Ušli smo u prvi mramorni kafić gdje je treštao radio za narodne mase i stisli se uz šank između cekera i ljudi.

NE BAŠ. u petak sam išla za Zg, i tako u rano jutro negdje u Slavonskom brodu ukrca se bakica s ogromnim paris-hilton-al-sa-žablje-zelenim-okvirima sunčanim naočalama i crvenom trakicom u kosi, te neizostavna tri cekera u rukama. ovako, prvo da pitam - jesam ja možda neupoznata s nekim pravnim odredbama po kojima svi hrvatski penzioneri prvi dan mirovine dobiju cekere za plac, pa ono, grincek je imao premalo mrkve pa eto sad ću svojim cekerčićem izbit pokoji bubreg srednjoškolcima i studentima po busevima i tramvajima? uglavnom. uletava bakica. s tri cekera. sjeda iza mene, dok ja pokušavam spavat. e. aj pogodite zašto sam se razbudila? anyone?? kad imate 3 dana želučanu virozu, i povraćate za dobro jutro, dobar dan, laku noć, sretnu hanuku i ahoj jak se maš, pomalo vas razbudi bakica koja sjedne iza vas (s onim tipičnim potezanjem VAŠEG sjedala dok se ona namješta). nije problem u bakici. već u bakici koja smrdi po kikirikiju. a ova je do zagreba žvakala 3 vrećice bobi flipsa. tri, ali, o pobogu, TRIIIIIII s onim mljackanjem između svaka četiri smokija. tješila sam se da do zagreba ima samo još 2 sata, sa samo jednim stajanjem. na tom stajanju je my favorite grandma čejndžala pozišn i sjela ISPRED mene. pa sam mogla vidjet u odrazu na staklu da između onih mljackanja i pročačka zube prstima. al ono. ne vidiš prst. nakon toga, izignorirala sam krušku, vic krekere i jaffa kekse koje je pojela after bobija. tada je ionako bilo taaako svejedno. došla sam doma, povratila po zadnji put za ovu virozu, istuširala se, legla u fetus položaj, i onako istraumatizirana, zakunila se sama sebi da nikad, ali ama baš NIKAD neću biti bakica koja miješa voće sa grickalicama.

Krenuo sam do cekera, ali sam putem vidio jednog psa, bez ogrlice, sličan kao moj edi.

No činjenica je da su HTV-ovci postupili kao da im glava baš ne ispada iz cekera zbog viška inteligencije.

Svojim radovima predstavljaju se čipkarice iz Svete Marije, lončari, izrađivači cekera te drugi tradicijski zanati, a posebnu pažnju prolaznika pak je mamio prikaz obrade lana.

Posli smo ošli a di drugo nego do cekera zajebavat priku konobara uz kavu i čaj.

Polaznici mogu naučiti razne elemente tradicijske kulture vezane uz narodno rukotvorstvo: izrada koševa, cekera od komušine, licitarska srca, tradicionalni nakit i dr.

U školskom holu koji je bio ukrašen bršljanom, simbolom radosti i životne snage, posjetitelji su mogli predahnuti uz čaj i voće te pogledati izradu cekera, keramičarskih proizvoda i proizvoda makrame veza.

vam šrajbam z rešta je to bile tak sem imal nekaj goric jene dubrave i nekaj njif i se sam lepe prodal onak pajdašima bez papijerof pri grgi i pri gemištof peneze sem f jenega starega pofucanega cekera del i ravne f štedionice kaj velim da mi peneze nebi nešće fkral kad tam jena feš deklica za šalteri mi veli da otkud vam ti penezi pak su moji kaj to vas zebe me ne zebe veli feš deklica neg se mora mam gori javiti da ne bi negdo nofce rifljal pak sem grunta dubrave i gorice ftopil pri grgi ništ ja ne rifljam a deklica na brzoglasa i nisi z joke trepnul evo mene f reštu i sad ti nosi peneze f cekeru još k tome scufanom

Pogotovo zato što uvijek imaju po biciklu okačen tucet PVC vrećica i cekera u kojima prevoze nekoliko stotina kilograma zelenjave s pijace.

