Kontraverzna televizijskoj emisije B92 Insjader autorke Brankice Stanković, pod nazivom (Ne) moć države počela je 3. decembra 2009. godine sledećim rečima: Sa kapuljačama i prekrivenim licima, a pod izgovorom patriotizma, nacionalizma, borbe za srpsku stvar i ljubavi prema sportu, oni koji sebe nazivaju navijačima, često se za potrebe raznih pojedinaca, pretvaraju u pravu armiju razbojnika.

Zapravo, eksperimenta ovde i nema: efekat apsurdnih situacija i pojava je diminizovan odsustvo logičnog (nedoslednosti, kontradikcije) svodi se na minimum, kao i pretpostavljanje fantastičnog realnosti, jezik u potpunosti odražava estetizovanu stvarnost (lajtmotivi, ponavljanje likova i situacija u različitim vremenskim i prostornim kontekstima, razlika perspektiva između zrelog ' ja ' i adolescentskog ' ja ' autorke, oblici poetskog govora... doprinose formiranju impresionističkog teksta), dok je veza između humora i horora veoma bleda, a ironija i autoironija niskog intenziteta.

Feministička kritika u Srbiji pre svega ima zadatak da afirmiše žensko autorstvo, to jest da afirmiše autorke koje ne pripadaju dominantnom kanonu, koje su zanemarene, nepročitane ili koje su namerno ignorisane.

Svetlana Slapšak, Ljiljana Đurđić, Radmila Lazić i Dubravka Đurić pokrenule su Pro Feminu i tada su obradile mnoge autorice od kraja 19. stoljeća do danas u rubrikama Portret savremenice i Portret autorke.

No uskoro dolazi dan kad će te morati platiti autorke honorare, pa vam savjetujejem da prestanete s krađom...

Autorke su se bavile i najnovijim trendovima u fitnesu? vežbama za trup, jogom i pilatesom.

Upornost autora (zapravo autorke) zaista je impresivna, jer su kroz čak tri praktično jednaka patenta vršena dotjerivanja jednog jedinog detalja.

Evo i nepotpunog spiska: Laslo Blašković, Zoran Ćirić, Jelena Lengold, Mirjana Novaković, Igor Marojević, Ljiljana Ðurđić, Aleksandar Gatalica, Nemanja Mitrović, Mileta Prodanović, Vladan Matijević, Vladimir Pištalo, Vladimir Tasić, Jovica Aćin, Vule Žurić, Daniel Kovač, Nenad Jovanović, Mihajlo Spasojević, Enes Halilović, Saša Ilić, Borivoje Adašević, Milen Alempijević, Slobodan Tišma, Goran Petrović, Sreten Ugričić, Marija Ivanić, Ivan Potić, Sava Damjanov... (navedene su autorke i autori uglavnom mlađe srednje i srednje generacije)

Predati izvješće o isplaćenim dohodcima, isplaćenom porezu i prirezu po odbitku ID-1 poreznoj upravi; predaju ga svi isplatitelji dohotka od povremene djelatnosti (za autorke honorare, ugovore o djelu i sl.) od nesamostalnog rada za rad do 1.250,00 kn mjesečno-10 dana-80 sati

Objavili smo crteže albanskih umetnika sa Kosova, objavili smo Borisa Budena, Mirka Kovača, autorke feminističkih grupa iz Beograda, marksistu Slobodana Karamanića, veliki broj nezavisnih intelektualaca iz Srbije...

Sve autorke i autori koji uđu u antologiju PitchWise 2012 dobiće po jedan primjerak iste.

Autorke u toj priči, jasno je, i danas imaju malo šanse.

Za razliku od uvažene autorke komentara, kredibilne pouke pada Credo banke, povukao bih i na subjekte univerzalnog bankarstva, i zapitao se: kada će pametnome biti dosta?

Zanimljiva je pozicija autorke čije interesovanje za kemp profesori sa pomenutog univerziteta pronalaze u njenom istočnoevropskom poreklu koje je ' sklono cinizmu, ironiji i nevjerici '.

Jedan je da se kaže " Nema autorki ", i da se kvalitetne autorke interpretiraju i da se ukaže na njihove vrednosti, na razloge zbog kojih bi one trebalo da budu u kanonu.

