1. O koji ljuvene sej pjesni slišate, požalte, jaoh, mene, a sebe čuvate ljubavi, ke oblas pod suncem, koje sja, satira svaku vlas; svjedok sam tomu ja, ki njekad ne scijenjah ljuvene tej strile, od veće kad se uzdah u moje, jaoh, sile, dobrota s liposti ke slomi u meni ljuvenom kriposti, s kojom se rvat ni, koje sam sužan bio, mladosti moje cvit od kad je procaftio; a toj ni mogao skrit niz blido lice ovoj plač, ki sam prolivao, i i (z) srca uzdah moj, koji sam podirao, kunući nemilos gospoje svih vila, ne milos, u milos ka se je stvorila; er što mi braniše i što zvah nemilos tizi (m) me shraniše, toj moja bi milos, tizim ću na svit saj sloviti vrh inih, tizim ću vječni raj uživat u višnjih.

Znači to je meni moja teta pripremala kad sam bila mala, znam da je unutra bilo rezanog kiselog kupusa i nekog mesa... uglavnom zvala ga je sekeli gulaš... dajte neki recept please... jer koliko se sijećam to je jako fino: zubo: a svoje dalmoše kad pitam jel zna ko šta je to svi me blido gledaju: confused:

izderati se bez razloga na jadnu curu koja se slucajno nasla kraj vaseg stolca i cija majica NIJE bila na vasem stolcu i koja NIJE namjeravala sjesti na VASE mjesto... proliti prijateljicu punom casom vodka juicea, ljubiti u obraz svoga kolegu s posla dok u narucju drzi ' ' ljubavnicu ' ', pisati bolesne poruke prijateljici za koju se interesira vas drugi kolega, pusiti cigare koje vam je dao napaljeni 33 - godisnjak koji je btw francuz peder, popiti pice koje vam je dao napola crnac koji lici na mumiju, lagati svima da ste hodali s tipom u kojega ste zatelebani do usiju a on vas ne gleda na taj nacin, krasti limune preko sanka u kaficu u kojem vas svi znaju, cerekati se, pisati u busku sa kolegom koji vas prati doma a koji usput zeli vam kupiti burek s mesom a vi kada na to pomislite imate mentalno riganje, hodati po cesti u cik cak liniji, poljubiti se s kolegom u usta kad vas otprati do doma, jedva se uspeti stepenicama do vase ' ' male kucice u cvijecu ' ', pokusati odvezati balerinke koje su se same zavezale u tri gropa i pritom se cerekati dok vas majka i otac blido gledaju, onda pokusati otkopcati suknju koja ne ide dolje i koju cete mozda razrezati ako se ne spusti za 5 min napokon leci i onda se ponovno dignuti zbog sobe koja se vrti 360 stupnjeva u 2 sek i zbog koje vam se dizu sve smokve koje ste pojeli taj dan... i onda usput ukrasiti pod do skoljke od zahoda svojom mirisljavom rigotinom i na kraju na tatino pitanje koje je glasilo ovako nekako: ' ' Sto je ovo bilo? ' ' odgovoriti:

Sva srića da je u međuvrimenu naša krasnu stalnu djevojku, jer bi ga ove današnje mace sve blido gledale.

takve nove inovitade su mi drage, ili ka ono na zgrade na baterije ka blido hajduk samo s druge strane stoji baterijelo ima 2 godine a fali pola o, koja je to šema.

Kafica u Nerežišća, mi jujni od spanja a neki u kafiću još od sinoć, oni nas i mi njih gledali blido.

i ja te blido gledam ali da samo znas koliko i zasto ja volim gulase: cerek:

a moj gosparu blido si me pogleda na poljudu kad san ti reka prolazimo na penale:))) - bilo je blizu

Pogleda san ga blido, vidin da nije naš, a na akreditaciji mu piše prezime Ozun ili tako nešto.

Ovaj gleda blido, i vidi nas 5 kako umiremo za stolom...

