Ali Sveti Otac Srpski, Sava Ravnoapostolni, dao je nama pravoslavnim Srbima i jednu posebnu srpsku domaću slavu - naše Krsno Ime, to jest blagoslovio je našu srpsku porodičnu Slavu: da svaka srpska porodica, svaka kuća i domaćinstvo slavi onoga Svetitelja na čiji su dan naši preci i praoci primili Hristovu veru i krstili se u ime Svete Trojice.

Sveta Krsna Slava upravo i Ima taj Smisao i značaj: da sve nas okupi i sjedini u jednu pravu bratsku Hristovu zajednicu, u Svetu Crkvu kao sabor Božji, k ao sabranje dece Božje, te zato Krsno ime i slavimo u slavu Božju i u čast Svetih, na naše spasenje i oboženje, na očovečenje i ohristovljenje, na bogougodno združenje i sjedinjenje sa njima, našim Slavama, i preko Njih sa Hristom, našom večnom i neprolaznom Slavom.

Prvi je za njim ušao onaj pokajni razbojnik (koji je kraj Hrista izdahnuo na krstu), pa onda ostali pravednici Staroga zaveta koji su primili Hristovu propoved.

Ispovedam i čvrsto verujem da se na Božanstvenoj Liturgiji izvršuje pretvaranje hleba i vina u istinsko Telo i Krv Hristovu, silom i dejstvom i nailaskom Svetoga Duha, saglasno reči Gospodnjoj i Jevanđelskoj veri. i predanju Apostola i Svetih Otaca, a služenjem i molitvenim prizivanjem (epiklezom) od strane Crkve Božije, predvođene Episkopom i časnim prezviterima.

Za Hristovu smrt se ne može biti kriv već zaslužan.

To će mesto biti kamen temeljac nove obnovljene crkve, mesto gde počivaju mosti novomučenika koji pade za veru Hristovu.

Hristova žrtva se ne ponavlja, ali mi prinosimo Bogu Hristovu Golgotsku Žrtvu sjedinjenu sa našim molitvama.

Također podsjećaju kako je proslava Velike Gospojine u manastiru Krupa po tradiciji velika duhovna svečanost i skoro dvije tisuće godina okrepljuje Crkvu Hristovu u vjeri, a posebno u sveopće uskrsnuće iz mrtvih. Ovo je osnovni razlog okupljanja, ne samo pravoslavnih vjernika, nego i svih dobronamjernih ljudi na ovaj dan u manastiru Krupa, koje je uvijek imalo i uvijek će imati liturgijski i duhovni karakter - navodi se u priopćenju Eparhije dalmatinske.

To svedočanstvo svima narodima o Bvanđelju daće mogućnosti da u Crkvu Hristovu, po reči Apostola naroda uđe " punoća naroda - το πληρωμα των εθνων ", tojest " svi predviđeni Bogom neznabošci ".

Takođe, nisu verovali u bukvalno pretvaranje vina u krv Hristovu, niti hleba u Hristovo telo.

Odazivajući se na ovaj popis stanovništva, mi verujući izvršavamo zapovest Hristovu da caru dajemo carevo, a Božije Bogu (Mt. 22, 21).

Još uvek traju dogmatske svađe oko toga da li su iz njega Hrist i apostoli jeli jagnje za Pashu ili je njime Josif iz Arimateje skupljao Hristovu krv dok je Nazarećanin visio na krstu.

hadžija (arap., tur. haci) musliman koji je putovao da se pokloni svetim mestima u Meki; pravoslavni hrišćanin koji je putovao u Jerusalim o velikom postu i Uskrsu da se pokloni grobu Hristovu, hodočasnik.

Međutim, vest o njegovom ulasku u Hristovu Crkvu šokantno se proširila u gradu gde je služio i među muslimanskim sveštenstvom.

Veliki Inkvizitor latinskog hrišćanstva tvrdi da je morao da koriguje Hristovu nauku, jer bi, da je ostala pravoslavna, po njegovom mišljenju morala da propadne.

U svetovne poslove neću se uplitati, osim ako je učinjena neka javna nepravda, u kom slučaju ću najpre savetovati, a onda i u zaštitu ugroženih ustajati, saglasno Jevanđelskoj reči da se većma treba pokoravati Bogu nego ljudima i iskati pre svega Carstvo Nebesko i Pravdu Božiju, a za slabe se pravedno zauzimati i malu braću Hristovu nikada ne zaboravljati.

Sveti Patrikije, prosvetitelj Irske (rođen oko 390 na Zapadnoj obali Engleske ili Velsa), po jednom čudesnom viđenju pozvan je u Irsku koja još nije bila sva krštena da dođe i propoveda veru Hristovu.

Inače, Rusi su počeli intenzivnije raditi i obnavljati svoju industriju i tu po Hristovu ima dosta posla i za naše tvrtke.

