evo i nofog posta.... ne znam kaj d apišem;)... aha znam recimo kaj sam jučer i danas delala: 1. jučer: prijepodne sam se s (bivšom) susedom " igrala ". Popodne sam išla k sestrični.. kak je to dete hiperaktivno tam je celo polje prebežala (a ja za njom: ((...) onda me pes njihof fgrizel (malo, nije bolelo)... Onda se ona htela (ima 5 let) igrat f pješćaniku... I ja s njom narafno... onda sam ju molila kaj odemo nutra a ona " ak odeš onda bum dišla na polje i srdila bum se " a pošto nisma htela nastradat morala sam se igrat....

Ponovo je rekao za Miloševića da je jedan takav tiranin, jedan takav despot, koji nikoga ne pita, nikog ne konsultuje i nikom ne polaže račune. (Jasno je, dakle, šta je vladiku najviše bolelo.) Taj čovek će jednostavno izvlastiti da opstane sa svojim sistemom, a nas će kao zmija žabu.

Svi moji bivsi, a i sadasnji decko, vole i to, ali i posle nekih 5,6 pokusaja, bolelo je.

Moram Vam priznati da ne razumem opčinjenost ljudima seskom, ijako mi je drugarica sa radionice kreativnog pisanja Đ.Ž. rekla da je i nju bolelo prvi put.

... je u školi bilo fenomenalno... ako izuzmemo test iz hrvatskog i iz fizike... = (... al bilo je i poučno... naučili smo kako oprati vilicu... =)...... al pod engleskim je bilo najbolje... naša grupa je sve doma napravila pa smo se zabavljali... bilo je... uff... sve nas je bolelo od smeha... =)

Tamo sam se žešće džilitao, rame je bolelo kao i ranije, sve do subote uveče kad sam rešio da se posvetim izučavanju izvesne bugarske votke.

U krugovima samsare bilo je previse patnje, suvise nas je bolelo, ali bilo nas je, tu, gde krug prestaje, prestajemo da budemo mi, prestajemo..... svesnost...... sveukupno znanje.Ono je dovoljno samo sebi, bez teznje, bez mogucnosti odbacivanja, neutralnost, vecnost.... Iz trenutka u trenutak u praznini, sjaj osnove, nema vremena, nema prostora.... prosireni izvan svih granica... slobodni... da li ste spremni............ biti svedoci samih sebe, bez ikakvog smisla i logike, onaj koji zna, apsolut, jedan, ili birate dualnost, zivot materijalno ispoljenje svesnosti, rast, instrumental, kroz koji svesnost svirajuci plese svoj evolutivni ples... a s tim u vezi i svekolikost patnje i dogadjanja, uzrocno posledican sled trenutnosti u svom toku... i mogucnot da tecete.... Sta mislite? Da li je sve proces bez pocetka i kraja, dragi moji, ili apsolut, odnosno vakum koji u svojoj savrsenosti, jeste, ali ne sadrzi, jer ne zna za smisao, vec u svojoj bitnosti jeste vecno potpuno, znan, sam sebi dovoljan, sveprisutan, konstantan.... Zivot - revolucija, svesna evolucija....:)

To ga je strahovito bolelo, a kasnije mu se inficiralo.

Samo mi je još to trebalo. Zdržal bum još dve vure kak god da bolelo.

