Kad stigne mrak, a ja onda zavežem na dlaci jedan uzao, pa ostanem na njemu da prenoćim.

Daje mi lisice i kaže: Zaveži me za krevet Ja je zavežem a ona će: A sad radi što najviše voliš - I evo me, ja došo

Zavežem je i pazim na krive skale da se ne polim putem do kuće.

Jedanput kad smo se imali na carev god staviti u paradu, zavežem jednomu vojniku, zvao se Žaba... dobar dječak ali malo smušen, sa svimi kuharicami u gradu vodio je poznanstvo... bio vražji dječak, da, zbilja, ja mu zavežem u telećak mačka, a kad mi na trgu stali pucati, mačak: mijau, mijau... hahaha udri se mi smijati, a đeneral, koj nas je komandirao, gledaj ljuto jednoga, gledaj drugoga, pitaj tko je to, dok ti ne nađu u Žabinu telećaku mačka... a šta Žaba?...

Sjeo sam u auto i točno se sjećam kako sam pomislio " Da se zavežem? " i već prihvatio rukom sigurnosni pojas, no isti čas sam odagnao pomisao i pustio ga, " Ma nije potrebno za tako kratku razdaljinu ".

sutra možda zavežem rep. narasla mi je kosa i duga je skroz a nema baš neku formu i tak.. kupila sam si i gumice. sređujem se oh oh

" Dođi pa me nateraj da zavežem ", reče glas.

Kako sam ja to svemoguć, kako nisam svemoguć da vas pojedince kupim, da vas zavežem, da napravim da ne pišete laži o Dinamu i HNS-u. "

znači prvo smo išli u bolnicu. dogovor je bio da dođe po mene u pol 11 al on je već u 10 bio pred vratima i tepao lepa pesa, pimpa moj, pimpica, pimpi... daj šta ti to uopće znači? pusti jadnog psa na miru. onda smo sjeli u auto i nakon što je ispičkaro cijelom gradu sve... da iz fine familije... i urlo portiru da mu ćer ide na kemoterapiju i nek mu digne rampu a portir je kul gledao u čemu je problem jer rampa je bila podignuta, mi smo se parkirali ispred bolnice. majko mila. onda ipred lifta. znala sam i htjela sam ići stepenicama al kad ne mogu hodat još gore. ma došlo mi da si žnirance zavežem za zglobove pa ko marioneta na treći kat al počeo je luđak tipkat po gumbima lifta i onda... jel možeš stajat, jel možeš?... tata kul, mogu.osim toga sad lift ide prvo dole pa će se vratit. ma... pa nije to lift, to je ferrari i kad su se vrata ferrarija otvorila on je mene ubacio unutra i pred svima reko kaj kurac, nemreš stajat, upadaj.... i onda sam se ja počela drapat i otišla s ekipom do podruma pa se vratila na nulu pa je gospon otac ušel pa smo se zajedno odvezli na treći kat a on je svima objašnjavo kako ja nemrem hodat jer sam bila na operaciji ibla bla bla. onda sam ja njemu objasnila nek nestane do popodne dok ne završim i dođe po mene.

Dodje mi i da taj MacIntosh bacim kroz prozor, i sebe da zavežem na tračnice i pričekam vlak za Had.

ćitajući tebe moram i ja o moru pisati iako mi je vode preko glave, vode svaake vrste ali i pića svih i votke s limunom i tekile i kave, e to je piće njega mi ni na mnoru nije dosta uvjek može a naručito u jutro, još kad je zima a ja svom mužu zavežem kravatu, onu lijepu marke croata, i vruću kavicu, popijem, malo me štrecnulo u leđima a i naočale mi se zamaglile, ne znam možda zato što je vruće, ne vidim dobro kroz ta stakla, na njih se pokenjala ptica ili je to slika nekog glupog slikara koji se eto niti na staklu ne zna izrađžavati, a slikar nasmijani mali ko da mu je tata obeliks frend od asterixa samo mali mali malai, smiulji se slatko, klanja se nekom frendu, e što ja volim frendove, svi moji frendovi su superiška, jedu ko i ja sendvič od parizera, ali njegov frend neee, a on veže čvoriće na ćilimu, ćilim je naravno za letenje, iznad samog centra svemira, dugo u noć u dugu zimsku noć moja mati bijelo platno tka o majko žalosna kaži što to sja u tvojim umornim očima, ma ne vidim sine više radit ništa morat ćeš se ti oko toga više angažirat sada kada si u mirovini imaš vremena na pretek, možeš ići kuda želiš samo da je mir u kući, eh luda glava zar je tako teško reći kao ti se ovo jezero ne sviđa, a jezero ko jezero mora ti se sviđati kako ti se more sviđa mora ti se tako i jezero sviđati, ako ti se ne sviđa jezero ne može niti more, niti rijeka nikakva voda ti se nesmije sviđati čak niti crna zemljica ako ja tako kažem neže ti se više sviđati, samo zvijezde i mjesec.

S DJECOM - kada treba nešto teško podići pa mene zamole; kada djeci zavežem cipele; kada kažem da se nešto igraju i oni se igraju...

