" Šest dana nismo niš jeli, tak smo bežali

Psihopate, papučići koji su bežali od svojih žena i išli na ratište da bi se tamo dokazivali.

Svi su ga smatrali za nesrećnog i propalog čoveka, koji je poremetio pameću zbog zemlje i sad samo o tome može da govori, i svi su bežali od njega čim bi počeo da priča i pokazuje pocrnele ispresavijane presude i rešenja, molbe i prizive.

Zakon skoro si su se onesvestili a mi smo sam bežali okolo i govorili hajl i dizali ruku v zrak i oko 1 v noči smo došli v sobe pa drugi dan malo slobodno do ručka i dimo.

došel je denes davorica k meni i veli on meni el idemo branko. a ja njega sem pital a kam bi ižli davorica. a veli on meni joj branko pa kak me morež pitati kam bi ižli pa idemo po bore v borik. ja sem mam znal kolko je vur. mada jož neje bilo niti četiri prežlo. i velim ja njemu znaž kaj davorica. ja se ovo leto nebum nalecal jerbo ima bori za po dvajzt kuni kupiti i ja nebom ovo leto bora kral v boriku jerbo nam stari franc noge spotrga. a veli meni davorica no brankec pak naj biti bedazt. dvajzt kuni je dvajzt kuni. i da je dezet kuni a ne dvajzt. jerbo tvojih dvajzt i mojih dvajzt i to je več četrdezet a kolko nam je to pivi v gostijoni. i tak sem si ja malko preštuderal i mizlim si ja pak neje ni njegov vrak bedazt jerbo je to pet podravki il panov a to neje mala stvar. i velim ja mami mama znaž kaj. a veli ona meni a kaj branko. a velim ja njoj viž mama dožel je davorica i veli da nekakovi ljudi prodaju bore po dvazt kuni i da bi mam jih trebalo iti kupiti jerbo jož jih imaju samo malo. i mama lepo potegla v šaratofljin i mam zvadila dvajzt kuni i veli ona nama ajte dečki mam kupite bora. i tak sem ja lepo imal dvajzt kuni i davorica dvajzt i dok to lepo zbrojiž puta dva i to je več četrdezet i to je čizta matematika i tu pogovora nema. i veli meni davorica znaž kaj branko imam jenu ideju. a velim ja njemu a kakovu imaž ideju davorica. a veli on meni mi sat lepo krenemo v selo kakti da idemo po bora kaj nas i tvoja mama bo vidla a i moji i kaj bomo imali pravi aglibi i onda lepo otijemo v gostijonu i suknemo sakoj po dve pive i onda lepo otijemo v borik i otsečemo si sakoj jenoga bora. a veli davorica pa kaj to branko neje prava ideja. a velim ja njemu bogme je to ajnc a ideja. i tak smo mi lepo se otšpancerali pravac v selo kaj su nas si vidli i kaj nebi bilo kojekakovih dokaza i kaj bi imali taj aglibi. i lepo smo si spili polako sakoj po dve pive i jož je rekel davorica da se moramo sima pozdraviti kaj budeju si vidli da smo mi tu a ne da slučajno bore krademo il tak nežt i onda smo se spominjali i rekel je davorica nek malko jače vičemo dok se spominjamo kaj nas si dobro zapaze i zapamte da smo mi bili v gostijoni i onda je to pravi dokaz kojega nišče nemre spotrti ni da oče. i tak dok smo strusili i zadnju podravku veli meni davorica e sat branko moramo krenuti al ovak kak ti bum ja rekel. a velim ja njemu a kak to davorica. a veli on meni to sat treba izvezti neprimetno. i onda mi je rekel svojega plana. i tak sem prvo ja zišel vun i polako sem se šuljal dok sem ižel z gostijone vun i malko sem pričekal i onda je poskrivečki i on zišel z gostijone vun i to je bila baž prava stvar ko đejmz bont il slični špijuni na bilo kojemu drugom slučaju. i veli meni davorica a sat brankec trk v borik. i tak se mi polako zalaufali i bili smo v boriku za taj čaz. jož smo malko osluhnoli da nebi stari franc vrebal v boriku na takove kakovi smo mi al ga fala bogu neje bilo. i mi se lepo prišuljali i veli davorica gle branko ovaj je boriđ kak da ga je pokojni generaliđ narisal kaj je baž neki dan vmrl jerbo je bilo na dnevniku. i bogme je bil baž kake na sliki. al ne ot stare babe mižkinine jerbo ona nebi znala ni kotača narisati kaj nebi imal kvrge il izobliđenja. i davorica zavlekel ruku pot kaput i zvlekel takovu malu piljicu kaj bi si ju i stari pilar na pilani poželil kak je bila lepa. a velim ja davorici u jebate davorica pa gde si tak lepu piljicu nabavil. a veli on meni je branko nemoraž ti baž