Poznavali smo se cijeli život, ništa previše više " bok-Bok ".. a onda sam se preselila blizu njega.. prvo smo se zbližili na foru " trebali bi se maznut za stara vremena " - naravno ja sam to smatrala ko prijateljsku zafrkanciju i ništa više.. počeli smo sve više vremena provoditi zajedno a onda smo i prohodali.. odmah smo definirali da želimo ozbiljnu vezu.. i sve što dolazi s njom.. nakon mjesec dana preselila sam k njemu... zaljubila sam se.. jako.. možda i previše.. činio se kao idealan poklon djevojci koja želi zaboraviti staru ljubav.. i tada je to zasta i bio... shvatili smo i da oboje želimo djecu i odlučili ne se štititi.. zaručili smo se u 4 mj. veze..

Bok bok, ja živim u Brežicama (7 km od Cerklja i ovo je potpuna laž, nema nikakvih aviona, osim Slo vojske i to onih školskih... sad sumljam i u sve drugo kaj su napisali u tom mailu... " baza u Cerklju je unutar 10 km od nuklearne elektrane Krško,.... buka je stanovnicima slovenskog Posavlja nesnosna. (mARA 27.03.2008., 21:07:14)

Uglavnom mi smo na bok-bok, uvijek mi se srdačno javi, nasmije i tako to, frendica mi je rekla da me snima.

B: Bok, bok, ja sam Mark Middleton iz grupe Blackstreet.

Posljednju večer, osim zatvaranja obilježava i zajednički rođendan RAF-a i Confusion ekipice koja je za ovu prigodu ravno iz Velike Britanije dovela velikane svjetske dubstep i house scene dj-eve Headhunter i Bok Bok.

Kako ne znaš kako joj se približit, a psihološki si obradio i nju i muža kroz " bok-bok "?: ne zna: Cijeli njihov kompleksni odnos si iz te dvije riječi skužio... a ne znaš - kako joj se približit?: ne zna:

bio je neki glup dan, ko srijeda. onak ja s posla na kavu s frendom, neki cd-ji u igri, razmjena dobara. i tak mi sjedimo i s kave normalno već prešli na pivu. kad eto ti - odjednom niodkuda - njegova cura i nije sama. dovukla frendicu. a nas dvoje taman o bitku jebote:) koji će nam kurac babe, mislim si ja. al aj oke, ta njegova cura je ustvari moja frendica i ja njega prek nje znam - ne prek njenog kreveta, nismo nikad mi niš imali. pitanje je jel bi si bio tak dobar s njim da sam nju karo. ono, bok kak si i kak je mala? jel još uvijek gužva jastuk dok svršava hehhe (to mi je sama pričala kak ga stisne a ponekad i baci luda baba:) i sad ajde, upoznamo se s frendicom, ne zna ju ni ovaj frend još, to joj je neka nova s posla. i uletile u šprehu, mala se smije, pita kaj vas dvojca ovo ono. ja baš sretan bio. trebice s kojima se ne moraš zamarat i pazit da ne postaviš slučajno krivo pitanje koje će izazvat lavinu nesuvislih nepovezanih riječi od kojih ti se riga i počinje zijevati istovremeno. super smo se zajebavali - ono, baš super. i niš ja. nisam ni pito poslje jel mala bizi. imo sam tad jednu fuk-frendicu, nije mi se dalo imat curu:) i ajde bok, bok. pa je onda ona mene zvala, al poslovno. mislim, nije morala baš mene to pitat, al bolje mene nego nekog bilokog. nije tu bilo ni nekog narihtavanja od strane milih mi prijatelja - nadam se - jer ako su mi oni ovo zakuhali jebaćuimmajčicu - šatroooo;) i tako, sve kul. kao znamo se. i pričamo i teče to ko neretva jebote. a ranjenika ni na vidiku. nemrem ni sam sad vjerovat kak sam bio kul kaj se nje tiče. valjda zato kaj se fukica bila taman zaljubila u mene, a nije tjela niš reć nego se prekenjavala neš, kao njoj je još manje stalo nego meni. al ta je pukla bila baš i ne dami se opće o tome pisat. baš mi nekak mukica dođe. eto sreće pa ju nisam volio. pa sad ne patim. a malička je tu cijelo to vrijeme. neka ekipna druženja pa ona dođe s tom mojojm frendicom i frendom. možda joj je dečko negdje vani - neam pojma. nisam pitao. peče me pimpek: D i onda ja jednom ostao bez vozačke. pio sam, da ga jebeš pio sam: D i sad, zima je, magla je, kuracpalac je. malička s autom. bu me odfurala pol puta. veli bude me do doma. ma ne, velim ja. nije ti usput. jel me tad bilo sram da me pička fura doma? jel me bilo sram kaj sam doma u pripizdini? kaj nemam auto? kaj kaj kaj kaj očeš batinaaaaaaaaa puf pričali smo nekaj u autu. okrenuo sam se prema njoj. i baš tad, ali baš baš tad - u istoj toj sekundi jebote, okrenula se ona prema meni. a ona vozi, to se sjećate: D kol mi romentik, kol mi ej saker, al meni je to bilo prejebeno:) ako ste očekivali više, ako ste mislili da se bog zna kaj dogodilo u toj sekundi, niste se puno zajebali - jer ja ne pamtim kad je meni zatiltao herc ko tad - ja to fakat ne pamtim a imam memoriju ko slon to mi svi vele. e pa tad, meni je bilo veri fakin ' savršeno. i da sam pjesnik napisao bi pjesmu o tome, a da sam pekar ispeko bi liziku, bi bezjebe bi i od onda se smijem kad ju vidim i smijem se kad pomislim na nju. i smijem se kad pričamo i smijem se kad ju sanjam - jebeno se smijem u snu. znam, rekla mi je mama:) eto sekunde. eto vječnosti. još malo pa sad će:)