mamu več tjeden dana boli zub kaj nemre zdurati. i stalno je žifčana i luda polek toga i več mi je to se dožlo navrj glave. laloka joj je natekla tak jako na dezni strani kaj opče neje za sprepoznati dok ju z te strane poglenem a đekica je se tak boji kaj opče z kučice neče vun ziti. stalno se zderava na mene kaj si ovo ovak i kaj si ono onak i toga mi je več prek glave. a k zubaru se neda ni pod živu glavu jerbo ga se stražno boji. onda sem joj denez dok sem dožel od meše rekel mama to tak viže nemre biti nek ti toga zuba moramo zvaditi. a veli mama a to ne branko to nikak jerbo mi bu zutra prešlo. a velim ja njoj pa kak ti bu prešlo mama ak ti je tak več tjeden dana i stalno govoriž kak ti zutra bode prežlo. to bu začaz gotovo niti ne osetiž. a veli mama a kak si to mizlil branko. a velim ja njoj sat buž vidla. onda sem otišel po flakza kaj ga imam ak mi zatreba za vudičnjak dok mi zapne na dravi i velim ja njoj pogleč sat ovo. ja ti zavežem jenkraj flakza za zub a drugoga kraja za kvaku ot vrat i onda boš ti stala na meztu a ja otidem z druge strane vrat i stiznem kvaku i zub skoči vun i nebož ni osetila. a veli mama a kak to znaž da bu to vredu gde si to videl. a velim ja njoj pa mama tak smo ja i davorica njegovom dedi se zube spovadili i nigdar ga neje zabolelo niti malko. al zaprav sem to zmislil kaj ju nebu stra. a veli mama el jezte za stvarno. a velim ja njoj pa nek kag nek za stvarno i pogleč kak je čovek sat sreten ni jenoga zuba nema. i onda je mama rekla pa dobro brankec ak tak mizliž idemo onda sprobati. u dok se je razinola to je bilo čudo i jedva sem zuba našel koji ju je bolel jerbo je se bilo natečeno. zavezal sem z flakzom za tu krnju onak po struđno kaj se nigdar ne odveže a drugu stranu za kvaku. mama je samo zajavukavala kak ju je bolelo i javkala naj tak cukati brankec esi lut. a velim ja njoj no jož se samo malko strpi mama i začaz bu se gotovo. i velim ja njoj dok sem zavezal za kvaku sat ja idem z druge strane vrat vu ganjek i onda samo stiznem kvaku dok ti nebuž očekivala i zub skoči vun samo moraž stalno biti razijana kaj ti se ne zapiči v nebce. a veli ona onda dobro i jedva je nekak to sfufljala kaj sem ju skoro ne zrazmel. i oču ja ziti van a kat tam eto ti vraga kaj sem skužil. je mama a kak pem sat vun kad smo zavezali flakza za kvaku. a veli mama norc jeden lepo si to zmislil. i onda sem si pomizlil a kaj sat i malko sem tak študeral dok mi je dožlo vu glavu i velim ja mami pa esem bedazt mama pa idem čez oblok skočiti vun. a veli mama a kak buž čez oblok kad su pod oblokom okolamde a velim ja njoj pa kaj onda ja odprem širom obloka i zalaufam se i preskočim i obloka i okolamde i se. i otprem ja obloka i denem pod oblok stolca i zalaufam se z jenog kraja kujinje na drugi kak zajec fletno kaj se je samo pražilo i stanem na stolec i othitim se i taman da bum prezkočil kat mi je noga zadnja za štok zapela i ja diregt pravac silom vu trnje. tak sem se zguljil kak nigdar vu životu a ruke so mi se pune trnja bile kak da sem kupine bral. u jesem bil srdit kaj bi najrajši celoga obloka scepal vu komade a okolamde pošprical z dejerbanom kaj jih nigdar više nebi ni bilo. a veli mama branko branko jesi dobro pa kaj si delal tak je puklo kaj sem mizlila da ti je kiđma se scepala na komade. mam nesem više imal volje ni zuba vaditi ni nikaj. al sam viknol mami se je vredu samo ti stoj na miru i flakz nek bu fort napet kak žica na gitari. i onda sem se polako prišuljal v ganjek kak stari indijanec kaj mama nebo čula nek kaj se znenadi dok stiznem kvaku kaj ju nebu bolelo i jož sem malko pričekal i taman da bom stisnol kvaku kat eto ti mama se dere branko branko pa kaj čekaž el boš stiznol. onda sem joj objaznil da to mora biti iznenađujuče i to se kaj ju nebu bolelo i rekel sem joj nek se samo sprimiri i nek čkomi. onda sem polako vu sebi nabrojal do osamdezeti šezt i na osamdezet i sedem sem pritisnol kvaku kak sem got jako mogel. mama je zajafkala kaj sem pomizlil da ju budu i sloni v afriki čuli i taman fala bogu kaj mi neso bubnjiđi spucali. i ja fleno otprl vrata da vidim kak je zišlo a mama se drži za laloku i jafče kaj da so joj si spomrli. a na kvaki vizi flakz a na flakzu zub vizi. e mam mi je bilo lakže pri duši. i velim ja mami i esi vidla mama kak je to lepo zišlo. a veli mama kaj bi vidla nikaj nesem vidla nek samo zvezde sem vidla dok si pocuknol. a velim ja njoj el te viže ne boli. al više nikaj neje mogla reči kak ju je bolelo. onda sem joj dal malko rakije kaj si potera i otpravil ju spat a ja sem si do sat trnje vadil z ruk jer jih je bilo da ne preterujem al valjda miljon il jož i viže. pozdravljam se skupa. bok uskličnik branko

