Dakle, Amonije Saka im je bio zajednički učitelj.

Evo nekoliko stihova: Lipa Roko majku moli:/" Pust me, majko do na vodu,/udilj ću se savratiti,/i doniti tebi vode,/priko nove amonije./Svojoj kćeri majka reče:/" Nećeš, Roko, tamo poći,/prodj se, kćerce, kaludjera/i njegove amonije/da te zmaja ne ujede. "/To se Roko ne hajaše,/nego vazme vidro svoje/i doziva druge svoje:/" Hod mo, druge, do na vodu/Ter vam bora, druge moje,/ne slušajte majke svoje,/jer bidna svaka ona,/koja puno s majkom stoji,/bolje njoj se ne roditi/neg u majke sužnju biti " Obje riječi zmija i zmaj imaju svoju leksikologijsku porodicu te " razvedenu " onomastiku.

Još je Amonije (AmmMnios) iz Aleksandrije (III stoleće) sastavio svoju ' harmoniju ' četiti evanđelska teksta, gde je kao referentnu i komparativnu osnovu uzeo Primusov sastav.

Sokrat Sholastik nam tako donosi jednu epizodu o monasima iz Nitrijskih gora koji su došli i okupili se u Aleksandriji, kako bi ' odbranili ' tamošnjeg podmuklog episkopa Kirila, koji je bio u sukobu sa prefektom Orestom; optužujući Oresta za neznabožački život, jedan od fanatizovanih monaha, Amonije, udario je prefekta kamenom po glavu.

Amonije uhvaćen od stražara, kasnije je osuđen i mučen do smrti: »...

Kiril pak uze telo mrtvog monaha i položi u jednoj od crkava, nazvavši ga Taumasije, kako bi ga smatrali mučenikom i proslavljali u Crkvi njegovu velikodušnost, kao podvig za blagočašće.« (VII, 14) Naravno, upućeniji hrišćani nisu odobravali ovaj glorifikaciono prepreden Kirilov postupak, znajući da Amonije nije mogao biti ubrojan u Hristove svedoke, jer ga niko nije primoravao da se odrekne Hrista, čak je, svojim agresivnim ispadom, osramotio Hristovu Blagost pod kojom je trebao stajati

Pošto je amonijak slaba baza, amonije ion (NH4) je jaka kiselina, odnosno lako otpušta proton.