pozdrav... evo nisam se javljala malo... girl-power večer se nešto odužila...:) ne, šala... al proslavile smo natasha i ja moj prolaz, otišle smo u lokalni bircić na paar piva... i još donjele pive u sobu i pjeevale na sav glas do dva ujutro... natasha je sutra dan bila bolesna a ja radila cijeli dan... tako da smo jučer bile mrtve umorne... i opet tekma, pivo kod frenda... Wertera... (werther zbog... patnje mladog Werthera... je je sav patnički raspoložen... već... čekaj dvije godine... hmhm) a također nam je u stanu bila promenada.... već nam je to klasika... konstantno nam dolaze ljudi sa svojim problemima... tzv. frendice... bez društvenog života koje od nas očekuju animiranje... dođite kod nas i mi ćemo vas zabavljati šalama i pošalicam iz našeg života... štrašno... al odpiliti ćemo to sve... lagano... (mislim da ne ispadne da mi ludo tulumarimo, al s obzirom da neke žene imaju dečka 2 god. i dvije godine ne izađu nigdje van.. osim s dećkom na cugu... i onda shvate da nemaju nikoga osim dečka... i najbolje frendice su joj od dečkove ekipe cure... pa se onda grčevito prime bilo koga kod znaju više od bok, bok... mislim...) malo smo se izdeprimirale činjenicom da ćemo ostati u zg dobar dio ljeta... posao i to... naviknule se na lijepu lovu... hmhm..;)... pa smo se odlučile opet zapiti u alkoholu i ić vani... i plesati... i šta sad:) i da... već smo davnih dana shvatile da ako se hoćemo ići van zahebavati i da nas boli đon za sve moramo ići same... jer strašno je kako ljudima niš ne odgovara kad idu van... ovome ne odgovara mjuza, ovome su svi seljaci vani... ovome je glupo plesati.. pa je ovome dosadno.... ALO LJUDI.... IZAĐI VAN... PRIČAJ S LJUDIMA PLEŠI ZAHEBAVAJ SE.... ljudi očekuju animiranje... nek neko napravi da meni bude dobro vani... tako da mi fino izađemo same opijemo se... sutra dan nas sve boli od alkohola i plesanja... al smo onda cijelih par dana mirne... i do sljedeče pijanke...