Mirišeš mi kosu i govoriš kako je bolelo bez tog mirisa.

denes sem se ižel malo prohodati z đekijom do goric jerbo je grdo vreme i nije mi nikaj za delati. mama je preveč finoga obeda složila jerbo je spekla ribe kaj mi je jeden pajdaž donezel kaj se zaozbiljno bavi z ribičijom i svaki den ide na dravu i nalovi i štuke i some i patuljaniče i sega vraga. a meni je najbolje jezti šarana. i dok jem ribe mam se setim dede od davorice kakve smo ž njim imali kravale. jemput sem dožel k davorici a ima tome več i leto dana i oni su baž jeli nekakove ribe i onda je mama od davorice rekla brankec odi jezt z nama al je mene bilo sram i onda jož jemput odi jezt, odi jezt i ja sam si sel zastol i zel si komada. al je deda od davorice rekel znam ja branko da ti fest morež pojezti i onda se je žuril kak lud jerbo je mizlil da nebu dosti rib za njega. al je rekel jotec od davorice stari naj si tolko v laloke rivati jerbo se zagutiž a deda je rekel ti buž meni rekel da se zagutim kaj sem pol drave rib pojel i znam za saku kožčičku gde se. i jož nije stigel ni zgovoriti i samo je začkomel i počel je z rukami lamantati kak ponoreni. hroptal je kak pajcek dok mu grkljana prerežež. mama od davorice je zavriščala gotovo je gotovo je japica nam vmirjaju a jotec od davorice je skočil i prijel dedu pod ruke. davorica se je razbečal kak malo dete naj deda vmrti naj vmrti. al deda nikak da dojde k sebi. samo se je skvrčil i rival si prsta v zube i hroptal. onda ga je jotec od davorice polegel rastegnul mu laloku i porinol mu przta v grkljan kaj kozt zvadi al je samo vrtel przta i nižt onda je deda oztal bez zraka i vgrizel je zesvom snagom joca za przt a ovaj dok je zakukurikal. norc stari puzti przta ak te šubknem vglavu mam ti kraj bo, puzti przta dabogda se zagutil do kraja al deda ne pužta i onda jotec viže nije mogel zdurati kak ga je bolelo i stiznul je šaku i dedu pravac vnos. i deda je otprl zube. kakva je to zbrka bila mama i davorica su javkali naj deda vmrti jož ti nije čaz, a jotec si stiskal prsta a deda se je gutil. onda sem ja rekel davorici primi ga fletno za jenu nogu ja za drugu kaj ga okrenemo na glavu. bogme smo ga požteno stepli kaj je skoro se scurelo žnjega al kozt ni makac. onda je davorica popuztil i deda je opel na glavu a ja sem ga brže bolje prijel oko rebri i stisnol ga kak sem god jako mogel i onda je kozt pod velikim pritizkom zletela vun i mam je bil kraj. deda nije pol vure mogel dojti k sebi jerbo mu je glava naotekla i krv mu je z nosa curela kak luda a jož mu se i den denes vidi kak da mu je jedno rebro malko napuklo al k doktoru nije štel iti kaj ga nebi oztavili v bolnici na operaciji a toga ga je jako stra. tak se ja toga navek setim dok jem ribe i skoro kaj se ni sam ne zagutim dok se počnem smejati tome. pozdraf uskličnik

Ta ionako ćemo krepati, zašto da ne postupimo kao Mate Mišo, pogledamo se u zrcalo kažemo si ma ko te jebe i pucamo si u grudi gde nas je uvek najviše i bolelo dok se nije prelilo u žuć.