Evo vratija sam se iz f-a nisam baš oduševljen s današnjim danom sve je bilo u početku usper ovako počet ču od jutra.Ujutro san izaša vanka i otiša po Dopinu i vanka sam naša Mislava Bogija i Brstu i tamo smo malo sili s njima kraj škole i.... i onda je brsta treba poslat poruku Antoneli i debil posla Antei a Bogi oče tamo nekog njenog lika ubit a i nekidan je neki debil istuka tomu pa i njega treba razbit u svakom slučaju jel mi smo bili kraš kole i onda su nas zvali na gripe tamo su bili Grlja Niksi i Rogič i Hele i još neke ženske koje neznam još baš nešto i onda smo tamo malo sili i.... onda smo ošli opet kraj škole a ja sam svratija do babe i onda kad sam opet izaša oša po Dopinu i s Bogijen Brston Helon Grljno i još nekon ženskon oša u kaprija na piče i tamo su Brsta i Grlja igrali biljara a mi ošli igrat poker i skinili 20 kn.Onda smo se ka nešto razišli bogi je oša doma Brsta i Grlja neznam a ja i dopina ošli na gripe još malo i onda doma doma sam ruča i malo iša na komp i onda lega i namistija budilicu u 17:00 i ja se budim u 16:45 i gledam i uvatim se za glavu i kažem jebate zakasnija sam (mislija sam da je 16 više od 17 da sam zakasnija vanka) i ja trčeči doša do škole ono nema nikog ja kažem koliko je sati oni meni 5 manje 5 ja gledam blido i odem po dopinu on dođe mi odemo po Mislava njega nije bilo oša je lari na rođendan tako i Bogi i svi ostali i mi još malo ostali ispred škole i onda krenili u f-a tamo smo niti 5 min sidili kad su došli Saki i Duma pa smo se malo s njima zajbavali onda je došla Nora nekako neznam šta jon je bilo nije izgledala sva svoja ali nisam onda još ništa slutija tako da sam ka ono ignorira i tamo se nastavija zajebavat s onom dvojicom i onda ih je još došli i onda smo uzeli pivu i zajebali neke likove i šmugnili im i sili tamo negdi kod katedrale i tamo bila neka vrata od žice i loši slabi katanac i ovaj jedna ga otvara a saki do njega s kamenom od jebate sigurno 5 kila i dugnut mu i ovaj razbija katanac i mi šmugnili a čovik izletija a saki u ruci drži tu stinčinu on je bacija i šmugnija za nama i onda smo tamo negdi sili dok se olaimo od trčanja i onda se vratili u f-a i tamo doša neki teški serator stalno izmišlja i onda jes norom bila neka ženska koja više sliči na muško nego na žensko i dopina njoj upa Ivo jesi to tiii?????

