Pobegli su i skrivaju se u Sirtu, Bani Validu i Sabhi - tvrdi Madini.

Pa vidi, moguće je da su četnici pobili Hrvate, isto koliko je moguće da su Srbi pobegli iz okolnih mesta sa hrvatskom većinom u Grahovo i Hrvati iz većinski srpskog mesta Grahovo u Livno, Bihać, Jajce i sl.

Nebre na dobro ziti to kaj ste pobegli z zemlje.

Grupica ispred, di su bili Jelena i Beny, su mi pobegli.

Pobegli su vu Fridrihštajn v Sloveniju.

Emigracija nije proterana, oni su sami pobegli sa svojim Poglavnikom.

Od dana kad su pobegli sa fronta, pa dok su stigli u Skoplje prošao je 1 mesec i 27 dana, a najviše su se zadržali u Bugarskoj, gde su pešačili samo noću i to, zbog Fjodorovih nogu, vrlo kratke relacije.

Svi ste vi isti, svi ste vi USTASHE i CHETNICI daleko od vasih zemalja, tolike ste patriote da ste kao misevi pobegli, a sad nesto pricate o nacionalizmu i patriotizmu.

Srbi koji su sredinom 1992. godine proterani iz ova dva sela, pobegli su u Vučilovac.

Kada su mi roditelji iz Vukovara pobegli za Beograd, moj ujak je nazvao majku (Hrvaticu) i pitao je zašto je pobegla i rekao: " Trebalo je da ostanete i da ubiju srpsku svinju, tvog muža ".... " Arkan je zarobio mog ujaka, a ja sam mu spasio život.

Ni ja to baš ne kužim al čini mi se oni još manje jer su opet nezadovoljni, jer opet imaju iako malo, ali ipak dodira sa svijetom, i sve im je muka jer ih i taj minimalni dodir tlači, iscrpljuje, nervira jer je recimo iza njih ostalo neriješeno ovo ili ono pitanje i jer zamisli, ipak imaju obaveze u ovom životu, ovom svijetu npr.. dijete... koje treba njih, takve nekakve, ikakve, nikakve ali ne.. oni bi pobegli ili već jesu, u nekoj. šumi, pustopoljini al mislim, nemreš pobeć od sebe iako si utvaraju da su u fazi eskapizma i ustvari bježe, prema.. ničem

Likovi su pobegli od ozbiljnosti u preteterani samopodsmeh i privlačnu komiku, što olakšava težak kritički sadržaj komada.

Banovina, hehehe, ovom presudom je Hrvatska dokazala ogroman uticaj koji ima na Zapadu.Nagrada za savijanje kicme? Bez obzira na odgovornost ovih vitezova, pocinjeni zlocini ostaju.... Tolerisanjem njih ili ne procediranjem istih, Hrvatska je dokazala da je nezrela drzava, nesposobna da se suoci sa sobom.Dok Srbija sa pravom dere kaznama svoje zlocince koji su ubijali hrvatske civile, i tu se potpuno slazem sa tom politikom, jer ono sto je danas belo, sutra moze pocrneti.... Ali drago mi je da ste bar na trenutak pobegli iz svakodnevnice...

17.05.2012. u 23:15 h gregor je napisao/la: da tocno bolje davat papi nego srtbima-nego sta si ti mislio, bre dosta smo vas srbe hranili mi hrvati i slovenci 20 godina-sad ste za 20 godina napravili velicanstvenih 5 km autoputa-sta ne vidis da su jedni polusrbi-crnogorci pobegli ko zecevi od vas........: - OOOOOOOOOOOOO

Svakako bi trebalo pri povratku jako dobro paziti da se među izbeglice ne zavuče i poneki ratni zločinac jer kako sada stvari stoje u ratu nije bilo nikoga osim Hrvatske vojske i nije uopće bilo logora u Kninu niti je bilo čuvara u njemu, niti je djelovala nekakva vojska po civilnim ciljevima, niti je njihovo vodstvo provodilo progone izbjeglica koji u razdoblju 1992 - 1995. I takvi su svi pobegli.

eskadron kakve vi pravoslavne ikone imate? Kada smo kod bežanije vi ste " bre pobegli na Krf ", no tamo vas nisu htjeli jer ih je gušio vaš smrad pa su rađe saveznici pobjedili u tom ratu da vas mogu vratiti u smrdiju da tamo smrdite.