Dekorativni elementi postigli su se bojanjem komušinja, a prema različitim oblicima modle dobivene su i različite vrste cekera.

KRAPINSKE TOPLICE - U predvorju Specijalne bolnice za medicinsku rehabilitaciju Krapinske Toplice, otvorena je izložba cvjetnih kolaža i cekera pod nazivom ' Zagrljaj cvijeta i boje '.

veli meni mama fčera branko el me čujež a velim ja njoj no čujem a kaj očež mama. a veli ona branko el ti znaž da mi ovo leto jož nesmo jeli kostanje. mogel bi ti otiti nekam v šumu i nabrati kostanje pak bomo pekli. a velim ja njoj viž to je baž prava i anjc a ideja i baž bi mogel otiti malo jih nabrati. i tak sem si ja zel cekera i fučnol sem đekicu i krenol vu šumu. a za opazač sem si del jenoga pravoga hanđara za slučaj da me kakova divlja bežtija zaskoči vu šumi il divlja svinja il da nebi slučajno na kakovoga divljega jelena naletel koji bi me štel na roge nabiti kaj ga prepičim z nožom vu samobrani. jerbo se z jelenima nigdar nezna jerbo to neje srnjak. đekica je čistam poskakival od sreče kaj idemo se malo sprehodati. i tak smo polako došli i do šume. vusput smo sreli staru babu ružu. tak je smrdela po štali kaj čovek opče nebi kraj nje ni špeka z lukom mogel jezti il kaj slično. i stalno je narekala brankec a kaj se tak žuriš nek odi polekše kaj se bomo spominjali. onda dok više nesem mogel zdurati od toga silnoga smrada a videl sem da i đekica ju obilazi na široko i poprek onda sem joj rekel čujež baba ja više nemam čaz se spominjati i dangubiti nek mi je za požuriti se da nebi slučajno noč se spuztila pak nebom videl doma. a veli baba ruža no branko el si ti smešen pa kak bi se noč spuztila kat tijam poldan tuče. a velim ja njoj je baba ruža sat je zimsko vreme i nigdar neznaž gda bi se noč mogla spuztiti kad je saki den se krajši. i onda sem zaprašil. jož je nekaj zavikivala za menom al sem se ja pretvaral da ju opče ne čujem. a vu šumi je bilo tak lepo vreme kaj mi je zrak čizti čez pluča se samo posklizaval i bilo mi je pravao zadovoljztvo dihati jerbo mi se ot toga čiztoga zraka i mozek sprečistil mam. otišel sem do jenoga kostanja za kojega znam gdi navek ima debeli kostanjov i bilo jih je i ovo leto i tak sem začaz nabral skoro pun ceker. samo me jebe ono dok kostanj ostane v onom svojem ježovincu i neče vun zbiti a žal mi ga je oztaviti i onda si se przte sprepičim i to me stražno zražifcira. i opče neznam kak ljudi moreju zmisliti svakoga vraga i avijone i raketline a nemreju zmisliti kaj bi kostanji rasli bez tih iglic il naprimer kupinje bez trnja i to je baž velika bedaztoča. i taman da bum krenol doma a kat tam nekaj počme šužkati v grmlju. a ja onak kak ninđa zvadil noža fletno kaj je samo zafijuknolo kak sem zraka zrezal i stal sem mirno kak kip za sekundu i dobro sem poslušaval otkud me bu zaskočilo kakvo čudovižte il veper z velkimi kljovami il jelen kakov divlji. i baž ko za vrak je đekica nekam zginol v šumi i neje ga bilo. i tak sem stal jeno dezet sekundi dok nabrojiš do dvajst na miru al se nikaj više neje čulo. i taman da bom spuztil noža a kat tam eto ti vraga pak šužka v grmlju. ja sem sat več bil lud i taman si mizlim idem napazti tu bežtiju pa kaj bu bu. ak me zakolje zakolje i više me nebu nek me samo poždere za pol vure i samo bodo po cipelišima znali kakova me je nevolja snašla. a kat tam jož