Sretnem ljude koje vidim samo na bok-bok, uživam u priči s njima, i odjednom - frka.

Vraćamo se, Bani odmah ulazi u bus - ko zna, da ne pobjegne - ja još malo pričam s djevojkom - pozdrav, cmok cmok, bok bok, pa onda i ja za Banijem.

U Osijeku Bani izlazi prije kolodvora - pozdrav - bok bok burajz, bilo je jebeno, čujemo se...

a danas je pitanje ipak drukčije. zovem ju na mobitel. " bok " " bok kćeri. šta je bilo? jesi li bolesna? "

Pa ako i nisu glupi, onda satima govore samo o svojim doživljajima i ne daju ti da i riječ izgovoriš o sebi, pa te onda nakon dva sata monologa upitaju a kako si ti? e, pa onda samo kažeš dobro... i tak ' onda se ide doma i bok, bok...

I sa svakim moš stat: Bok, bok.

.. joj, joj, jooooooooooooj.. danas sam cijeLi dan Lijepo doma.. ne, nisam bubana, nego idem popodne sa sestRičnom u gRada, a imam dobRe RoditeLje koji će mi to opRawdati.. iem kupit nekaj za kRizmu.. joj, jučeR sam neš doznaLa u škoLi.. naime, jedan Lik iz RazReda se zaLjubio u mene.. to mi je Rekao fRend koji je dobaR tom Liku koji se zaLjubio u mene.. da se odmah zna, on se meni ne swiđa i niš ne misLim imati sa njim, a uostaLom imam dečka.. Rekao mi je kao da će meni taj dečko dawati signaLe na teRenskoj i kao da ja budem dobRa pRema njemu hehe.. ja sam se tRgaLa od smijeha kada sam to čuLa.. ajde, neću biti zLobna.. pa sad, kaj da ja Radim, ak mi taj Lik fakat bude dawao signaLe?.. kako da ga odbijem na Lijep i zgodan način?.. a kaj je najboLje, ja uopće nisam baš neka fRendica sa njim.. iako smo u istom RazRedu mi smo samo na bok-bok.. i jedino ak izwaLi neku (ne) šaLu pase smijem.. aL ' inače, smo kao pas i mačka hehe.. zanima me što bi wi napRawiLi na mome mjestu i da mi kažete, jeR ja fakat ne znam.. a žeLim mu weć na početku Reći neako da žeLim samo pRijateLjstwo.. došLo owo kao gRom iz wedRa neba.. a najboLje bi biLo da je swe to zajebancija hehe.. častim was sLatkačem ak mi pomognete, biLo kak '.. Love ya aLL.. waša, sn00pyeva

" Bok " " Bok " " Bok ", iscmakali smo se.

Balavac, koji bolje rasuđuje stvari nego ti, lijepo se ponasas.: D Ne mora uvijek pobjeda biti nuzno odnesena s velikom nagradom, ovo je jako malo, pobjednik je, ali neće biti zvijezda, možda nekih godinu dana, ali će se ugasiti i vidjet ćeš to.: D BOK, BOK

Bit će malo čudno prići joj i reći " čuj, moram ti nešto reći ", jer sam s njom na površni bok-bok, ali hajde...

Prišao sam mu i nakon uvodnih rituala, bok, bok, di si, kako je, jesi živ, itd., on meni, ja njemu, pitah ga tamo pred punim tramvajem, ali glasnije, pobrinuvši se da me ljudi čuju: ' ' Nego, reci, jesi našao na kraju ono neko posebno gnojivo što su te tvoji molili? ' ' Svi su se naglo trgli, ustobočili, naćulili uši (osluškuju napeto, praveći se da ne) opasna riječ gnojivo odzvonila je svojim preglupim nadrealističkim susretom s tim šalom i naočalama.

