Sve ostale, obične su alapaće i ili kući uzgajaju šonje, ili su, kako kaže Goran Bregović, " prevarene ". 7. Na kraju, pre i posle svega žena mora da bude zaljubljena u svoga muškarca celoga života, kao šiparica, kao prvoga dana, kao teenagerka osamdesetih u Zdravka Čolića

Platjeni ovi starešine biti ćeju dužni za misnika jednu čistu sa potrebitim pokućstvom proviđenu sobu u pripravnosti deržati, osim toga u službenim poslovima celoga sela tičućima se misnika na svojih kolih dovesti i odvesti, kao također za uzderžavanje misnika kroz vreme poslovanja službenog u selu, skerbiti se i svojim troškom potrebna pribaviti.

... dakle, kad je majmun saznal da ima mušicu u prsnatome košu odma je vužgal dvd-a da vidi supermena koji pije nebo iz vode dok mu levo oko ide ne levo niti desno neg nekam od iza pa mu zato postoji školjka z stipe ražnjićima de se kotaju po blatu... onda se našla žirafa na putu koja je znala da nezna da bu znala da je bila v špilji z frizerom za ruke... i tak kad ono sazna jedna olovka de mu je mama ona se odma skrije iza smradljivog ne vidijučeg kerefekija de se vidi kak mamuti hodaju z dlakama po travi na zraku, ali nema tu papera da izvrši samoubojstvo... napokon je svanuo zmazano leteči frugavi leptir s masnom kočnicom i de mu je glava mu je nos... dok si na plejštejšenu baka brusi nokte, deda se reže z obrnutom podglavicom od šljive sosedove... pa to je iskusil na sebi jen kamen koji vidi dok ne vidi, al mu se za repom pojavila karijera i on je sve čul prek stanične plazme dok se mu strina pekla v posudi za kolače... kad je dok je neko čul da hrmaki stvaraju lopate odma je došla cela majmunska familija na gledanje kino-glazbe usput je murjak skužil da se nalazi v njegovom prošlo bivšem loncu z cd-a plastične veličine " jen puta dva puta tri "... bio je tu i originalni drveni pes z dlakavim jezikom ali neje postojal jer mu je mama napravila tatija a od njegove prabake ovca je smrdela po ukusu iz kiše koja curi iz poda, al čipš od železnih flomastera neje dobar zbog toga jer ima prevec ceste na želježnickim lukama... osim toga bili tam jemput neki hrošči koji nebreju sposrati glinu z sebe neg mešaju kompota z kokakolom dok je banana zelena i gori printer na kojemu se ne vidiju slova... zombij koji pegla sebi nofte na nogama osjeti da mu neko kuca na ormar z zobačama i struže po pločama od kruha, doma dojde i prekle celoga stolca jer je dobro obrjeni na krivo stranu... raca plava po dravi korpo nosi na glavi šej ha... i tu je kraj kraja...

fčera dok je tam bilo nekolko vur i taman dok je dežđ malo stal cureti a ja si mizlim idemo đekica se mi malko prešetati. vetriđ je pomalko poprjaval a kat tam negde napol puta vidim ja nekakvoga vraga navrj neba i to pravoga. i mizlim si ja u jebate branko a kaj je sat pak to. il da neso kakovi vanzemaljci pak nakanili ljucku rasu napazti z svojemi lazerski pižtolji il sličnemi napravami. i kat ti se ja malko bolje zagledel a taj vrag samo po nebu preletava sim tam. i neje meni dal vrak mira nek idem ja malko bliže kat imam kaj za videti. a to samo nekakov najlon a na bregu nekakvu sem decu videl. i spužem ja na breg a đekica ja pomalko za menom poskakival a na bregu mali verdan i tomica. i pitam ja njih dečki a kaj to delate i zotim se najlonom nateravate. a veli mali verdan e jezi smotan branko pak to neje nikakov najlon nek je to zmaj. u jebate. mizlim si ja al mi je mam nekakov smeh pukel v glavi. a velim ja njima deđki a kakov bi to zmaj bil kat nema ni zube najte biti smežni. a veli verdan joj branko daj čkomi. nek se to samo tak zove i mi sat zmaja pužčamo. kat ja malko bolje pogledal a to i mali tomica ima jenoga zmaja. a to vam je samo jen najlon i jene popređne botice i na njih najlon navlečen. al je bogme lepa slika natom najlonu i veli meni tomica sadbuž ti branko videl kak to ide. i on samo povlekel jenu špagicu i malko se zabežal i zmaj se zdigel i pravac v nebo i to je bila jena milina za videti. ja sem jož malo to čudo gledel i kad je meni jena prava ideja sinola v mozek. i ja pravac doma. vusput sem si dve leskove šibe otrgel i dok sem došel doma lepo sem jih zdrotom na križ složil i gore sem lepo z jenom malom žičičkom pol vreče ot umetnjaka privezal. ot kana. i nebili ja bil len lepo sem jenoga flakza zel kaj mi je jož ot vudičnjakov oztal i fučnol sem đekicu i velim ja njemu e sat buž ti videl đekica kak se zmaj pužča a ne kaj oni klinci nemajo pojma. jož sem si samo mizlil kak bi to bilo lepo kaj bi baba mižkinina nekakovu sliku na mojega zmaja narisala al nebi ja tu bežtiju nikaj zamoljaval niti da je sudnji den. i spuzal ja na breg a veli mali tomica meni branko a kaj ti je to. a velim ja njemu e jezi ti bedazt mali tomica pak ti je to jen zmaj kuđna projizvodnja. a veli meni mali tomica a kaj buž ti ztim. a velim ja njemu pa jezi ti pobenavel mali tomica pak ga bum pužđal. a veli mali verdan branko ak to poleti ja pop. a ja se samo onak smežno nasmejal i velim ja njima e nemate vi pojma deđki al sat bute vidli. i ja samo napel flakza i zabežal se kak sem got mogel a zmaj se moj samo malko zdigel i pravac k zemlji zateriral niti da bi poprnol po nebu. i meni to nikaj stvarno neje bilo jazno i se sem sumnjal da verdan i tomica morti imajo kakove male motoriđe privezane za svojega zmaja al ja nikaj takovoga nesem videl. a ovi so se mali tulci samo smejali kak da so pošandrcali. a velim ja njima sat bote vi vidli i ja flakza za jeno drugo mezto privezal i pobegel sem kak sem got jož jače mogel a moj zmaj samo zemlju zaoral. a veli mali verdan branko naj se zotim mučiti jerbo je to tak arodinamiđno kaj ga nebi ni huragan pokrenol. al sem sikak jož jemput probal al moj zmaj nikak niti dabi se pokrenol. onda se ga zdigel i hitil sem ga na zemlju i lepo sem ga zgazil zobadvemi nogami kak me je rasrdil i hitil sem ga v grm. samo sem si flakza zel da mi nebi zatrebal. a veli tomica no brankec kaj se zrujavaž pak buž z nami zmaja pužčal. e tek mi je onda prava ideja sinola v glavu i velim ja malome tomici deđki a jel bi vi meni šteli jenoga važega zmaja prodati kat vi imate dva ja vam dam sto kuni. a vele oni mam v izti glaz more branko i to je bil pravi pozel. ja sem lepo rekel đekici nek me pričeka na bregu i tak sem se zalaufal doma kak so me noge nozile brzo. nahrupil sem v kujinju a veli mama brankec pa kaj te je snažlo. a velim ja njoj mama ako boga znaž mam mi daj devedezet kuni jerbo sem ja dezet imal. a veli ona pak koga četi boga devedezet kuni. a velim ja njoj ne pitaj nikaj sila je mama velika je sila. i ona se brzo splažila i mam je z novčanika zvadila sto kuni a ja zel i pravac na breg nek sem joj samo viknol nikaj se ti ne staraj mama nek samo v nebo digni glavu i gledi. i onda sem otjuril. e dok sem ja njima dal sto kuni a oni meni jenoga zmaja i to lepžega mam mi je bilo lekže pri duži. i ja tak prijel svojega novoga zmaja i malko sem pobežal a on mam v zrak i do neba. e kak je to bila milina samo da si morete zamizliti. samo je letel i letel po nebu. a veli mali verdan mi sad branko idemo doma a ti samo pužčaj zmaja. i ja sem ga pužčal. i tak sem malko pomalko odmotaval onu špagicu i kadli samo otjemput odmotal do kraja. a zmaj je samo letel. e tek mi je onda jena prava ideja sinola v glavu. ja sem zel svojega flakza i privezal sem ga na špagicu kaj bu zmaj jož viže na nebo spuzal. e dok se je flakz odmotal to je bil doživljaj i pol. zmaj je samo pecto metri v zraku poletaval i to je bilo rajzki doživljaj. i tak sem si ja sel na zemlju a đekica je samo lajal i lajal na zmaja a ja sem se smejal i užival vutoj prectavi jerbo je to bil moj zmaj novi. kadli otjemput eto ti vraga nebi li on spal da mu vrak mater kaj nebi nekakovu glupariju napravil. moj se je flakz samo vružil na zemlju a zmaj otižel po zraku kaj me je mam šlag v glavu ošinol. jerbo se je špagica otvezala. a moj zmaj samo otletel i pravac prema selu. a ja trkac za njim. i vrag nikam drugam nek ga je veter nekak zanesel i pravac ga je jena zrađna struja samo na štagelj ot babe katene odnezla i tam je zateriral. ja sem se samo prekrižil kaj bi ga anđel čuvar čuval. i kaj bum sat drugo nek na štagelj spuzal. i je se tak spuzal i zveral kak prava veverica dok ide po lježnjake a baba katena z hiže zišla i veli ona meni branko a kaj delaž na mojemu štaglju el si ponorel. a velim ja njoj baba kata zmaj je pravac na tvoj štagelj zateriral a ja ga moram vloviti. a baba kata se je samo prekrižila i veli bok mi dužu spazi i trk vun z dvora. a ja zmaja našel i mam mi je v duži zatitralo o srečnoga poztupka. i ja lepo polako zišel štaglja dole i krenol prema putni lesi i samo otjemput čujem ja nekaj meni za plečima hropče i ja se okrenol kadli imam kaj za videti. ona bezna prasica ot babe kate pravac oče na mene. samo je zube nakesila i nakanila me zaklati kak maloga jariča. a ja se okrenol fletno i trk vun z dvora kadli se popiknol i spružil se na zemlju kak sem dugaček i širok i pravac na mojega zmaja. a prasica se samo došepesala do mene i malko me onjužkala i otižla po svojemu pozlu nove bedaztoče izvađat. e da sem imal noža mam bi joj z vratom okrenol kak sem bil srdit jerbo sem si celoga zmaja vnižtil. botice so samo popucale a najlon se ščejal i viže neje bil za nikaj. kak sem bil jaden kaj bi se najrejši plakal ot tuge. onde sem prijel to se kaj je oztalo ot mojega zmaja i se sem hitil v smetije samo da ga više ne gledim. i pravac sem otižel doma kaj si malko dužu počinem. a mama je bila sa kak nora jerbo joj je baba katena rekla da sem i ja šenol kak franc pekar i onda se je splažila. al sem joj rekel da baba katena samo sere glupozti i da joj bum vmoril onu njezinu prasicu samo dok se kakove pužke domognem. i otižel sem spat. a dok sem denez išel malko frižkoga zraka si podenoti samo sem videl na bregu kak letiju četiri zmaja a ne dva a samo so jih dvojica pužčali. mali verdan i tomica. i imali so četiri zmaja jenoga ot fčera i tri nova al ja to nesem štel niti gledeti. tak je to bilo z mojim zmajom al ja dok naštedim nofce i sto kuni ja si bom pak kupil zmaja i to pravoga nebilise ja zvao branko uskličnik i uskličnik