malko zašušne i samo z grmlja van zide obični gužter zeleni i mam mi je bilo lakše pri duši. i đekica se otjemput odnekud zmogne i velim ja nemu e đekica đekica ja te ranim a tebe nema dok me kojekakove zveri očeju raztrgati na komade. kaj bi bilo da je mezto gužtera vuk skočil il medved il pamtera crna il kaj slično a tebe đekica nema. samo je podvinul repa jerbo je znal da se z tim neje za šaliti. i reko idemo doma. i mizlim si ja kaj pemo vraga iztim putem doma kaj još na babu ružu naletimo nek idemo prek goric i morti je što gore pak si kojega gemišta strusim na brzinu. i taman kaj da sem znal. ižtvan je bil v goricami i čim me je spazil mam je zaviknol branko pa gdezi ti kaj te nigdi nema odi na jenoga gemižta. a bogme je ižtvan več bil fezt pod šusom jerbo je i pero bil ž njim i lepo su se nakresali. i tak sem si popil jeno dva tri gemižta z njima i taman reko si spijem jož putnoga i idem kat ti veli meni pero branko a kaj imaž vu tom cekeru. a velim ja a dečki ižel sem malko kostanjov nabrati kaj spečem doma. a veli ižtvan branko pa ti to nebi rekel da imaž kostanje. baž bi mogli speči za jeno dve šake. a velim ja dečki a kaj mi mama bode rekla. a veli ižtvan branko pa jezi bedazt pa mama nezna kolko si ti nabral kostanjov a mi spečemo samo za tri šake. i onda je pero zakuril i tak smo polako peki kostanje i pili gemižte. i tak malko po malko i jož samo jenu šaku i veli pero jož samo jednu i kat ja pogledam v ceker a kat tam jož samo tri kostanja v čošku. mam me je zdeni znoj oblejal kaj mi bode sat mama rekla. a veli ižtvan no branko pak joj rečež da neje bilo nigde kostanjov i otidež zutra i naberež druge no daj si spij jož jenoga gemižta. i tak smo pojeli se kostanje osim tri komada. meni se je več počelo polako vrteti v glavi ot gemižtov a i đekica je veđ bil neztrpljiv od dozade i velim ja njima dečki idem ja sat doma. a veli ižtvan e jož si jenoga putnoga spijemo i idemo i mi. i tak smo si spili jož jenoga putnoga i jož jenoga posle i krenoli smo doma. veli ižtvan ti pero idi po traktora a ja zaključam klet i idemo. i spuzal je pero ne traktor i da bu krenol a sparkiral ga je vu pol brega. i mesto da ga je del vu prvu brzinu il drugu koju a pero kak je bil pot šuzom del ga v rikverc il v ler i stiznol gaza a kat tam traktor krenol v rikverc i pero prema jarku se zaputil. samo se je prijel za škriljak i neje znal kaj bi više poduzel po tom pitanju. ižtvan si je samo prekril joči z rukami a pero je lamantal po zraku kak bezni konj. a traktor se brže niz brek a mi vikali kočnicu pero stizni kočnicu. a pero se smrzel kak kip se zakipil i ni dabi mrdonl više. i samo fala dragome bogu kaj je na pol brega bila jena stara ruška i traktor direkt v nju. šubeknolo je kaj da je grom lupil i traktor stal na meztu kak zakopan. pero je samo sedel na traktoru i ni mrdac a ja i ižtvan brzo k njemu se zabežali. pero je bil ni krop ni voda. i samo se je malko zguljil na granje od ruške. onda dok se je malko sprimiril išli smo si jož jenoga gemišta popit kaj dojemo k sebi a ižtvan je traktora i peru doma otpeljal. ja dok sem došel doma ni mi bilo nikaj za objašnjavati gde so kostanji nek sem samo otišel spat a mama je vikala kak sem se mogel tak napiti. denes je celi den srdita al sat pem joj nabrati kostanje za stvarno kaj se malko sprimiri. pozdrav.

