Eh, da mi je biti pilotom u jednom od tih Typhoona, ostao bih nakon otvaranja (i zatvaranja) igara zauvek upisan ne samo u istoriju OI, mislim da bih imao ulicu i u najmanjem selu na Svetu.: -))) prikaži cijeli komentar

Njegova priča mogla je da se prekida, nastavlja, ponavlja, da kazuje stvari unapred, da se vraća unazad, da se posle svršetka dopunjava, objašnjava i širi, bez obzira na mesto, vreme i stvarni, stvarno i zauvek utvrđeni tok događaja.

Sa željom da tako zauvek i ostane, antifašistički pozdrav i vidimo se sledeće godine a do tada...

Metak u čelo i zbogom zauvek.

Završetak stare, početak nove,, na neki način novi koraci, i neki novi život, barem početni za sada, sve ono što nije valjalo ostavimo u prošlom vremenu, a lepe uspomene nek zauvek ostanu u nama, krenimo nekim novim putevima potaknuti novim lepotama života,, živimo i pustimo druge da žive, sledimo Snagu i Volju bogom nam danu.... jeste da smo svi manje više krojači svog životnog puta, i kako god bilo, od srca zaista vam želim sve naj bolje, snagu, zdravlje i prelepe životne trenutke gde god se kretali... naj lepši pozdravi od Ratnika..:))

Dva miliona ljudi je prestalo da postoji, zauvek.

Ali, drugi nisu bili spremni da se zauvek odreknu klasičnog šaha.

Oci samuraja su mocne da iznedre glasom srca prepoznavsi sapat intuicije u trenutku oblikovanja sazimanje praznine.Samuraj nije svemoguci Bog, nego samosvesno bice koje je na svom putu izabralo ulicu Smrti kao vodic kroz prostornost i vre mesnost Zivotna golgota uci samuraja kako da kontinualnim suocavanjem sagleda stvarnost koja je proistekla iz njega i grabi ka povrsini da skine mrenu svog mraka rastvorivsi se u jasnom svetlu.Tragac je jedno sa trazenim u istrazivanju, radosti saznanja i zauvek pretocen u ispoljenje.Samuraj je trag koji ukazuje da je stazom neko krocio, rastvorio prethodnost i sjedinio " sve " za one koji tragaju, koje ce sapat odvesti tamo gde svitanjem zalazak sunca postaje samoostvarenje, gde nema mesta mimohodu i gde je jedini zakon ispravno delovanje trenutnosti. On je izvor, inprovizacija, naizgled isti, ali uvek zamalo drugaciji, jer neprijatelj je tu, uvek negde skriven i samo ceka momenat nase nepripremljenosti.Usresredjen, pazljiv satkan od suocenosti, pretocen, sazet, ispoljen, zauvek ekstatican koraca strmom liticom zivota konacivsi na ostrici katane, tka svilenom niti iz nedelovanja, delovanje umecem zivljenja.Pravednoscu (Gi 義), krci sebi odstupnicu izvire, hrabroscu (Yu 勇), nadire, dobrotom (Jin 仁) celi kao melem na ranu, ljubaznoscu (Rei 礼) uvezuje sve na cega naidje tokom, istinom (Makoto 誠 ili Shin 真) ukazuje na moguci put, cascu (Meiyo 名誉) tvori odbranu od zuba vremena, vernoscu (Chūgi 忠義) stavlja pecat kao verifikaciju validnosti, a svojom lojalnoscu je u obavezi (Chū 忠) da ispostuje samog sebe i da tece sve do momenta ulivanja u okean svesnosti.Biti samurajem je nevidljivi hod kroz dimenziju vremena i prostora, ciji trag ukazuje na obrise vecnosti zivljenjem sadasnjosti.

Niko ne može da tvrdi, naprotiv, da će njihova misija biti zauvek okončana.

I otišao je kao anđeo, na neko drugo mesto, da tamo peva sve one divne pesme koje su zauvek ostale ovde.

