kuni je dvajzt kuni. i da je dezet kuni a ne dvajzt. jerbo tvojih dvajzt i mojih dvajzt i to je več četrdezet a kolko nam je to pivi v gostijoni. i tak sem si ja malko preštuderal i mizlim si ja pak neje ni njegov vrak bedazt jerbo je to pet podravki il panov a to neje mala stvar. i velim ja mami mama znaž kaj. a veli ona meni a kaj branko. a velim ja njoj viž mama dožel je davorica i veli da nekakovi ljudi prodaju bore po dvazt kuni i da bi mam jih trebalo iti kupiti jerbo jož jih imaju samo malo. i mama lepo potegla v šaratofljin i mam zvadila dvajzt kuni i veli ona nama ajte dečki mam kupite bora. i tak sem ja lepo imal dvajzt kuni i davorica dvajzt i dok to lepo zbrojiž puta dva i to je več četrdezet i to je čizta matematika i tu pogovora nema. i veli meni davorica znaž kaj branko imam jenu ideju. a velim ja njemu a kakovu imaž ideju davorica. a veli on meni mi sat lepo krenemo v selo kakti da idemo po bora kaj nas i tvoja mama bo vidla a i moji i kaj bomo imali pravi aglibi i onda lepo otijemo v gostijonu i suknemo sakoj po dve pive i onda lepo otijemo v borik i otsečemo si sakoj jenoga bora. a veli davorica pa kaj to branko neje prava ideja. a velim ja njemu bogme je to ajnc a ideja. i tak smo mi lepo se otšpancerali pravac v selo kaj su nas si vidli i kaj nebi bilo kojekakovih dokaza i kaj bi imali taj aglibi. i lepo smo si spili polako sakoj po dve pive i jož je rekel davorica da se moramo sima pozdraviti kaj budeju si vidli da smo mi tu a ne da slučajno bore krademo il tak nežt i onda smo se spominjali i rekel je davorica nek malko jače vičemo dok se spominjamo kaj nas si dobro zapaze i zapamte da smo mi bili v gostijoni i onda je to pravi dokaz kojega nišče nemre spotrti ni da oče. i tak dok smo strusili i zadnju podravku veli meni davorica e sat branko moramo krenuti al ovak kak ti bum ja rekel. a velim ja njemu a kak to davorica. a veli on meni to sat treba izvezti neprimetno. i onda mi je rekel svojega plana. i tak sem prvo ja zišel vun i polako sem se šuljal dok sem ižel z gostijone vun i malko sem pričekal i onda je poskrivečki i on zišel z gostijone vun i to je bila baž prava stvar ko đejmz bont il slični špijuni na bilo kojemu drugom slučaju. i veli meni davorica a sat brankec trk v borik. i tak se mi polako zalaufali i bili smo v boriku za taj čaz. jož smo malko osluhnoli da nebi stari franc vrebal v boriku na takove kakovi smo mi al ga fala bogu neje bilo. i mi se lepo prišuljali i veli davorica gle branko ovaj je boriđ kak da ga je pokojni generaliđ narisal kaj je baž neki dan vmrl jerbo je bilo na dnevniku. i bogme je bil baž kake na sliki. al ne ot stare babe mižkinine jerbo ona nebi znala ni kotača narisati kaj nebi imal kvrge il izobliđenja. i davorica zavlekel ruku pot kaput i zvlekel takovu malu piljicu kaj bi si ju i stari pilar na pilani poželil kak je bila lepa. a velim ja davorici u jebate davorica pa gde si tak lepu piljicu nabavil. a veli on meni je branko nemoraž ti baž se znati. i lepo sam ja prijel bora a on je zapiljil i tak jeno devet dezet put dok vu sebi nabrojiž do dvajst pet al vu trejti brzini i bor je bil otpiljen. a veli davorica e sat branko tebi moramo jenoga bora najti. i mi lepo pregledali malko i našli boriđa lepoga kak jeden prekrazni boriđ i jož lepši i velim ja davorici e davorica to je taj. i ja pak prijel ga za vrj a davorica počel piliti i potegel gore dole kat otjemput stal. a velim ja njemu pa kaj si stal davorica. a veli on meni pa jel ti branko ne čujež. a velim ja njemu a kaj bi trebal čuti. i tak ja poslušam a kat tam eto ti vraga. točno sem mam znal kaj je to. i kaj da bi me nešče z mokrom krpom poprek čela potegnol. a veli meni davorica el se ja varam brankec il ja to čujem kak nekakov cucek reži. a velim ja njemu e jebiga davorica neje to nekakov cucek to je onaj bezni vučjak ot staroga franca. a taj cucek ima takove zube kaj jih se nebi ni slon divlji posramil. i jož ja nesem ni zgovoril do kraja a za davoricom se je tak prašilo kaj da ide krdo bizoni il bilo kakve druge živine kopitnjače. znal je davorica izto tak kak i ja da ak naz taj prime da nas raztrga na komade kak male kozliče. i ja puztil bora i trkac kak su me noge nozile brzo. i samo sem čul za sebom kak steče ta zver. to čudo jeno ot cucka kak tutnji za menom kak vlak teretnjak. a srce mi je nabijalo kak bubnji najvekši na kugli zemaljski i samo sem si mizlil daj bože da ne krene za menom nek za davoricom jerbo me je on na se ovo najebal. al dok me je doztigel. to je tak šubeknolo kak da me je kamijon lupil. samo sem poletel napre kak da padam z marza. to je takov šus bil kaj vam ja to nemrem opizati. ja sem samo pomizlil e branko sat je kraj i gotovo. jerbo se z ovoga nebuž zvlekel. i čez glavu su mi samo slike prebežavale kak nore. točno sem si mizlil vu tom čazu da me raztrga na komade i da me više nigdar niko nebu našel na kugli zemaljski. i ja sem opal na zemlju a on nad menom. režal je kak da je nori. a z laloki mu je slina curela na litre. a v nogi me je peklo kak da mi je nešče jognja nakuril i z naftom polejal. i ja opče neznam kaj bi bilo i zaklal bi me na meztu da se otnekud neje davorica z jenom toljagom zmogel. e dok ga je šubeknol po tikvanji kaj sem mizlil da mu se raspukne. vučjak je samo zacvilel i skočil na stranu al se neje štel meknoti. i davorica jož jemput zamanol svom snagom i da ga bu šubeknol al ga je sfulal i onda je vučjak videl da vrak šalu bere i samo je neztal. i samo me je davorica prijel za ruku i veli on meni jel morež branko. a ja se nekak pridigel i velim ja njemu bež samo davorica samo bež jer ak se vrne zakolje i tebe i mene. i bežali smo kak smo got mogli. a franc je vikal za nami kak bezni. nek vas je. nek vas je. nek vas se pokolje nemoruti jeni nemorucki. jer da vas on neje ja bi vas poklal kak pražčiče. i samo dok smo do prve hiže v selu dožli mam mi je bilo lakže. mam smo se otšuljali k davorici na tavan kaj mi je dobro z rakijom oblejal gde me je bezni vučjak vgrizel kaj nebi dobil otrovanje il beznoču il bilo kakovoga viruza druge fele. i tak smo oztali i bez borov i bez četrdezet kuni a i bez one lepe male piljice jerbo ko zna gde je sat ona. sigurno ju je franc nažel i sat se smeje ot vuva do vuva i boriđe z njom otpiljava kaj ji bu zutra prodaval i nofce služil. a doma sem mami rekel da sem kupil bora i da sem ga oztavil pri davorici v štaglju jerbo ga treba jož malo obraditi a tak je i on rekel da ga je oztavil pri meni. i zutra se moram zdiči vjutro i mam moram iti boriđa kupiti kaj mama ne skuži. samo gdi bum dvajzt kuni nabavil to jož neznam al se valjda bom nekak snažel ak nikak drugač. a ovo gde me je vgrizel tak peče kaj da mi je nešče z biberom posipal kaj jedva sedim na stolcu i jedva natipkavam. al bo zutra valjda bolje. i lepo vam sat velim. najte iti boriđe krazt da nebi zišli kak i ja. a pogotove v borik ot staroga franca jerbo vrak stari z cuckom pripaziva i nebute dobro zišli to vam ja velim. branko. pozdrav sima prijateljzki i idem spat. laku noč.

