Naime već 7 tjedan bljujem i izgubila sam 6 kg i sad imam 43 (nemoj te se šokirati).

Čim se našao na ulici, Dimitrij napisa pjesmu opčinjen piščevim preobraženim licem: gledam te krišom/kose iskidane paučine/duge rijetke brade/mokrih obraza/ostavi me na miru odlazi/tvoja izjedena usta/govore o pratajni/dok bacaš upljuvke krvave/hvata me užasna jeza/idiot se krevelji sa zida/na usta mi izlazi pjena/bljujem svoga dvojnika/oslobodi me ovih stihova/izađi iz mene Feđa

Uhvatila me muka i nisam imao što da bljujem.

Sva zelena sam od patine, od žuči, sva nabrekla od rđe i trudna od ispovjedi, zagovora i želja koje su mi povjerene, od fantazija koje su ispleli o meni - bljujem.

Ja kad dobim imbecilni vic o murjaku rasparam se, ili o plavuši, jasno, a frend i dete mi vole crnjake na koje ja bljujem.

Anonymous User said: mrš govna ljudska Anonymous User said: kad je takav prema neduznim zivotinjama, pitam se, kakav je tek prema ljudima Anonymous User said: Što reći, imam ja jednog takvog u susjedstvu, zvala sam svih i svakoga ali naravno ništa, čini se da svi koji su voljni reagirati žive kao ja u podstanarskim stanovima gdje je jedna kamoli više životinja nešto nedopustivo i tako, Marino na svakom koraku, jadne životinje isto tako, kome reći ima pravo osoba koja je napisala da treba ići gore i jbt mu mater... njemu i svima takvima.... samo da mi reagiramo išli bi u buksu, a ovi što se iživljavaju prolaze kao dobrotvori... rvacka posla... mislim ima časopisa u kojima ljudi javno pišu o seksualnim odnosima sa životinjama pa gdje su tu službe... kod nas službe očito ne djeluju osim za slizivanje s takvima iz istih oportunističkih i poremećenih ideologija... dođe mi da bljujem u najmanju ruku....

I tako, dok ja bljujem vatru na sisate, guzate, priglupe i primitivne na nasim TV-ima - oni su na Tajlandu a ja i dalje doma.

Nego, ajd sve sve... ali ovo neopterećena.... e vatru bljujem kad mi spomenu to...

PETAK: I onda došel jučerašnji dan... Šta da vam kažem... nisam imal školu.. vino, klupica, bljuvanje... i takoo to... ali stvar koja mi bila najboplja jučer-klinci koji idu negdje 3,4 razred se bahate... znaš ono pljuvanje, sad će mi opalit šamar, onda mi klinac reko daj mali nemreš tam ić pit, a meni ono razmišljam si na koji ću ga okrutan način ubit... pozdraf ženi, javoru (hiih), ćabiju koji je jetru izbljuvo i ovoj slatkoj vražici i naravno teti s porte koja me vidjela kak bljujem i preporučila mi da odem doma...

zašto se nervirate, milene curice, sunčeka moja. nije ona očajna nego se ona njega boji, i očito da mu je jedno duže vrijeme davala od sebe, i od svog tijela i rada koliko je mogla, a on to nije znao cijeniti, i sad je pala odlukica da se to pomalo riješi odnosno rastavi ili razvede, samo što žene ovdje nisu baš nešto zaštičene i jasno da se udaljavanje od supruga i razvrgavanje bračnih prava i " prava " postelje događa polako, da ne bi dobila po labrnji, oprostite na izrazu - tako je on doživljava kada mu pukne film, ne? sad ona kormilari to rasdvajanje na svoj način, i to je to. neka. ako joj nije dobro, zašto ne bi? moralka je srdita ko vrag, ona kao da ima iluziju o tome da baš ona zna kako sa svakim muškarcem, ali u tom slučaju onda ne bi iz tebe hukljalo uvijek toliko jada i furioznosti i Virago-sheme, ksantiparske, jer da si sa frajerima sretna i uspješna jasno da bi ovdje na komentarima iz tebe tekla samo altruistička milost. tak ti je to. u petak sam bil u jednoj lijepoj šumici, onak - na proplanku pod zvijezdama, sa jednom mladom ali luđački iskusnom ženom, ima onu oceansku dubinu u očima, onaj crni kristal volitivnog holizma i velikih tajni. nekaj mi je dosadilo, pa sam joj rekel da se više nemremo sretat za seksanje, jer mi je dosadno. slušali smo novog stereo mc ' s-a, ono nekaj o black gold from the sun, ili tak nekaj... kad je skužila da kanim otići, od nervoze i šoka se ispovraćala po volanu i nekaj kroz prozor koliko je stigla. tak je to. to je bio način da se uvjerim da joj je stalo, zato je ponekad ja bljujem od toga dok se sjetim kakvih drocetina i glumica potrošenih i očajnih ima oko nas, ali mislim da draga gospođa na ovom pitanju ni približno nije od te sorte, već i samim tim što vam se ovako iskreno i jasno povjerila.

