Ne zato što ja sad neću moć upisat kralježnjake, neš ti, nego što oni to tako nonšalantno ove godine još neka stoji, dogodine ćemo viđet, kao da pričaju o novim tapetama

Tvoj pravedni gnjijev zaustavi od vječnoga onog nesretnjika i zlijeh mu u zlo pomotnjikah te su na prag došli pogibije: atom uđe u sunčanu zraku, toli neće u nemirnu dušu; dako dođu k sebi izgubnici. " " Otrovnošću nadojena duša i zavišću sl ' jepom zapaljena - reče tvorac vojenačalnicma - put istine nigda viđet neće ni vkusiti sreće besamrtne.

Pa nećete vi odlučivat o golfu, oni su sve to trebali viđet bio je komentar našeg sugrađanina u Zračnoj luci Dubrovnik.

Jednoga će sunca zrake sjajne šar dvižimi zemni osvjetljati: moć će ljudi sa svojega šara na uzano svoje podnebije viđet dosta mojijeh mirovah; no pogubne mrake Satanine njihove će zaslijepit oči, mirovi im silom svemogućom neće sjati njinim pogledima, mirodavca pohuliće ime.

Malo sam promatrala lica prisutne publike, točno si mogao viđet ko je iz Grada, ko zna o čemu oni govore, a ko ne zna.Jedan čovjek iza mene je poludio kad je vidio veliku Titovu sliku, po tome sam skopčala da on pojma nema o čemu se tu radi, uopće nije škerac skopčao.

minka50 10.03.13 u 16:20 Da mi je viđet toga AKADEMIKA, koji smatra da treba Srđ pretvorit u Disnyland? Ko mu je dao titulu akademika, kad može tako rezonirat, ko najgori glupan?

Ma đe bi Crnogorci.... nego se, velju, kukavni Englezić uplašio da neće viđet Brazila, pa sad traže pobjedu izvan bojnog polja, mimo mača i topuza.

Idem se opustit u kadi i nadat se da se Frano sa svojom Anom neće opet posvađat jer neću viđet banje tjedan dana.

Daj neki zbirni topic o guljenju dlačurina, ovo je sve gadno za viĐet na pdf-u.: rigo:

Dođi ovđe iza osam uveče pa ćeš viđet mladost kako bala na moju mužiku.