Mi smo pobegli u šumu gde su nas uhvatili.

Napustili su kola i pobegli u Topusko, a posle dva dana - 9. avgusta, pošto su dobili obaveštenje od predstavnika UNPROFOR-a da kolona može da nastavi put, krenuli su dalje.

KRATAK OPIS: Stanovnici srpske nacionalnosti sela Zim če su pobegli pred muslimanskom ofanzivom.

Slike su dokazni materijal, a za policiju u ovom trenutku jedini problem su zaista vrlo brza vozila (koja mogu voziti preko 240 km/h - naravno mi Vas ne savetujemo da vozite tom brzinom kako bi pobegli Travimu), ali i taj problem se može riješiti nabavkom jačih i bržih policijskih automobila

@ mržnja_ubija - Istini za volju, Nemci su pobegli pred Crvenom armijom, ali je Titova vojska, koja je posle toga ušla u Beograd da preotme vlast, bila sastavljena mahom od ljudi sa prostora NDH, te su je činili najviše Hrvati i prečanski Srbi, malo manje muslimani, i prilično Crnogorci (bilo i malo Talijana, Bugara, čak i Šćiptara).

meni je to baž bezveze i te petarde. meni petarde nigdar neso bile po volji. nek mi je navek bilo najlepše pucati z karabitom. e to so bila vremena. a sat ti klinci samo noze pune đepe petardi i samo ju kresnu i hite i ona pukne. a to kaj da i neje pucanje za božič nek onak bezveze. a dok smo bili mali ja i davorica e to su bila vremena samo dok se setim. sako leto bi nabavili karabita jož tjeden da prije božiča. i onda smo lepo obižli sa smetližta vu okolici kaj smo dobre piksijenke nažli. one ot farbi so bile baž prave nema kaj. te bi pukle kaj te je mam nekaj prezeklo. a tek one plaztiđne. dok je ta ruknola kaj se je čulo nakraj sela. i tak smo mi lepo za jen badnjak pred jeno nekolko let dok smo jož ižli v školu toga se točno sečam kaj da je fčera bilo. lepo smo prikupili pikse i karabita pravoga smo nabavili kaj dok si pjlunol na njega kaj se je zdimilo kaj da si jognja taman vužgal. i doje tak davorica k meni i veli on meni jel idemo brankec pucat z karabitom. a ja sem rekel idemo. a naži naz nigdar neso puztili da nam nebi karabit przte odnezel il vuva il kaj slično nek smo navek morali pozkriveđki. i tak smo se skupili i lepo smo otižli k davorici na vrt. i skopali smo jenu jamu i vu njoj smo nakurili jognja i veli meni davorica e sat branko idemo pucat. ja sem si zel jenu piksu limenu ot farbe bele za aute farbati a davorica si je zel jenu plaztičnu ot jupola. i tak smo mi pomalo pucali a čepi so leteli na se strane. i veli meni davorica e sat branko služaj dok ovo pukne. i davorica zel dve gruđve karabita i nakupil pljuvađke kaj bi se i komarec ftopil v njoj al onaj puztinjski kaj je velik kaj pol glave. i pljunol je na krabit i brzo poklopil. a velim ja njemu davorica naj se igrati zotim jer ti mam se przte raznese. a veli davorica ma kaj bi to je prava piksijenka. i jož je tak malko pričekal i del je piksijenku med noge i vužgal jenu trezku i dok je to opalilo ja sem mizlil da se je ot suzeda štagelj vružil. davorica je samo zajavknol a piksijenka se je razčenola i davorici je se lače strgala. a kak je to bil pravi šuz tak je davoricu opatrnola po prztima i mam su mu dva przta načetvorički pukla ot toga šuza paklenskoga. davorica je samo jafkal i neje štel iti doma jerbo bi ga jotec na kolenu ftrgel. a ja nezem znal kak bi mu pomogel. onda je rekel da sem ga ja vozil na biciklinu i da je przte f kotač med žbice porinol. jož so mu i den denez ti przti sfrkani kaj da ž njima smole z nosa skapa. i tak kak mu vrak neje dal mira mam je drugi den dožel k meni i veli on meni brankec jel idemo pucat. a velim ja njemu pa jel si ti ponorel il kaj. pak el te przti ne