Onda sam naveče išla s Ines i Viki u grad zajebavale smo se ko šta davno nismo i bilo je preprepremunjeno totalka Viki se više ne sviđa nadimak Viki pa sam joj ja smislila novi, sad od zadnjeg dijela imena i sad je Rija - od ViktoRija, a pošto i ja imam takav kraj imena MaRija i ja sam Rija, pa je ona Rija1, a ja Rija2 Ines je Es eto moja mašta može baš svašta onda smo nas tri naišle na Renića Co. (oni su naišli na nas) pa smo se zajebavale s njima a pošto je većina morala doma u 11, ja i Es smo ostale same ali ne zadugo, našle smo (oni su našli nas) Molnar Andrija Co., a kasnije su došli i ostali (a ne znam točno ko je sve bio, bilo nas je puno) i tak smo se zajebavali, ti likovi stvarno nisu normalni, pa je Andrija stalno govorio« pa dobro jeste li vi normalni? »ma ja sam krepavala od smjeha došla sam doma, a stara me čekala do pol noći pa sam ja njoj rekla da se jednom živi i jedna je mladost, mladost-ludost, a i zadnja je subota prije škole i kad sam došla doma ona je bila baš jako umorna, pa je jedva dočekala da se ja vratim i da ode spavat kad sam se navečerala do negdje 3 sata sam slušala Killerpilze, a Bombu od Ede Maajke sam preslušala bar negdje 20 puta i onda sam otišla spavat evo vam Crazy Indiana (obavezno pogledajte, preludo je): Ujutro se probudim u 12, stara me ispituje jel ću ić popodne na misu, a ja ne znam kak da joj kažem da neću jer imam dogovor popodne s curkama al onda joj kažem da idem kad sam već na odlasku, i tak sam u 16:20 gledala o. c. s Ines, a onda smo se opet našle Es, Rija i Ja i otišle u slastičarnu, sve smo tri naručile voćni kup, ja sam dobila zeleni kišobranćić, Ines rozi, a Viki plavi i onda smo si bile tak hepi šta imamo male kišobrane s voćnog kupa naveče smo bile u gradu i zajebavale se, a pošto Viki ove godine ima firmu JA ću joj bit KUMA al mene je počela hvatat posljeljetna depresija, i cijeli dan mi se u glavi vrti pjesma iz Moulin Rougea - Hindi Sad Diamonds, i imam osjećaj da se sva raspadam, a tek kad se sjetim u kakvom ću sjebanom stanju bit sutra kad se probudim ujutro za školu još kad tam dođem, a nikog ne poznam osjećat ću se još i gorje, osjećam se nekak prazno, ko da se u meni izgubilo sve šta mi daje živce za preživljavanje tj. osjećam se nevjerojatno sjebano nadam se da će sve bit normalno nakon nekog vremena