čika Jovan: " ma daj šta ti to pričaš? kakve tikve iz pičke ti vadiš? ma idi bre da se lečiš ja sam ovde jedini čovek svi ste bolesnici ja kad svoju uvatim za ruku, pa odvučem u polje, pa je napunim sjenom, malo u sise da budu bre ko u Pamele Anderson, onda da sve strši sjeno iz rukava, zavežem je bre za štap da izgleda ko strašilo, jebem je daleko od svih ko zadnje strašilo. a adrenalin me udara bre u muda očel koja vrana da mi iskopa oba oka. "

Još jednom plati ima da te zavežem za pasata i vučem kroz kružni tok po cjel dan i to na sajlu da mi ne pobjegneš.

ja ga razvaljam, ono se skupi, ja ga razvaljam, ono se skupi, ja jedan kraj zguram pod komodu, na drugi kraj sjednem.. i onda četri dana vadim zube iz prve ladice te iste komode.. ja jedan kraj zavežem za auspuh, drugi za vrata od smetlarnika.. i od onda vozim pola clio pola kontejner..

zabranjeno stanje tijela i poludjelo tkanje umno tjera me da zavežem sva svoja današnja izdanja,

Potom ga zavežem, a ja još vježbam pola sata.

mamu več tjeden dana boli zub kaj nemre zdurati. i stalno je žifčana i luda polek toga i več mi je to se dožlo navrj glave. laloka joj je natekla tak jako na dezni strani kaj opče neje za sprepoznati dok ju z te strane poglenem a đekica je se tak boji kaj opče z kučice neče vun ziti. stalno se zderava na mene kaj si ovo ovak i kaj si ono onak i toga mi je več prek glave. a k zubaru se neda ni pod živu glavu jerbo ga se stražno boji. onda sem joj denez dok sem dožel od meše rekel mama to tak viže nemre biti nek ti toga zuba moramo zvaditi. a veli mama a to ne branko to nikak jerbo mi bu zutra prešlo. a velim ja njoj pa kak ti bu prešlo mama ak ti je tak več tjeden dana i stalno govoriž kak ti zutra bode prežlo. to bu začaz gotovo niti ne osetiž. a veli mama a kak si to mizlil branko. a velim ja njoj sat buž vidla. onda sem otišel po flakza kaj ga imam ak mi zatreba za vudičnjak dok mi zapne na dravi i velim ja njoj pogleč sat ovo. ja ti zavežem jenkraj flakza za zub a drugoga kraja za kvaku ot vrat i onda boš ti stala na meztu a ja otidem z druge strane vrat i stiznem kvaku i zub skoči vun i nebož ni osetila. a veli mama a kak to znaž da bu to vredu gde si to videl. a velim ja njoj pa mama tak smo ja i davorica njegovom dedi se zube spovadili i nigdar ga neje zabolelo niti malko. al zaprav sem to zmislil kaj ju nebu stra. a veli mama el jezte za stvarno. a velim ja njoj pa nek kag nek za stvarno i pogleč kak je čovek sat sreten ni jenoga zuba nema. i onda je mama rekla pa dobro brankec ak tak mizliž idemo onda sprobati. u dok se je razinola to je bilo čudo i jedva sem zuba našel koji ju je bolel jerbo je se bilo natečeno. zavezal sem z flakzom za tu krnju onak po struđno kaj se nigdar ne odveže a drugu stranu za kvaku. mama je samo zajavukavala kak ju je bolelo i javkala naj tak cukati brankec esi lut. a velim ja njoj no jož se samo malko strpi mama i začaz bu se gotovo. i velim ja njoj dok sem zavezal za kvaku sat ja idem z druge strane vrat vu ganjek i onda samo stiznem kvaku dok ti nebuž očekivala i zub skoči vun samo moraž stalno biti razijana kaj ti se ne zapiči v nebce. a veli ona onda dobro i jedva je nekak to sfufljala kaj sem ju skoro ne zrazmel. i oču ja ziti van a kat tam eto ti vraga kaj sem skužil. je mama a kak pem sat vun kad smo zavezali flakza za kvaku. a veli mama norc jeden lepo si to zmislil. i onda sem si pomizlil a kaj sat i malko sem tak študeral dok mi je dožlo vu glavu i velim ja mami pa esem bedazt mama pa idem čez oblok skočiti vun. a veli mama a kak buž čez oblok kad su pod oblokom okolamde a velim ja njoj pa kaj onda ja odprem širom obloka i zalaufam se i preskočim i obloka i okolamde i se. i otprem ja obloka i denem pod oblok stolca i zalaufam se z jenog kraja kujinje na drugi kak zajec fletno kaj se je samo pražilo i stanem na stolec i othitim se i taman da bum prezkočil kat mi je noga zadnja za štok zapela i ja diregt pravac silom vu trnje. tak sem se zguljil kak nigdar vu životu a ruke so mi se pune trnja bile kak da sem kupine bral. u jesem bil srdit kaj bi najrajši celoga obloka scepal vu komade a okolamde pošprical z dejerbanom kaj jih nigdar više nebi ni bilo. a veli mama branko branko jesi dobro pa kaj si delal tak je puklo kaj sem mizlila da ti je kiđma se scepala na komade. mam nesem više imal volje ni zuba vaditi ni nikaj. al sam viknol mami se je vredu samo ti stoj na miru i flakz nek bu fort napet kak žica na gitari. i onda sem se polako prišuljal v ganjek kak stari indijanec kaj mama nebo čula nek kaj se znenadi dok stiznem kvaku kaj ju nebu bolelo i jož sem malko pričekal i taman da bom stisnol kvaku kat eto ti mama se dere branko branko pa kaj čekaž el boš stiznol. onda sem joj objaznil da to mora biti iznenađujuče i to se kaj ju nebu bolelo i rekel sem joj nek se samo sprimiri i nek čkomi. onda sem polako vu sebi nabrojal do osamdezeti šezt i na osamdezet i sedem sem pritisnol kvaku kak sem got jako mogel. mama je zajafkala kaj sem pomizlil da ju budu i sloni v afriki čuli i taman fala bogu kaj mi neso bubnjiđi spucali. i ja fleno otprl vrata da vidim kak je zišlo a mama se drži za laloku i jafče kaj da so joj si spomrli. a na kvaki vizi flakz a na flakzu zub vizi. e mam mi je bilo lakže pri duši. i velim ja mami i esi vidla mama kak je to lepo zišlo. a veli mama kaj bi vidla nikaj nesem vidla nek samo zvezde sem vidla dok si pocuknol. a velim ja njoj el te viže ne boli. al više nikaj neje mogla reči kak ju je bolelo. onda sem joj dal malko rakije kaj si potera i otpravil ju spat a ja sem si do sat trnje vadil z ruk jer jih je bilo da ne preterujem al valjda miljon il jož i viže. pozdravljam se skupa. bok uskličnik branko