Osim što zna reći pa-pa (a po njegovom ta-ta), mama ga je naučila i bok-bok.

Nije mi bitno za sreću da mi neko pokloni neznan šta... lipše bi mi bilo da me se samo sjeti i da mi samo kaže koliko me voli, nevezano za temu.... =) A i tila san pisati o nečem drugome... jučer sam se baš sjetila jednog lika, koji se ubija prije skoro 2 godine... u Šibeniku se to dogodilo.... ja sam ga poznavala no ne toliko baš dobro... i onda kad mi je došla rodica i rekla da se on ubija nisan mogla virovat... neko vrime joj uopće i nisan virovala jer ono, totalno nepojmljivo meni da se ON baš može ubit... no kasnije san sve saznala i otkrila sam da je istina... otkrili su se kasnije i razlozi... ubija se na meni jedan od najgorih načina... obisija se... užasno.... onda su kružile priče kako je on kukavica što se ubija.... po meni nije... mislin, kukavica je jer je pobiga od problema ali koliko hrabrosti triba da se ubiješ... a pogotovo obisiš ili nedaj Bože još nešto gore.... i mrzila san uvik kad su ga ljudi nazivali kukavicom... ja i on se baš i nismo dobro poznavali no bili smo si ono na bok bok i opet mi ga je bilo užasno ža... i ono, uvik ću ga se sićat... kad mi neko spomene hrabrost ili nešto, on mi uvik padne na pamet... = (... samo da znaš da ljudi koji te vole uvik će te se sićati...

danas je opet bio dan za dučan. mislim si, oću onak casual otići... ali ne, ipak ej to riskantno. uvijek mi se nešto desi u tom dučanu. uvijek. i onda da budem ko baba sa sela.NEMOŽE. ušla sam u dučan sva mirisna i uređena. tražila sam kaj mi treba, di mi treba. prošla sam cijeli i ništa. ništa čudno, ništa novo, ništa neobično. ok, osim mog pjevanja onih pjesama koje sam čula dok sam štala onuda. ali to nije ni čudno ni novo ni neobično budući ja to stalno radim. onih mojih mladih radnika nema. bez veze. ma mora da je to onda ipak bila slučajnost prošlih par puta. (a ja sam mislila da je slučajnost ono što se desi samo jednom) onda sam došla do blagajne. t molbile-ov štand je pun. ima čak jedan dečko. ma ziher je samo prolaznik. dođe moj red na blagajni, a ljudi sa štanda otišli. dečko je ostao. uočio me. prolaze neki drugi ljudi, ali, zaobilaze ga iako se jako trudi. nastavlja svoj put prema meni. glumim. kosa mi pada na lice, ja ju pomičem ko da sam u nekom filmu. uočila sam jako dobro što smjera i sad glumim da me uopćže ne zanima, da ga nisam vidla, da sam zamišljena i da idem svojim putem. (mislim samo na to da mene izabere, da mene pozove, da meni nešto kaže) stavljam zadnju stvar u kolica i spremam se za okret i izraz iznenađenja. " dobar dan, mlada damo " (OHO dalmoš 100 %) " dobar dan " " recite mi koji mobitel imate, imate li mobitel uopće, koja mreža?? " " T mobile, imam da... " " a, ovaj koliko godina ima.. š.. te? " " 23, sad ću 23 " " ok, e pa sad ću ja tebi.... nova tarifa Jupi... samo 10 kn mjesećno... jefitinij pozivi unutar mreže, jeftiniji izvan... sms... potrošnja " (smeđe su.. pomalo sanjive, ali sjaje. blistaju) " da, a... " " je li mogu ja tebi onda to dati, ti mi to potpišeš pa onda.. " " ali... moja mama, tarifa, ne znam možda... " " ajmo polako. vi uzmete ovo, potpišete, a mama može i kasnije " (pogled malog peseka iz štenare kojem ne možete reći NE) " pa... dobro, ajde... " potpišem ja to ipak. već me grizla savijest i pitanje kako ću to objasniti doma. " a hoćeš li ovako sexy mob kao što ja imam? sexy mob za sexy damu " " ne fala, ne sada... " " jmbg molim... " (dala sam ga, kad ga je ponavljao, upamtio mi je datum rođenja) " broj... evo sexy broj za sexy damu... " " mjesto rođenja " " Zagreb, kej se ne čuje? " (o, da.. nasmiješio se) " a koji si faks? " " agronomija " " ooo super, onda možeš samnom doli u Dalmaciju sadit kumpire, može? " (znala sam čula sam iako je pokušavao glumiti purgera, nejde to njima) " može, ali ja sam više za koze i ovce " " a i toga imamo, naravno " " super " " puno ti hvala i bok.. " " bok "