Nastavnici pitaju jesmo li se odmorili a mi za promjenu složno (inače nismo baš neki razred) vičemo NEEEEE

Greška broj 2 Fiksacija na negativno Često se nađemo u situaciji da smo neprestano zabavljeni negativnim aktivnostima mališana, koji nas tjeraju da vičemo i živčanimo, pa ni ne stignemo vidjeti one pozitivne.

I treća kategorija, bedaki koji se nagutaju analiza na pollitika.com kak bu nas demokracija pomogla da preskočimo birokraciju i odma bumo i sami skočili na Olymp, i kak nam je duh skučeno marksistički, vičemo iz sve snage " Olymp za svih a ne samo za njih ".

I nama se, dakle, čini da spava upravo Onaj koji bi morao upravljati lađom te vičemo: »Učitelju

Budi dio tog ludila, dio onoga što ne nazivamo, već pomahnitalo vičemo Fiesta Loca.

Jednom vičemo h o s a n a, a drugi put r a s p n i g a.

Pomislimo kako su sebični, potjeramo ih za kaznu u njihovu sobu i vičemo: Da te nisam čula

" Možete nas čuti kako vičemo ' J.. i se, diktatore ', ' Nisam tvoja seksualna igračka ' ili ' Religija je ropstvo '.

Onda je važno da počnemo skakati gore dolje i vičemo kroz prozor koliko smo sjajni

Zato je stalno moramo paziti, nikada ih ne ostavljamo same ali dajemo sve od sebe da ne vičemo stalno ne.