Iz razmišljanja me prenu tresak bokaporte ulaza i glas Vlade, koji je iz mraka unutrašnjosti izronio u punoj ratnoj spremi držeći u jednoj ruci drugi isto takav kompletić... prsluk za spašavanje, pojaseve, dva tri pajetića, da se nađu pri ruci i nepromočivu vreću u koje je natrpao neophodne sitnice, ostalo je potrpao u džepove.. dokumente, da ga, kako on kaže prepoznaju onako napuhnutog i podbuhlog nakon par dana kupke.« Hoćeš da i tebi zavežem...? inače, ako te tko pita ja sam se upravo ispišao u kombinezon.« Hoću, normalno »odvratih... »inače, ako te tko pita, ja već sat vremena pišam u kombinezon... dodao sam.

Nakon kilometar i pol vožnje odvezala mi se tenisica, pa sam stao da je zavežem.

Ja sve gledam sa strane, ne treba mi obveza jer ako se zavežem a komad me prevari patim jebački i to mi je koma, jer imam neke ideale visoke i nebeske, hvala Bogu... a ne moram ići do Sharon Stone da bih je okusio, znam da je kao alkalna baterija, kao i svaka druga koka, a i na flmu se otkrila i previše, pa imamo i desnicu ruku i neke cure u blizini, da se to smiri i olakša, ne?

Onda ću sjesti u ovaj dobri autić i kad se zavežem mi ćemo postati jedno i ja ću položiti.

Moj posao je bio da primim dite, odrežem i zavežem pupak te zamotam u toplu deku.

bilo mi je gore kao malome crncu kojem ne daju u autobus kao ženi poput tebe kad sjedne na školjku, a daska je podignuta kao onda kad sam kao klinjo išao po brata u vrtić spustio se na travu da mu zavežem cipele i sjeo točno u pseće govno

Kada operem kosu ona je zapravo bujna, ali na pojedinim je dijelovima ima toliko malo da kada, primjerice, zavežem rep, vidi mi se cijela glava sa strane Pomozite... Hvala

Ja sam odrastal uz Superman filmove i nikad nisam pomislel da ako zavežem ručnik oko vrata i skočim s balkona da ću moći letjeti.

Ali volim i da mu malo zavežem okice, pa ručice i nožice, pa ako nije bio dobar zapušim mu i ustašca...

" Dok zavežem pregaču očisti mi ovu kilu kuka... " " Dok razmotam maslac ti stuci jaja i paniraj odreske... " " Dok pogledam ima li limuna očisti ove dvije kile krompira... " " Dok ugasim plin prostri stol za dvanaest osoba... " " Dok pogledam je li uzavrela voda pripremi mi bešamel " " Dok kušam je li tjestenina gotova napravi majonezu i isprži odreske... " " Dok se malo odmorim otčepi vino i napravi voćnu salatu... " " Čitavo popodne sam radio, sad je na tebi red: poslužuj za stolom kao prava ženica "

Lagano pokrivanje cipelom i saginjanje da zavežem špigete, pa brzi pokret prema daru sa neba

Zavežem papigi crveni konac oko kljuna i povedem je u šetnju.