se znati. i lepo sam ja prijel bora a on je zapiljil i tak jeno devet dezet put dok vu sebi nabrojiž do dvajst pet al vu trejti brzini i bor je bil otpiljen. a veli davorica e sat branko tebi moramo jenoga bora najti. i mi lepo pregledali malko i našli boriđa lepoga kak jeden prekrazni boriđ i jož lepši i velim ja davorici e davorica to je taj. i ja pak prijel ga za vrj a davorica počel piliti i potegel gore dole kat otjemput stal. a velim ja njemu pa kaj si stal davorica. a veli on meni pa jel ti branko ne čujež. a velim ja njemu a kaj bi trebal čuti. i tak ja poslušam a kat tam eto ti vraga. točno sem mam znal kaj je to. i kaj da bi me nešče z mokrom krpom poprek čela potegnol. a veli meni davorica el se ja varam brankec il ja to čujem kak nekakov cucek reži. a velim ja njemu e jebiga davorica neje to nekakov cucek to je onaj bezni vučjak ot staroga franca. a taj cucek ima takove zube kaj jih se nebi ni slon divlji posramil. i jož ja nesem ni zgovoril do kraja a za davoricom se je tak prašilo kaj da ide krdo bizoni il bilo kakve druge živine kopitnjače. znal je davorica izto tak kak i ja da ak naz taj prime da nas raztrga na komade kak male kozliče. i ja puztil bora i trkac kak su me noge nozile brzo. i samo sem čul za sebom kak steče ta zver. to čudo jeno ot cucka kak tutnji za menom kak vlak teretnjak. a srce mi je nabijalo kak bubnji najvekši na kugli zemaljski i samo sem si mizlil daj bože da ne krene za menom nek za davoricom jerbo me je on na se ovo najebal. al dok me je doztigel. to je tak šubeknolo kak da me je kamijon lupil. samo sem poletel napre kak da padam z marza. to je takov šus bil kaj vam ja to nemrem opizati. ja sem samo pomizlil e branko sat je kraj i gotovo. jerbo se z ovoga nebuž zvlekel. i čez glavu su mi samo slike prebežavale kak nore. točno sem si mizlil vu tom čazu da me raztrga na komade i da me više nigdar niko nebu našel na kugli zemaljski. i ja sem opal na zemlju a on nad menom. režal je kak da je nori. a z laloki mu je slina curela na litre. a v nogi me je peklo kak da mi je nešče jognja nakuril i z naftom polejal. i ja opče neznam kaj bi bilo i zaklal bi me na meztu da se otnekud neje davorica z jenom toljagom zmogel. e dok ga je šubeknol po tikvanji kaj sem mizlil da mu se raspukne. vučjak je samo zacvilel i skočil na stranu al se neje štel meknoti. i davorica jož jemput zamanol svom snagom i da ga bu šubeknol al ga je sfulal i onda je vučjak videl da vrak šalu bere i samo je neztal. i samo me je davorica prijel za ruku i veli on meni jel morež branko. a ja se nekak pridigel i velim ja njemu bež samo davorica samo bež jer ak se vrne zakolje i tebe i mene. i bežali smo kak smo got mogli. a franc je vikal za nami kak bezni. nek vas je. nek vas je. nek vas se pokolje nemoruti jeni nemorucki. jer da vas on neje ja bi vas poklal kak pražčiče. i samo dok smo do prve hiže v selu dožli mam mi je bilo lakže. mam smo se otšuljali k davorici na tavan kaj mi je dobro z rakijom oblejal gde me je bezni vučjak vgrizel kaj nebi dobil otrovanje il beznoču il bilo kakovoga viruza druge fele. i tak smo oztali i bez borov i bez četrdezet kuni a i bez one lepe male piljice jerbo ko zna gde je sat ona. sigurno ju je franc nažel i sat se smeje ot vuva do vuva i boriđe z njom otpiljava kaj ji bu zutra prodaval i nofce služil. a doma sem mami rekel da sem kupil bora i da sem ga oztavil pri davorici v štaglju jerbo ga treba jož malo obraditi a tak je i on rekel da ga je oztavil pri meni. i zutra se moram zdiči vjutro i mam moram iti boriđa kupiti kaj mama ne skuži. samo gdi bum dvajzt kuni nabavil to jož neznam al se valjda bom nekak snažel ak nikak drugač. a ovo gde me je vgrizel tak peče kaj da mi je nešče z biberom posipal kaj jedva sedim na stolcu i jedva natipkavam. al bo zutra valjda bolje. i lepo vam sat velim. najte iti boriđe krazt da nebi zišli kak i ja. a pogotove v borik ot staroga franca jerbo vrak stari z cuckom pripaziva i nebute dobro zišli to vam ja velim. branko. pozdrav sima prijateljzki i idem spat. laku noč.

