Po mom mišljenju strahopoštovanje i poniznost ljudi spram Allaha dž.š. je pohvalno i ispravno, no gajiti strahopoštovanje prema bilo kome drugom, osim prema Allahu, je izjednačavanje tog bilo kog drugog s Allahom, a što je meni nepojmljivo.

Redovno molitvu obavljajte, naročito onu krajem dana, i pred Allahom ponizno stojte.

Re? eno je: Sabur je napuštanje pritužbi. Re? eno je: To je poniznost i traženje uto? išta sa Allahom, Azze ve Dželle. Re? eno je: Sabur je kao Njegovo Ime. Re? eno je: Sabur je da ne praviš razliku izme? u stanja blagodati i stanja nevolje, uz staloženost (sukunul-hatir) u oba slu? aja, dok je pokušati biti saburli smirenost u belajima, ali uz misli koje su pogo? ene teretom iskušenja.

Ali srca vaša su poslije toga postala tvrda, kao kamen su ili još tvrđa, a ima i kamenja iz kojeg rijeke izbijaju, a ima, zaista, kamenja koje puca i iz kojeg voda izlazi, a ima ga, doista, i koje se od straha pred Allahom ruši.

Šejhovi (mešajih), Uzvišeni Allah im se smilovao, su rekli: Zadovoljstvo odre? enjem su Allahova najveli? anstvenija vrata, odnosno dunjalu? ki džennet, to jest, ko bude po? aš? en zadovoljstvom susreo je najpotpuniju dobrodošlicu, i po? aš? en je najuzvišenijom bliskoš? u. Govori se da je u? enik pitao u? itelja: Da li rob može znati da li je Allah, Tebareke ve Te ala, zadovoljan sa njim?, pa mu on re? e: Ne, kako može znati to, Njegovo zadovoljstvo je gajb (sakriveno). U? enik re? e: Zna on to, pa ga on upita: Kako? U? enik re? e: Kada na? em da je moje srce zadovoljno Uzvišenim Allahom, znam i da je On zadovoljan sa mnom, pa mu u? itelj potvrdi: Odli? no si to rekao, mom? e, jer rob ne? e biti zadovoljan Allahom sve dok Hakk, Dželle dželaluhu, ne bude zadovoljan sa njim, jer Allah, Azze ve Dželle, kaže: Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim. (5:119, 9:100, 58:22, 98:8), odnosno, sa Njegovim zadovoljstvom njima i oni su zadovoljni sa Njim.

Drugi je sabur sa Allahom (sabrun meallah), a to je sabur pod naletima Njegove odredbe i Njegovih postupaka sa tobom u raznim teško? ama i belajima.

Zar nije iskazivanje strahopoštovanja i poniznosti prema čovjeku, stoga, izjednačavanje čovjeka s Allahom dž.š?

Osobito je jednostavno za potvrditi sličnost starozavjetnog Boga Jahve s Allahom koji se doima nedostupnim, osvetoljubivim, nemilosrdnim.

Ebu Se id el-Harraz, Allah Uzvišeni mu se smilovao, je rekao: To je da? ovjek nema težnju ni himmet (ambiciju) ni za? im osim za Allahom, Azze ve Dželle. Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao:? uo sam El-Harisa el-Muhasibija da govori: Izgubili smo tri stvari: lijep izgled sa? ednoš? u, lijep govor sa? estitoš? u, bratstvo sa vjernoš? u. Re? eno je: Lijep ahlak je umanjivanje onoga što je od tebe, a uve? avanje onoga što je za tebe. Re? eno je: Znak lijepog ahlaka je odbacivanje uznemiravanja drugih i podnošenje poteško? a. Rekao je Vjerovjesnik a. s. svojim ashabima, Allah zadovoljan njima: Vi ne? ete osvojiti ljude sa svojim imecima, ve? ih osvojite sa nasmješenim licem i lijepim ahlakom.

Lijep ahlak sa Allahom, Azze ve Dželle, je da izvršavaš Njegove naredbe, da napustiš Njegove zabrane, da Mu se pokoravaš u svim halovima i da ne misliš da zaslužuješ uzvratnu nagradu od Njega, da sve što je odre? eno prepustiš Njemu bez okrivljavanja, da mu potvr? uješ tevhid bez širka i da vjeruješ u Njegovo obe? anje bez imalo sumnje.

Ušavši u ovakav revolucionarni vrtlog kao da nema vraćanja i odstupanja od već poručenoga: " Oni koji ne žele da Egipat dođe do tačke stabilnosti smatrat će se odgovornim i pred Allahom i historijom ".