sunce nas budi, opet, oko 8 sati. super su ova francuska stajališta. istina da je sve ultra-skupo, ali brate mili vridi svakog franka, pardon eura. kad se ti na benzinskoj možeš istuširati, prespavati na travi, marendati nešto, popiti kavu... onda je i normalno da ti zapapre cijene u restoranu i dućanu. no krećemo prema Nici. opet iz treće pogađamo put. digresija. kako nas je bilo 9 u kombiju bili smo podijeljeni u tri trojke. u svakoj trojci su bili vozač, navigator, onaj koji čita kartu i prati znakove, i blagajnik, koji plaća cestarine, zapisuje potrošnju... obično se to u noćnim vožnjama svelo na navigatora i vozača. vozači su se razlikovali u nekih 20 kmh prosječno, ja kao najsporiji, do mog rođe najbržeg. kod navigatora malo veća razlika. par najvećih lutanja su bila pod vodstvom jednog, a druga dva su radili manje pogreške, ali sad je to sve smišno. ulazimo u Nicu. dvoje njih idu u razgledavanje, ostatak na plažu. kupamo se. pješčana plaža uz glavnu cestu. uopće nema osjećaja da sam na moru. a ni more nije do koljena našem. srićom, pa je bilo par žena u toplesu, i to par je puno jer je vrijeme radnje oko podne-jedan sat, na kojima smo " pasli " oči. nešto smo i ručali i onda krenuli na Monaco. u Monte Carlo ulazimo oko 5. Rođo nije moga odoliti, pa je napravio skoro pa cili krug kojeg voze u formuli. te Casino, pa tunel, pa kompleks uz luku... tu smo i stali uslikati se i malo protegnuti noge, te zagaditi zrak s par cigareta ronhill lighta. idemo prema italiji i skrećemo za san remo. idemo viditi što ima taj gradić osim festivala. i nema ama baš ništa. aj dobro ima onu cestu cvijeća, par hotela, ljetnu pozornicu i masu podsjetnika na festival. oko 9 krećemo. negdje oko milana stajemo na benzinskoj. svi smo krepani. pokušavamo gitarom dignuti atmosferu kad ono puče žica. krećemo dalje. oko 3 napuštamo italiju. preuzimam volan. majko mila, nikad mi se u životu nije više spavalo. ni danas kad s esitim, ne znam kako sam ja taj dio odvozio a da se nismo nigdi zabili. a Bog nas je očito čuva. dolazimo oko 5 na slovensku granicu i pokazuju nam da se maknemo s prolaza te da će nas pregledavati. maknem se ja. kad pokazuje meni nešto graničarka, slovenka, a ja je blido gledam. i viče ona meni i maše, ma ništa ja ne kužim, vidim samo krevet. kad dolazi sva ljuta i viče naprej, drugi auti moraju proći. ja se uopće nisam maka sa strane iako sam bio uvjeren da jesam i napravio gužvu na granici. srića pa je bilo 5 ujutro pa su svi bili pospani, a i nije bio veliki promet. u 7:40 dolazimo u zagreb i završava naša pustolovina. još smo morali oprati kombi, vratiti ga, razvesti nas sve po zagrebu, ali to ionako nije zanimljivo.

ali one sta im tripice ispadaju iz majce, sta im se ljulja celulit dok setaju, i sta imaju blido ljigavo tjelo............ pa cak i one mrsave sta izgledaju kao da su u auschwitzu bili na kemoterapiji, takvima se triba rugat nemilosrdno da se zakopaju doma i shvate da s takvim izgledom i odnosom prema sebi nisu ni za na wc otic

ahaaaaa Arsen je ju samostalno uništio ostali su ga blido gledali jer nisu znali koja je pisma: bang:

Ona je začuđeno uzela rad, prolistala ga, i blido me pitala: Šta je ovo, Stipane, oli pišeš maturalni opet?

Fascinirana jučerašnjim dogadjajem napisat ću ovaj postić... Hehe iden ja prema svojoj kući i prije samog ulaska u portun ulazi neko auto na moj parking... u njemu neki lik i ženska... uglavnom okrenen se ja slučajno, a ženska mi maše ka luda... ja se okrenen i gledan ima koga oko mene i primjetin nema i skužin ona to meni mašucka... a ja je ono nepoznato i blido gledan... jer šta ću mahat kad nisan sigurna ko je i šta je... i tako ona nekih minutu dvi... ja se ono ukopala i gledan je... tek kad je izašla iz auta prestala je jer je vidila da krivoj osobi se obratila i nekako joj je jadnoj bilo nelagodno... a joj... ja san ušla u pirtun i doslovno se iskidala od smija... a svašta... uglavnom ta zgoda me podsjetila na par situacija koje su se meni znale dogodit... naime i ja bi ka ta ženska znala se obratit smiješkom ili zamasima ruke misleći da mi je neki poznanik i pritom bi se ocrnila pošteno shvativši da neman pojma kome san uputila svoje neverbalne znakove komunikacije hehe:)... koliko tragično toliko i smišno bome moran priznat:)... al fala bogu to mi se rijetko događa, pazin pa eto:)... e sad pitanje upućeno svima vama... jeste li imali ikad u životu sličnih situacija?.... šaljem svima pozdrave i poljupčiće

Pitala san ga, šta Vi mislite, jel ja iman pametnijeg posla nego okolo svama obilazit automehaničare?, a on me pogleda blido ka ona dica u vicu s pandurom koji ih pita jel vi tako i doma sidite na trafici.

Bacija sam mriže i namistija se za lovit na tunju.. a onda je zapuha.. pulenat.. onako iznenada, divlji i jak.. dobro je zapjenio more.. U zavjetrini svoga škoja, osjećao sam sigurnost.. More me štrapalo.. umivalo blido lice, upravo izašlo iz neke gradske kancelarije.