u sobi smo nas dva narko agenta, ja sam mladji neiskusniji. cilj je izvuci lovu od dva pederasa, diluju meni nepoznatu drogu. kolega mi objasnjava kako treba u pravom casu skrenuti paznju, to je kao neki trik, fora je sacekati dovoljno visoku kintu i naravno ukrasti im deo steka. sve to u par minuta biva mi objasnjeno, izlazimo iz apartmana i krecemo u akciju. ulazimo u apartman do naseg i zaticemo nase zrtve, golisavi matorac i njegov momak, kontaju da je vec bilo vreme da se pojavimo. usli su u rutinu. bivam malo zbunjen sto se sve odvija kao neobavezni razgovor. oni nama kintu da ih ostavimo na miru i naravno poznata finta kako bi smo uzeli malo plena za sebe, matori kolega se pravi surov i krece cimanje, koliko, gde od koga je i kakva je. ne kontam o kakvoj vrsti narkotika se radi, jednostavno sam tu. ne pratim gnjavazu koja se odvija kao milioniti put odgledani film jer me samo zanima momenat kada treba zgrabiti drogu. finta je klasikcna svadja ali trik se sastoji u tome da moj stari kolega treba odvojiti ne preimeceno deo plena i zapoceti svadju, tu ja ulazim u pricu, samo treba da pokupim plen iz " skrivenog steka ", uzimam par crvenih caura nalik na metak velikog kalibra. ne razumem sta je to niti kako deluje jedino znam da je deo plena kod mene, bez razmisljanja zgutam jednu cauru i iz momenta bivam provaljen, dal zbog mog nervoznog pokreta od silne zelje da se uradim ili zato sto su nase zrtve ocekivale takvo sto. hvata me panika jer razumem da je moj kolega skontao sta se desilo i popizdeo na mene, iskradam se iz apartmana i trcim napolje, ispostavlja se da je to neki hotel koji se nalazi u glavnoj ulici, odmah do bioskopa. glavnom ulicom se polako krece parada, u momentu znam da se slavi dan drzavnosti stare jugoslavije, nekakva deca idu i pevaju pesme o titu i sranjima, sve mi to ide na kurac sto je i ok jer zaboravljam u kakvim sam govnima bio trenutak ranije. uocavam jednog kepeca obucenog u slovenacku narodnu nosnju sa nekim debilnim sesiricem, prilazim mu i bupnem pisam ti se titu u usta on pokusava da protestvuje na te reci ali svadje nema jer ga ignorisem i odlazim u bioskop, unutra je sjajna atmosfera, neka ekipa je totalno pijana i vesela, kontam nalazi se u bioskopskom baru neka slavna licnost. ubrzo saznajem da je to dzim morison, mrtav pijan peva neku tugaljivu pesmu, unajmljene pijandure oko njega pokusavaju da ga ocuvaju iskontrolisanog znajuci na kakva je sve sranja spreman ako ga ostave samog, odusevljen sam sto susrecem takvog lika zeleo bi da popricam sa njim, u momentu dzim mi prilazi i pozdravlja, djes ba. totalni antiklimaks, shvatam da sanjam, dzim nije dzim nego neki bosanac koji neverovatno lici na njega, ekipa koja ga okruzuje su moje stare pijandure, drugari od flase. tu skontam da se spremaju za neke bahanalije u nekom selu nedaleko... biva mi preporuceno da krenem sa njima jer ce naravno biti sjajna zabava. naravno uvek sam za zabavu ali samo da proverim koji se film daje u sali. ulazim u salu bacam pogled na platno i odmah znam da se prikazuje bojno poolje zemlja 13 deo, u sali su sve do jednog nadopani likovi koje poznajem, moja pojava im deluje smesno jer sam jedini koji nije odvaljen. pocinju da se histericno smeju sto mi ide na kurac tako da ih ubrzo napustam a i kao film sam gledao a knjiga je jos gluplja. izlazim iz sale i zaticem prazan bar, shvatam da su me moje pijandure izjebale i otisle na zabavu bez mene. tu se opet doticem svesti i kontam kako je ovo sve san i pokusavam da se vratim par minuta unazad ali ne vredi. ispizdim i izlazim iz bioskopa, napolju se vec smracilo. u kadar mi upada tv prenos, na letnjoj pozornici se izvodi karmina burana a gledaoci su sacinjeni od mase budista koji meditiraju uz zvuke. vraca mi se film da sam na centru, ulicom i dalje prolazi parada u slavu dana drzavnosti samo sto sada primecujem da je glavna ulica obezbedjena celicnom ogradom na kojoj su okaceni ljudi koji protestvuju na nas unutar ulice. sve mi vec ide preko kurca, zeleo bih da se probudim, toliku kolicinu psihoze nisam u stanju da izdrzim. trcim trazeci izlaz iz glavne ulice, napokon dolazim do mosta. prelazim ga i uocavam lika koji stoji u koritu potoka, vadi nenormalno veliku kitu i pocinje da ga samom