baž sem si nekaj denes razmišljal tak malko. jerbo mi je preveč bilo dozadno a meni su banane jako dobre za jezti. i tak sem si ja pomizlil u jebate brankec. jerbo sem ja sebi rekel brankec al tak ne uobičavam nek si velim ja il bilo kak drugač dok mi čez glavu tak nekakove mizli prebegavaju i išču puta za vun. i velim ja tak sebi v glavi u jebate brankec kakova je meni ideja pala na pamet. i mizlim si ja tak sam sebi kak bi to bilo baž super da se na moj vrt zruži nekakov ot oni avijoni tranzportni veliki kak pol vulice kaj preletavaju ot jene zemlje vu drugu i prevažaju kojekakove stvari koje se nemreju voziti vu kamijoni il bilo kojem srectvu druge fele. i da taj avijon vu sebi banane prevaža. jerbo su meni banane baž prefeč fine i dok si jih kupim onda jih samo jem i jem i nemrem jih se nikak najezti kak so mi preveč fine. a da se na moj vrt jeden takov avijon vruži il da samo opane z neba i da ž njega se banane scure vun kolko ih god vnutri ima. u al bi to bilo veselje. al da se ni slučajno nebi vužgal kaj bi ekzploderal kak oni na televiziji jerbo to nebi bilo dobro jerbo bi se banane zgorele i jebež ga onda i celoga toga pozla. i kaj si opče more nešče takovu glupozt i zamisliti. nek ak se več i mora vužgati onda nek se zruši na nečiji drugi vrt a ne baž na moj jerbo mi jebada takove fele opče ne treba vu ovo vreme dok imam drugoga pozla. i kaj bi ja to onda moral razčižčavati i čiztiti i to. e nebi brankec to delal. i tak da taj avijon opane a onaj čovek kaj ga je vu moj vrt nateral da ostane živ i celi i zdravi jerbo da se njemu kaj dogodi jož bi mi se banane zgadile a to opče nebi bilo dobro. si zmislite to da ja imam pun vrt banani a da jih nemrem jezti kakova bi ti nesreča bila. i tak se taj avijon zruži i ja bi mam otbežal na vrt a tam se žuto ot banani. mam bi pojel jeno stodvajzt komada a to se nebi niti osetilo jerbo se vu takvima avijonima prevaža bar bar oko pecto miljona komadi il jož dve hiljadarke i više jerbo kaj bi avijon bezveze benzina trošil za sto dvezto komadi banani jerbo mu se to opče nebi splatilo prevažati. jerbo neje avijon kak moj traktor kaj bi trošil po dvajspet litri nafte nek on potegne bar bar trizto litri sam tak. i dok bi si ja malko pojel onda bi brzo otbežal po davoricu i rekel bi mu davorica el znaž kaj je novoga a on bi sigurno rekel a kaj je novoga brankec. onda dok bi mu rekel kak je na moj vrt avijon z bananami opal on bi načizto opal v nezvezt jerbo su i njemu banane preveč fine. i onda bi mi vutome iztome danu nanosili bar bar oko dvezto miljona banani v podrum kaj se ne pokvare i kaj bumo jih mogli jezti celo leto. tolko je to banani. za celo leto. i onda bi lepo otišel do popa i dal bi vu cirkvi preglasiti da ko got oče nek dojde na moj vrt banane jezt i to bi se skupilo čudaj ljudi i si bi jeli banane i to bi bila prava fežta i pol. a ja i davorica bi lepo pive pili i gledeli bi kak ljudi jedu banane i to bi bila prava stvar za televizor nasnimiti. super bi to bilo. samo ko zna kut ti avijoni se halabajzaju i koji su njihovi pravi puti. ja znam gda gda avijona visoko na nebu videti al što zna kaj taj prevaža. morti baž i banane što bi ga znal. e tak bi to bilo i tu pogovora nema. samo kaj se to meni nemre dogoditi nek se navek dogodi onima kojima banane nesu dobre i to onda sve pot kvar otije. tak je to. a sat lepo pozdrav ot mene prijateljski.

Naime, za istodobno povlačenje svih triju tužbi potrebno je barem prešutno priznanje svih triju strana da su zločini počinjeni prema Hrvatskoj i BiH podjednako povijesno i politički " prevladani " kao i NATO-ova akcija u Srbiji, koju je Milošević također ocijenio zločinačkom pa se tako i odlučio na tužbu protiv " celoga sveta ".

bil je kamijon. drva je dopeljal. lepo sem rekel mami čujež mama meni se baž i nejde vu šumu lepo kupimo drva kalanice gotove i ja to spiljim i scepam i bomo se greli. i stalno kiša bo padala i kakvo bo vreme za šumu nek nikakovo. al sem ju bogme celi den nagovaral jerbo mi se opče nejde šumu. i onda je rekla pa onda dobro brankec bomo jeno leto tak probali kaj nepemo šumu nek kupimo drva. i onda sem ja nazval lugara i to sem sredil. al z jokom mi je se odlično i to sem zabil natipkati nek jako dobro vidim i opče mi se nije ovo drugo nikaj bolje zvežbalo. i zove mene lugar denez vjutro i veli branko kamijon bu došel okraj dezet kaj ti drva dopelja. a velim ja njemu lugar pak jelzi ponorel pak el ne vidiž kak pada kiša. a veli on je a kad drugač nemre. i onda je došel kamijon. a bil je pravi šleper i to naranđasti onaj kaj skipava. rekel je suzet jozip da ima vu kamijonu vnutra ugrađeni pravi hidravulični komprezori kaj delaju pritzka dok potegneš jenu malu ručicu kaj se prikolica more zdiči. i onda sem se ja setil prave stvari. i velim ja šoferu čujež šofer jel bi ti mogel samo naglo potegnoti tu svoju ručicu kaj bi se prikolica vu šubu zdigla naglo do kraja i morti bi onda othitila dreva poprek dvora kaj mi nebi z kamijonom dvora gazil. a veli meni šofer čujte gozpon najte se igrati jerbo kiša pada nek otprite lesu. i ja sem otprl vrata putna a veli meni šofer ti samo stani za kamijon i maši el treba levo il dezno. i on krenol na rikverc i ja njemu mažem levo levo i mislim si pak dok ja njemu mašem levo a on to vu retrovizor vidi da ja mašem dezno jerbo je vu špiglju se naopak i opče neznam kaj mi je bilo v glavi. i okrenem ja onda na dezno i mašem ja njemu dezno dezno a on zastvarno okrenol na dezno i dezno i direkt se zapičil vu stup i zadregnol z kamijonom i spotrl si žmigafca. a je skočil z kamijon kake maček dok skače z dreva na prve noge. i veli on meni pa gozpon branko a kam očete da vam drva kipam el levo el dezno. a velim ja njemo pak tu levo. a veli šofer pa zakaj ste mi onda mavali dezno. a velim ja njemu pak sem mizlil da vi mene naopak vidite vu retrovizoru. a veli on meni je videl sam vas naopak na glavi ste stali. i to mi baž i neje bilo jazno. al more biti ak sem bil duplo naopak da je on onda ipak videl da ja mašem dezno dezno. onda sem mu pokazal kam oču da mi drva skipa pak mi je rekel nek se meknem. i onda je lepo pripeljal i velim ja njemu čujež šofer jel bi mi štel pokazati ručicu s kojom skipavaž drva a veli on meni nemam sad vremena kaj bi se igral nek mi se žuri i lepo sem vam rekel nek se meknete. al je sigurno bil srdit kaj sem mu maval dezno dezno. skipal je zataj čaz kaj bi se čovek iznenadil. samo se je prikolica polako zdigla i sa drva scurela do jenoga ma kaj bi nabrojal do dezet al naopačke. e i onda su naztali problemi. dok je zilazil z dvora vun i dok je išel prek mozteca a cev pukla i kamijon je samo prepal vu grabu. a nova cev. veli mama da nema ni petnajzt let kak smo ju poztavili. u kak je vikala da samo znate. rekla je da nas ta drva bodo više koštala kaj bi tri lete v šumu išli. e el je šofer klel kak da je kočijaž. jerbo mu se je stražno žurilo. samo je šlajdral i šlajdral al kamijon ni makac nek se je samo zakopaval se globlješe vu grabu. e el je šofer klel. začaz se je sveta nakupilo za jene svate jerbo ko je god kam išel je priztal. i veli suset jozip. znate kakočemo najprije ga izvuč. a velimo mi a kak. a veli jozip moramo izpod kaotača poztaviti dazke da jih kotač zahvati. i onda sem ja prijel štija vu ruke i pod sakim kotačom skopal grabu jenu kaj smo dezke poztavili. a šofer je samo klel. jerbo je rekel da to opče neje njegov kamijon nek neči tuđi. a veli stari pičpur dečki bomo z lancima zavezali za moj traktor kaj ga malko pocuknem. a veli mižkina no ti pičpur ga zvlečež vun i onda dok ti bomo vikali da stanež neboš čul pak odvlečež kamijona doma i jož nam celoga azvalta zruješ. a veli pičpur e dečki mene nebo nišče zajebaval i sel na traktor i otkadel. a šofer sel vu kamijon i po gazu. al nikaj. a velim ja njumu čujež šofer a da probaž nekak z nekakvom ručicom preuzmeriti komprezore kaj bi na zadnje kotače delali pritizka morti bi onda zišel vun. onda je poludel do kraja i samo je klel i zazival se svece nebezke. a veli jozip branko naj biti smežen jerbo se to nemre nikak preuzmeriti. a velim ja pak nezem ja automeaničar kaj bi to znal. a šofer se zderal onda kaj stalno jebež z tom ručicom i sel vu kamijon. a veli jozip ipak čemo ga morati povuči. onda je mižkina otišel po traktora. ja sem jož skopal pod kotačima i kalanice smo nahitali pod kotač a mižko je dopaljel traktora i lance i to smo se sprivezali i dečki stiznoli po gazu i kamojon je šlajdral i šlajdral a ja sem maval šoferu nek mota dezno dezno kaj nebi zletel z grabe naglo vun i v drugu grabu poprek puta otišel. kadelo se je z traktora kak z dimljaka a z kamijona je samo crni dim šuklajl vun i malo po malo i zišel kamijon vun. šofer neje štel ni vun ziti z kabine ni na pivu nek je samo zaprašil niz vulicu. zaflikal me je z kotači kaj me ni đekica nebi prepoznal kak sem bil blaten. onda smo mi to se zametali i prisložili i onda smo si popili sakoj jenu pivu. al bum cev moral novu kupiti. mama je srdita kak cucek. i rekla je da više nebomo tak. a kiša pada i dalje celi den i to je jena velika bedaztoča. pozdravljam.