Udruga žena " Prospero " na tkalačkom stanu od najlonskih vrećica radi proizvode uporabne vrijednosti poput cekera i prostirki za plažu, a jednu takvu prostirku na poklon nedavno su poklonili i Britany Mercer, veleposlanici Australije, koja je bila u posjetu njihovoj udruzi.

Educirane članice će dalje nastaviti provoditi edukacije za stjecanje vještina ručne izgrade i osposobljavanja budućih članica i ostalih zainteresiranih nezaposlenih žena, za proizvodnju predmeta, uporabnih suvenira, cekera za prijenosno računalo i drugih predmeta od posebnih ekoloških materijala.

Stari zanati, poput primjerice izrade cekera, lepoglavske čipke i raznih rukotvorina, nekada su bili svakodnevica i zato se na ovom sajmu gosti imaju priliku upoznati sa zaboravljenim vještinama.

Onaj tko je promašio bit zamijenivši teze, i onaj tko, hegelovski rečeno, govori apstraktno, nisu u ovom slučaju radnice što idu s placa polupraznih cekera, nego sam filozof koji u toj velegradskoj anegdoti o jazu između refleksivnog medija filozofije i običnog, predrefleksivnog svijeta života, krivicu za nesporazum naknadno, nakon izlaska iz tramvaja, svaljuje na uronjenost radnica-piljarica u element samorazumljivosti države.

Danas su u 10 sati ispred Županijske palače na Franjevačkom trgu u Varaždinu postavljeni štandovi na kojima školske zadruge i udruga ARTUM Centar za umjetničko stvaralaštvo predstavljaju i prodaju svoje ručne radove od kolača, licitarskih srca i pletenih cekera, pa sve do nakita, čestitki i cvijeća.

Sirovina za pletenje cekera je suho i probrano kukuruzno komušinje ili po domočem - ljuščije.

Pletenje cekera počinje na modli. Modla je konstrukcija, kostur cekera oko koje se obavijalo komušinje.

Naš savjet vam je uzeti veći ruksak, jer ipak ga je lakše nositi od klasičnog cekera, a i stane više stvari.

Jedno od glavnih pravila ekološke svjesnosti jest smanjenje korištenja plastičnih vrećica i stalna upotreba platnenih torbi, cekera i sl.

Cekere sve više zamjenjuju plastične vrećice i različita galanterija od umjetnih materijala pa je pletenje cekera kao djelatnost svedena na osobne potrebe pletačica.

I dok stoji tako s metlom u ruci, nalik je na nekog tužnog snjegovića u iščekivanju proljetnog sunca, i dođe mi da mu mjesto nosa nabijem mrkvu iz cekera ne bili tako barem na trenutak uveselio neko od svoje brojne djece.

Po autobusu lete novine, paradajzi iz cekera, naočale...

Djelatnost slična košaraštvu je pletenje cekera.

Oslikavanje platnenih vrećica/cekera koje će ostati u trajnom vlasništvu sudionika, imati će i ulogu da se smanji, a u konačnici i potpuno izbjegne korištenje plastičnih vrećica.

Pletenje cekera od komušinja ili kukuruznog ljuščija predstavlja izvornu međimursku djelatnost koja ni u jednom drugom kraju Hrvatske nije u tolikoj mjeri zastupljena kao u Međimurju, a u mnogim je krajevima potpuno nepoznata.

Luščije (komušine) koje je skinuto s klipa kukuruza služilo bi za izradu cekera.

Pribor potreban za pletenje sastoji se od ' ' modle ' ' (drveni model unutrašnjosti cekera koji će se oplitati), čavlića koji se pričvršćuju na ' ' modlu ' ' i služe za oslonac komušinu prilikom oplitanja te ' ' hakla ' ' (metalni duguljasti klin pomoću kojeg se oblikovano komušine prepliće).