Prvi stepen je da covjek zna da je slobodan i da je odgovoran za svoja djela pred Allahom i da zna da je njegova slobodna volja potcinjena apsolutnoj i strogoj Allahovoj volji.

Tesavvuf je duhovni nauk pomoču kojega se upoznaju načini učvrščavanja ljudske duše, popravljanja ponašanja (ahlak), učvrščenja čovječeg karaktera, kako vanjskog tako i unutarnjeg, sve u svrhu postizanja vječne sreče koja jeu jedinstvu s Allahom.

Allah. ljudi shvataju Islam i vjeru kao misaoni proces, a Islam se živi vlastitim životom, a ne namišljanjem o sifatima i razrješavanjem mes ' ela. ako ti Allah dž.š. određuje i nameće tvoje životne sadržaje, kroz dešavanja, kroz određenje, i ti ne možeš nikako izići iz tog konteksta i matrice koja se naziva tvoj život, pa zar te sam tvoj život nije približio Allahu dž.š.? nije te Poslanik a. s. doveo do tvog života, već Allahova dž.š. odredba da te stvori, da ti odredi život, da ti daje kuwet, da ti podari razum, itd. i da ti svoje životne sadržaje živiš sa Allahom dž.š., a poslanici a. m. s. i vjera su ti dati kao uputa da to ispravno učiniš, a ne da bi te približili Allahu dž.š. jer Allah dž.š. je tebi bliži od tvoje žile kucavice. gdje ćeš bliže približavanje? ali ćete vjera približiti Allahovom dž.š. zadovoljstvu, da ti postaneš zadovoljan vjerom, pa će Allah dž.š. postati zadovoljan tobom. e tu ti treba poslanik. i opet ti treba ta inspiracija, koju kršćani zovu Sveti Duh, jer ima ljudi koji su zadovoljni vjerom, kao Musa a. s., ali nemaju inspiracije Hidr a. s.

El-Havvas, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur je stabilnost (postojanost ili stalnost) sa Allahom Uzvšenim, na odredbama Knjige i Sunneta. Jahja ibn Mu az er-Razi, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur zaljubljenika (muhibbin) je teži od sabura zahida, a za? udno je to kako saburaju, pa je izrekao stihove:

Ko sam ja pred sobom, tako da mogu znati, ko sam ja pred Allahom?

El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Put sa Dunjaluka na Ahiret za mu mina je kao lahka strijela, a napuštanje (hidžran) stvorenja i okretanje Hakku je teško, put od nefsa ka Allahu je veoma težak, ali je sabur sa Allahom najteži. On je, Allah mu se smilovao, upitan o saburu, pa je rekao: To je gutanje gorkog bez mrgo? enja. Alija ibn Ebu Talib r. a. je rekao: Sabur je za iman kao što je glava za tijelo Re? eno je da se ovo prenosi i od Vjerovjesnika a. s.

Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: Sabur je udaljavanje od suprotstavljanja, smirenje kod zalogaja belaja koji guši, pokazivanje bogatstva kada je siromaštvo prisutno na polju opskrbe (sredstava za življenje). Re? eno je: Sabur je ponašanje pri belajima sa lijepim adabom. Re? eno je: To je nestanak (fena) u belajima bez pokazivanja pritužbi. Re? eno je: Sabur je opho? enje sa belajima uz ispravnne postupke, kao što je opho? enje u blagostanju. Re? eno je: Najbolja nagrada za robove je nagrada za sabur, i nema ve? e nagrade od nje. Uzvišeni Allah kaže: One koji su bili strpljivi, Mi? emo nagraditi nagradom ve? om nego su zaslužili. (16:96) i govori Azze ve Dželle: Samo oni koji su bili strpljivi? e biti bez ra? una nagra? eni. (39:10) Re? eno je: Sabur je stabilnost (postojanost) sa Allahom, Azze ve Dželle, i obla? enje obu? e Njegovih belaja sa dobrodošlicom i prepuštanjem.

Osnova toga je u Allahovim, Azze ve Dželle, govoru: Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim. (5:119, 9:100, 58:22, 98:8) I govoru Njegovom, Tebareke ve Te ala: Njihov Gospodar ih je obradovao miloš? u od Njega i zadovoljstvom. (9:21) Prenosi se od Ibn Abbasa ibn Abdulmuttaliba, Allah zadovoljan obojicom, da je rekao: Allahov Poslanik a. s. je rekao: Osjeti? e slatko? u Imana onaj ko bude zadovoljan Allahom, Azze ve Dželle, kao Gospodarom. Re? eno je daje Omer ibnul-Hattab napisao Ebu Musau el-Eš ariju, Allah zadovoljan sa njima obojicom: Emma ba d, svako dobro je u zadovoljstvu, pa ako si u mogu? nosti da budeš zadovoljan, ti budi, a ako nisi, onda saburaj.

