Jer ko slavi Boga i Božje Svetitelje, taj slavi istinsku i večnu slavu čovekovu u Bogu Živom i Istinitom, te onda neće slaviti nikakve lažne bogove ni prola z ne i smrtne ljude ovoga sveta.

Jer najveći deo znanja u čovekovu svest dolazi upravo iz ljudskog tela, tj. iz samih ćelija ljudskog tela, a manji deo znanja iz viših nivoa svesti.

Eto, tako sam ja primio praktičnu lekciju kako onostrane, neljudske ideje telepatski mogu da dođu u u čovekovu svest i kako se uopšte sva znanja iz viših izvora prenose na ljude, bilo ona znanja koja su na dobrobit sveta, bilo ona koja su na štetu, kada primaoci tih znanja najčešće nisu ni svesni odakle ta znanja dolaze.

No sasvim drugo je pitanje da li neka ideja može da dođe iz vana u čovekovu svest od nekog neljudskog faktora, recimo, anđela, jer takve eksperimente nije moguće demonstrirati javno.

Ako spomenemo i tugu, ona dođe i prođe potraje ali prođe, ali ta apatija zna biti toliko razorna, da uništi čovekovu dušu da on jednostavno ne bude svestan šta se dešava sve dok ne bude kasno.

Međutim, kako je Bog pravedan, On ne želi da ukloni čovekovu slobodnu volju.

I nasuprot tome, neka mesta deluju umirujuće na čovekovu dušu.

Svojom železnom pesnicom razmrska čovekovu staklenu masku.

Smirnov u intervjuu " Komsomolskoj pravdi " saopštava: " Ulazimo u čovekovu svetinju nad svetinjama - u njegovu dušu.

Na taj način, već je sada moguće tehnogeno ubacivanje u čovekovu podsvest i manipulisanje svešću pomoću toga.

" Savremeno stanje nauke i tehnike omogućuje da se sasvim neprimetno za čovekovu svest u njegovo pamćenje uvodi bilo koja informacija bez njegovog znanja, koja se prima kao hrana, i postaje njegova sopstvena, to jest određuje njegove potrebe, želje, ukuse, poglede, samoosećanje, sliku sveta " (I.

Videli smo njegovu ogromnu brigu za svoj narod, za svoju otadžbinu, ali i za celokupnu Crkvu, kao i za svečovečanske probleme - za osporavanje vrednost, moralni pad, siromaštvo, nepravdu, bezosećajnost i ravnodušnost moćnikâ prema slabima, katastrofalnu opasnost po čovekovu životnu sredinu...

U djavolskom arsenalu postoje naravno razna sredstva i načini pomoću kojih on može da utiče na čoveka, on ima ogromno iskustvo svakojakih dejstava usmerenih na čovekovu štetu, ali može da ih primeni samo u slučaju ako mu čovek to dozvoli.

I ako se čovek upeca na tu udicu, onda on postaje ranjiv i podvrgnut« demonskom streljanju »to jest tim strelama koje djavo i demoni puštaju u čovekovu dušu.

Ulazak djavola u čovekovu dušu otvaraju kao što sam već rekao magija, vračanje, lečenje kod ekstrasensa i magova.

Kod Svetih Otaca postoji učenje o postepenom etapskom pronicanju grehovne pomisli u čovekovu dušu.

Prema sujeverju se treba odnositi sa istim prezirom kao i prema djavolu:« Duni i pljuni na njega ». Ulazak djavola u čovekovu dušu se otvara i preko greha.

Ukoliko, pak, prodremo u sam koren ovog etičkog sistema, tj. u njegovo dogmatsko značenje, koje poput sunca osvetljava sav sklad celine i beskrajnu raznolikost delova, videćemo da hrišćanska etika u potpunosti preobražava čovekovu dušu i otkriva joj mogućnost da već na zemlji predokusi blaženstvo, koje je Bog pripremio za čoveka u večnosti.

Opsesivni naratorov san o potrazi za blejzerom boje mora simbolizuje u stvari čovekovu nasušnu potrebu da se sve ono što je lično, intimno, nago, zaodene i zaštiti slojevima tkanine.

On ne guši čovekovu volju prilikom izbora puta prema dobru ili zlu, a one koji dobrovoljno idu za Njim, On zato ne naziva robovima već " prijateljima " (Jn. 15:16).

Ono je uzdiglo čovekovu moralnu svest do visina, koje je nemoguće dostići bez Božije pomoći.

Kako govori starac shimonah Siluan: Gospod vaspitava čovekovu dušu, ne uklanjajući ga od susreta sa zlom, već mu dajući snagu za savladavanje svakog zla ".

Arijanizam, nazvan po svešteniku Ariju iz Aleksandrije, uporno je isticao čovekovu prirodu Hrista, negirajući jednakost Oca i Sina i ne prihvatajući Hrista za Boga.

I bez obzira na to koliko je čovek moralan ili dobar, i bez obzira na to kakva moralna dela on može da čini, čovek - ukoliko ne nađe Boga i ukoliko se ne sjedini sa Njim - nema utoljenja, jer jedino Bog Živi utoljuje tu čovekovu svetu žeđ, tu božansku čežnju, tu težnju za sjedinjenjem sa Bogom, za oboženjem.

Ona oživljava čovekovu mitsku borbu za opstanak, pri čemu naši fudbaleri imaju ulogu prometejskih junaka, a njihovi protivnici ulogu sila koje ljude ugrožavaju. (Ivan Čolović, Divlja književnost: etnolingvisti č ko prou č avanje paraliterature, Nolit, Beograd, 1982, str. 244)

Za hrišćanina tu nema nikakve zagonetke ko je to - sve je to uvek onaj isti lukavi demon koji neumorno traži čovekovu propast.

Oprostiće ti Bog, jer on poznaje čovekovu nemoć.

Tajne snega su od davnih vremena izazivale čovekovu pažnju i divljenje.

Isto tako i zvučno i mentalno vibriranje mantri može bitno uticati na čovekovu svest.

Uzdržite se ne samo od paljenja ljudskih žrtvi već nemojte žrtvovati ni životinju kojoj je život dat, jer sve stvari što postoje stvorene su na korist čovekovu.