baž sem sat dožel z sela. lepo sem se vjutro zdigel i reko mizlim si ja sat otijem k meži i onda pozle pem lepo glasat na izbore. i onda sem lepo otižel i dojem ti ja k meži i lepo sem to se otslušal kaj je pop imal za reči na današnji dan kaj se je dogodilo z svecima sveckim i reko sat idem mam glasat jerbo sem zadnji put zabil opče da se je moralo iti na glasanje. opče neznam kak. samo mi se je tak dogodilo jerbo celi den nesem gledel televiziju a mama me opče neje pocetila. i tak ja lepo zidem z cirkve vun i naletim pravac na darkiča. i veli on meni o brankec bok a kam idež. a velim ja njemu eto darkič baž sem pošel glasat. a veli darkič e brankec to je baž fino jerbo sem to baž i ja nakanil iti. i tak smo mi krenoli. i za par koraka dojemo mi točno pret goztijonu. i veli meni darkič znaž kaj brankec. a velim ja njemu a kaj. a veli on meni mogli bi si mi dva lepo jenoga čaja spiti kaj nam bode topleže ak bumo morali čekati na red dok se bode glasalo. a velim ja njemu znaž kaj darkec ja ti rajše nebi pil toga čaja jerbo dok mi ga je jemput mama skuvala dok sem bil mali kaj me je mam tjeden dana čerevo ot njega bolelo. a veli meni darkič no dobro brankec onda si ja spijem jenoga čaja a ti kapuđino il nekaj sliđno. a velim ja njemu onda dobro darkič al samo na brzinu jerbo se moram žuriti doma na obed. i tak smo mi došli lepo v goztijonu i veli nama konobarica i dečki kaj bute pili. a veli darkič znaž kaj branko kat smo veđ tu onda bolje da si mi nekaj korektno spijemo kaj nebumo bezveze trošili kune na čaje il kaj sliđno. i onda si je lepo darkič naručil jenoga pana a ja jenoga bambusa al velikoga. i tak smo mi polako pili i taman da bumo krenoli kat eto ti ranka. i veli ranko nama o dečki kaj bute pili. a velim ja njemu nikaj ranko jerbo moramo jož iti glasat i doma na obed. a veli ranko no dečki kaj sat zmišljavate bezne glizte. ak vaz pitam kaj bute pili onda mi lepo i rečite. i tak smo onda dobili jož sakoj po jenu pijaču. i veli začaz ranko ja dečki sat moram iti. a veli darkič pa kam bi sat ižel a ja sem več naručil jož jenu rundu. al ranko se je samo zdigel i veli on dečki žal mi je al stvarno moram iti a brankec do tebe dojem zutra vjutro jerbo bi te nekaj trebal. u ja sem si mam pomizlil da bu pak nekakov novi pozel u pitanju i da bu penez. i tak sem mam jož jenu novu rundu naručil. i tak je več bilo negdi okraj pol tri tri i velim ja darkiču čujež ti mene darkič mene je več bogme fezt šupilo i sat bi stvarno morali iti glasat jerbo ak jož oztanemo nebum viže znal ni koga bi zaokružil. a veli darkič no brankec kaj nebi znal. stignemo mi iti glazat pak izbori su do sedem vur. i tak jož jena runda i jož jedna i saki čaz je nešče novi nadižel i platil rundu novu i kat ti otjemput ja samo pogledal na svoju digitronku kaj sem ju dobil ot kuma za firmu novu nofcatu a kat tam pizalo na njoj točno devetnajzt i pravac vutaj čaz treča minuta skočila. mene je mam skoro šlag strefil. i velim ja darkiču darkič esi ti skužil kolko je vur jebate pak mi smo zabili iti glasat. a veli meni darkič e jebež ga branko al naj se nikaj sekirati jerbo budu pak novi izbori za par let. i tak smo si onda rešili jož sakoj po jenu pivu i otižli smo pravac doma. i nigdi se viže nesmo zadržavali ni sekunde. mama je malko vikala jerbo se je juva zdavnja ozdenela i onda sem se malko najel i reko idem mam natipkati tu celu celokupnu situvaciju kak me je darkič lepo zajebal kaj pak nesem ižel glasat. a sat idem glet malko televitora i pravac spat. pozdrav ot branka uskličnik

Ma u pravu si... nije se on ni Nemcima svetio, mozda je njega licno bolelo uvo, ali obicne vojnike i oficire ruske vojske je Istocna Nemacka itekako zapamtila po zlu.

Kada je Kapetanović izašao iz kupatila unutra je ušao Kahriman, koji joj je takođe stavio ud u usta, a nakon toga joj je ud stavio u analni otvor, što ju je bolelo, počela je da vrišti, a on je uhvatio za kosu i glavu joj udarao u zid.

Isto je i sa sljedećim informacijama, svoj razgovor sa susjedom Miletom pripovjedač prenosi onako kako ga se sjeća, iako ne razumije susjedove rečenice: Komšija Mile kaže da je to normalno što me ništa nije bolelo pošto sam još vruć, al kad se ohladiš osetićeš, kao i oni, kao i mi, govorio mi je zamišljeno gledajući u zemlju.

Ne mogu reći da sam baš razumeo šta je hteo da mi kaže time, ali bio je u pravu što se hlađenja tiče, sutra me je bolelo, mnogo me je bolelo.

Ovaj me put zbilja nije ništ bolelo jer sam valjda stigla na vreme.