sebi pusi. zapanjen penjem se na jedan stub mosta i komentarisem na glas, jadan covek, ovakvu devijaciju nisam video ni u najgroznijim primerima elefantije. masa mladih devojaka se okuplja i tapse, jedna mi odgovara na moj komentar kroz ironicni smeh hahaha nije valjda da tek sada vidis ovoliku kitu kontam pa naravno kurvo kako bih ja i video iciju kitu ali ako je tebi ovo normalno onda si ceo zivot spavala sa slonovima. nastavljam ulicom kroz park koja vodi mojoj kuci. prolazim pored demoliranog kioska, pokupim sa poda flasicu tecnosti na kojoj pise za uterivanje straha divljim veprovima, vucima i jezevima. drugi predmet koji je ispao iz demoliranog kioska je trouglasto izduzena plocica koja se od vrha ka sirim krajevima moze razvuci u displej na kom pocinjem da pratim neki fudbalski dogadjaj, tj jedan klip od nekih 6 min. klinac mi neki prilazi i psuje me u smislu odakle mi tako skupa igracka. ja mu se pravdam kako je to sranje od igracke, zasta ce mu displej sa samo jednim klipom od neke scene fudbalske utakmice, uzima mi klinac igracku iz ruke i pusta neki pornic kako bi mi dokazao suprotno. ok neka mu igracka, prelazim sledeci most na putu ka kuci i srecem jenog od drugara koji je trebao da bude sa ostalim koji su otisli busom na zabavu na kojoj sam i ja trebao da odem. setim se i pitam ga sta se desilo, on samo zuri u mene par trenutaka i kaze ma ispala frka, neka tuca... pitam ko se pobio? on ostaje kao stopirana scena iz filma, shvatam da mi je mozak ostao bez ideja te ne dobijam odgovor od druga jer sta god on rekao je moja svest. to mu objasnim ukratko recima, likujem iako znam da sanjam, neshvatljivo je koliko volim da se pravim pametan pa makar samom sebi, ta me misao bedaci te uzimam flasicu sa napitkom koji uteriju strah navedenim trima zivotinjama jer sam spazio jeza i interesuje me sta ce se desiti. popijem tecnost koja ima ukus heksorala, shvatam da mi se u zeludcu odvija reakcija koja stvara penu koju sada mogu da bljujem, ne klasicna pena, vec poveci baloncici slicni onim baloncicima koje prave deca od sapunice sa onim malim sranjima. jez upada u frku i bezi od mene, skace u reku gde upada u nevolju jer ga ogromni recni pacov prati. interesujem se za tu scenu par trenutaka i odlucujem da je stvarno dosta i da bi trebalo da se probudim ali paznju mi skrece policija, pandur iz kola vice na mene sta radis to majmune na dan drzavnosti kakvi sad baloncici kakva sranja??, jer naime jos uvek ispustam baloncice od napitka, hvatam beg i blizu sam mozda 300 metara od svoje kuce, na trecem mostu stoji auto i neki lik koji pizdi jer ne moze da ga pokrene, posmatram scenu sa strane i paf, neki dzip prolazi kroz auto, nije mi jasno kako sve dok ne pogledam od pozadi dzip koji prakticno nema nista u unutrasnjosti a ipak sa strane sam jasno video vozaca i sedista, u uglu straznjice dzipa stoji ime firme koja izradjuje automobile namenjene za brze kretanje kroz saobracajne guzve, pokusavam da skontam po kom principu je napravljen taj dzip ali ne ide. dolazim do svoje ulice na kojoj sa strane je sada plocnik sastavljen od golih tela muskaraca i zena. svako ima na svojim bradavicama i ocima metalne novce. skontam da bih od par njih mogao da sakupim za cigare. krecem da sakupljam novcice sve do jednog debeljka, on jedini nosi pantalone. zauzima stav za tucu, ja kontam da je on u fazonu nekog opasnog lika, mafija. ali sam opet svestan da je to moj san tako da preskacem celu scenu tucnjave i samo za kraj vidim kako ga ubijam udarcem pesnice u potiljak. uzimam mu iz dzepa novcanik i neki maleni cilindar. u novcaniku su neke meni nepoznate strane novcanice dok je cilindar mnogo zanimljiviji jer provaljujem da moze da se produzije i savija, neznam kako ali dolazim na ideju da se od njega moze napraviti lezaj, i to ne obican lezaj namenjen odmoru vec nesto vise kao uredjaj za kontrolu nad drugim ljudima.brzo ulazim u kucu i od cilindra spravljam masineriju.potrebno je samo da legnem i fokusiram se na osobu koju bi kontrolisao. teska odluka. razmisljam par trenutaka i shvatam da zivim u mestu gde obitava populacija sacinjena od samih starkelja... e pa do kurca cije ja to neurone da eksploatisem??? pizdim naokolo razbacujuci stvari po kuci dok se ne probudim.

