- Bit ću svjestan gdje sam došao tek u onom trenutku kada se iz Antalyje zaputim kući.

Zaputim se ja tamo, parkiram se nadasve nebulozno, taman nadomak paučine, ali nema veze.

meni je moja šifra bila zgorela i ja sem bil srdit kak bezni riz. i tak si ja pomalko študeram kaj mi je sat za fčiniti i sine meni jena ideja na pamet. jerbo dok sem ja natipkal moju šifru a meni hiti po ekranu jenu atencijon akciju neuspješna prijava i ja si mislim kaj je sat to. al nesem ja blesav niti sliđno nek sem ja onda čital i tam je pisalo da ak sem zaboravijo šifru da kliknem ovdje crvena slova. i ja nebudi len kliknijo. i onda je tam pisalo nek natipkam emajla i korizničko ime i ja to natipkal kad eto ti vraga jerbo sem ja zabil koja mi je šifra ot emajla i rekel mi je zdrafko e tu ti moj brankec više pomoči nema i gotovo. al nek mi je ipak preporučil nek ja pošaljem jenoga emajla i nek napišem da mi je šifra zgorela i ja sem onda napisal ja oču jenu novu šifru jer je moja stara zgorela. al nikaj od toga. i tak sem ja onda razmišljal i razmižljal mesecima i danima kaj bi meni sinola na pamet jena šifra ot mojega emajla i denes vjutro sednem ja na biciklin i zaputim se do zajca. još sem prehitil v jenu veču brzinu kaj prije dojdem i zapičil se ravno v zajcovo dvorišče. a zajec jen idijot stari prepiljaval kalanice na pol dvora kak zadnji konj i ja nesem stigel naglo prikočiti nego direkt na kalanicu i poprek guvernala pravac z glavom na truli panj ot gnjile ruške. a veli meni zajec brankec kaj te je spopalo kaj zujiž na tom biciklinu kak ludi propeletičar. a meni je samo piščalo v glavi i jena šifra mi zbijala z glave vun. i ja sem bil srečen kak malogda v životu i samo sem sel na biciklin i drito doma se zaputil bez reči v još veči brzini a zajec je samo gledel za menom i nikaj mu više neje bilo jazno. i zato ja morem sad opet sponovo svojega bloga natipkavati i želim vam sima skupa jen pozdrav prijateljzki od branka i uskličnik

Platim parking mobitelom i zaputim se pješke naći lopovsko gnijezdo.

I zaputim se ja tako na slavnu Verudelu.

Ovo me ohrabri te se zaputim kako bi se ko covjek susreo sa svojom sudbinom i stojicki podnijo kako bi ja to nazvo: Pajin krizni put

On je glasio kao " najstroža tajna SFRJ. " Tamo je pisalo slijedeće: 1. Ako ispitanik kaže " nisam kriv " tući ga šamarom. 2. Ako ispitanik kaže " nisam ukrao " tući ga macolom i zavrtati mu ruke (ne rukave) 3. Ako kaže da je u partiji isplatiti mu putne troškove od Australije do sup-a i nazad. 4. Ako ništa ne kaže pogledati ima li jezik i smolu u ušima. 5. Ako ima jezik, a nema smolu u ušima pravi se lud pa ga treba tući u smjenama od 12/24/12/48. Račun je polako dogorijevao i ja se zaputim u korito Bosuta.

I sad gledam, na vizit-karti pise da imaju radnje u Uzicu, Krusevcu, Valjevu, Sarajevu, Zenici... pa se pitam gdje da se zaputim...: ceka:: zubo:: lol:

subota, 11.03.2006. Tajna veza Micanovica i ovog bloga, ili: Knjizevni terorist u epizodi The Revenge Pticar navjerojatnije ipak nije micanovic. zapravo mi je vec pun kurac ove teme ali da razjasnim neke stvari u kronologiji pa da se vratimo klasicnim teroristickim aktima. priznajem, prica sa pticarom bila je prije svega dobra zajebancija, to sam i njemu samom dao do znanja u mejlu koji mozete procitati na njegovom blogu, a i da ga malo utjesim jer nije bas svejedno kad pises takve ludosti a odjednom se deset likova uroti da te otkrije. hocu reci, malo me pekla savjest sto smo mu uprilicili, iako znam da je taj gastritis savjesti na ovom blogu slabost ali ja sam, imajte to na umu, ipak jos samo terorist pripravnik. no otkud onda ideja da je pticar micanovic, i kako je sve uopce pocelo. fotka pristigla za natjecaj za najbolji knjizevni trac lezala mi je danima na desktopu. jednom nesto prckam po njoj u photo shopu i greskom stisnem file info. a kad tamo lijepo pise. zakljucim ja logicno da je autor i posiljatelj fotke micanovic koji je zaboravio izbrisati podatke koji tamo dospijevaju po defaultu, pa se iznenadim a bogami i obradujem neocekivanoj spoznaji da te morbidarije pise bas on. ispocetka sam dakle stvarno vjerovao da on jest pticar a i mnoge su se stvari poklapale kod pticara i micanovica. u medjuvremenu se stvar zahuktala. na kraju, kad mi se na blog nakacila cijela gomila kretena spamera i kad nas je pticar sve izvozao ne dosavsi u kulisu u naznaceno vrijeme, odlucio sam ipak objavit identitet, iako sam tada vec duboko sumnjao u micanovicevo autorstvo onog ludila. naime bio sam ponovno procitao cijeli pticarov blog i par micanovicevih prica do kojih sam uspio doci. takodjer javila mi se pri citanju doticnog bloga stara pretpostavka, koju sam imao od pocetka, da je pticar zapravo jedan nas pisac uvjetno receno srednje generacije, prilicno poznat, relativno omiljen i prikriveno maliciozan, koji kako mi je vise puta pricao buraz obozava traceve, a prije nekog se vremena, ne tako davno, nasao i usred jedne polemike. najlogicnije je objasnjenje bilo da mu je micanovic nekom prilikom poslao doticnu fotku, odakle i moja prvotna zabuna. samo, s micanovicem sam imao neizravnatih racuna, osvetnicki impuls trazio je da se racuni poravnaju, i ne obaziruci se na vlastite dileme pustio sam post u kojem ga difamiram. ja sam zlopamtilo i odlucio sam barem izgustati tu svoju malu, prethodno vec isplaniranu osvetu. i pustanje laznih informacija je legitiman teroristicki cin. ali zasto osveta. otkrit cu vam nesto o sebi. kao i svi drkadzije koji seru nesto o knjizevnosti i ja u svojoj proslosti imam nekoliko pripovjednih pokusaja, od kojih sam neke i objavio u casopisima. prije otprilike dvije i pol, mozda i tri godine, kad sam pomislio da bih mozda trebao objaviti nesto i u quorumu, da se maknem od studentskih i gerilskih glasila kratkog dometa, posaljem im jednu pricu. odgovora ocekivano nije bilo. zaputim se nakon nekoliko tjedana u vlasku ulicu, gdje je redakcija quoruma, da vidim sto je s tom mojom pricom. tamo je bio miroslav micanovic, koji iako je glumio suprotno zapravo nije znao o cemu govorim, i da me se rijesi uzeo mi broj mobitela i obecao da ce zovnuti za nekoliko dana. pa me otkacio ko dosadnu muhu s nekim preko kurca tonom. naravno da se nije javio, prica nikad nije objavljena, istina nisam bas puno ni ocekivao. medjutim nakon par mjeseci pojavi se novi quorum a u njemu prica mog buraza, koja je, za razliku od moje koja je djelomicno u kurcu, bila totalno u kurcu. nisam mogao vjerovati, u to vrijeme sam jos mislio da ima neke ravnoteze u svijetu. i ja ne budi lijen nadjem tada frisko izaslu knjigu micanovicevu, apsolviram je od korica do korica, a tu imam sta vidjeti. lik je tenkre ko i moj buraz, ono se ne moze citati, ljudi. oblesavim od nekuzenja zasto takav moron vodi takav casopis. sad cete reci, evo mali usranko cmizdri sto su ga odjebali u quorumu. tada me je to, priznajem, bilo povrijedilo, ali danas sam potpuno indiferentan jer sam definitivno odustao od svih svojih knjizevnih planova. medjutim cinjenica da taj lik koji pise takve zaglupljujuce idiotarije istodobno afirmira knjizevne seratore kao sto je moj vrli brat, to me porazilo, i porazava me i danas. mozete do mile volje analizirati ovu moju obiteljsku situaciju i frustraciju na privatnoj razini, ali ona je mozda prije svega simbol domace knjizevne scene. krebili koji plivaju pri povrsini i kurca ne kuze, i mi cije citalacke zahtjeve niko ne jebe dva posto, a imamo trajnih probavnih problema s njihovim favoritima. roman simic najbolji proslogodisnji pisac. nemojte me jebat. jergovic novi mladi klasik. nemojte me jebat. luko paljetak napisao najbolji roman 2005. nemojte me jebat. ali nema tu spasa. dok je moljaca i revolverasa, branitelja svete osrednjosti, bit ce i micanovica, dilera konfekcije sumnjive kvalitete. - 00:50 - Komentari (16) - Isprintaj - " I can only say to you as I do to the many young writers who ask for advice: There is no easy road to successful authorship; it has to be earned by long and patient labor, many disappointments, uncertainties and trials.