celoga života nečim joj pune glavu lutkice, krpice, suknjice su stvari za devojčice igrati lastiš on nikad nije znala skuvati ručak nikad nije bila njena stvar

vjutro v pol devet zvoni meni telefon i ja se javim. fčera je to bilo a ne denez. i velim ja a ko je to. a veli davorica pa to sem ja i ja sem ga mam prepoznal po glazu. jerbo telefon i zna tak negdar glase spomutiti al ja bi davoricu prepoznal da mu baš nešče pol kalanice v zube narivlje. i veli on meni doji mam k meni brankec da vidiž tu stvar. i sac si ja mizlim koju stvar da vidim al nedal meni vrak mira ja si obul cipeliše i pravac k davorici se zaputil. i došel ja k davorici a veli on meni pogleč brankec. a ja imal kaj za videti. to samo na pol dvora jeden traktor tak lepi kaj bi si ga čovek samo poželil. i velim ja davorici u jebate davorica pak kaj ste kupili novoga traktora. a veli on meni no naj biti smežni brankec nesmo nikaj kupili novoga traktora nek smo samo staroga prefarbali. a to je bila jena tak lepa boja kaj da je z tvornice zišla. a glatka kaj bi se čovek na njoj mogel i pingponga igrati. a velim ja davorici u jebate davorica kak to lepo zgledi kaj bi se čovek moral pravac pol vure zagledavati dok nebi skužil da je to tvoj stari traktor. a veli meni davorica je a kaj si ti mizlil brankec da je to igrarija. jerbo dok se farba onda se farba. i bogme je to davorica imal i prav. i veli on meni nego idemo se mi sat malo prepeljati po selu kaj bumo vidli komentare. i tak mi pravac seli na traktor i davorica zateral pun gaz i ni prešlo i par minut kat eto ti naz pravac vu pol sela. i davorica je traktora zaparkiral prvac pret cirkvu i veli on meni e sat si malo idemo jenoga pana spiti i onda pemo doma. i tak smo i napravili. taman smo si jenoga pana spijali kat eto ti bracine i veli on nama jebate davorica kak si lepo traktora prefarbal a veli davorica e to so reči i mam je jož jenoga pana i braceni naručil i nama izto. i tak smo mi i toga popli a veli bracena e sat ja jenoga plačam. a ja sem si se mizlil u jebate brankec to nebu dobro zišlo nek velim ja davorici idemo mi lepo doma. a veli on meni no sat pemo samo da jož jenoga rešimo. i tak kak smo se mi malko zaspominjali tak je vreme samo prešlo i kak je što dolazil v birtiju tak so si samo falili kak je davorica lepo traktora prefarbal. i tak negdi okraj pet vur pol šezt kad ja skužil u jebate pak več je pol šezt i mene bode mama z korbačom zatukla kaj mi se lampe spocure jerbo sem rekel da idem k davorici samo na pet minut a jož imam čudaj toga doma za zbaviti. i veli davorica no kaj se zrujavaž brankec eto sat idemo doma. i pravac vutome čazu vu birtiju je čez vrata stari pičpur nastupil i veli on davorici krazno si mali traktora sprefarbal a veli davorica no to so reči a veli pičpur samo pazi kaj ti ga oni nemoruti ne zgrebo kaj se tam okraj njega z kamenjem nahitavajo. a davorica mam skočil kaj da mu je nešče ljutu feferonku v rit nabil a na zube mu samo pena nahrupila i veli on što to se zgađa da mu ja z vratom ofrknol. i pravac zletel z birtije vun kak eroplan čez nebeza. a ja za njim. a to nekakovi deđki kaj neso z našega sela našli se pravac pret traktorom ot davorice nahitavati z kamenjem i narivavati kak da so z ludnice zišli zonemi svojiemi biciklini bezni. a davorica pret njih i veli on njima no jidjoti kakove so to prectave. a veli njemu jen kaj je bil najvekši a kaj ti pak očež. al je bil borme za glavu vekši ot davorice a ja si mizlil e sat ak ga potegne bom mu moral zube po azvaltu ziskavati jerbo se z takovi bečari neje za šaliti jerbo so morti i pravi drogeraži kaj se čovek mam zarazi. a veli njemu davorica daste se mam pokupili odotut jer to nebu dobro zišlio. a veli njemu taj bečar ajt pišljivec naj se znami zajebavati. a veli njemu davorica ti buž meni da sem pišljivec i to vu mojemu selu dotepenec jeden vušljivi. i onda so mam i ti jeni drugi deđki navaljili na davoricu al jih je bilo se skup pet a naz samo dvojica jerbo je bracena ostal v birtiji pana spijati dabok mu se v pol grla zastrnol. a ja zaviknol deđki no dajse malko zmirite el ne vidite da se čovek boji kaj mu nebi novu farbu z traktora zguljili. a veli jeden ot njih onda more to lepo reči a ne kaj tak naztupa kaj da je z drave zišel vun. a davorica pak na njega navaljil ti buž meni da sem zdrave spluval a ovaj samo spružil ruku i pravac davoricu v noz potrefil. a ja prijel samo davoricu za ruku i povlekel ga i velim ja njemu bež davorica idemo po bracenu. i tak mi otbežali v birtiju a davorici se samo krf znosa spuztila. i ja brzo viknol bracenu i velim ja njemu idemo mam vun očejo jeni nemoruti traktora davoričinoga. a bracena veli kakovoga traktora što. a veli davorica naj spitavati el ne vidiž da so mi nosa razbili nek mi budejo celoga traktora zmasakrirali. a bracena se samo zdigel i razbil jenu flašu i mi mam zbežali z birtije vun. al ti nemoruti više neje bilo nek so znali kaj jih čeka i skadeli u jenom nepoznatom prafcu. a davorica samo dobežal do traktora i prijel se za glavu. a ja došel bliže i imal kaj za videti. a to samo po sredini farbe jena crta kak da si ju šarafcigerom povlekel i farba zguljena. davorica je bil tak bezni kaj bi mogel se potamaniti. a veli bracena idemo za njimi kaj jim pokažemo boga njiovoga. i mi na traktor i pravac za njima. i tak smo se navažali malko levo dezno al ot njih niti traga niti glaza. a veli bracena sigurno so se v nekakov grm zavlekli i sat čkome kaj da si jim jezike spopukal. i onda smo se lepo vrnoli doma. davorica je lepe fasunge dobil ot joca dok mu je spripovedal kaj se je dogodilo a jotec je samo rekel ot dana današnjega ti i deda k traktoru više niti blizo jer vam i ruke i noge spotrgam. a mi smo se lepo dogovorili kaj denez jene letve pripravimo i na njih čavle zabijemo i pemo one nemorute čekat. pa nek onda doju pinkpamtere zigravat. prvo jim se glave zoptrgamo i onda jim su farbu z biciklinov zguljimo pa nek se onda voze po kugli zemaljzki. pe i bracena znami i on bu zel klešča i se jim bu žbice spresekel. kaj budu oni vidli da se z nami v našemu selu neje za zajebavati. tolko i pozdrav ot mene.

To su skupovi Svetih Otaca i učenih bogoslova iz celoga hrišćanskog sveta, na kojima se raspravljalo o osnovnim pitanjima vere i crkvenog života.

