U svakom slučaju je sigurno da će otvoreni šampionat AMSS-a u organizaciji SAS-a i regionalni FIA KUP Bezbednosti na putevima započeti tek 22. juna na Grobniku u Hrvatskoj.

Tog dana u neprijateljsko zapovjedništvo, točnije u MUP RSK, stiže izvještaj načelnika Stanice javne bezbednosti Obrovac Dragana Veselinovića.

Kao dodatnu preporuku Institutu, spomenimo i listu citiranih velikana misli koji su pomogli oblikovati svjetonazor IZA - e: Thomas Hobbes, Duke Leto Atreides iz Herbertove Dine i Ilija Čvorović iz Kovačevićevog Balkanskog špijuna sa svojom legendarnom maksimom: Mene, ako se sete za Dan bezbednosti, sete se.

Organima Uprave bezbednosti JNA (KOS) trebalo je tri mjeseca da ga identificiraju, ali ni to im nije pomoglo: Milošević je već razvio preko SDB sustav infiltracije i naoružavanja Srba spremnih da se pobune; ako nisu bili spremni, bilo je načina, ali to je druga i duža priča.

Pri tom želimo upozoriti da je inicijator podizanja četničkog spomenika u Žirovcu Željko Vukelić, pripadnik 21. diverzantskog odreda Kordunaškog korpusa tzv. Srpske Vojske Krajine, najelitnije specijalne diverzantske jedinice koju su formirali, opremili i obučili Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata narodne obrane SFR Jugoslavije i Vojska Jugoslavije (VJ).

Što se bezbednosti tiče - zabraniti na početku (recimo u prve 2 - 3 godine) gostujuće navijače, a za posle videti kako se situacija razvija.

- A mene, ako se za Dan bezbednosti sete, dobro su se setili.

V. je za vrijeme oružanog sukoba na teritoriju Republike Hrvatske između regularnih oružanih snaga Hrvatske vojske i policije s naoružanim paravojnim postrojbama pobunjenih Srba i snagama JNA; nakon što su po naredbi Uprave bezbednosti tadašnjeg Saveznog sekretarijata za narodnu obranu osnivani logori za ratne zarobljenike u mjestima na teritoriju Srbije i Hrvatske - Begejci, Stajićevo, Sremska Mitrovica, Niš i Stara Gradiška; kao načelnik navedene Uprave za stvarne zapovjednike logora postavio sebi podređene pripadnike organa bezbednosti i poslao više grupa oficira bezbednosti za ispitivanje ratnih zarobljenika.

Na severu Kosova bira se paralelna lokana vlast i boravi preko hiljadu pripadnika službi bezbednosti Srbije koje imaju specijalne zadatke.

Njegovi predstavnici su gotovo bez izuzetka bili agenti Službe državne bezbednosti SDB (Srbije).

Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.

Pa ako ih se sete za Dan bezbednosti...

Brunu Bušića ubio je agent SDB-a (Služba državne bezbednosti) 1978. godine.

Te filmove Služba državne bezbednosti SSUP-a predaje 1967. Jugoslovenskoj kinoteci i od tada Hrvatska ne može doći do svog filmskog arhivskog materijala (a to je samo dio od ukupnog potraživanja). [ 17 ]

Posebno su crvene beretke, specijalne jedinice Službe državne bezbednosti Srbije, zverski pljačkale i otimale sve što im je bilo na dohvat ruke. Taj plen je uglavnom završavao u džepovima i na računima najistaknutijih državnih funkcionera, uključujući i Slobodana Miloševića, i sve ostale, objašnjavao je dr Vojislav Šešelj.

sve je jasno Kalinic, Simic su bili u specialnoj misiji u Zagrebu... oni nisu u bekstvo od srpske sluzbe bezbednosti na celu sa dacicem vec su bili u misiji za unistenje hrvatska drzavnosti.....

Nadalje RSK, MUP Knin, sekretarijat za unutrassnje poslove Korenica, stanica javne bezbednosti Gračac - šalje MUP-u Knin, sekretarijatu unutrašnjih poslova Korenica.

Potpisao ju je Milorad Grubač, " ovlašćeni starešina organa bezbednosti ".

Prvi, koji je trajao od 1996. do 1999., bio je sukob albanskih separatističkih gerilaca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) s jedne, te jugoslovenskih snaga bezbednosti s druge strane, a drugi koji je trajao od 24. ožujka do 10. lipnja 1999., odnosi se na bombardiranje vojnih i civilnih ciljeva na Kosovu i Metohiji i širom SRJ od strane NATO pakta, koji za tu akciju nije dobio odobrenje UN-a.

Iako se povremeno ukazivalo na visinu zaprećenih sankcija i odsustvo mere bezbednosti zabrane prisustvovanja sportskim priredbama, glavni uzrok se ipak vidi u neefikasnom sudskom mehanizmu, zaštiti huligana od moćnih klupskih uprava i ulagivanju navijačkim grupama od pojedinih političkih i društvenih struktura.

Poseban problem u našoj zemlji predstavlja oslanjanje MUP-a u praksi na tradicionalni metod reakcije na pojavu ugrožavanja bezbednosti na sportskim priredbama, koji se u međunarodnim okvirima smatra anahronim.

Cilj bi trebalo da bude podsticanje dugoročnih veza između policijskih snaga i predstavnika navijača, naravno grupa fanatičnih navijača kako bi se obe strane međusobno razumele i tražile zajedničku strategiju za poboljšanje bezbednosti i sigurnosti na fudbalskim utakmicama.

Što se tiče službi bezbednosti, o tome možda najbolje može da vam govori Nenad Dimitrijević, čovek koji veoma dobro poznaje državu.

On je tu pokazao da, za razliku od Miloševićevog ili Titovog sistema, kada su službe bezbednosti bile pod jednopartijskom kontrolom i postojao je monopol na fizičku silu, sada su sva ministarstva sile, razne BIA, dve vojne službe, služba u ministarstvu spoljnih poslova i tako dalje raspodeljeni između različitih partija.

Znači, to nisu državne službe koje brinu o bezbednosti građana i naše države, nego su to partijske službe, koje rade po političkim scenarijima.

Mislim da partije više ni ne mogu da ostvaruju svoje partijske interese, ukoliko nemaju neku službu bezbednosti.

Zavrbovan je od jugoslavenske Državne bezbednosti, upravo zbog svojih sklonosti, a u doušničkom registru vodio se po imenom Pablo. Pod paskom tajne policije bio je i zbog svojeg djelovanja sa kleronacionalističkih pozicija.

Rđavo shvaćena briga o bezbednosti i prevenciji isuviše je prisutna i agresivna.

tzv. SAO/tzv. RSK dobivala je znacajnu finacijsku, logisticku i vojnu pomoc od Srbije, ukljucujuci MUP-a i SDB (Služba državne bezbednosti) Srbije policija tzv. SAO Krajne uglavom financirana i odrzavana od MUP-a i SDB-a Srbije..

Veliko-srpska agresija na Hrvatsku i BiH započela je 16. ožujka 1991. godine, odmah nakon zatvorene sjednice Slobodana MILOŠEVIĆA sa predsjednicima općina Srbije, na kojoj je Milošević, kao pomoć srbima izvan Srbije, obećao: " pripremu i formiranje odgovarajuće formacije za osiguranje bezbednosti ", što je srpska vlada odmah dobila kao zadaću.