Bok, bok svima, čitala sam da dečko iz Zagreb godinama vodi najveći i najjači europski Apple iPhone iPod popravni servis www.podmod.de ili www.podmod.org.

oj ti dam ti dam... jep.. postal sam popularan od kad se moja slikica pojavila u jednoj od lokalnih štampavina.. i da, to sam ja.. jer više mi se neda odgovarat na to pitanje.. kaj još? a, pa ono... uletila mi je jedna dobra poslovna ponuda, a danas još i druga, pa vidjet ćemo.. rekli bi slijepi, jel: D... i ono, čitam razne blogove, gledam tu nakupinu šmrkalja od tzv. osjećaja.. ma mislim, katastrofa.. kolko jedna ljudska duša traži neprobojnu ljušturu kompjutorskih nula i jedinica.. i čitam tak, naravno, stvari koje indirektno idu i meni, pa ljudi, odrastite, ak oćete razgovarat, imam telegfon, bok, bok, ja sam, kava u 3? može, aj bok... al najviše volim postove tipa, joj, kak me boli kita, joj, akk sam over toga/nje/njega.. mislim, sva sreća da nam zemlja funkcionira u vidu demokracije, jer za ovo bi ljudi ginuli u nekim drugim, recimo to tako, svijetovima.. niš, malo sam nasral, al glavno da ste mi vi dobro i da jedva čekate svoje godišnje/praznike i ine prazničke dane, jel l, ljudi, polako, ali vrlo sigurno koračamo prema blagdanima... kada je, naracno, najbitnije se dobro izludijat, napit i najest.. ajd, ciao..

Cuvaj se, bok Bok bako Rekla sam i poklopila slusalicu.

Sad mi je vec bilo malo lakse, jer i jedno poznato lice medu toliko nepoznatih mnogo zanaci. Super, rekla sam veselo. Vidimo se onda sutra, bok Bok, uzela sam svoj raspored i otisla.

Bok, bok... čuj, htjela sam te nešto zamoliti, čuo si da je mom generalnom poginula tajnica... da, da, strašna nesreća... čuj, ti si mu kao saborski zastupnik ipak pomogao da prođe onaj zakon o uvozu... tebi sigurno ne bi mogao odbiti da nešto zatražiš od njega... naravno da znam da si faca, zato te i zovem... vidiš: mjesto njegove pokojne tajnice je upražnjeno - ako se ti zauzmeš za mene, on će mi dati to mjesto.

svako paradiranje, upoznavanje novog partnera sa starim ili bilo sto, sto je vise od obicnog bok, bok, kak si? izmedju dvoje ljudi koji su nekad bili u vezi znaci samo to... da im je i dalje stalo.... i dalje postoje neke emocije.... ne mora to bit zaljubljenost niti ljubav.... ali nesto postoji.....

Spuštam se s kata, sve pozdravlja« Bok, bok.. »i zagledavam se u burazovo lice..

Meni je čisto gubljenje vremena održavanje tih nekih kvazi odnosa kada te ljude ne vidim godinama, nego na bok-bok i sad si mi jako nosimo darove i održavamo taj neki truli odnos koji apsolutno nema smisla.