bole. a veli on meni ma branko pak to neje skoro nikaj nek ja imam jenu novu ideju. a pitam ga ja a kakovu. a veli on meni e sat buž videl. i tak smo mi pak zeli sega karabita i davorica je vu jenu flašu natočil vode i onda smo pak otižli na njegov vrt i skopali smo jož jenu vekšu rupu. a velim ja njemu davorica zakaj mi nikaj nečež reči a kaj bu to. a veli on meni no jož se samo malko strpi brankec pak buž videl. onda je otižel vu svoj dvor i donezel je jenu bačvicu tak srednje veličine i veli on meni. e sat dobro me služaj brankec. a velim ja njemu služam te davorica. a veli on meni viž da ja viže nemrem pucati kad su mi przti ftrgnjeni a karabit nam bode itak propal do k letu. a velim ja njemu pak morti i nebo ak ga zakopamo. a veli davorica no branko kaj bi ga zakapali pak k letu nabavimo novoga. i veli on zato sem ja sat nekaj zmizlil kaj mi je jen dečko rekel. a velim ja njemu a kaj. a veli davorica sat mi toga sega karabita denemo vu tu rupu kaj smo skopali i dobro ga polejemo z vodom i onda naglo pokrijemo z bačvom. a ja sem na bačvi zbužil jenu rupu i onda samo prižgemo jenoga štapa dugačkoga i denemo jognja na rupu i da vidiž dok to pukne. a velim ja njemu davorica ja se zotim baž i nebi igral jerbo se bačva razčene i se naz potuče kak mižkina male cucke. a veli davorica no brankec pak samo da probamo pak nebumo hitali karabita. onda sem mu rekel no dobro idemo probat al ga buž ti vužigal. a veli davorica no pak bodem to ti je dečja igra. i tak smo mi lepo deli sega karabita vu rupu a bogme ga je bila prava vrpa i lepo smo polejali z vodom i mam deli bačvu gore. i tak smo malko pričekali da se karabit dobro zdimi i onda smo se skrili za jeno drevo i davorica je prižgal jenoga štapa dugačkoga i lepo ga je del nad bačvu i ljudi moji dok je to puklo. dok je to puklo kak neopiziva sila. ja sem mizlil sat je gotovo jerbo je to gore nek dok opane atomzka bomba a atomzka bomba je jeno čudo svecko kaj mam hižu vruši. to je šubeknolo kaj sem taman pomizlil da so sa stekla vu vulici scurela. a bačva je samo odletela v zrak i viže ju opče nesmo vidli. i samo smo tak oztali stati na miru a veli davorica branko gde je bačva. i samo kaj je on to rekel to neje trajalo ni dok bi nabrojil do pet i samo je nežt zroškantalo na štaglju ot suzeda od davorice kaj se zove frčkavi kaj si vragi da so se gore igrali skrivača. i mi brzo pogledali vutom pravcu a kat tam imamo kaj za videti. bačva je naža bila na pol štaglja na čerepu se zastrnola. davorica se je samo prijel na glavu i veli meni e brankec sat smo najebali kak žuti i brzo smo pobegli kak so naz noge nosile. i dok smo se skrili velim ja davorici davorica el i tebi pižči vuvima kaj da ti mali patuljek fučka z fučkakaljkom. a veli davorica bogme mi pižči. to ti je ot egsplozije al bu i to prežlo. i bogme je prežlo prvo na jenom vuvu a drugi den i na drugom i viže mi nikaj neje pižčalo. je al je suzet frčkavi skužil da smo to bili mi i onda je ot davorice jotec moral puzati na štagelj kaj je skinol bačvu z štaglja i jož su mu morali jotec ot davorice i moja mama platiti i čerepa kaj ga je bačva spotrla. a davorica i ja smo bogme požtene batine dobili kaj nam viže neje bilo niti na pameti kaj bi pucali z karabitom se do drugoga leta dok smo ono pol vrta ot davorice z benzinom vužgali. al o tome bum jen drugi put natipkaval a sat idem lepo spat. pozdrav sima skupa i laku noč ot branka. i najte se prozim vaz igrati z karabitom ak se ne razmete vu tu nauku bar na frtalj kolko ja i davorica jerbo to neje šala a ni dečja igra i da nebi bilo plača uskličnik bok.