Putuj Selma... i molim te ne naginji se kroz prozor. " ne da smo nas dvije krepavale,, nego krepale totalno,, a još to bila žena za volanom, ako se ne varam u benđoli.. ma ludnica je počela... i tako,, mic po mic, preko Pelješca stigosmo do Orebića... putem preko Pelješca, javljali smo se, tj. trubili svim babama i đedovima koje smo putem sreli. i tako... došli do Orebića, kupovanje karte,, blabla.. ulazak na trajekt.. kako je vani jako puhalo, odlučile smo ostati u autu tih 20 ak min... da ne zaboravim.. Cedevta bomboni su fakat zakon i probajte pojest samojedan... vjerujte, ne može se... barem ja.. ili sam zbilja ovisna o njima.. tih 20 min u autu je bilo na granici živaca, jer neki starčeki su se očigledno napalili na našu corsicu (sorry mucek, smatram je našom.... znaš zašto.. zbog ulja)... ovaj jedan svako malo luta nogom u gumu, drugi je zagradio prolaz, pa je lik što je prolazio odvalio rerovizor.. (ne mora nitko znat da je već bio na pola odvaljen)... e da, negdje još pri dolasku u Orebić, pitam mucekića moga, što se rekli njeni kad su čuli da ja stižem.. a ona meni da neznaju.. ja ostala paf.. došla odma knegla u grlo.. al prošla je onakon po minute.. a kad sam fina.. pri tome još i sramežljiva.... da se sad vratim na priču... iskrcaj iz trajekta... stigosmo na Korčulu.. još 7 - 8 min vožnje i eto nas pred kućom.. olalalala... konačno... vadimo njene kofere, čizme (3 para), laptop, putem je mucek kupio mušula i kamenica, pa sve to nosimo u kuću, skupa sa mojoj Kesićkom i ruksakom.. naravno, kuća otključana,,, zna se da je netko doma... kad ono, niđe nikoga, samo jedan dio spava na kauču.. šuljale se mi tako kroz kuću i ravno nakon minut i po izletile iz nje.. idemo dalje tražit članove familije.. e tad je krenulo moje upoznavanje sa svim tim dragim ljudima.. iskreno rečeno samo sam 5 - 6 imena zapamtila, nadam se da se ne ljute,,, slabo pamtim imena.. al face su mi ostale u pameti.. bar kojih 20 ak dana.. nakon prve ture upoznavanja.. vratili se u kuću.. tamo malo pojele juhe i lešade.. i onda sam postala ubojica mekog srca.. dakle... mucekićin tata me odabrao kako asistenticu pri klanju kuneja.. znam da vam zvuči očajno i tužno, i pitate se kako sam mogla.. al eto... sad konačno znate s kim imate posla.. prvo sam pola viđet kuneje,,, odabrane su dvije žrtve.. i tako... samo da znate, nisam nikoga priklala, niti malo krvi nije bilo na meni,, samo sam držala šape, dok je mucekićin tata gulio kožu sa kunejića... za sav taj silni trud, dobila sam repić od kuneja za sreću.. hvala... sad se bavim mišlju kako da to koristim kao privjesak za ključe.. al sredit ću ja sve to.. svestrano sam ja dijete.. mucekić moj za to je vrijeme patinala čizme i kibicala nas što činimo.. a sve ko neće još tako malo zujale okolo po kući i došlo vrijeme večere, opet se najele, valjda zbog klimatske promjene, pa onda sve nekako bolje paše.. da sad oopet ne idem u detalje.. u 21.15 smo bile u krevetu,, ravno nakon Miljunaša.. jer naravno, sa subote na nedjelju se loše spavalo, svaka po kojih par sasti,, pa onda još vožnja.. ubilo nas male sve to, pa pa kako i neće.. o tako.pošle spat.. naravno, opet je pala mala čakula u krevetu prije spavanjca.. neznam zaspale smo.. ko bebe, nakon kojih 15 - 20 min.. ujutro je mucekić naručen u zubara u 8.30 pa da ne ide sama.. trebam i ja ić s njom da joj držim ruku.. ma vraga.. velika je više ona.. i tako, ujutro je njome alarm počeo zvoniti neđe oko 7 i nešto sitno, čula sam to u polusnu,, svako malo drnda.. al ne smeta meni,, navikla sam nakon 3 puta.. 8 manje 10, pita me ona jesam li budna, ja šnjuham da jesam, a nisam i tako,, ona nije mogla vjerovat da tako funkcioniram rano ujutro.. dobro aj, nije toliko rano, koliko sam bila nenaspavana i falilo mi sna.. bila mi napeta subota.. i tako marendale nabrzaka, put pod noge, krećemo nabijanje cvika na oči, iako je bilo oblačno i krenule u zubara.. eto nas za kojih 10 ak min kod njega čekajući nju da to obavi listala sam časopis More (još uvijek se pitam, zašto privatni zubari u čekaoni imaju časopis More i Gloriju).. mucek to brzo obavio.. i odsmo na kavu u grad (Korčulu) parking nismo platile, jer kad smo pitale lika da li fakat treba platit, reko je: " ma aj ".. i tako, pije se kava, nije bogzna što bila,, al eto, navodno je u tom kafiću najbolja ona je opet slijedilo upoznavanje.. ako se dobro sjećam,, malo po malo popunio se naš stol i oko nas je bilo 5 muškića.. ala da.. opet neznam imena,, al nije bitno, zar ne?

Parlali su tudeškijem jezikom što je bilo dovoljno da sinjorina Mare konkluda da se trata o malim Pujizima koji su arivali u Orašac, a sade prispjeli viđet grad.