DARAC daj operi te jebene case jenput,,,, pocel sam puno frentati:: to nije dobro::; to je kaj neka dobra (il losa?) ovisnost::: zkj biti na nastavi ak ne moras:::; u subotu nisam bil vani::; grdo vreme i stara me nije stela pelati::; nist mi nije falilo doma::; jel sam slatkise;; jacal svojega trbuha i uzival::,, covece imam mrava u sobi::; to bi mu napravil:: - -. neznam vec kj pisati::: evo pocel bum cesce pisati posteve ak vidim da me tko cita::; tj:: bolje da ne citate te moje pizdarije al jbga::; ne morate.. ajde bok.. pozdraf: hm: da se prisjetim koga moram pozdraviti;; sorry ljudi nebum ve nabrajal:: drugi put napisem celoga posta o ljudima koje ocu pozdraviti::; idem opet delat nest beskorisnoga:: ou jea::; il see vucit? jea rajt::::; boooK:::

Suseda Štefa veli da bi njemu trebalo dati leka, kojega bi zapamtil celoga života.

mamu več tjeden dana boli zub kaj nemre zdurati. i stalno je žifčana i luda polek toga i več mi je to se dožlo navrj glave. laloka joj je natekla tak jako na dezni strani kaj opče neje za sprepoznati dok ju z te strane poglenem a đekica je se tak boji kaj opče z kučice neče vun ziti. stalno se zderava na mene kaj si ovo ovak i kaj si ono onak i toga mi je več prek glave. a k zubaru se neda ni pod živu glavu jerbo ga se stražno boji. onda sem joj denez dok sem dožel od meše rekel mama to tak viže nemre biti nek ti toga zuba moramo zvaditi. a veli mama a to ne branko to nikak jerbo mi bu zutra prešlo. a velim ja njoj pa kak ti bu prešlo mama ak ti je tak več tjeden dana i stalno govoriž kak ti zutra bode prežlo. to bu začaz gotovo niti ne osetiž. a veli mama a kak si to mizlil branko. a velim ja njoj sat buž vidla. onda sem otišel po flakza kaj ga imam ak mi zatreba za vudičnjak dok mi zapne na dravi i velim ja njoj pogleč sat ovo. ja ti zavežem jenkraj flakza za zub a drugoga kraja za kvaku ot vrat i onda boš ti stala na meztu a ja otidem z druge strane vrat i stiznem kvaku i zub skoči vun i nebož ni osetila. a veli mama a kak to znaž da bu to vredu gde si to videl. a velim ja njoj pa mama tak smo ja i davorica njegovom dedi se zube spovadili i nigdar ga neje zabolelo niti malko. al zaprav sem to zmislil kaj ju nebu stra. a veli mama el jezte za stvarno. a velim ja njoj pa nek kag nek za stvarno i pogleč kak je čovek sat sreten ni jenoga zuba nema. i onda je mama rekla pa dobro brankec ak tak mizliž idemo onda sprobati. u dok se je razinola to je bilo čudo i jedva sem zuba našel koji ju je bolel jerbo je se bilo natečeno. zavezal sem z flakzom za tu krnju onak po struđno kaj se nigdar ne odveže a drugu stranu za kvaku. mama je samo zajavukavala kak ju je bolelo i javkala naj tak cukati brankec esi lut. a velim ja njoj no jož se samo malko strpi mama i začaz bu se gotovo. i velim ja njoj dok sem zavezal za kvaku sat ja idem z druge strane vrat vu ganjek i onda samo stiznem kvaku dok ti nebuž očekivala i zub skoči vun samo moraž stalno biti razijana kaj ti se ne zapiči v nebce. a veli ona onda dobro i jedva je nekak to sfufljala kaj sem ju skoro ne zrazmel. i oču ja ziti van a kat tam eto ti vraga kaj sem skužil. je mama a kak pem sat vun kad smo zavezali flakza za kvaku. a veli mama norc jeden lepo si to zmislil. i onda sem si pomizlil a kaj sat i malko sem tak študeral dok mi je dožlo vu glavu i velim ja mami pa esem bedazt mama pa idem čez oblok skočiti vun. a veli mama a kak buž čez oblok kad su pod oblokom okolamde a velim ja njoj pa kaj onda ja odprem širom obloka i zalaufam se i preskočim i obloka i okolamde i se. i otprem ja obloka i denem pod oblok stolca i zalaufam se z jenog kraja kujinje na drugi kak zajec fletno kaj se je samo pražilo i stanem na stolec i othitim se i taman da bum prezkočil kat mi je noga zadnja za štok zapela i ja diregt pravac silom vu trnje. tak sem se zguljil kak nigdar vu životu a ruke so mi se pune trnja bile kak da sem kupine bral. u jesem bil srdit kaj bi najrajši celoga obloka scepal vu komade a okolamde pošprical z dejerbanom kaj jih nigdar više nebi ni bilo. a veli mama branko branko jesi dobro pa kaj si delal tak je puklo kaj sem mizlila da ti je kiđma se scepala na komade. mam nesem više imal volje ni zuba vaditi ni nikaj. al sam viknol mami se je vredu samo ti stoj na miru i flakz nek bu fort napet kak žica na gitari. i onda sem se polako prišuljal v ganjek kak stari indijanec kaj mama nebo čula nek kaj se znenadi dok stiznem kvaku kaj ju nebu bolelo i jož sem malko pričekal i taman da bom stisnol kvaku kat eto ti mama se dere branko branko pa kaj čekaž el boš stiznol. onda sem joj objaznil da to mora biti iznenađujuče i to se kaj ju nebu bolelo i rekel sem joj nek se samo sprimiri i nek čkomi. onda sem polako vu sebi nabrojal do osamdezeti šezt i na osamdezet i sedem sem pritisnol kvaku kak sem got jako mogel. mama je zajafkala kaj sem pomizlil da ju budu i sloni v afriki čuli i taman fala bogu kaj mi neso bubnjiđi spucali. i ja fleno otprl vrata da vidim kak je zišlo a mama se drži za laloku i jafče kaj da so joj si spomrli. a na kvaki vizi flakz a na flakzu zub vizi. e mam mi je bilo lakže pri duši. i velim ja mami i esi vidla mama kak je to lepo zišlo. a veli mama kaj bi vidla nikaj nesem vidla nek samo zvezde sem vidla dok si pocuknol. a velim ja njoj el te viže ne boli. al više nikaj neje mogla reči kak ju je bolelo. onda sem joj dal malko rakije kaj si potera i otpravil ju spat a ja sem si do sat trnje vadil z ruk jer jih je bilo da ne preterujem al valjda miljon il jož i viže. pozdravljam se skupa. bok uskličnik branko

jasem pravac da vam velim vu šoku. jerbo smo slavili martinje. i to jeno četiri dana za redom. i tak smo onda ja i davorica bili pozvani k jenome pajdašu vu gorice. a on je rekel dečki kaj nebumo slavili martinje vu sredu il četvrtek nek ja složim feštu vu petek i onda kaj budeju svi mogli dojti jerbo kad se vu subotu ne dela. a mi smo onda rekli pa more. al smo ja i davorica sejeno obišli vu četvrtek celoga brega i bogme smo se lepo nakrezali kaj smo jedva jedvice našli puta za doma jerbo to više neje možt nek pravo prafcato vino i to te šupi sam tak i v glavu i v noge i onda više neznaž ni kaj govoriš ni kam hodaš jerbo ti je se sim tam. a mama mi je f petek rekla e da znaš branko da denes nepeš nikam ni pod milim bogom za čuti jerbo si fčera bil kaj nesi za sebe znal. al su i davorici isto tak pri hiži rekli. onda smo se ja i davorica zmudrili i lepo smo se dogovorili da lepo dok si zaspiju da mi čez oblok šmugnemo i da se najdemo pri jenome starome drevu i onda pravac na feštu. i još smo se dogovorili da bu lozinka za šifru tajnu ovak išla. onaj ko stoji pri drevu mora reči stoj ko ide lozinka. a onaj koj dolazi mora reči ja sem lozinka drava. a onaj koji stoji pri drevu mora reči teče. i tak je i bilo. negdi okraj devet vur dok je mama otižla spat a ja čez oblok i na mezto. bogme sem se požteno smrzel dok davorica neje došel jerbo je jotec gledel nekakove bedaztoče na televizoru i onda on neje mogel šmugnoti. i vidim ja da nešče ide i velim ja stoj ko ide lozinka. a veli davorica drava i velim ja teče i tak smo mam znali da smo to mi a ne slučajno nešče drugi il treči. i za dezet minut eto ti nas več pri kleti od toga pajdaša kaj nas je zval. a tam je bilo pravo veselje. i tamburaši so svirali i bila je jena tak lepa atmozvera kaj bi se čovek otopil od miline dok su dečki zaigrali. i tak smo si malko pojeli gulaša kaj je jen kuvar skuval. al je bil ljut kak da je dvajzt feferonki prekuval vnutri. i onda smo malko po malko pili gemište. i lepo smo se z dečkima spominjali i polako popevali i tak dalje. a bil je na toj fešti i jeden dečko kaj je malko bedazt dok si popije i stalno je nekoga vraga zaiskaval jenoga dobroga dečka kaj je na bajz igral. i stalno mu je govoril znam ja tvoju seztru ima dobro dupe i tak jož slične gluparije i to tak dugo dok tom dečku kaj igra na bajz nije to dojadelo i veli on meni branko ako boga znaš mekni ga odotut jerbo mu bom inače glavu spotrl. i onda sem mu ja rekel čujež dečec jerbo je bil mlajši od mene naj se igrati z takovim rečima jerbo to neje za igru nek lepo čkomi. a veli davorica meni branko jesi ti bedazt kaj se puščaš vu takove stvari kaj i ti po nosu dobiž. a velim ja njemu e davorica baž bi štel videti toga koj bi meni noza naravnal. toga mati više nebi sprepoznala. i tak malko po malko ovaj si je poteraval i stalno zaiskaval dok tome dečku kaj igra bajza neje dojadelo i onda je otjemput zdigel bajzna nad glavu si i opalil ovoga kaj je zaiskaval drito vu pol čelenke kaj se je ovaj drugi mam znesvestil. a jen njegov drugi pajdaš skočil i pravac na ovoga dečka kaj je igral bajza navaljil. a dečki kaj su igrali druge inztrumente na njega i tak su se začaz si kriš kraž mlatili nadugačko i na poprek. a velim ja davorici čujež davorica ja mizlim da je ta fešta propala i da mi lepo idemo doma. i tak smo se lepo pokupili i otišli pravac put pod noge. a kak je fešta završila do kraja to natipkati nemrem jerbo dok sem otišel doma više nesem bil tam. i fala bogu kaj smo davorica i ja lepo proslavili martinje jeden den prije jerbo kad je to se tak zišlo. lepi pozdrav od branka uskličnik branko

- Kaj ste to napravile, kraj vas dve se nikaj celoga nemre imati pri toj kući grmila je pred cirka oko 25 godina moja mama na mene i sestru.

