mȅk prid. <odr. -ī, komp. mȅkšī>

DEFINICIJA

1. koji je podatan na pritisak, koji se lako ugiba pod pritiskom [meka fotelja, opr. tvrd
2. koji se lako obrađuje, reže, ne pruža otpor alatu i oruđu [meko drvo]
3. pren. koji ne draži osjetila; blag, opr. jak, opor, oštar, žestok
4. koji je lak, gibak [mek korak]
5. pren. koji je popustljiv, pomirljiv [čovjek meka srca]

SINTAGMA

meka ruka 1. ruka laganih, neusiljenih pokreta [ovo je slikala meka ruka2. sport lagana ruka, ruka igrača koji lagano pogađa (ob. u košarci);
meka valuta bank. nekonvertibilna valuta, služi samo u domaćem platnom prometu;
meka voda slatka prirodna voda bez minerala, kišnica, opr. tvrda voda, v. tvrd ;
meka šljivovica šljivovica s niskim postotkom alkohola, opr. ljuta (jaka) rakija, v. rakija ;
meki čankir pat. čir kojeg na koži ili sluznici izaziva streptobacil Ducrey-Unna]

FRAZEOLOGIJA

mek kao pamuk 1. veoma mek (o predmetima) 2. popustljiv (o ljudima)

ONOMASTIKA

pr. (nadimačka): Mȅhkek (160, Koprivnica, Podravina), Mekánović (Petrinja, Banovina), Mȅkīš (Poreč, Istra, Primorje, J Dalmacija), Mekíšić (Dubrovnik), Mȅkota (Varaždin, Zagorje), Mȅkovec (150, Križevci, Čakovec, Zagorje, Istra)

ETIMOLOGIJA

prasl. i stsl. *mękъkъ (rus. mjágkij, polj. miękki), lit. minkštas ≃ skr. macate: mrvi

PRIMJERI U REČENICAMA