1. tekstovi trebaju biti izvorni i neobjavljeni, te napisani na jednom od sljedećih jezika: bosanski, hrvatski, srpski i/ili crnogorski (kao i dijalekata koji bogate pomenute jezike); 2. Konkurs je otvoren kako za poetske, tako i za prozne radove; 3. na Konkurs se mogu prijaviti svi/sve, bez obzira na starosnu dob, etničke, vjerske i ostale identitete; 4. poslati max. 3 pjesme i/ili 3 priče; 5. obim: jedna pjesma ne bi trebala biti duža od 3 kucane strane (prored 1.5, font 12), a jedna priča ne bi trebala biti duža od 6 kucanih strana (prored 1.5, font 12); 6. pjesme/priče trebaju biti potpisane imenom i prezimenom autora/autorke; 7. ispod imena i prezimena napisati adresu, kontakt telefon i e-mail; 8. Konkurs je otvoren od 20. aprila do 15. juna 2012. godine; 9. tekstove slati na e-mail: [email protected]

Zapravo, postupak ove autorke me podsetio na onaj Nevena Ušumovića u knjizi priča Makovo zrno.

Željena brehtovska začudnost naracije dodatno se ostvaruje povremenim neupadljivim intervencijama same autorke, od pauza u izvođenju teksta, do iznenadnog uključivanja autorkine replike, sada ponovljene u kontekstu fiktivnog intervjua ali i vrlo stvarnog prostora autorkinog radnog prostora, njenog umetničkog ateljea.

Iako bajke koje se pojavljuju u romanu ne potiču iz nekog od klasičnih izvora već su od iste autorke kao i ostatak teksta, treba istaći da je njihova funkcija u romanu da stvore iluziju pravednog sveta u kome se manihejski jasno zna ko je ko.

Naslov, koji u zarezom prelomljenom ritmu sintagme postaje zaštitni znak autorke, sadrži u sebi dva naizgled suprotna pojma: tamo gde vode ima paučine nema i obratno.

klap klap ovo je nesto najbolje sto sam procitao u zadnje vrime u domeni umjetnickih kritika i recenzija upravo me zadivila lucidnost potpisane autorke

Karakteristično za pismo ove autorke, aktivne saradnice satiričnih magazina tokom 90 - ih, jeste postupak parodične humoreske i žanr detektivskog romana gde se autorka sprdala sa važnim, devastiranim i nikad reformisanim nacionalnim institucijama, društvenim praksama i naučnim oblastima.

Na ovaj način autorke su želele da prikažu kontekst i pravac svojih aktivnosti.

Zanimljivo je to sa knjigama drama na ' Zapadnom Balkanu ' koji još popularno nazivamo ' ovim prostorima ': retko se štampaju a i kad izađu to već znači nešto, to jest da je iza autorke/autora propisna ' kilometraža ' izvođenja u Hrvatskoj, BiH, Sloveniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Srbiji te da je ovo najbolji mogući način da se zaokruži jedan period u stvaranju.

Da se razumemo: nije to neki ' novi romantizam ' autorke ili ' umekšani brutalizam ' već, jednostavno, surovi intimizam sa dramaturgijom koja je, po svojoj brzoj promeni slika, srodna televizijskoj drami i filmu, što odgovara percepciji savremenog gledaoca.

Naime, nesumnjivo da su Slavenka Drakulić i Dubravka Ugrešić, a ja bih tu dodao i Dašu Drndić, po rečima same autorke, neuporedivo značajnije autorke od Irene Vrkljan, sve tri su samosvesne žene, odnosno ako bih morao da ih obeležim jednom rečju feministkinje, ali one se upravo zbog svoje izrazite samosvojnosti, zbog individualnosti, onoga što bismo na engleskom zvali personality, opiru neminovnom teorijskom uprošćavanju i procesu kanonizacije.

To što su autorke ženskog pola još ne znači da pišu pismom koje je subverzivno po patrijarhalni diskurs.

Postoje autorke koje podržavaju patrijarhalni diskurs i one koje su sa njim u sporu, koje ga subverziraju ili bar to pokušavaju.

U oba nagrađena slučaja autorke poštuju klasični narativni obrazac koji je neka vrsta reprodukcije patrijarhalnog diskursa.

Nije slučajno što autorke poput Mirjane Novaković ili Mirjane Ðurđević nisu dobile NIN-ovu književnu nagradu.