Već tada su ljudi bežali u gradove, pa je on sve pare koje je zaradio ulagao u kupovinu parcela.

Jedino mi je žao zečeva jer su to drage plahe životinjice, a oni koji su bežali iz Knina bili su sve samo ne dragi i plahi.

A i onih 7 kratkih su imali kape i stalno hajhooooo hajhooooo bežali v šumu.

Kaj veli da smo mi od Kaptola do tunela bežali više od pol vure.

I onda smo ja, ivor i pizek bežali na autobus jer smo kasnili.

Jesmo li bežali, ili smo se skrivali? jesmo li se bojali ili ubrazno disali?

@frančesko, tvoje su činjenice da danas u bivšoj DDR VEĆINA ljudi bolje živi nego što je živelo pre ujedinjenja.Činjenica da su mnogi istočni nemci bežali na zapad sama za asebe ne govori baš ništa jer su mnogi bili zavedeni zapadnim filmovima i propagandom, ali posle ujedinjenja su se sudarili sa stvarnošću. prikaži cijeli komentar

Kako smo se našli na Terazijama, sa G17 obrnuli krug preko Palate Pravde do Skupštine, bili u Pionirskom parku kada je žena u crvenom džemperu iza leđa policije stigla do ulaznih vrata, bili tamo kada je masa krenula, bežali zajedno kroz park od suzavca do Andrićevog venca, rešili da se sklonimo od opasnosti i otišli kući, oduševljenje kad je nestao signal RTS, pratili na TV-u šta se dešava do večeri, uveče se vratili do grada, špartali da nas bude što više, euforija, iz kamiona se delilo vanredno izdanje Politike, na Slaviji neke barikade.

To je bilo vreme kada se j ' počelo prodavat blago i umejki da bi se kupili fićoti i televizije, kada se j ' još verovalo va mori i kresniki, kada su naši judi bežali po Merikah i kada uglavnom ni jako bilo ča jist.

Otuda najviše covekoljublja kod najvećih hristoljubaca, svetitelja božijih, koji su cesto u najuirovijim podvizima bežali od ovoga sveta, od ljudi i naselja, da bi se najpre približili hristu, a tek kroz Hrista sastaradavali palom coveku i tvari.

Otuda su hiljade monaha, sa žarom ranohrišćanskih mucenika, ostavljali luksuz i sjaj svetske sujete i bežali u rupe i jame planinske odevajući se u rizu smirenja i poniženja, da bi ih gospod odenuo netruležnom rizom netvarne svetolsti.

Nama su oni nekad bili pojam, kad bi se oprtili zvoncima, bežali smo od njih kao od vraga ".

Pa i istina je, zajedno su bežali.

U ovoj sezoni sudi gospon Ivančić koji je s nama već treći put (neki suci bežali su v kuruzu kad je zagustilo) i dokazuje da se razme v svoj posel.

Razlog te neuverljivosti bila je činjenica da je vladika i posle svoje ostavke herojski putovao Kosovom i Metohijom, kako se kaže u jednoj od vesti agencije Pravoslavlje-Pres, Znači. dok su brojni Srbi, u punom zdravlju i snazi, bežali glavom bez obzira, zdravstveno malaksali vladika Atanasije Jevtić krstario je Kosmetom, obilazeći preostalo srpsko pravoslavno stado.

Oni prvi, koji su iz ne sasvim razjašnjenih razloga Srbima uvek bili draži, obično su završavali na tri načina ginuli su, poput kneza Lazara, ostavljajući narod na milost i nemilost protivniku; posle poraza bežali i spasavali živu glavu, poput Karađorđa, takođe ostavljajući narod na cedilu; i naknadno se saginjali, poput Slobodana Miloševića, pružajući narodu zadovoljstvo da uživa u plodovima njihovog prethodno izraženog ponosa i dostojanstva.