BILO JE TO DAVNE 1978. GOD. 23. TRAVNJA.. PROLIĆE.. još jedan vikend je iza mene.. triba ponovno put Splita poć.. predavanja još traju.. valja ponovno po pazaru kroz gužvu prolazit.. pozdravljam se sa materom i braćom.. rusak mi je na leđima... uvik san malo stvari odnosila od doma.. uvik san od poslanog mi ušparala i doma vraćala.. skromno ditinjstvo... skromna mladost... srca punog tuge odlazim od kuće.. u ruci mi veliki buket netom ubranog jorgovana.. miriši jorgovan a na njemu se zlate kapljice rose.. u ustima mi još okus bile kave s mlikom.. volim te majko Pozdravi i pojubi ćaću dite moje.. oči mi pune suza kao i sada dok pišem... pojubim mater ona pojubi jorgovane... krenem.. čekam na autobusnoj stanici.. čudan smišan curetak s rusakom na leđima i velikim buketom jorgovana... vjerojatno sam izgledala smišno.. autobus Autoprijevoz Sinj staje... ulazim... pogledom gledam ima li praznih mjesta... zadnje kao da samo mene čeka.. uvik je prazno... cila dva i po sata vožnje do Splita moje misli su posvećene ćaći... znam leži na Firulama u bolničkom krevetu i čeka mene... čeka dašak rodnog mista da mu donesem.. da mu rečem kako je mater kako su braća.. šta ima novoga u mistu... jesu li vinogradi obrizani... krompiri posađeni... tila bi da autobus vozi brže.. neke čudne slutnje me muče... neki strah je prisutan u meni... rukom grčevito stiskam buket ne puštam ga... kao da će mu moja ruka zaminiti vazu i potribnu vodu... izlazim na Firulama... žurim u bolnicu... posjete još nisu ma ja žurim... nikada baš nikada mi isprid očiju neće nestati ćaćin osmjeh kad me je ugleda na vratima s velikim buketom jorgovana... njegovim najmilijim cvićem... pojubila sam ga u propali ali nasmijani obraz... stisnija je buket jorgovana prinija ga licu i udisa njegov miris... njegovo blido lice odjednom je poprimilo lipšu boju... životnu boju... jednom rukom je drža buket a drugom moju ruku... znala sam osjećala sam da je to zadnji put da gledam njegove žive oči... opraštala sam se od njega i za sebe i za mater i za braću... ostala sam neko vrime s njim... našla sam neku posudu stavila je zajedno s jorgovanima na kantunalić kraj njegovog uzglavlja... kad sam odlazila pogledao je prema meni a onda skrenija pogled na jorgovane... u njima on je vidija sve.. i kuću i mater i braću.. ja sam bila sritna jer sam stigla na vrime... sutra ga više nije bilo... zato ja danas obožavam jorgovane... zato jer gledam njegovim očima.. očima umirućeg čovika koji je kroz njih vidija sve... znam da je moja ruka dugo bila u njegovoj... ćutim je još i danas... a osjetim i jorgovan koji još uvik stišćem... da bilo je to prije 29. godina a kao da je bilo jučer... volin te ćaća moj... dragi moji... hvala vam za pruženu ruku.. hvala za lipu rič.. hvala za svaki glas.. ako sam nekome zaboravila uzvratiti posjetom i reći HVALA... ne zamjerite mi... trudila sam se.. lipo vas je bilo vidit toliko na okupu.... čitamo se i dalje.. VOLI VAS VAŠA SJENA.......