Posle osveštanja Svetih Darova, sve te čestice se stavljaju u Krv Hristovu.

Ovako, mir će nastupiti potpunom pobedom Srba i stvaranjem jedinstvene slobodne srpske nacionalne i pravoslavne države, zaključio je student Bogoslovskog fakulteta. Dakle, i ovako su razmišljali budući sveštenici, možda i episkopi, oni koji bi trebalo da podučavaju decu veronauci po školama Srbije i da prenose drugima Hristovu nauku.

Zaista, za monahe je ovaj prolazni život saobražavanje smrti Hristovoj delatno ostvarenje krštenjskog zaveta, jer krstivši se u smrt Hristovu sapogrebuju se Njemu i postaju jednaki sa Njim jednakom smrću, da bi savaskrsli Hristu. (up.

S druge strane, pogrešno je prevashodno robove predstavljati kao udarne protagoniste hrišćanskog života, mada je bilo i robova koji su pronosili Hristovu svetlost

Okamenjena pobožnost tobožnjeg hrišćanstva je takođe sva izgrađena na jadikovkama, na pseudoempatijskom udubljivanju u Hristovu getsimansko-kalvarijsku muku i stradalništvo.

Po njemu, pobedom hrišćanstva, koje je postalo čak i državna religija (a zapostavilo da gradi Hristovu Državu), Satana je navodno već svezana u Bezdan.

Odojče, koje ne razlikuje dobro od zla, dakako, kao takvo, ne može svesno okajati svoje duševne grehe koje je donelo sa sobom u zemaljsko telo, niti može razumeti Hristovu reč koja joj se saopšta jezikom mesa.

Svojim slušateljima među Judejcima apostol Petar naznačuje: »Pokajte se i neka se svako od vas krsti u Ime Isusa Hrista za oproštenje svojih grehova, pa ćete primiti dar Duha Svetoga.« (' Dela ', 2:38) Svakako da ni dete, koje ne može poukom da primi i prihvati Hristovu reč, ne može ni biti prepušteno krštenju.

Bog je Ona Koji nas utvrđuje s vama u Hristu, i Koji nas pomaza, Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.« (Korinćanima, II, 1:21 - 22) Prorok Isaija, koji je pomazan Duhom kada je se služiteljski predao Gospodu, svedoči za sebe: »Duh Gospoda Jehove je na meni, jer me Jehova pomaza,...« (' Isaija ', 61:1) Tertulijan hrismu (grč.: to chrísma = ' ulje ', ' mast '), pomazanje posle krštenja hoće predstaviti drevnim i autentičnim hrišćanskim sakralnim običajem: »Izašavši iz banje krštenja, pomazujemo se blagoslovenim pomazanjem, po drevnom obredu, kao što se obično vršilo pomazivanje nad sveštenstvom uljem iz roga...« (O krštenju, prg. 8) Pomazanje posle krštenja brani i Kiprijan Kartaginski: »Onaj ko se krstio mora da bude i pomazan, kako bi primio hrismu, odnosno pomazanje, kako bi mogao biti pomazanik Božiji i i Hristovu blagodat imati u sebi.« (Ep. 70, 23) Zato što je sveštenik po rukopolaganju bio pomazivan, neupućeni crkvenjaci su smatrali da trebaju uvesti pravilo da i neofit po krštenju treba biti pomazan

Potpuno pogrešno je i da primorava i okuplja episkope kako bi ovi rukopoložili nekog ko je njemu po volji; tako, kada je presbiter Pavle rukopoložen za episkopa Konstantinopola, arijanstvu naklonjen car Konstantije okuplja arijanske sveštenike, zbacuje Pavla sa katedre i postavlja Eusebija Nikomedijskog za episkopa Konstantinopola (Sokrat: ' Historija Crkve ', II, 7) Vidi se jasno da paganizirana, imperatorska Crkva, koja je izdala Hrista i Hristovu Državu, ne može da se poziva da ima apostolsko prejemstvo, da ima regularnu hirotonijsku liniju do svete Dvanaestorice.

Da je Crkva katehetama zadržala jak kriterijum za posvećenje i ulazak u Hristovu lađu, da je tako dobila i zadržala istinski prosvećen verujući narod, onda bi i takav prosvećen narod znao da izabere sebi dostojne upravljače, koji se ne bi prodavali i slubljivali sa svetovnom vlašću.

Do XIII. stoleća crkvenjaci. i na Istoku i na Zapadu, uvode još nekoliko praznika u Hristovu ' čast ' (Blagovesti, Obrezanje, Sretenje, Vaskrsenje Lazara, Cveti, Tajna večera, Raspeće, Nova nedelja, Pedesetnica,...) i mnoštvo u čast raznih svetitelja.