E, ali da ne bismo pomislili kako Danielu zanimaju samo dame i gospoda koje i u poznijoj dobi znaju, kako rekoše, pokazati unutarnju ljepotu (jel samo ja bljujem?), u utorak smo dobili potresnu i poučnu emisiju o divljanju na cesti i tragičnim posljedicama.

Nego, jesam li već spomenula za koliko mi se stupnjeva želudac okrene, na koje se sve točno načine zgrči i koliko sati nakon toga BLJUJEM pa se vrtim u mjestu od jada i doživljavam šokove par dana nakon toga jer mi je nemoguće oporaviti se od spoznaje da nešto toliko odvratno, ograničeno i ljigavo uopće DIŠE kad vidim seljačinu primitivnu, debila polupismenog, kretena retardiranog, idiota umišljenog, svinju maloumnu, ljigavog, ljigavog majmuna kojeg bih tukla godinama i ne bih mu dala plakati, onu UŠ, BAKTERIJU, ajme Bože, fali mi riječi...

Ja imam znanstveni mozak, ali umjetnicki temperament - meni odmah dode da bljujem vatru od spoznaje, to mi je mozak, i od nakaradnosti, to mi je od umjetnika u meni

Eto, naslov govori sve, otišla sam u 6 ujutro spavat, a probudila se oko 8 tak da sam si lijepo gledala izlazak sunca prije spavanja, baš je biloo preeeeeeeeejebeno, ma, ali sad sam odmorna kao da sam spavala 12 sati, tak da mi nije bed, osim kaj opet nemrem jest, mislim, jedem samo ručak, i to vrlo malo, neki dan sam pojela doslovno dvije-tri špagete, dan prije toga sam pojela pola svinjskog šnicla, koji je i sam po sebi bio užasno mali, nemam apetita, jedino kaj jedem je sladoled, to mogu jest, meso koje sam obožavala, njega jedem fakat miligramski, juhe uopče ne jedem, tijesto jedem jednom na tjedan, al jbga, niš ne mršavim samo se osječam iscrpljeno, bljujem i krv mi curi iz usta, ali niš drugo, i to je dovoljno, ali nemrem se prisilit da jedem jer nemam apetita uopče, kad sam prije travu pušila, jela sam ko stoka, sad kad popušim joint, ne da nisam gladna, nego me trava zasiti za tri dana, ma sve je to za ljude, nemojte mislit da sam anoreksična ilii da imam bulimiju, ne, nemam, jer ne bljujem poslije ručka i ne bljujem hranu, nego mi se bljuje po cijele dane, i da, padam u nesvijest, nisam dobro, neću lagat, nisam, iscrpljena sam i izmorena, ali nisam mršava, i zadovoljna samm svojim tjelom, neznam, fakat sam slaba, neću ić doktoru jer će mi treba srat zakaj sam tak mršava, ali ja sam do prije tri tjedna jela fakat puno, kaj se ne bi reklo po mom tijelu, imala sam 45 kila prije tri tjedna, sad neznam kolko imam, visoka sam 1.69, da trebala bi se udebljat, ali kad jedem neprima se niš za mene, osim za trbuh, neznam, sve me boli i mrtva sam. ajde ljudi, dajte mi neki savjet, molim vas jer mi fakat nije dobro...