Doduše, kako stoje stvari, čini mi se, da su to za mene već zauvek prevaziđene dileme.

To navijanje, i taj zanos prati navijače do kraja života, od detinjstva, mladosti i starosti ostaju verni fudbalu i svojim klubovima zauvek.

Nismo izmislili toplu vodu niti cemo, jer sve je vec negde zapisano makar u tragu i stoji tu, da ga otkrijemo bas onda kada smo spremni za to.Niti cemo mi doskociti evoluciji, niti cemo izmisliti novi Univerzum, niti promeniti svet.Jedino sto mozemo da upadnemo u zamku u koju svi uredno upadaju u krugu samsare podlezuci niskim strastima, pohlepi, zudnji, sumnji, staro uhodano pravilo.Poklonjena mogucnost koju dobijamo upravo ovim rodjenjem da ucestvujemo direktno u menjanju stvarnosti, pa tako i u evoluiranju svesnosti je zaista samo jedna od opcija, ali uvek " Put kojim se redje ide... " bas iz tog razloga sto najcesce biramo liniju manjeg otpora, ili ti izbor je na " Kako cemo, lako cemo ", ili " Kud svi Turci, tu i mali Mujo ", zasto je " Borba sa vetrenjacama ", Sizifov posao zakljucite sami.Kome nije lakse skotrljati se niz brdo, nego li se popeti valjajuci gomilu terata uz brdo.Iz tog razloga je priroda stvari unatoc svemu zasticena kao Keopsova piramida ogradjena Kineskim zidom, na sred Tihog okeana, pa ko prezivi nemustim jezikom nece preneti upravo spoznanu tajnu, jer se ona ne ume recima izraziti, a i nece biti ko da vam je kaze, jer se persona upravo utopila, pardon, rastvorila i zauvek nestala bez traga i glasa i sta reci... " Ko umije njemu dvije ", ili.... Konacna spoznaja je nagrada za neustrasivost, pa " Ko voli, nek izvoli ", ili " Cik, ako smes "....

kaže homić: " Za početak, dvije sinoćnje karlovačke sličice, sami iskreno procijenite tko ovdje izgleda dobronamjernije " (p. s. nemoj ljude suditi po kosi već je bitno tko tu kosi nosi) Povod radnjama HČSP-ovaca je Bajaga u Kninu te njegova pjesma: " Kreće Armija najjača na svetu u osvetu i jednom zauvek Armija srpska sve će da vas smrska " njihov odgovor: " Dođi Bajaga budale će da plate nekad pjevao si za četnike danas za Hrvate " pa imaju valjda na to pravo ili homić misli drugačije.

Ukoliko su te greške bile velike, kao što je slučaj sa strankom SPS-a i radikala i zauvek.

Svi ćemo zauvek pamtiti njegov fenome nalan glas, dobre pesme i još bolja i plemenita dela.

Ja bez Prljavog Kazalista ne mogu zamisliti pop rok scenu 80 - tih... aman ljudi vise necemo da idemo unazad nego napred, proslost je proslost, a ona se ne moze vratiti i ispraviti... muz ika je umetnost a ne pokretac politickih umnobolnih motiva... oni nece da drze miting nego da sviraju svoje najbolje balade koje ce ziveti zauvek

Tek određivanje Ja kao misleće stvari, misleći stvari kao Ja, objavljuje " postvarenje " živog Ja, njegovo usmrćivanje u stvar, obznanjuje da je definitivno dovršen proces pervertovanja cogita u stvar u kojoj će ono, kao u svojoj grobnici, zauvek živeti vlastitu smrt.

Tako su se pojavile jeresi, među hrišćanima su počele da se javljaju nesuglasice, podele i raskoli, čega nije smelo biti u jedinstvenoj Crkvi koju je osnovao Hristos Spasitelj, budući da On nikako nije osnovao mnoštvo raznih crkava i ispovesti, nego samo jednu Crkvu i jer se u Svojoj prvosvešteničkoj molitvi Sam molio Bogu Ocu za očuvanje toga jedinstva zauvek.. da svi jedno budu, kao Ti, Oče, što si u meni i Ja u Tebi, da i oni budu u Nama jedno budu. (Jn. 17,21).