eh eh malo ću se osvrnit na ovaj zadnji vikend slobode pred ovo strjeljanje ispitivanjima i kontrolnima po povratku u skolsku klupu... išlii smo na bivak (za one neinformirane-izlet) na kozjak... našem dragom ciki je prnilo da bi se do gore mogli dogegat pješke, pa smo ono fullyloaded u subotu oko četri popdne krenili put solina... malo su nas ka blido gledali dok smo onako natrpani svim i svacim (loncima, vrećama.karimatima, šatorima, rancima) šetali ulicama al ' mi smo samo ponosno nastavljali tješeći se da nas gledaju onako s divljenjem... =) do solina nan je tribalo skoro uru vrimena prelose... dođsmo u solin kad ono okrene neka oćuneću kiša..... ma baš krasno... ali voli nas " onaj šta to od gore vidi sve ", pa je ubrzo ponovo zasjalo sunce.. =) krenili mi tako dalje... ciki palo na pamet da bi ovaj bivak moga bit svojevrsna priprema za natjecanje pa smo morali švrljat onaj prokleti dnevnik puta... al ' dobro... nakon par konzultacija, i nekog kozjeg puta koji nas je vodia kroz neke vinograde, maslinike i vrtove koji vonjaju al ' ono baš kvalitetno... (pa ja neznam šta ti ljudi sade) došli smo u mjeso sv. Kajo... tamo smo se već umorni zaustavili isprid nekog socijala dućana a ciko je obnovia malo zalihe hrane... neka mularija zeljna nekih događanja i nečeg novog-znate kako je po tim mjestašcima-počeli su recitirat himnu sih-a.. kazem recitirat jer se ono sta su oni izvodili nikako nemoze nazvat pjevanjem... =)... koja kapulica, par paketića pelata, manistra... i mozemo krenit dalje... uzbrdo na nasu veeliku zalost... još par konzultacija koje su nas uputile gore prema onim šumama... čeka nas je onako pošten uspon.. pa nas je vođa puta oslobodia dnevnika.. joj.. baš je fancy... i tako smo već crknuti nastavili uspon... samo ću reć da smo se taaako otelili dok smo došli jer smo ka malo okruzili pa smo presli pola kozjaka onako sa svim onim stvarima na sebi.. i jos uzbrdo... došli smo na putalj kraj planinarskog doma u deset... neću ni govorit kako smo se umorili.. nakon pređenih 25 km na koje nismo bili psihički pripremljeni... =) kasno smo došli pa je ono zakazano gradelavanje otpalo... samo smo pojeli sve sendvice koje smo imali i još se malo krpali za kruv jedni kod drugih... nakon " obilate " diner koju smo smazali za tren sto je i razumljivo nakon onog uspona... nakon svoje vegetarijanske vecerice tina je izmigoljila iz satora pa nan je odsvirala nest na gitari... u krpe (satore heh) smo se pokupili prilicno rano.. ponoć, jedan? lijepo divno krasno jutro na planini.. otvorili smo okice na nagovor cike i jer je pritia da će nan u sator ubacit kelu i njegovu druzicu (pasi).. a đubre jedno diga nas je po ure ranije... oprali smo one krmeljave oči... i zube aj, i onda se razbudili uz kavu ičaj i (ne zalin reklamirat kraš al ') domaćicu... kad smo se ono bar napola pošteno razbudili šime (načelnica) nas je natirala da ono u onom duhu pripreme za natjecanje koji san već spominjala idemo crtat skicu tamo dole sa onog vidika odakle se vidi pola dalmacije al ' dobro... kut je bija odreden na samo 37 stupnjeva pa i njie bilo toooliko strasno (sad pojedinci nemaju pojma o cemu pricam al ' nema veze).. i bas san ponosna kako san to napravila s obzirom da mi je prvi put i s obzirom na onaj kroki u lepoglavi.. heh... malo smo se ispržili na suncu dok smo to našvrljali al ' smo zato smazali one cikine specijalitete s gradela u roku keks.. je da su vedrana i tina malo počekale na svoje balancane i tikvice i gljive i svašta nešto vegetarijansko al ' oprošteno mu je... mali odmor pa onda spuštanje puno jednostavnijom stazom kojom smo se mogli i popet al ' zasto jednostavno kad moze kompplicirano.. cccc... ma sve je cool... i stigosmo smo na amotonazvat livadu di smo podigli zaklon.. opet neću puno komentirat jer je zemlja bila preblesava nismo uspili zabit ni jedan klin... pa se zaklon ozbiljno nakrivio al ' neka... bar znamo šemu kkako se radi... dakle... onda su se ciko i vedrana pokupili autom do splita (ka zbog kele)... linguze jedne... a mi obični smrtnici smo se zaputili do prve busne stanice, pa onda graskim vozilom do splita... i opet smo pljenili onim zbunjenim pogledima... i šarmirali konduktere pa nam nisu ni kartu pregledali... i napokon povratak u grad i civilizaciju i smog i buku i LJUDE i more i svasta nesto...... rastali smo se na solinskoj.. na zadnjoj stanici triestsedme... šmrc šmrc.. a ja se uputila svojoj kući i sobici slobodici di me na stolu čekala knjiga iz latinskog.. a ja ono zudjela da je otvorim i naucim svasta latinsko i sad prstim od znanja (jucer san cak dobila peticu i to ne jednu nego dvi) eto eto... skola je pocela i sad su svi u duhu ovih nacionalnih ispita od kojih me vec boli glava jer svi tako bruje o njima a do toga jos tjedan dana... malo ce mi zagorcat zivot al ' ne sekiram se ja... ovih dana zivim u nekom svom svijetu i bas mi je krasno pa mislim se zasto se i budit kad je sanjarenje puno bolje od ove surove stvarnosti.. =) ajde velika pusa svima... (slike cim ih nabavim)