Nebeskem pevajnem, časne su 1990. nezinu dušu otpratile k zaručniku Isusu po čijemi je zapovedi živela celoga života.

fčera je mama otižla graha brat ono dok je malko dežđ stal cureti. ja sem joj lepo rekel kam mama idež vu tu mokrinu el ne vidiž da je se mokro. a ona je rekla a kaj morem brankec kat je potreba. em se ja vrnem za dve vure onda ti složim nekaj za jesti. ja sem joj lepo rekel mama ja vutaj drač nejdem pa da sekire padajo jerbo se jož zapletem vu taj grah kaj me mam zaguti i mam mi sprevod bode. i tak sem ja onda malko išel đekici dati vode čizte i gledel sem televiziju. i prejde dve vure a mame nema. a mene je tak frkalo v želucu kaj to čovek opče nebi mogel podnezti pa da je baž den prije celoga lonca ladletine pojel. i z kožicami i z nogicami i z repom. jerbo je več bilo trifrtalja jedenajzt vur a ja nesem celi božji den nikaj jel. i saci ja mizlim no pričekaj jož malko brankec sat bu mama dožla. al eto ti več je i jedanajzt vur prešlo a nje jož nema i onda je meni lepo pukel film po pol role i više nesem mogel zdržati niti jenu sekundu. i mislim si ja a kaj bum sat. i onda mi je jena prava ideja došla v glavu i ja se setil. idem si jajca speči kaj si malko utažim glat dok mama ne dojde. i tak sem ja lepo del ulje na tavu i lepo sem zmutil osem jajci i malko sem posolil i z vegetom posipal u dok je to zadišalo kaj bi si čovek mam przte oblizal. i tak su se jajca pomalko pekla i nikak da se speču. i ja se zmudril i odvrnol sem plina na našemu plinskome šparetu na najakše kaj se prije speču. i onda sem se samo onak smežno nasmejal jerbo sem znal kaj me sat čeka dok se jajca speču. lepo si malko narežem paprike i jož je i kukuruznoga kruva bilo ot fčera kadli samo otjemput ja začul nekakovu tutnjavu na putu i ja sem mam znal da je to bager. mam sem zbežal na ogradu kaj se je samo prašilo za menom. i ja na plot a to bager tak lepi kaj bi si ga čovek samo poželeti v štaglju mogel. jerbo su meni bageri jena najlepša prevozna srectva. to se čovek tome izumu more načuditi kak picek glizti. jerbo je to naprava za buduđnost i bez bagerof se život niti zamizliti nemre. ja sem v šubu preskočil ogradu i manol sem šoferu nek mam stane. i on je prikočil a bager samo na meztu stal vu sekundi. takove su to kočnice i jena celokupna tehnoložka procetucija ot razvitka. a veli meni šofer a kaj trebaž. a velim ja nemu štel bi kaj bi samo malo stal kaj bi pogledal bagera. a veli on a kaj ti kaj treba skopati. a velim ja njemu em kaj bi nek bi ga samo malo pogledal i v kabinu. a veli meni šofer el bi ti morti kupil bagera. a velim ja njemu da znaž da bi samo da imam dosta nofci. a kolko imaž. a velim ja njemu a zmogel bi ja jeno dve ti hiljade samo da kravu prodam. onda je šofer rekel da mora iti dalje za pozlom. a ja sem ga prosil kaj bi mi jož samo malko pokazal kak funkcinerajo one njegove ručice kaj jih samo povlečež a bager zdigne košaru i zagrabi tri kubika šodra v šubu. al je rekel šofer čujež nemam se ja čaz tu z tebom zaigravati nek moram iti za poslom. i to je bikonja jen obični i ja neznam koji idijoti idijocki takovome biku opče i daju voziti bagera kat je tak glup mezto da mi je malo pokazal kak se z bagerom kormani. i ja skočil z bagera dole i taman mama z polja naišla i veli ona meni a kaj delaž brankec. al sem malko bagera gledel i lepo sem ju pital a gde si ti dosad nek sem ja tak gladen kaj sem si moral iti jajca peč. a veli mama el so bila fina i onda je meni sinolo v glavu. a jaj meni isusek presvetli a moja jajca se peču i ja trkac v hižu a mama za menom i imamo mi kaj za videti. jajca su sa zgorela i pocrnela a v kujinji je tak smrdelo kaj da se je maček za luster obesil pret dva meseca. mama se je samo prijela za glavu i zajafkala jezuš kristuš brankena pa kaj si to napravil. su si mi tavu za palačinke vništil da bog da ti prasica surlu pocekala. el si ti dečec normalni. a velim ja njoj a kaj morem mama kat sem bil gladen. i onda sem samo otižel v sobu kaj nebum viže te bedaztoče imal za slušati. jelo je bilo gotovo tek okraj tri vure jerbo ja mama bila tak žifčana kaj neje niti jezti štela slagati. baš sem se natrpel glada fčera. al dok je pomfri bil pečen mam mi je bilo lekže za stodvajst kil. i z kečapom ljutim. pozdrav celokupnima ljudima ot branka.

Ja Ti bum rajše dopelal, celoga, pećenoga, DOMAČEGA odojka, za sitnu lovu Bumo skupa jeli, a Tica nek gledi iz visine, Yoda iz kaveza, a BABU bumo posle " nametali "

Ja uvek, celoga života, glasam za manje zlo.

denes je bila prava situacija zaozbiljno. i to ni bilo za šalu neg je trebalo stoput si dobro spremizliti kaj bum napravil i to se skupa. jen čovek kaj se zove zajec zna tak gda gda dojti k nami i onda nam nekaj pomore il tak nekaj dok imamo nekakvoga pozla za obaviti i onda mu mama tak dene nekaj za jezti vu košaru jerbo on nema nigdi na celome svetu nikoga nek sam živi i si su mu spomrli. a mama veli da je bolše pomoči svojemu bokcu nek tuđemu a ja si mizlim i da to dobro veli. i onda je zajec mam vjutro navalil na vrata i počel nabijati kake nori. ja sem jož spal i mislim si pa koji je sat to luđak sponorel jel to morti mižkina kaj oče il ko i nikaj mi nije bilo jazno ko to tak nabija. i ja sem se taman zdigel a mama mu je več bila otprla vrata i veli mama njemu pa kaj je zajec kaj si tak navrl kaj se je dogodilo. a zajec je bil saj zapuvan kak da su ga medvedi naganjali il one zmije hude kaj moreju mam celoga čoveka pojesti z jednim zagrizom. a veli zajec gde je branko hitno mi treba jerbo mi samo on more pomoči. a ja zišel vun z sobe i velim zajcu no zajec smiri se malo kaj očeš kaj ti se je dogodilo. a veli zajec zlo mi se je dogodilo veliko pogleč ti samo brankec ovo. i zvadi zajec ruku z žepa a ja imal kaj za videti. si so mu prsti bili nekak zvijani kak jož nigdar nesem to videl i si su mu bili nekak vragu skup složeni. a pitam ja zajca pa zajec pa kaj je to. a veli on naj me brankec nikaj pitati neg pomagaj kak got znaš. pa reko zajec pa kaj si delal. a veli zajec znaš one cipeliše kaj si mi dal brankec a velim ja el one z plavemi žnjorami kaj su mi se malko bili đoni otkeljili. a veli zajec no baž te brankec. ja sem jih prvo z malemi čavliči zabil kaj se nesu mogli otkeljivati dalje al to baž i neje držalo i onda mi je suset jeden rekel nek otidem v dučan i nek kupim jeno super lepilo kaj ga samo malko denež i mam ti se cipeliši za se veke vremana zakelje kaj jih viže ni vrak nemre otkeljiti. no i pitam ja zajca jesi jih onda zakeljil. a veli zajec jesem jih vraga zakeljil nek pogleč kaj sem si napravil. si so mi se przti skeljili jeden za drugoga i više nikam nemrem z njima. e onda sem ja skužil kaj su njemu si przti tak zvijani. a veli zajec pomogni mi branko kak god znaš i morež. a velim ja zajcu no naj se nikaj starati zajec sat mi to se bumo rešili samo dok se setim kak bi to bilo najbolše. i onda sem si malko tak spremizlil i onda mi je dožla prava ideja na pamet. i velim ja zajcu čujež zajec znaš kak bi to bilo najbolje rešiti i tu situaciju. a veli on a kak branko. a velim ja ovak ti buž zajec lepo del ruku vu škrip i ja ti ju pri zglobu stegnem kaj se nebu mogla micali levo dezno i onda bum ja privezal przte z špagom i bum jih čvrzto privezal za dezku a jenoga przta bum isto privezal z špagom i naglo potegnem i on ti se bu otkeljil jerbo kad bu cela ruka učvržđena i tak jenoga po jenoga przta i začaz bumo gotovi. a veli zajec onda ajt. i ja mu stisnol ruku taman pri zglobu a veli zajec naj tak jako branko a velim ja njemu zajec to tak mora biti kaj ti ruka nebo mrdala levo dezno. a veli zajec al me to boli a velim ja nemu pa moraž nekaj i pretrpeti ak očež da se ta situacija reši. i ja sprivezal to se špagom i lepo se razkoračil i naglo potegno špagu a zajec zajafkal kak da ga z nožom kolju. i velim ja zajcu eto si videl malko je zabolelo al ti je jeden przt spažen. a veli zajec esi ti lut branko samo me je stražno zabolelo al mi se przt neje otkeljil. a velim ja pa kak kvragu neje a kat kam stvarno. nesem si ni mzlil da bi to baš moglo biti tak čvrzto lepilo kak da ga je vrak s kuvačom mešal. a velim ja zajcu čujež zajec znam kak bi mogli to otkeljiti a veli on a kak. mogli bi z vručom vodom polejati i onda bi sigurno lepilo odmekšalo pak bi se morti i samo odlepilo. a veli zajec pa jesi ponorel kaj mi su ruku zopečeš. onda bumo ovak velim ja zajcu. denemo vodu na šparet i ti porineš ruku v lonec i buž tak držal kak got dugo buž mogel zdurati i onda dok više nebuž mogel zvadiš ruku i naglo ja trznem i to otkeljimo. i onda smo tak i napravili. zajec je držal ruku v loncu a ja sam potkuril. i prešlo je tak okraj pet minut a veli zajec branko ja više nemrem zdurati a velim ja njemu no jož samo malko jer sem znal da ak se bolje zvruči da bu se lakše odkeljilo. i onda zajec ni mogel više zdurati i zvlekel je ruku van a ja ga brzo prijel za prste i povlekel kak sem god mogel al vraga nikaj nesem mogel napraviti. onda mi je stvarno bilo več prekipelo vu glavi. i velim ja zajcu a da malko to lepilo polejemo z benzinom i vužgemo i mam zgasimo kaj ti se ruka ne speče morti bi se lepilo raztopilo. a veli zajec e to ne. to nedam jerbo mi sa ruka zobgori. onda sem zel žiletu i rekel sem zajcu ti sad zajec samo mirno drž ruku a ja bum rezal lepilo. i tak sem malko po malko rezal lepilo skoro jenu vuru ak ne i duže. samo sam ga šezt put porezal al samo malko mu kožu zguljil nikaj strašnoga. nek sem ga samo jemput malko jače po palcu kaj mu se je i koščička vidla al sem mu z krpom to obmotal pa mu nikaj nebu. a na prztima mu je se onak belo oztalo kaj si bu moral mesec dana to ribati s prztov dole. i sva sreča kaj smo to uspeli i tu situaciju rešiti jerbo z onak zlepljenima prztima nebi zajec opče mogel ni jezti ni nikaj i morti bi i vmrl od glada neg je sva sreča kaj je k meni došel kaj sem ja to sve stručno obavil i rešil ga takvoga velikoga zla. pozdrav. sima skupa.

