Vladika Atanasije nije zaobišao ni Željka Ražnatovića Arkana.

U to vreme pripadnici Arkanovih jedinica pružali su zaštitu patrijarhu Pavlu, pa se vladika Atanasije Jevtić potrudio da okonča priču o Arkanu kao patrijarhovom telohranitelju i patrijarhu kao Arkanovom vrhovnom komandantu. Na pitanje novinara Studija B zašto je 9. marta ujutro uklonio obezbeđenje koje se nalazilo pred Patrijaršijom, vladika Atanasije je odgovorio: Nažalost, ja nisam uklonio, ali sam rekao da ja neću da idem s Patrijarhom.

Daj Bože da što pre ode da nam bude bolje U ovom intervjuu vladika Atanasije je podsetio Srbe šta se u Beogradu dešavalo pre tačno godinu dana (mart 1991): Prošle godine Milošević je izveo tenkove na srpsku decu.

U mutnu Maricu svaka Jugoslavija grmeo je vladika Atanasije s vrha Beograđanke.

Od svih koje je napao u svom govoru vladika Atanasije je zatražio ostavku, a za uzvrat je ponudio i svoju: Ja sam gotov da svoju ostavku dam večeras za dobro svog naroda, rekao je vladika. Kad oni budu na to gotovi, bezuslovno, onda će moći razgovarati sa mnom. Moju ostavku držim na gotovo, iako episkop to retko čini.

Pošto je raspolagao sličnim rečničkim bogatstvom kao i vladika Atanasije, vojvoda Šešelj je ceo slučaj ovako prokomentarisao: Emisiju nisam gledao, ali su mi neki detalji odmah bili preneti.

Ja tvrdim da vladika Atanasije Jevtić nije častan čovek i da su sve njegove izjave bile u skladu sa mojom osnovnom konstatacijom o njegovoj ličnosti.

Ne znam ni ko je Atanasije Jevtić.

Takođe, sve zločine u Bosni koje su činili pripadnici srpskih oružanih jedinica episkopi su objašnjavali gnevnom osvetom, izbezumljenošću i raspamećenošću pojedinaca (vladika Atanasije Jevtić) i ostrvljenošću pojedinaca; (patrijarh Pavle).

Prvu pjesmaricu s orguljskom pratnjom na području Hrvatske napisao je Atanasije Jurjević još prije 375 godina, kazao je mo.

U Njemu koji je Prvenac među mnogom Braćom, a Braća su Njegova, pre svega, Svetitelji, a onda sa njima i svi mi, Njegovi i njihovi svečari, koji smo zato i pozvani od Boga da budemo sveta braća i sabraća Hristova, sinovi Božji po blagodati u Sinu Božjem po prirodi, kako veli Sveti Atanasije Veliki.

Ne što sam sadista i mazohista, nego što ne mogu da podnesem stradanja ovog naroda. 177 Dve godine kasnije, u avgustu 1994, vladika Atanasije je na svoj herojski način dao komentar povodom plana Kontakt grupe: Suverenitet Republike Srpske se mora ostvariti, a dok se to ne desi moramo trpeti.

Jedino ako vladika Atanasije nije smatrao suverenitetom ono stanje u kome se posle rata našla Republika Srpska: predstavnici međunarodne zajednice imali su pravo da po svojoj volji smene predsednika RS, njene ministre, da poništavaju zakone koje donese Skupština RS, da na spavanju hvataju najuglednije članove srpskog rukovodstva u Bosni (Momčilo Krajišnik) itd.

Na kraju je i presuda potpisana, a prihvaćene su i karte, ali ne onakve kakve su žele li vladika Atanasije i drugi episkopi SPC.

Siroti vladika Atanasije. Jevtić Što je rat u Bosni više odmicao, postajalo je sve jasnije da se ciljevi ne ostvaruju nimalo časnim i humanim sredstvima.

Dao je svom dojučerašnjem istomišljeniku do znanja da je njegovo pismo shvatio kao samoodbranu, ironijom i moralističkim dociranjem nekadašnjeg komesara: Osim što ga je podsetio na njegove partizanske i komunističke dane, koji vladici Atanasiju nekada nisu smeta li (ili to bar nije pokazivao), optužio je predsednika Ćosića zbog katastrofalne politike vlasti na čijem se čelu nalazio i zbog pomoći pružene Slobodanu Miloševiću da produži komunističku tiraniju, verovatno do potpunog pokopa Srpskog naroda u avnojevsku grobnicu, iz koje nema vaskrsa Odgovor na pitanje Dobrice Ćosića o dešavanjima u Hercegovini, vladika Atanasije je sasvim jasno dao godinu dana kasnije (aprila 1994) u jednom svom pismu Božidaru Vučureviću, tadašnjem gradonačelniku Trebinja, pod čijom su dirigentskom palicom izvršeni mnogi zločini u Hercegovini.

Protestujući što Vučurević prihvata pakete humanitarne pomoći od adventista, vladika Atanasije Jevtić ga je upitao: Ako izigravate demokratu onda vas pitam zašto ste uopšte progonili muslimane i rimokatolike iz Trebinja i ostale Hercegovine, jer i to su nekada bili Srbi možda bolji od ovih unesrećenika kojima sada dozlaboga humani američki adventisti kupuju veru za večeru Šampanjac se točio kada su proterivani Muslimani Sledeća žrtva vladike Atanasija Jevtića bio je opet jedan od njegovih nekadašnjih istomišljenika i kolega po peru Vuk Drašković.

Ovu svoju stilsku figuru vladika Atanasije je kasnije ponovio i na jednom od zasedanja Skupštine Republike Srpske.

U svom pismu vladika Atanasije je kolegi književniku zamerio i što uopšte ne navraća u Hercegovinu.

Ono što su mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije Jevtić shvatili sa zakašnjenjem od nekoliko godina, mitropolit Jovan, njihov glavni oponent iz redova Srpske pravoslavne crkve, govorio im je još 80 - ih godina.

Pa neka mu dolazi onaj Atanasije da peva.

Mada je srpskim episkopima i te kako bilo jasno da je Slobodan Milošević autokrata i da je i dalje komunjara (Atanasije Jevtić), oni do jeseni 1991. o komunizmu, boljševizmu, titoizmu i njihovoj pogubnosti za srpski narod skoro da uopšte nisu govorili.

Atanasije Georgiceo: Svakojakih otrovnih i strašnih gadelin, žab, zmajih bilo je napunjeno.

Iz Komogovine vladika Atanasije odlazio je tajno u Liku, ali nije se mogao zadržavati.

Atanasije je optužen Beču kao vinovnik pobune.

Godine 1703. austrijske vlasti donose odluku da se vladika Atanasije za svagda protera sa teritorije Austrije.

Folklorna skupina organizirana je na prijedlog prof. Atanasije Alavanje.

Vladika Atanasije ocijenio je i da su " trojica na vlasti (Tomislav Nikolić, Ivica Dačić i Aleksandar Vučić) izdajnici koji vjeruju u jamstva NATO-a ".

No pravi su skandal izazvala dvojica govornika, mitropolit Amfilohije Radović koji se u molebanu, uz ostalo, pomolio za " upokojenje Vlade, Skupštine i svih palih na Kosovu ", te umirovljeni vladika Atanasije Jevtić koji je, komentirajući izjavu premijera Ivice Dačića da ga zanima zemaljska a ne nebeska Srbija, rekao: " Tako je govorio i Đinđić, a kako je završio, neka Bog sudi. "

Ne postoje dokazi da je mitropolit Atanasije Ljubojević, prvi vladika gornjokarlovački imao ma kakvih smetnji u Žumberku.