Pre dvesta - trista godina moji preci su pobegli sa svoje vekovne zemlje bezeci pred Turcima, jedan jer je ucestvovau u buni protiv Turaka a drugi jer je ubio agu koji je hteo da iskoristi pravo prve bracne noci.

zdigel sem se vjutro kak i saki drugi den i popil sem jen kakao vruči z dve žličice šečera. i onda mi je bilo jako dozadno i mizlim si ja idem malko poglenuti kaj davorica dela jerbo ga nesem videl več ot subote. i tak ja polako zapregel svoje noge i pravac niz vulicu. i mizlim si ja sat ak davorica spi ja samo dojem k njemu v sobu i zakukuričem kak pravi pevec kaj bu davorica mam pomizlil da je več pravo jutro i onda on skoči i šubekne se z glavom pravac v jen luzter. i tak sem ja zašel v njegovo dvorišče a davorica več se bil zdigel i tak je propala moja perfekcionalna ideja. i velim ja njemu o bok davorica a kaj delaž. a veli on meni o bok brankec naj me nikaj pitati. a velim ja njemu a zakaj da te nikaj ne pitam. a veli meni davorica zato jer sem tak jaden kaj neznam kaj bi sebom. onda sem ga pital pak zakaj si jaden davorica. a veli on meni viž brankec ja se vjutro zdignem i idem pižat tu na dvor i tak ja polako pižam i nekaj sem si študeral kadli meni zapel pogled pravac na onoj lepoj beloj kokoži el vidiž brankec kak je lepa. al je stvarno bila lepa kokož kaj bi ju čovek mogel samo zamizliti vu snu. a velim ja njemu a kaj z tom kokoži davorica. a veli meni davorica malko ju bolje pogleč brankec pak buš videl. i tak ja malko bolje pogledal kad nikaj. idem ja malko bliže al vražja kokož pobegla. a velim ja davorici pa kaj je tu tebi čudno kokož kak kokož. e znal sem ja da buž ti to težko primetil kad nisi struđnjak a da ju malko bolje pogleneš videl bi ti kak se ona zvrača. malko na levo malko na dezno. i tak se ja malko bolje zagledel vu tu belu kokož kak pravi struđnjak kad ja imal kaj za videti. kokož tak hoda hoda i samo malko se zanaša prvo na levu pak onda na deznu stranu. al mora čovek biti baž pravi struđnjak kak ja i davorica kaj bi to sprimetil jerbo to nemre sašče. i velim ja davorici čujež bogme se ona zvrača. esem ti rekel brankec. a velim ja njemu čujež el ti mizliš da bi to mogla biti ona vražja ptiđja gripa. a veli davorica meni e viž brankec toga se baž bojim. a velim ja njemu pak el bi taj vrag ot te gripe kaj ju pokaživaju na televizoru mogel k nama dojti. a veli davorica eto viž brankec zgledi da je došel i to baž k nama. i to je baž jena velika bedaztoča. i kaj bumo mi sat. a meni je jena kokoš najbolja za jelo. a tek picek onak lepi pohani a pogotovo bocke. ja bi sto bocki povani mogel v šubu pojezti dok se ne razpuknem. a velim ja davorici e moj davorica to je baž jeno veliko proklectvo jerbo je piščetina prava stvar za jezti. a veli on meni to ti meni veliž branko a ja pernatu živinu obožavam jezti. a kaj bu sat ak jih nebumo mogli jezti pa kak bumo živeli. i velim ja davorici a kaj ti mizliž davorica kaj bi sat bilo najbolje z tom tak lepom kokoži napraviti. a veli davorica a kaj drugo nek ju zatuči predi nek se i druga živina zarazi. a velim ja njemu a kak ju bumo zatukli. a veli davorica nemam pojma a kaj ti mizliš. ja sem videl na televizoru kak oni njima z vratom samo ofrknu i kokož mam izpuzti dušu al to opče neje prava stvar. nek si ja mizlim da bi bilo najbolje da mi nju požteno znaričemo kaj mam krepa jerbo ja tu betežnu kokož nebum z prztima primal. a veli meni davorica viž brankec to je jena prava ideja. ti odi lepo z gornje strane a ja pem z doljnje i samo se zabežimo i ko ju stigne prvi samo ju