Gonjeni bogumili bežali su iz Srbije na sve strane, a najviše ih se spasio u susednoj Bosni. 2. n Većina Bogumila koji su prebegli u Bosnu pred Nemanjinim terorom, ili tačnije rečeno njihovi potomci, po dolasku Turaka primili su islam.

ja neznam kak je pri vama al pri meni je preveč jaka zima. samo steže i steže a sunce niti dabi privirilo. jase neusudim niti nosa porinoti vun da mi se nebi zmrzel il bi mi se naprimer przti zledili dok bi si išel šmrklje ztepzti vun. ja se lepo topim pod poplunom do pol dezet dezet a mama dotle lepo nanosi drva i nakuri v peči i lepo nekaj skuva i onda si ja to lepo pojem i gledim televizuju celi božji den do navečer. a kaj bum drugo delal nek to. leko je to bilo dok sme bili mali. onda bi se lepo skupili i jena prava ekipa i celi bi den na ledu jenoga hogeja igrali. i bežali po vuni i neje nam bilo zima. al sad što bi bil bedazt kaj bi išel vun. lepo me je fčera davorica nazval i veli on meni čujež branko dojdi lepo k meni kaj se bomo kartali. a ja si mislim e toga boga ti nebuž videl jerbo nesem ja tak bedazt kaj bi se po toj zimi prešetaval sim tam. a velim ja njemu nemrem davorica jerbo me preveč noga boli pak nemrem hodati. al me je vraga noga bolela nek mi se neje na tu zdenjavu išlo vun nek sem onda rekel davorici nek dojdi ti lepo davorica k meni pak se pri meni bomo kartali. a veli davorica em bi došel branko al kat i mene nekak noga boli pak mi se nejde. al je onda lepo davorica rekel a šteta kaj nemreš dojti a baž sem i vino del kuvat i zacukoril kak se spada. onda sem mu rekel no kaj se staraž davorica pak bum nekak došepesal. i tak smo se malko kartali jenoga ajnca i dedu zajebavali kak ima sfrkanoga nosa dok neje došla noč a onda pravac doma k večeri. vu sobi si niti ne kurim jerbo kaj bum vraga samo drva trošil jerbo jih ionak nema preveč a ak zima malko odulji ščem se bodem grel. zničem nek se lepo smrznem kak vu sibiriji. a navečer onda gledim televiziju i jene filme. al najrejši kaubojzke veztern kvaliteta. jerbo su mi to najboljši filmi. samo doje on jen revorveraž i povleče pižtolja i bangbang bežtija prekrvari. il bandit bijo il nebijo ak je lož čovek i on ga strelji kake nerosca pret klanje ravno med joči. a ak mi se da onda rečem mami i ona mi skuva jenoga čaja il prisloži kapuđino i to je baž jena dobra atmozvera dok je zima i nemora se nikaj delati. pozdrav sat od mene jerbo so mi se lepo przti zmrzli ot natipkavanja i branko

Do tud smo bežali po cesti, ve pa drugi dio po šumi.

Nesmo već znali dal se bole veselimo nizbrdici kaj bumo bežali ili uzbrdici kaj bumo hodali jer se kaj smo šteli je leći se dole na travu.

Pokazali ste se ko najjadniji šljam - kad ste mogli klati nenaoružane starce i djecu bili ste junaci, a kad smo vam došli blizu kao hrvatska vojska bežali ste toliko jadno i sramno da mi vas je bilo žal.

Tih dana su putnici bez karte pred kontrolorom bežali kroz vagone kao uplašeno krdo, za sobom su vukli čak i one koji imaju karte.

Zbog te devojke su se ubijali, izdavali cara i otadžbinu, menjali veru praotaca, odavali prijatelje i kumove, gubili imetke preko noći, bežali glavom bez obzira na drugi kraj sveta da se oslobode more, da joj izmaknu i nekako se izbave, sve to bez ikakvog uspeha, jer, kada bi im se učinilo da je u blizini, gubili su razum: ako je bratova tim gore za njega

Nije, već ste tako hteli da izađete iz austrugarskih štala i prestanete da prčkate po konjskim. ovnima, iako smo je mi sredili kada smo ih okupali u Kolubari, u čijoj ste vojsci i vi bili ponosni što ste konjovodci austrougarskim konjanicima, čak i kada su bežali preko Drine.

Na svim tim mestima su ostali mrtvi civili, koji su bežali.