Imao sam problema s plućima, kašljao sam, grlo me bolelo, ali prošlo je.

Uz sve to, nekada je izgledao kao starac, nekada kao decak i to je bilo bolno intrigantno i bolelo je sve jace.

nije ti ovo tacno, citao sam price nekog zigoloa, kad je baba narucila sex od njega, a nije se sexala 10 godina, bila je uska i bolelo je kao da je nevina.

Odem ja kod zubara jer me je uzasno bolelo, on kaze da je upala, da raste umnjak i da ima mesta u vilici za rast jer nemam stalne cetvorke, koje sam izvadila sa 12... Da mi eritromicin da pijem 2 table (jer sam alergicna na penicilin i andol)... Popijem ja te 2 table...

ja veđ dugo nesem nikaj natipkaval i to opče neje zajebancija. nemrem baž niti reči da sem imal preveč puno posla nek sem bil jena obična lenčina kak veli moja mama dok je jako srdita a nema pri hiži niti malo rakije ili vina kaj bi si malo žifce sprimirila. tak da sem ja onda lepo puztil mozga na pašu i jenostavno mi se neje dalo nikaj natipkavati jerbo kaj me nebi przti boleli il kojekaj sliđnoga. a nemrem izto tak niti reči da se je nikaj dogodilo kat je bilo sakojaki i sliđni avanturi a bogami i je. davorica si je pak gležnja zmeknol i rekel je njegov jotec da ga bu prijavil jenome čoveku kaj se nekak smešno zove na slovo g kaj ga dene vu svoju knjigu ot rekordi jerbo taj čovek tak hoda po svetu i ima jenu svoju bilježnicu i jenu olofku pak tak pribilježiva kojekakove bedeztoče i rekode pak ih napiše vu svoju knjigu kaj ljudi po celome svetu moreju čitati te spozobnozti ot rekordi. zato je meni to bilo jako smežno dok mi je jozip to lepo objaznil jerbo kaj bi on napisal da si je davorica do sad veđ petnajzt put nogu zmeknol kaj je moral noziti lamgetu i koga bi to opče i zanimalo nek samo njegovoga doktora koji se navek prime za glavu dok davoricu crveni kriš dopelja vu bolnicu. prošlu je sredu davorica dohujal k meni kak mladi mesec jerbo je bil preveč uzbuđen. njegov je jotec otišel k francu šepavcu i prikopčal je njegovu rastepaljku za gnjoj za svoj traktor i dopeljal ju je doma. jerbo je franc šepavec veđ dve lete dužen jocu ot davorice velke peneze za onoga teloka kaj je sad veđ i pravi bikič ot njega narasel. i onda je njemu prekipeleo i cajgar mu je skočil na pol dvanajzt i otišel je k francu i rekel mu je franc požto ti meni moje peneze ne vračaž ja bum sad prikopčal ovu rastepaljku i vozim ju doma. a franc šepavec je rekel samo si ju ti vozi. i tak sad davorica ima jenu raztepaljku mada baž neje i nekaj pozebno jerbo sem se vu to na svoje joči uveril još prošli četrtek. lepo smo se ja i davorica dogovorili da mu pomorem nahitati jenu prikolicu gnjoja kaj ga raztepemo po krumperišču tek tolko kaj bumo vidli kak raztepaljka gnjoja razteplje. i tak smo mi nahitali zvilami gnjoja skoro zataj čaz i seli mi na traktor i davorica veđ da bu krenol kat eto ti vraga. deda je samo skočil pret nas i digel je ruku vu zrak kaj da avijone obuztavlja i zadrečal je stop dečki. a veli njemu davorica a kaj očež deda. a veli on njemu kaj kaj oču el se to pita. bez mene ste šteli otiti a to nemre. a davorica se je mam prijel za glavu i veli on meni el ti vidiž brankec kak nam se on navek mora prikrpati baž nam ga je treba kake dreka v žepu. a velim ja njemu no je davorica a dreka imamo punu prikolicu. i tak je deda za sekundu skočil na traktor i davorica je zahajcal beznu mašinu. a ljudi so nas samo gledeli jerbo im je bilo žal kak mi imamo novu raztepaljku za gnjoja raztepati po polju. i morem vam reči da smo zataj čaz bili na krumperišču mada je raztepaljka bila skoro puna z gnjojem. i tak je davorica prikočil i veli on nama ajte sat vi dečki dole da ju ja ubacim u pogon. i mi zišli dole z traktora a davorica je samo malo nekakove ručice na traktoru premeknol levo dezno gore dole i polako je traktor krenol. a veli davorica jel razteplje dečki. a velim ja njemu niti za kravskoga dreka da bi hitila. a vali davorica em to nemre biti. a veli deda em kak nebi moglo biti nek ti branko dobro veli niti da bi krenola. i tak je davorica onda preklel jenoga il dva sveca a ja sam mu rekel samo martina naj kleti davorica kaj nam nebi možta skvaril i pak je nekakove ručice pošemeril al ja vama lepo velim niti da bi jenoga ama baž i maloga dreka raztepaljka raztepla nek nikaj. i to je bila jena prava mizterija. a veli deda no čekaj čekaj davorica kaj si mam bezni sat bum ja to sprisložil. i tak je deda skočil na traktor i stiznol je gaza i otpuztil i još je nekaj stiznol i povlekel i lupil dvaput z nogom i veli on davorici e sat pe kat vam velim. a veli davorica čekaj nek probam a veli njemu deda nikaj ti naj sprobavat dok ja ne zidem dole i da vidim kak naša nova raztepaljka gnjoja razteplje. i tak sem si ja sel na jenu travu kaj bum videl tu celu proceduru ot dreka a deda si je stal odzač iza raztepaljke i zavikne on davorici kreni pun gaz a davorica stiznol gaza do deske i raztepaljka počela samo obrtati one federe kaj gnjoja razhitavaju i gnjoj je poletel kaj da ga je nešče z topa izpucal i pravac po dedi kad se stari jen idijot neje znal meknoti. i za sekundu ga je zahitalo kaj da ga je pajcek na mlazni pogon zahital v kocu z zadnjemi nogami. davorica je samo otprašil niz krumperišče a deda je ostal stati na meztu kak ukopan a ja sem se tak smejal kaj me je dva dana čerevo bolelo ot te nemilice. i to je bila prava atmozfera. al dok je davorica zaobrnol kruga i vrnol se natrag a deda da bu na traktor skočil kaj ga za vuva navleče a davorica je pak samo stiznol po gazu dok se deda malko ne primiri. kake to bilo smežno kaj da bi na televiziji jenoga komiđnoga filma gledel. deda se je tak rasrdil kaj je pežke doma otišel a davorica je rekel pak mu nesem ja kriv nek je on sam raztepaljku složil a da neje sad ga lepo nebi zahitalo. dok smo dožli doma jož je bil malko nafuren kad ga je jotec od davorice zajebaval da je po gnjoju gliste izkal al ga je veđ drugi den prešlo dok mu je davorica kupil dve litre pive vu plaztiđnoj flaši. i zato si ja nebi nigdar jenu takovu raztepaljku kupil jerbo mada je to jeno futuriztičko pomagalo ja bum rajši gnjoja z jenim vilama razhitaval nego da me lepo gnjoj živoga vu zemlju zakopa jer bi to bila jena velika tragedija. tak je to bilo dok smo gnjoja raztepali. pozdrav sat od mene prijateljzki ot branka