Oma zovnem konobara, a on me pita: " Jesam li ja lud svaki dan il je to samo danas? " Kazem: " Zivijooooo " - te srknem naiskap pivcinu kako bi se bar malo otrjeznijo i u tom momentu vidim kako sjedaju za stol nekih cirka pet metara udaljen Gordan Nuhanovic, neki komad i Zvonimir Torjanac (glumac) te se teturajuci zaputim tamo.

Nezakoniti je na bolovanju, ostavljam mu na pola dovršen ričet da zgotovi, cmoknem ga u obraz i zaputim se u brežuljkasti dio Međimurja.

Dogovorena hobotnica pod pekom bila je dovoljni argument da se zaputim nazad kod Bore.

Otkinem pet-šest kesica iz visećeg snopa, odem do smokvi i natrpam, brat-bratu, jedno kilu i pol, očitam lijepo šifru od lubenica, odvagnem smokve, kresnem šifru lubenica i laganini se zaputim prema blagajnama.

Posto sam ja maltene lokalac obicno se seretski zaputim tamo ponedjeljkom kad nema skoro nikoga.

Pa se tak zaputim na Forum Romanorum očekujući naći drage osobe konverzacije ili nekaj drugoga radi.

Nekoliko trenutaka sam stajao na pločniku razmišljajući na koju ću stranu, a onda se zaputim s noge na nogu do kafića udaljenog ni pedesetak metara.

Ona mi je napisala uputnicu za Rebro, rekavši mi da bi bilo najbolje da se tamo sam zaputim.

Nakon ljubaznog poziva Bogunovića starijeg, zaputim se put SC.

jel ' mariborski iglu sport kojim slucajem opremljeniji od zagrebackog? u koji mi je najpametnije otic ' ak ' se zaputim u sloveniju?

Prije nego što se zaputim u potragu za dobrim zubarom u zg, htjela sam vidjet ima li netko sličan problem da mi pomogne i pripremi na torturu koja, valjda, slijedi.

Kako su mi manje-više sva odredišta bila blizu glavnog kolodvora, zaključila sam da će biti najbolje da se zaputim na provjereno mjesto: u Lare i penate.

Samo mahnem ekipi na pozdrav i s djevojkom se zaputim prema svom autu....

Razmišljao sam o tome da se smjesta zaputim pješke, ali dok se odgojitelj još vrzmao naokolo stigao sam se predomisliti.

Zoveš me da pridignem Tvojom riječju čovjeka i zaputim se s njim na staze koje će ga do Tebe dovesti.

- Koristim svaku prigodu da se udaljim od obale i zaputim prema otocima u ovoj iznimno lijepoj zemlji.

Jer trebam vas sve skupa potvrditi kao ispravan izbor, a duboko sam uvjeren da ispred mene nije postavljen ijedan dobar izbor puta nego isključivo loši putevi, zašto birati kojim od loših puteva, kad postoji alternativa da se jednostavno ne zaputim nikud.

I napokon kad sam ju dobio zaputim se prema suvremenim elektroničkim ulazima, kad ono - ne radi.

Nakon toga spizdjen zbog smrti najboljeg prijatelja, a i zbog tog sto nisam vidijo nijednu poznatu majicu sa slomljenom gorilanpom zaputim se u Sinatru te se popisam i maznem jedno ladno pivo kako nebi zaboravijo da sam doso na koncerat ladnog piva.

I zaputim se ja prima Heathrowu, makar bila mrka kapa zla prilika.

Bijah tamo već dvaput (Spasoje me vodio) i zaputim se prečacem, pa da ću kroz klanac u planini.