Ne znaš koliko mi je žao, ali, Toše, zauvek ćeš živeti u našim mislima i srcima

Kad cete jednom da shvatite da cemo zauvek ostati susedi i da smo upuceni jedni na druge.

Ne bi li, na kraju masakr zauvek pokrio laži kojima su Srbi u Krajini obmanjivani, ne samo od 1991. godine nego i od ranije.

Taj je gotovo uvek bio neko na koga niko ne pomišlja, koji sve vidi, pamti ili zapisuje - i kad pomislimo da je sve zauvek predato zaboravu - javlja se da svetu objavi istinu za koju se verovalo da nikada neće izići na videlo.

Druga stvar zbog koje se gubi društveni smisao u kapitalizmu je to što kapital nije živo biće iako se tako ponaša, želi da nastavi svoj život, i da raste jer svrha kapitala je u rastu, što je slično kao kod ljudske populacije koja isto raste, ali kapital nije čovek, njemu ne trba voda za piće njemu ne treba hrana, njemu ne trabe vazduh za disanje.Svi danas znamo da veliki kapital ne poseduju samo pojedinci već grupe ljudi koji se ne vode intersima društva već interesima kapitala, interes kapitala je da se povećava to smo već rekli.Tako da ti ljudi postaju instrumenti kapitala, za razliku od radnika koji su to davno već postali, i otuđili se od života pa im je zato i društvena svest niska.Znači kapital sam odlučuje gde i na koji nečin će se uvećavati, pa danas postoje čak i razne složene matematičke formule koje običan pojedinac i ne razume koje služe za to da odluče gde i na koji način će se kapital uvećavati.Kapital je postao kao ogromna aždaja koju više niko nemože da kontroliše, kao atomska energija, pokreće razvoj ali kad izmakne kontroli ruši sve pred sobom.Sad neko će reći pa onda treba samo da zauzdamo kapitalizam, da ga više kontrolišemo, ali koliko više koliko ljudi treba da ga kontroliše, opet polarizujemo društvo na kontrolere i kontrolisane, ali čiji je kapital pa od onih koji ga kontrolišu a oni bi želeli da ga kontrolišu zauvek, preko njihovih porodica udruženja, klubova ili šta ti ja znam već, opet neka aristokratija, nekakav apsolutizam.I opet kapital radi svoje uvećava se kontroleri se bore za održenje svoje pozicije i postaju instrumenti kapitala a ne kontroleri.Prosto da ubacim ovde jednu stvar, političari su virusi ljudskog društva oni nemaju nikavu svrhu.Aako bi postojao sistem gde bi kontrolori bili radno mesto stručnjaka i gde bi se po stručnosti određivalo dali kontrolor može i dalje da rai svoj posao, a da nema političara koji agituju u narodu već naučnika, stručnjaka koji se bave raznim poljima u svrhu poboljšanja društva, u takvom sistemu privatni kapital je nepotrban jer ako postoji, opet će vladati iz senke nad stručnjacima, radi svojih interesa.

Samo jedno jednostavno pitanje za gospodina Osmanagića - Koliko bi vremena bilo potrebno da se otkopa jedna stranica piramide sunca i da se na taj način skepticima zauvek zapuše usta?

Prepuni želja i snova o povratku u svoju domovinu, svojim porodicama, sada su odjednom osjetili da su skroz napušteni i da od tog povratka, u dogledno vreme, a možda i zauvek, neće biti ništa.

A ponekad, u trenucima kada tonem u san, zapitam se, da li mi je sudjeno da zauvek ostanem sama.

I to me je promenilo zauvek.

Ono što sad sačuvamo kao srpsko zauvek će ostati srpsko.

Posle ovog seksa neće postojati ni elektron ni proton, nestaće zauvek u samoubilačkom orgazmu oslobađanja energije.