Malo je vise bolelo za blog, koji je sad ispod 3.000.000: (

Petra i ja smo plesali s njih par na podiju i kak smo plesale u paru ne znam kak, ali tak smo se vudrile s glavom od glavu, ali ni bolelo kad nemamo niš unutra, kad smo išle u kuću u kojoj smo spavale probudile smo pol Prisike, ja sam išla po stepenicama na sve četri, ali ne zbog vina nego zbog moje nespretnosti, i još mnogo toga...

Ponedjeljak (danas): fjutro m se živo bolelo al sam sejeno išla s mamom f varaždin jer smo treale iti f MC donalds... i onda sam morala f školu iti... dobili smo testevo z vjeronauka... i aj sam dobila 5... i jen bod mi je faalil kaj bum imala bez greške... i onda sam se " sfadila " s učiteljom kaj mi da taj jen bod.... he, he... onda sma zadnji sat menjala dežurnoga... koji je dišel doma i ja vam čujem neko se dere, od dole i to jako onda skužim... učitelj s vjeronauka... i onda z učionice zide sever... ma duga priča... ok, moram ve iti jer me Mia gnjavi kaj ju upoznam s nekim s Prfe... aJDE BOK, ONOM MALOM ČITATELJSTFU..

Nas u srbiji, mislim na domace rodjene, boli uvo i uvek je bolelo uvo za hrvatskom.Mi nemamo problem identiteta kao vi.

Kinu je bolelo uvo pre četiri godine.

Dan bi nekako i pregurao, veče ga je bolelo.