stojadina smo popravili i lepo smo ga oprali i sredili kaj je lepi kak slika a na sliki mercedez il neki takov auto slični kaj košta miljon kuni i još i više. al ga nezmemo voziti ni za živu glavu jerbo je rekla mama ak ga speljamo vun z štaglja da nam se noge spotrga. onda smo fčera slagali ozvučenje. jerbo je davorica našel nekakvoga radija i zvučnike smo z jenoga staroga televizora zvadili vun al nigdi nemremo najti antenu pak moremo samo jenu stanicu služati na radiju dok auto stoji al veli davorica da se vozimo vunjem da nebi nikaj čuli nek pothitno trebamo antenu nabaviti. i onda sem ja srel denes jenoga dečka kaj se marijo zove a on vam more se nabaviti kaj got očete jerbo veli moja mama za njega da je on leva ruka dezni đep a da takovi moreju svega vraga nabaviti al meni to baž i nije jazno. al je rekel marijo nema problema brankec zutra ti donesem pravu pravcatu antenu kaj buž mogel služati celoga sveta čak i mađare al sem mu rekel da nemora iskati takvu jer ja mađare ionak ne razmem. fčera sem jenoga pajceka prodal tu v selu. starome francu čučaričevom od babe zlate pokojne bratu kaj mi je navek za sladolet dala dok sem bil mali jerbo sem joj kruva zdučana nosil il kaj je vegetu trebala il kaj slično. i onda sem ga narival na prikolicu jerbo ni bil baž tak težki okraj sto pedezet kil ak i tolko i sednem ja na traktor i pravac diregt k starome francu se zaputil jerbo ga je mam nakanil i zaklati. i vozim se ja tak na traktoru i otjemput mi se samo milicajec nažel pred nosom i maše z onom lizaljkom kaj da je ponorel nek stanem. i ja prikočil kaj sem skoro ne meztu stal jerbo sem si mizlil kaj me nebi spitaval za kočnice il kaj. i veli on meni dobar dan gozpodine a velim ja njemu dobar dan gozpon. i veli on meni vi ste se gozpodine vozili na traktoru a nizte imali upljena svetla. a velim ja njemu gozpon pa jer vidite da neje noč jerbo je bilo taman negdi okraj tri vure popoldan i kaj bi onda imal svetla vužgana. a veli gozpon nije noč al po novome zakonu vi morate imati svetla upaljena. je velim ja njemu a ja vam to opče nesem znal a da jesem itak nebi svetla vužgal jer opče neznam gde se vužižu. a veli on pa kak neznate gdje vam se na traktoru pale svetla. onda sem mu rekel a kak bi znal kad se nigdar ni nesem po noči na traktoru vozil a po danu mi svetla bogmeč ni ne trebaju jerbo jako dobro vidim. onda je rekel kat nizte znali onda zapamtite za ubuduče da treba uvek imati svetla zapaljena. a ja sem mu rekel dobro gozpon milicajec ja čim dojdem doma bum otprl haubu i bum poglenul di se ta svetla vužižu a ak nebum mogel najti gde se vužižu bum pital mamu pa jih bum navek imal vužgana. a veli on dobro onda gozpodine samo nemojte to zaboraviti. a velim ja njemu no gozpon pa ak sem popil jenu pivu to ne znači da bum mam se pozabil. i samo sem digel ruku i po gazu dok se još nekaj ne zmisli. fala bogu kaj je to bil tak dobri milicajec kaj mi nije nikakovu kaznu napizal jer bi me mama vmorila da je. dok sem došel k francu veli on meni u brankec baž je lepi pajcek kaj ti veliž kolko ima kil kaj ga nebumo na vagu vozili nek se ovak naprek pogodimo. velim ja francu a ima franc taman prek sto ozamdeset kil. a veli franc no brankec kaj bi imal pak jesi ponorel nek ima okraj sto šezdeset. onda ja velim francu no dobro franc nek bu onda sto sedamdezet i kaj nebu ni po tvoje ni po moje. i tak smo se i pogodili. a mami sem taman rekel da smo se za sto pedeset kil pogodili kaj bum imal za koju pivu il žvakače il kaj mi več bode trebalo. sad si idem jenoga sendviča složiti jerbo sem več preveč gladen a imam i lepe paprike. pozdravljam.

Celoga toga ograđenoga dvora, v kojem je v jenem čošku bilo puno avutov, v drugom starijov kameni kipov, starcov, kaj su se tu počivali.

Pojavljuju se samo učinci Muhamedovih dijela, tako da cijeli film zadobiva tipično bosansku mističnost svojstvenu dervišima mevlevijama, koje ćemo da pokažemo što više, kako plešu, kako se probadaju s mačevi, kako padaju u trans itd. da dobijemo na egzotičnosti i atraktivnosti celoga projekta.

Zašto da takav čovek celoga života bude tužan?

ono jemput prošli tjeden je davorica dohujal k meni kak mladi mesec na beznome cucku na mlazni pogon kaj so mu skoro pene na zube šikljale i ja sem mam znal po opisanoj situaciji da nam se nekakova nepremišljena jebada priprvavlja. i veli meni moj pajdaš davorica si ti čul brankec kakova se bedaztoča dogodila vu ovoj našoj bednoj zemlji. a velim ja njemu no kakova bedaztoča davorica sedni si kaj dojdež k sebi a ja ti jenoga zdenoga pana potočim. a utome čazu je davorica skočil na zadnje noge kak zajec dok ga ošinež z sitnom sađmom vu suzedovom zelju i pene so mu samo počele šikljati čez zube ot naprva. utom i je problem brankec utom uztvari. a pitam ja njega a učem to davorica. a veli on meni reči ti meni lepo brankec zakaj bi ti meni jenoga zdenoga pana potočil a ne naprimer jenu zdenu podrafku naprimer. a velim ja njemu e jebiga davorica jerbo podravke vu dučanu nema jerbo mi je tak rekla trgofka nego samo pana. e tak vidiš lepo brankec podravke nema a sat ti bom ja rekel i poradi čega. a velim ja njemu a poradi čega davorica nema više podravke vu dučanu. a veli meni davorica ne samo da je nema vu dučanu nego je nema više niti vu jednoj birtiji jerbo su jeni pametnjakoviči potpisali jene struđne papere i zanavek zaprli proizvodnju. a velim ja njemu em naj biti smežni davorica pak sem ja predevčer manol četiri zdene v pol vure v gostijoni. a veli meni davorica je manol si ti četitri zdene al to je samo z zadnje zalihe kaj se jož gdegde moru najti. mene samo kaj neje šlag omanol prek mozga nek sem se vrušil na kauč i prijel se za glavu i velim ja davorici a jaj meni davorica a kaj bomo mi sat bez naše pive podravka specijal najbolše na svetu. a veli davorica neznam brankec samo znam da se tak leko nebomo predali nek bomo obišli se dučane i birtije v pokrajini i bomo pokupovali se zadnje zalihe na svetu. i to je bila jena prava ideja. prvo smo morali skupiti čim viže kuni i onda krenoti v jenu akciju ot životne važnozti. ja sem mam razbil jenoga pajceka ot keramički pločic vu koji sem železnjake hital za crne dane i mam sem vu početku imal cele četrdezet tri kune i par dvajst tridezet lip. mam sem išel i do mame kaj joj spripovedam celokupni problem al je mama ne imala razumevanja za našu situaciju nek je samo rekla fala bogu dragome i kaj bi se pive na svetu zaprli i proizvodnju mam bi mi sunce pregrelo jerbo se nebi više mogli oblokavati v oni goztijoni strela vu vas božja pukla. al dok je znala celu podravku otšuba polokati v jenom gutu dok smo seno pozpravljali onda joj je bila dobra i zato sem joj rekel nek ne sere. z celom smo se svotom mam zaputili k davorici nebi li pri njemu našli nekakova dopunzka kunzka srectva za daljnje poztupanje po akciji. prvo smo zbudili dedu ot davorice a on je samo zel štapa i viknol sat vam sa pleča spoterem jerbo poradi takove glupozti ste vi mene išli budit al je to sigurno bilo jerbo je deda jož bil snen a dok skuži kakov je to problem zastvarno bil onda ga sigurno bode savezt celi život pekla. tatu od davorice nesmo niti pitali jerbo bi on načisto ponorel i jož bi naz morti i zpljuzkal al nam je zato mama ot davorice dala celi petnajzt kuni i nekaj sitno žutakov a oztale nofce mizlili smo nabaviti negdi vusput. i čim smo zišli z dvora vun eto naleteli na suzeda jozipa i veli o nama o dečki a kudačete vi ovakovom brzinom. a velimo mi njemu podravku spažavat zadnje zalihe. a veli nama jozip dok smo mu se objaznili e dečki moji nižta nečete poztiči jerbo su gozpoda iz tvornice zakljuđila da se dotiđno pivo slabo prodaje i ukinula su proizvodnju. a ja sem si mam pomizlil kakovi su norci ta gozpoda i zalud im je bilo vu tolke međanerzke škole hoditi jerbo se samo vu našem selu prek leta popiju bar bar pecto litri podravke brat bratu a to je količina kaj nebi ni vu benzinsku cizternu ot kamijona stala. dok smo dožli vu gostijonu veli nama kelnerica dečki ja još imam samo pol sanduka podravke i to smo mam kupili i ot toga tri na kredit. i nebi čovek poveruval al vu celome selu više nesmo našli niti jenu jedinu flašu. al neje to nikaj jerbo niti drugi čovek nebi poveruval da vu celoj pokrajini nesmo našli više niti jenu jedinu vlašu a nagazili smo se biciklinov tijam i do repaša jerbo nam jotec od davorice neje štel dati traktora a z mojega smo zvadili naftu i prodali mižkini jož pret dva tjedna dok smo ono ostali dužni v gostijoni pedezet kuni jerbo smo pili pelinkovca a to je skupo kak sam đavol. al so si samo mavali z glavom i govorili kak podravke više nemajo. i to je bila jena prava kataztrofa. i dok smo došli doma veli meni davorica esi ti videl brankec koja je to jebada se smo prežli a samo dezet zadnji podravki smo našli na kugli zemaljski. a velim ja njemu dobro je i to davorica sad jih bumo lepo pozpravili i zalokotili i lepo to popijemo dok bomo jeni starci pret smrt kaj se bomo setili kakovo smo negdar božansko piče pili. a veli meni davorica to ti je jena najbolša ideja na svetu. a velim ja njemu a kaj misliž da si sat popijemo sakoj samo po jenu zedenu podravku kaj na zabimo kakov je to božanski okuz. a veli meni davorica al sakoj samo jenu brankec a oztalo pot kljuđ. i tak smo si popili sakoj samo po jednu podravku i veli meni davorica bilo bo najbolje da si mi popijemo sakoj jož samo po jednu jerbo kaj če nam osam podravki dok bumo stari i morti nebumo mogli tolko niti popiti pa otije pod kvar. i onda smo poipili sakoj samo jož po jenu podravku i tak jih je oztalo šezt. i utome čazu eto ti suzeda jozipa i dok smo mu spripovedali kakove smo se probleme imali popili smo sakoj jož samo po jednu i jenu smo dali i jozipu kaj bu to pamtil dok je živ. a dok je on otižel doma skužili smo da su nam oztale jož samo tri podravke zadnje pive na kugli zemaljzki i onda smo jož jenu popili po pol kaj se nebi posvadili oko nje dok bomo starci jerbo starci imaju kratku pamet kak i deda ot davorice. a dve zadnje pive kaj so nam ostale skrili smo pod kljuđ na jeno pozebno mezto kaj jih niko nigdar nebu mogel najti samo mi dvojica dok bumo stari. a velim ja davorici i jebiga davorica a kaj bumo sat pili jerbo ja više onoga pelinkovca nebum pil jerbo sam drugi den bljuval kak sem širok i dugaček poprek celoga maminoga tepiha ot nasljedstva kaj sem imal jebade tjeden dana. a veli davorica je brankec a kaj bi drugo pili nego jenoga zdenoga pana z jednih novih flaš i to je bilo najbolje rešenje na svetu i zato smo mam otišli do goztijone nebili to rešenje lepo i prozlavili. i tak smo do fajrunta lepo pili zdenoga pana na kredit a drugi smo den zvadili naftu i z davoričinoga traktora kaj je jotec od davorice popizdil do kraja i bile su jene velike pizdarije o kojima najrađe nebi niti natipkaval. tolko ot mene i kaj nebi niko spitaval kam smo skrili jene zadnje podravke na svetu jerbo je to tajna i moji so zubi zapečačeni. pozdrav sat od mene prijateljzki i laku noč branko