nabaci drugome na nogu. i tak smo mi zauzeli jene svoje pozicije kak pravi nogometaži slaven belupo na televiziji i mi se zabežali i davorica je stigel kokož i samo ju je tak ritnol iz sve snage i pravac prema meni. a kokož je samo zakokodakala i ja ju lepo z nogom zaštopal i ritnol sem ju z deznom i pravac vu guvnena vrata. kokož je pak zakokodakala iz sve snage i tak je bugnola vu guvnena vrata kaj sem ja pomizlil da dezke prebije na drugu stranu. i onda je samo opala na zemlju i niti dabi se pomeknola. a velim ja davorici mora biti da je izpuztila dužu. i utom čazu eto ti pevca jerbo je čovek došel glet kaj se to z njegovima ženami događa i dok je videl kak smo mu njegvu lepu belu kokož znaritali pravac na davoricu navaljil z onim svojim beznim kljunom i štel mu joči skopati. a velim ja njemu bež davorica bež kak te noge noze i mi pobegli za plot. a veli meni davorica si ti videl tu bežtiju branko a kaj je njemu dožlo. a velim ja njemu mora biti da je i on dobil ptiđju gripu. a veli davorica em naj biti smežni branko ot gripe živina onemoča a pevec je lut i mora biti da je on dobil beznoču i to sigurno ot lisice. a velim ja davorici čujež davorica onda bi mi morali i njega znaritati i to požteno. a veli davorica esi ti pobenavel kaj naz zakolje z onim svojim ožtrim kljunom ja pret njega z golemi rukami nejdem. onda smo si lepo nasekli jene bote ot lezke i našiljili vrje i pravac na pevca navaljili. davorica ga je uzpel taman jemput ošinuti i to onak požteno kadli eto ti mame ot davorice navaljila na naz kaj da je i ona dobila jenu beznoču. i veli ona nama nemoruti jeni nemorucki strela vaz ožegla pa kaj to delate kaj delate. a veli davorica njoj mama pak el ne vidiž da je kokož dobila ptiđju gripu pak smo ju morali zatuči a pevec je dobil beznoču pak moramo i njega. a mama dok je vidla svoju lepu belu kokož kak leži bez duše pod guvnenim vratima fletno je ščupala leščenoga pruta z davoričini ruk i tak ga je oplela prek pleč kaj je zajafkal kaj da ga sto vragi kolje z železnima zubima. a on bež i pravac. i utome čazu eto ti lovca na putna vrata i veli on nama ljudi a kaj se događa el morti lisica dožla kaj tak kokoši kokodaču. a veli mama ot davorice lovec sam te je bog donesel daj mi mam pužku pužku mi daj kaj jih potučem. a ja dok sem videl da vrak šalu bere i da je mama ot davorice načistam obnorela fletno sem preskočil plota i bež doma kak me noge noze. lepo sem zaključal vrata i nikoga v nuter ne puščam pa da mi baž i milodare nosi jerbo mi je život mijo. i samo daj bože kaj nebi davorica nastradal jer ak je onaj ludi lovec dal pužku mami ot davorice kaj ga nebi slučajno streljila a to bi mogla biti prava jebada. pozdrav ot mene i ak bu kaj novoga potom pitanju ja mam natipkam. bok. branko.

Pacovi su uništili zmije slonovi su podlegli pametan je svako ko se krije i ljudi su pobegli

BOBO: Ma ko te ometa, eee, tu su svi pobegli tranu dok se Stjepan ija smrzavali vani i tak ono, teleskop je fakat mocan, nemre se nist sfokusirat, finder je sjeban i tak je sve super, vi e gledamo kroz dalekozor.

A kak da vas zaboravimo, pa nismo nikam pobegli..

Njegovi kasniji ZF radovi su: Pobegli robot (1976.), Adam in Eva na planetu starcev (1972.), Roboti so med nami (1974.), Kam je izginila Ema Lauš (1980.), Doktor živih in mrtvih (2004.), Beg med zvezde (2004.).

Odatle smo pobegli ovde da predahnemo, pre no što nastavimo dalje.

Prazne kuće i imanja su napunjena Albancima koji su pobegli iz Albanije uglavnom zbog loše ekonomske situacije u toj zemlji.