Dodje danas jedan zbunky tip u slasticarnu I ja onako gledam ga blido.

Inače se ne uplićem uopće u takve rasprave jer me svi blido gledaju, ali sam odlučila se malo ubaciti... Mojoj prijateljici je doktorica savjetovala, ako želi održavati kilažu da navečer pojede jogurt i voće, a toj i...

ovo je brate pisma lita. sicam se sidila sam na krovu doma i taman je pocinjala noc. jedan tip je radio onaj tai chi nasuprot moje kuce na krovu zgrade. a ja sam ko debil sa slusalicama ovo slusala i blido gledala u njega.

Eno ga sada na psihijatriji di viče: " iden ja u Rejala, a Germa će u Mravince, Marvince, Marice, mamice, mamice... " Reža je odradija svoju porciju uz predavanje Šećka, koji se odlučija studirat kvantnu fiziku i matematiku i sada to objašnjava Reži, koji ga blido gleda ka da sve razumi, a možda i razumi...

Ja in to govorin, a vidin da me blido gledaju, da u sebi govore: Ala ovoga šta se uspizdija? I onda moran popizdit kad iden žicat lovu za klub...

ja nikog ne gledan blido ako mu se ne da nigdi: D

ma čekaj Duje objasni mi ovu glupost sadašnje uprave. sad mi dođe prijatelj iz daleka kupit pretplatu i ja iden s njin i ovi tamo govore da se ne može kupit pretplata jer je rasprodan sjever????? i ja govorin jesete li vi normalni kako se ne može kupit pretplata u tijeku sezone. šta niste ostavili 100 karata za svaku tribinu u slučaju kupnje pretplate. i ovi me blido gledaju nisu ja mislin ni razumili šta in govorin. i sad me zanima čija je to pametna ideja da se već 3 dana odkad je rasprodan sjever ne može kupit pretplata jeli to pametni čikareli veliki marketinški mag ili maleš gregor veliki ekonomist naredija

najjači su mi ovi interkontinentalni hrvati... vi ste dvostruki gubitak vremena i prostora, jer očito van nije dobro ni tamo ni vamo... a svi su van krivi, naročito oni koji se milimetar ne slažu sa tin vašin cjenjenin grintavin mišljenjen... ajde malo na južni pol i sa pingvinima razmjenjuj ta tvoja zatucama mišljenja, sa svojin smrznutin mozgovima taman će ti bit sugovornici po miri... u biti, oni će po topljenju onoga leda doli možda i svatit u kojen vrimenu žive, i mogu ih već zamislit kako ti pokušavaju objasnit neke stvari, a ti ih blido gledaš hahahahahahahaha...

Milijun zvijezda.Zaprosia me na kolinima, blago rečeno da san se šokirala... Toliko san se smijala da me već počea blido gledat...

Svaka te riba isto gleda, bokun blido, ali kad je staviš na balancu, ne piza svaka isto.