I tako pođoše svi osim Poprde i Livoguze, koje će pošto se dobro ispavaju ono sirotinje kući odnijeti pođoše, kao i uvijek, jedno za drugim, oprezni kao hajduci, ne govoreći ništa i nemajući potrebe da bilo što kažu, jer im se čitav dan jezik okretaše čas na molitvu, čas na prošnju i zaklinjanje, čas na kletvu i prijetnju Bogom i Allahom.

Islamska zajednica može biti sretna zbog ljudi koju rade tako marljivo u njoj i koji su zbacili sa sebe odgovornost pred dragim Allahom za konzumiranje halal proizvoda, a sada smo mi potrošaći odgovorni za ono što učinimo sa sobom samo će onaj koji Allahu srca čista dođe spašen biti (Eš-Šu ara, 89)

Kada postac ifrati, Allah ga opet hrani, tako da je u imanentnom smislu radost iftara usporedjena sa radoscu susreta sa Gospodarom, a u isto vrijeme posto smo iftarom prestali postiti mi priznajemo svoju ovisnost o Njemu koji nije ovisan o bilo cemu, dakle mi priznajemo svoju nistavnost pred Njime. (u tom kontekstu se ' gubimo ' u Njemu, jer Post je Njegov za sva vremena). U radosti iftara je dakle nagrada, to jest to je radost susreta sa Allahom.

Ja se kunem Allahom da je ovo istina a smiješ li se ti zakleti da lažem?

Nedavno, Allah je ponizio te tzv-Muslimane i onog kojeg su stavljali u isti kos s Allahom, Georgea Gallowaya, tako sto mu je omogucio da se pojavi na reality TV-showu " Celebrity Big Brother ".

Rečeno je, najbolji od vas biće najviše iskušavani. ashabi su se " opkladili " da neće imati vesvese u namazu. nagrada je bila džube. pa zanijeti ashab, i izgubi. pade mu na pamet u namazu misao " koje je boje džube ". ako si gledao ciklone, koji ruše i plave, u centru ciklona je potpuni smiraj. kad dođeš u centar ukaže ti se sunce, prestane svaki dašak vjetra i nestane svaki oblačak. i ti misliš da si u Džennetu, dok te ne potkači ona druga strana. tako je u šejtanovom društvu, on želi da si smiren i da ti je fino sa njim. prirodno stanje druženja sa Allahom dž.š. je uznemirenost i iskušenja i šejtanski napadi, a neprirodno je odsustvo toga. zadnji hal i iskušenje našeg Poslanika a. s. bila je bolest i teški bolovi, i on se nije odrekao toga. zato ti nisi u pravu, a ja znam šta pričam.

Sabur na ono na što rob ne može uticati je sabur na neda? ama kojima je on podvrgnut zbog Allahove odredbe, kao i Njegovog odre? enja, a to mu se javlja u vidu teško? a i bola u srcu i tijelu. Re? eno je: Strpljivi (sabirun) se dijele na tri grupe: onaj koji pokušava biti strpljiv (mutesabbir), onaj koji je strpljiv (sabir), i onaj koji je odlu? no strpljiv (sabbar). Re? eno je: Neki? ovjek je došao kod Eš-Šiblija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i pitao ga: Koji je sabur najteži za sabirine?, pa on re? e: Sabur u odnosu na Allaha (es-sabru fillah), a ovaj odgovori: Nije. On re? e: Sabur radi Allaha (es-sabru liliah), pa ovaj odgovori: Nije. On re? e: Sabur sa Allahom (es-sabru me allah), pa ovaj re? e: Nije. On re? e: Pa koji jeste?, a ovaj odgovori: Sabur na Allaha (es-sabru alallah) na što eš-Šibli vrisnu takvim vriskom kao da ga njegov ruh napušta.

Čelo na zemlji pred svojim Allahom velikim i svemilosnim.

Kada rob sazna njegove osobine, spozna? e ga i ponizi? e ga, sroza? e ga i nadja? ati ga sa Allahom, Azze ve Dželle.

Jasno je, glavni naš grijeh je bio to što smo izabrali slobodu, da sami o sebi odlučujemo i da se pred nikim, osim pred Allahom, ne ponizimo.

Jedni ga zovu Isusom Kristom, drugi Allahom, treći Budom itd.