Celoga zivota se taj proces odvija svesno ili nesvesno, najcesce ovo drugo.

fčera je bila prava jebada. i pol. ja jož ni sad nikam nemrem a o davorici bolje da i ne natipkavam. taman sem se rano zdigel kak i saki den i pravac k davorici. bilo je taman negdi okraj pol ozme vure i veli davorica meni je branko kat smo se dogovorili ob devet onda bumo tak i počeli jerbo ak počnemo prije onda to donozi jenu nesreču a toga nam opče neje treba. il da nam auzpuh negdi na pol puta opane il kaj sliđnoga. i tak smo si mi tam spili sakoj po dva štampljeka rakije i deda z nama i veli davorica gle branko taman deveta vura tuče i sat idemo na posel. a to je bilo jeno takvo uzbuđenje kaj čovek skoro nebi mogel niti disati da neje bil onak čizti zrak kak pri nami na selu. i tak smo si mi onda prinesli alatia i jenoga šarafcigera i klešča a bogme i jene kombinirke i kljuđe i švarbicu z čiztam novim držalom i tak smo lepo krenoli. prvo smo staroga auzpuha skinoli dole a to je bila prava jebada jerbo je jeden šaraf tak zahrđal kaj smo ga na jedvite jade otšarafili z jenom piljicom za železo. davorica je preklel se svece nebezke i tek je onda jen šaraf popuztil. e tek je onda krenolo pravo uzbuđenje kak za božič dok se hiču petarde. novoga smo auzpuha zašarafili i motorbiciklin je bil spreman za jenu pokuznu vožnju. e dok je davorica zažgal motoriđa to je bila jena prava milina za vuva. tak je lepo štektal kaj ganc novi zetor dok ga z tvornice speljaž vun. a dim je bil čizti kak ona tenka meglica naranje. a mi smo bili srečni kaj da smo sakoj dobili po pecto miljona hiljadi kuni na jenomu lotu. i jož i viže. i veli davorica e sad da vidimo branko kaj smo mi to napravili. i davorica si je sel na motorbiciklin i okrenol po gazu a motoriđ samo krenol i on je othujal niz vulicu kak mladi veter. i to je bilo kak na filmu jerbo ga ja nesem opče moral porivavati. al dok sem si ja sel onda ipak neje štel obadvojicu povleči nek sem moral malo porinoti i onda skočiti gore dok je motoriđ došel do zraka. tak smo se lepo prepeljali po selu kak pravi motorizti a si so samo gledeli. više nesem ni glavu moral dole spužčati kak prije zbog jenoga odpora zraka. i tak je davorica taman prikočil pret birtijom i veli on meni e branko takovoga pozla treba zalejati. i onda smo zišli dole i pravac na jenu pivu. i tak smo pomalko pijuckali koje dve tri pive i velim ja davorici čujež davorica veđ so četiri vure prežle i ja bi sat moral iti na obed. a veli davorica branko naj biti smežen pa se ne slaže takova mašina saki den nek si jož spijemo jenu putnu i onda idemo. i tak smo si mi spili jož sakoj tri putne podravke i onda je bilo jeno pravo vreme za krenoti doma jer je več tukla i šezta vura. i mi zišli z gostijone vun kadli imali kaj za videti. taman kud smo mi trebali prejti z našim motorbiciklinom a kat tamo samo jen milicijzki auto bil sparkiran i pred njim jena dva prava milicajca. a veli davorica u gle branko jebade a kak pemo mi sat doma. onda smo pričekali jož jenu vuru i taman si spili sakoj jož dve pive al milicajci niti da bi se malko pomeknoli z toga mezta a kamoli kaj bi otižli. a veli davorica branko sat je dozta te jebade nego mi idemo doma. a velim ja njemu a kak. a veli davorica prek kanala. a velim ja njemu pak jesi ti sponorel kak pemo prek kanala pak el se ne sečaž da se je moztec saj spotepel i više nebi prek njega niti mravec mogel prejti dok je na djeti zgubil na kilaži. a veli davorica a zakaj mi imamo takovu mašinu nek kaj ja nabijem gaza do kraja i preskočimo kanala z pol snage. a meni je mam mrak opal na joči dok sem si uobličil jenu takovu akrobaciju. i velim ja njemu pak el nebi mogli davorica mi jenostavno prerivati motorbiciklina kre milicajcov i tak otiti doma. a veli davorica pak el si ti pobenavel branko kaj nam zaplene motorbiciklina dok smo ot njega napravili jenu takovu beznu mašinu. i mi vun z birtije i pravac prema brotičevoj mekoti jerbo je tam kanal najvužeši. prvo smo izvidli jenu situvaciju i ja sem jenostavno napravil jenoga zaključka da jen takov skok nemre napraviti niti jeden pravi kazkader vu jenom akcijzkom filmu z pravemi pištoljima a kamoli dovorica dok si popije šezt sedem pivi. i velim ja njemu čujež davorica ja bum rađe vodu gazil nek letel po zraku jerbo ti to nemrež prezkočiti pa da si baž i jenoga super specijal nezmišljenoga raketlina na mlazni pogon prišarafiš na kotač. a davorica me je poglenul ravno v joči kaj su mu se mam vuva zažarila i veli on meni branko kaj to z tvojih zubi govori. pak el si se šarafov nakosal il su ti črvi ot mozga plevu nakosali. ja kaj nebi mogel toga maloga kanaliča preskočiti z ovakvom beznom mašinom prek kojega bi i vešmašina preletela da ju malko bolje otkatapulteraž. ti kak očež al ja skačem samo znaj da te ja nebum čekal dok ti vodu pregaziž. je onda mi neje bilo druge nek poslušati davoricu kat je rekel da me nebu čekal a jož sem si k tome mizlil pak ak on nezna kolko njegov motorbicikli more onda što zna jerbo je on njegov šofer. i tak smo mi nabrzinu napravili jenoga plana i otižli smo v rikverc jeno sto metri i ja sem porinol davoricu kak sem got mogel i skočil na motorbiciklin. on se je malko zanesel levo dezno i onda je davorica vlovil pravu putanju i stiznol gaza do dezke. mi smo jurili kak jen bojing pecto pet z crtom dok se na arodrom obrušava a dreva so samo preletavala nuz nas. onda je davorica zavikal ti branko samo spuzti glavu zbog jenoga odpora zraka i ja sem spuztil glavu i čvrsto sem se prijel za davoricu i vutom sem čazu znal da bumo preleteli toga kanala kak muva dok leti po zraku. i dok smo dožli do samoga ruba motorbiciklin je poletel i zabrujal po zraku a kotači so samo samo zavrteli sto na sat i mi smo leteli kak strelice od luka i strele. nisem mogel zdurati kaj to nebi videl nek sem malko podigel glavu kaj bom videl to čudo a to je bila prava milina. i samo otjemput smo se počeli obrušavati kak avijon dok mu jena velika ptica na krilo sedne. otjemput je nekaj zadumelo i ja sem preletel davoricu kak konj dok prezkače ogradu i tak sem jož jeno dva metra letel po zraku dok nesem bugnol na zemlju kaj je skoro bil potrez vu celoj podravini. a dok sem dožel k sebi samo sem čul kak davorica zapomaže i mam sem otbežal do njega mada me je noga tak bolela kaj sem jedva hodal. a dok sem došel do njega samo sem imal kaj za videti. falelo nam je samo pol metra kaj bi prezkočili celoga kanala. al je prvi kotađ lupil vu drugi kraj kanala i davorica se je nabil na guvernal z rebrima i motorbiciklin se je okrenol na glavačke a ja sem otletel u prafcu. kotađ je bil sav sfrkan a o guvernalu da i ne natipkavam nek jož gore nego ono prvi put dok smo opali. a davorica je jafkal moja rebrica moja rebrica sa so mi spopuca ot silnoga udarca. onda sem nekak otšepesal do ranka i rekel sem mu celu situvaciju a on je zakapčil prikolicu i onda smo deli gore davoricu i motorbiciklina i pravac doma jerbo se je veđ skoro i noč počela spužčati. a dok smo dožli doma i dok je jotec ot davorice videl celu situaciju tak je oplel davoricu po tikvanji kaj sem mizlil da mu glava pukne. i vikal je kak nigdar v životu. a ja sem samo fletno otšepesal doma kaj jož i ja ne dobim po glavi. denes sem išel davoricu glet. leži v postelji i nikam nemre. rekel mi je si videl ti branko kakova je to bila kataztrofa ot saobračajke. a velim ja njemu videl sem davorica, se sem videl jerbo sem malko podigel glavu baž u pravome trenutku. a davorica dok je to čul samo se je prijel za glavu i rekel mi je brankina ti norc jen bedazti zato smo mi bugnoli dole kat si ti glavu podigel i zajebal si celu proceduru ot šuba i odpor zraka. a ja sem si veđ pomizlil da je kriv motorbiciklin a to nemre biti jerbo je to mašina i pol. e sat dok se malko oporavim i dok zravnamo guvernala i kotađa buž videl da bumo preleteli kanala samo ak buž glavu držal dole. a velim ja njemu na takovu glupozt me više nebuž najebal davorica jerbo me celi dan tak noga boli kaj jedva hodam i tu si ideju mam prekriži z crvenom bojicom osim ak ne složimo jenu malu skakaonu. a veli davorica e to je prava reč branko bumo složili jenu skakaonu i dok motorbiciklin potegne preskočimo kanala i to na onom meztu gde je najširši i to pravac i tam i nazaj jerbo takove mašine nema vu celoj pokrajini. a velim ja dedi kaj ti mizliž deda el bi tak mogli preskočiti jenoga kanala. a veli deda je dečki ak bu to jena prava skakaona i ak bute mene poslušali kak se to dela onda bi i mogli preskočiti kanala. i to je baž jena prava ideja to z skakaonom i jedva čekam dok bu davorici malko bolje kaj i tu pravu stvar izvedemo uskličnik pozdrav sat ot mene i idem si malko prileči. branko.