Skupljali su ih po brdima i vinogradima poslije kiše kad gmižu i lakše ih je viđet i skupit.

kad je čistio šufit pronašao je masu starijeh libara i naravno ćio sve to bacit. ma što ćio, bio je već izbacio je na vrh buže, prid kuću. netko se zaineresirao za ta stara libra i tako među dosta nevrjednoga, pronađena je jedna za koju su mu rekli da bi se moglo za nju primit i koji solad. svakako, tomo je knjigu donio u znanstvenu i tamo su mu (nakon nekoliko dana) rekli da bi je kupili (nisam sigurna je li to bilo za vrijeme upravljanja s. kastropila ili je to procijenio m. bete, zaboravila sam). uglavnom, tomo je bubnuo veliku cijenu 1000 dinara, samo za viđet hoće li što dobit pogađanjem. to je tad bilo prilično novaca. i bome platili su mu toliko. ma kad je došo u grad i kad je reko da je ono libro bila vrijedna inkunabula (nije on zno tako rijet) i da je za nju fasovo 1000 dinara, pomamili su ga berekini. njesu mu dali mira sve govoreći da su ga tamo privarili, jer da je za nju trebo dobit najmanje triput toliko. poslije je tomo dohodio iskat još solada, ali nije dobio ništa, perke je potpisao priznanicu i još neke papire iz kojijeh se viđelo da je on prvotisak nudio za te solde.

Oženi Crnogorku, pa ćeš onda viđet što je prava žena.

A sada mi ostajte zdravo, idem ručat malo ribe i onda ću viđet što ću...

A drago mi ga je viđet, za mene je on tamo bio u ime svih branitelja

Sad će te viđet kad naša brodogradilišta i luke konačno i javno budu u rukama onih koji nas jako " vole " kako će na jednom sve proraditi i to punom parom.

Evo vam pišem ovo pismo, drhtavom svojom staračkom rukom, a tužan sam jer se, kako stvari stoje, ove godine nečemo viđet.

Đusto kad je to reko, arivo je u kafetariju gospar podestat od komune i zaputio se drito supro našemu tavolinu. Adio vam, gospari javio se. Adio, gosparu odjavili smo deboto u isto brijeme, kapetan i ja. Je li libero kala vas? pito je. Samo se akomodajte reko je kapetan. Pjačer mi vas je viđet pristavio je.

U međuvremenu je kiša prestala pa odosmo do Cinestara viđet što je na repertoaru.

Ali trebate viđet moj mix na mp3 (koji je preko Božića evoluirao u mp4)

Perezempijo, samo za viđet facu od advokata namjesto četresti kuna sadeka ću spenđavat pesto.

Samo mi je žo što onega maloga Maksima Mrvicu ne mogu viđet jerbo u Gradu ne moreš trefit salu s tisuću i više stočića.

Mislim, Katarina Velika je prošli put bila katalizator, viđet ćemo što će potaknut mentalnu probavu ovaj put.

Uvijek bi slušao svoje koji su mi govorili da nema smisla ići u svu tu gužvu na Stradunu, da neću viđet ništa, bolje mi je da sjedim doma i gledam sve lijepo na televiziji...

Sš viđet kako će trojac, koji je otišao na komemoraciju u Tezno, izlapeli učo optužiti kako su neodgovorno sva trojica u isto vrijeme ostavili državu bez rukovodstva.Neće mu biti pohvalno što su se otišli pokloniti žrtvama (to su trebali valjda na Blajburgu), već će ih ispljuvati što su neodgovorno napustili državu.

Pošli smo iz doma u 5 i po ujutro, stigli u Dubravu oko jedan, ušli u stan............ i imali što viđet

Zbilja krasno, jes da mogu dočarat tu granu u glavi, ma bi je isto voljela viđet. (slatko grko 26.03.2007. 21:54)

Koliko sam uspio viđet u polumraku, tip je ženskoj proždiro facu ali njoj je to očito bilo seksi jer nije vrištala (kao što bi ja u sličnoj situaciji...).