Dok vidim da se Crkva mijesa u politiku dojde mi da bljujem, sinoc na HRT1 prikazuju covjeka koji sa dvoje djece od toga jedno 100 % invalid zivi u 14 m2 bez ikakvih primanja i u najgorim uvjetima pa se pitam gdje je tu Crkva, njima je vazno samo da pograbe jos malo sto je ostalo - za mene nisu nista bolji od Hrvatskog Drustva Zlocinaca.

Na 31. km sustižem gospodina u full kratkoj opremi i pozi bljujem preko ograde, pitam ga jel ok, a on meni Ja, a ja njemu Da, Vi, a on meni Ja.. Mislim si Mutavac jedan, pa to je sused Slovenac Čovjek je bio malo pothlađen pa su ga grčevi mučili.

Prvo dajem vijest a onda bljujem vatru.

Nemam u sto povratiti, nemrem se ustat... samo lezim i bljujem po sebi, po krevetu... curi na sve strane.

Pa smo zato kolektivno trčali sa strane kako bih ja povratila jer se takve navike kod mene također nisu promijenile i kao klinka sam bljuvala nakon ringišpila a bogme i dalje bljujem.

Gledao u jastuk, kako iz mojih usta ide krv, koju bljujem s onime što moje želudac nije mogao podnijeti.

Kako da moja cura bude u potpunosti sretna kada zna da bljujem krv, da se raspadam od alkohola, umirem

Dođe mi da bljujem, koliko vonja taj bakalar, hebo ga k \ ' o ga smislio

Dobro mi je krenulo u početku.Smršavila sam jednu kilu i bila sam u sedmom nebu, ali mama očito nije.Počela me je nadzirati i natrpavati svim i svačim.Dva tjedna bez mogućnosti da izbjegnem hranu i 4 kile gore, što znači da sam 3 kile u plusu od početne kilaže.Osjećam se ko tenk.Mama, tata, bake, tete, svi govore da sam se proljepšala, a meni dođe da bljujem na svaku takvu izjavu.Nisam se proljepšala.Udebljala sam se Što s njima nije u redu? Sva sreća da je barem onaj nadzor prestao, iako sada više pazim što radim.Jedino još moram vratiti samokontrolu, što je malo veći problem nakon 2 tjedna prežderavanja.Izgleda da sam se navukla na to.I dalje jedem ko nenormalna, ali uglavnom voće pa se nadam da posljedice neće biti prevelike

Ja si premisljam sta je gore, da vozim, sta mi se cini nemogucim jel sam strgana, jel bljujem, jel mi se vrti, il da budem suvozac i jos bljujem jel su zavoji.. Ali desilo se cudo, slobodan je sator, spavamo tu

Ceo post mu je obično laprdanje pa i to pitanje.Ne bljujem u ime Srba

Uobichajeno je tetovirati pse, to je nachin da ih se lakshe vrati pravome vlasniku... a na stavljanje nauchnica psima - bljujem

Jedna od apsolutno najglupljih serija koje sam ikada gledala i kada god je vidim na ekranu dodje mi da bljujem je 7 th Heaven.

Ja osobno bljujem kad vidim kakve nebuloze sa kompjuterima izbrijavaju na televiziji ali i ovo je slično

Mlijeko pijem samo u kavi, a sir jedem samo u pizzi, inače bljujem od toga.