imaju više penez od onih koji te iste pajceke moreju samo sa zavišču gledati, jer im njihove kreditne rate ne dozvoljavaju da si za Uskrs priušte niti celu lopaticu, a kamoli šunkicu ili. (nesmem niti spomenuti) celoga odojka.

BTW... ovaj put bude prije odneslo celoga krova nego stupa s antenama.

ja sem taman nekakove šarafe šarafil z šarafcigerom i jož si mizlim jer bi prišarafil toga zadnjega šarafa il bi si išel popiti jenu pivu kaj mi bode malko lekše šarafiti jerbo je denez bilo tak vruče kaj bi i vragi z pekla morali piti limunadu z frižidera kaj se malko razlade dok bi došli malko na ovaj svet. i taman vutom čazu eto ti babe zlate k meni v dvor. navaljila je kak da joj štagelj gori i tak je zavriščala kaj đekica skoro neje dobil mozgovni udar ot straja jerbo je baš dremal pot brezom. i pitam ja nju pa kaj je baba zlata kaj si tak nahrupela el si morti ponorela kaj mi đekicu frazt prime. a veli ona meni odi branko odi ako boga znaš čudo je to jeno. a velim ja njoj a kakovo čudo baba zlata. a veli ona meni zmija kake drevo debela mi je v dvor došla odi kaj vmoriš tu neman jerbo me zakolje. u a ja sem si mam pomizlil da to mora biti ona anagonda kaj na televizoru mam celoga čoveka pogotne na ekz. samo raširi one svoje laloke i poždere čoveka vu sekundi jerbo tak vele na televizoru. a velim ja njoj baba zlata a otkud je došla. a veli ona neznam ja brankec samo se je otjemput stvorila vu dvoru i pravac na mene. ja sem mam zel jene rasove i nazval sem mam davoricu na telefon nek zeme motorku jerbo nek se vrak igra z tom zmijom a ja se nebum. a velim ja babi zlati odi z menom kaj mi pokažeš gde je zmija. a veli ona nejdem ja v dvor da je baž zlatna zmija nek ti je tam pot košom. i samo kaj sem zišel na put kat eto ti suzeda jozipa i veli on meni a kam čež z tim vilama brankec pa kaj jož nizi osužio sjeno. a velim ja njemu ma kakovo seno suzed nek se je jeno veliko zlo naleglo vu dvoru ot babe zlate zmija i to prava anagonda z zubima do zemlje. a veli jozip daj brankec naj biti smežni jerbo tu nema takvih zmiji nek samo u đungli žive. a velim ja njemu e suzed pa kaj ti misliž da sem ja bedazt. znam ja da su takove zmije samo vu đungli a kaj ak je slučajno ova opala z avijona jerbo kaj ti misliž a kak ta sa živina doje v zoložki vrt nek z avijonom. a v zagrebu ima zoložki vrt i to tođno znam i sigurno ju je jeden avijon tam vozil i onda su se samo slučajno otprla ona mala vrata ot avijona i zmija pravac vu dvor ot babe zlate opala. a sused jozip se je samo nasmejal onak smežno kaj da je dobil sunčanicu. i vutom čazu je i davorica dobežal z motorkom. u kakovi bi to bili krmenadli da ju uspemo nekak onezpozobiti i zrezati z motorkom. a veli davorica gde je zmija brankec. a velim ja njemu vu dvoru ot babe zlate pod kož se je navlekla bežtija jena. a veli davorica a el velika. a velim ja njemu rekla je baba zlata kak drevo debela i to mora biti samo anagonda i nikaj drugo. a veli davorica i kakov je plan. a velim ja njemu ja sem mizlil kaj bi ju ja z rasovami fpičil pravac v joči i onda kaj nebi više vidla i onda ti samo skočiž na nju i zapiliž ju za vrat. a veli jozip dečki pa nemojte biti smežni. a velim ja njemu sused kaj vi znate kak treba z takovemi bežtijami poztupati jerbo vi nemate takovoga fakulteta. a veli davorica a kaj ak nam ne uzpe taj plan. a velim ja njemu onda bi bilo najbolje kaj bi joj zmešali nekakovoga otrova il deherbana kaj bi ona to popila i mam bi fcrkla. a veli jozip ajte dečki idemo mi gledat tu zmiju. a velim ja njemu najte suzed jozip se igrati z takovemi stvarima jerbo vaz ja neču imati na duži. a veli jozip samo vi odite a ja ču za vama. i tak sem ja onda stiznol rasove kak sem got mogel čvrzto vu šaku i davorica je pripravil motorku kaj ju samo vužge nabrzinu i polako smo došli v dvor. šuljali smo se onak polako kak pravi ninđa v papučami poztija. kak pravi bruz li. i došli mi tak polako do koša a zmije nigdi. a velim ja davorici onak poztija pazi davorica sigurno se je nekam skrila i sat pripaziva kaj naz samo zaskoči i zakolje. a veli davorica samo nek ona skoči ja joj mam žilicu prepilim i mam joj bu kraj dok skrvari. i tak smo mi nju izkali i izkali a nje nigde. i samo otjemput veli suzet jozip a glete dečki gde je vaša zmija. a ja se okrenol onak fletno kak kauboj na peti i stiznol rasove i navaljil na zmiju. a veli jozip no se malko smiri brankec pa to je jedan običan slepiđ. i ja pogledal a to stvarno zmija. jena obična mala. rekel je jozip da on mizli da je to slepiđ a davorica je rekel da je beloužka. a velim ja njima el vidite vi kak naz je lepo zajebala baba zlata a rekla je da je to prava anagonda. a veli jozip a jezam vam ja rekao dečki da tu nema takovih zmija. a veli davorica a kaj bumo z njom. a velim ja njemu ti delaj ž njom kaj očež a ja idem doma. onda je suzet jozip otišel po jenu kantu i narival je zmiju vnuter i odnesel ju je na vrt kaj se ona luda baba zlata nebu više bojala a ja sem joj rekel da je luda i da ju bar oče zmija pojezti kat je tak bedazta i ne pozna el to anagonda il obični slepiđ il beloužka nek samo glupozti pripoveda i dela paniku med svetom. a velim ja davorici e davorica kakovoga smo sat mogli rožtija peči samo da je to bila prava zmija. onda smo si popili sakoj dve pive i davorica je otižel doma a ja sem i dalje išel jož malko šarafit. a đekica je i dalje spal. takova je to bila bedaztoča z tom zmijom malko vekžom ot glizte a ne z onom pravom ameriđkom ot stodvajzt metri. pozdrav ot mene i bok.