I dok su one tekle, a ja ih brisala malo posramljena što se ne mogu suzdržati i cvilim na javnom mjestu, shvatila sam da smo ušli u jednu novu fazu, pupčana vrpca je drugi puta bila presječena, moje srce raspolovljeno no ipak cijelo.

umalo ne zaboravih, izbacio sam sestru iz stana danas. naime, poslo sam joj jutros sms slijedećeg sadržaja " oćeš me pliz odfurat popodne kod doktorice, ja mogu iz 16 izać, radi do 19 h " te me sestra onda zvala da bi ona išla na jarun i nek joj velim točno kad oću ić, a ne ovak da ju zajebavam. oću ić u 16 h. ok. te me tako izbaci 50 metara od ambulante, a ona će doć kad se sparkira. pa ode na stoti kat, a opća praksa je u prizemlju, pa dođe u čekaonicu, i povišenim glasom krene paljbom na mene, da di sam ja, da je ona bila na vrh zgrade, pufpant, da šta joj nisam reko da je to u prizemlju. onako debela, sjedne u onu plastičnu stolicu te usklikne: " ova stolica je strgana " i ode se sjest u neku drugu. pa ja obavim sve kod doktorice, pa izađemo iz doma zdravlja i ja krenem u apoteku, a ona se vidno namršti. kao, još i to. pa ne ode samnom, nego ode u parfumeriju. pa se nađemo ispred, pa joj ja velim, jel bi me htjela pričekat pred dućanom u kvartu prije nego kaj me odfura doma, pa ona uklikne: " evo, tu ti je diona, odi si tu " pa ja krenem uć u dionu, a diona dismr s tim da je meni poluzačepljen nos, dakle fakat mora smrdit ak sam i ja osjetio. i niš onda se ona počela derat na mene, da kaj ja izmišljam da kak sad meni dućan smrdi, da jel ja baš moram u kvartu u dućan.. morao sam ju zamoliti da uđe samnom u dućan. pred zgradom sam vidio njen naum da izađe iz auta, i sretno rekao " ideš samnom gore?:) " pa da, idem ti pomoć odnijet stvari. nakupovao sam si talijaneta i juha u vrećici za sto dana. pa me u stanu pitala, jel možda želim da mi ona to skuha. jel možda želim??? pa sam rekao da da, da bi mi to puno značilo. pa sam se nakašljao i zacvilio jer me boli kad kašljem. pa mi je rekla da nek ne cvilim: " jer ona to ne može više slušati " i ja budala idem joj probat objasniti, kako ja stvarno nisam u stanju prilagođavati svoje ponašanje njenim živcima, jer sam, kak da to velim... bolestan u pičkumaterinu, bolestan. da, veli ona, al nije ni njoj lako. e jebiga. uglavnom, nakon kaj sam ju par puta zamolio da se ne dere jer me boli glava, na koncu sam j uzamolio da izađe iz stana i ode doma. stara će popizdit kad čuje kaj sam naptavio. super bi bilo kad bi i sestra skužila da je bolje da joj to ne kaže.

Zvono, neko je na vratima... cvilim, kona č no netko tko ć e obra ć ati pa ž nju na mene.

Ne tjeram nikoga, samo cvilim da bi ona ć im prije otvorila i pustila da do đ u do nas... tko zna tko je, ali neka, ć im nas je više uvijek je zabavnije.

Nije mi teško, jer znam da sam u centru pa ž nje (ajde više otvori ta vrata... gle, ne ć e, samo je došla do vrata, naslonila se i otišla), ma daj, što si takva, pusti č ovjeka u unutra, hajde, hajde... " Cvilim i dalje, ali ona me ne do ž ivljava.

No, pošto moja moć dedukcije prestaje čim ugledam nešto zgodno kako mi se smješka pa se time odmah za tim i zaletim, često puta poljubim zid i poslije cvilim, tulim i bunim se.

Kad te gledam cvilim od boli, što je jadnu tako ogoli.

prvi i zadnji put. nakon toga me zamrzila i svaki mjesec mi priredi prvih 2 dana bolove koje sam znala opisivati kao - netko mi struže metalnom rašpom unutrašnjost, netko mi unutra pali proljetne krijesove, netko me bode užarenim nožem umočenim u alkohol -. postojalo je jedno razdoblje od nekoliko mjeseci kada me ništa nije boljelo. nemam pojma zašto. ali kako došlo tako prošlo. u svom dosadašnjem krvarećem vijeku sam pila raznorazne tablete protiv bolova. sve bi koliko toliko djelovale, ali bi se nakon nekoliko mjeseci njihov učinak istrošio. trenutno sam na voltarenima. tablete inače pomažu samo ako ih popijem prije nego počne boljeti. moram osluškivati one prve, gotove neprimjetne grčeve i brzo djelovati. kad se razbukta ne pomaže ništa. onda samo sjedim s jastukom na trbuhu, buljim u jednu točku na tv ekranu i tiho cvilim. ili sjedim na wc školjci. 2 sata. i zamišljam da su to nekakve generalne probe za trudove i rađanje bez epiduralne. tak mi je lakše.

Znam da imam Jacquesa ali ovaj je isto stvarno krasan) i onaj zeleni koji toliko liči Chanelovom Jade... oooh ima i Mad as a hatter iz Alice in Wonderland kolekcije, ajme koliko već cvilim za tim lakom...

Ne cvilim nad njim zato što me podsjeća na YSL Cage Sandals koje su sad apsolutan hit, jer nisam baš neki fan tih cipela (izgledaju mi kao da uuuužasno žuljaju), nego zato što je prsten velik, ali prozračan, i savršeno ukrašava čak i malu ruku bez da izgleda napadno.

I zahvalna sam svima koji su me podržavali i još to čine, svima koji me bodre i kad posustajem, koji su voljni tješiti me kad se preforsiram i cvilim oko istegnutih tetiva i premorenih mišića i svega što uspjevam s vremena na vrijeme napraviti iz svojeg tijela nenaviknutog na takva opterećenja, gurajući ga do kraja meni trenutno dostupnih granica..

Your eyes focus on my funny lip shape.. iznenadio me miris, da.. hoče li vrištanje pomoći? " Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem. " Malo gubim vjeru to mi se ne sviđa, nekidan smo pričali o tim malim sitnica I cini mi se da sam ih baš zanemarila, zaboravila ili da imam drukcije, neke rasprave u glavi a ne glupe one super stvari.. ne sviđa mi se to, nikako.. cvilim, cvilim cvilim, jašta.. imam jednu želju, da.. htjela bih imati još jednu moju sliku (pored 250 kojih imam sad).. da je ogledalo na podu I da ležim na njemu I da se vidi nebo u ogledalu.. lijepo bi izgledala slika, baš bi..

Ukočen i grozničav, psujem i tresem se, ali ne cvilim.

Stalno cvilim, ali motivacija mi je nikakva.

Kako mi se smije, a ja tužna cvilim, jer mi žive nije, životom se dilim. " Tako mlogo puta meni ti je milo, ali i veliš, ljuta na bižanja dilo: " Je li još, tko znade, uskočica živa?

Ne znam da li pri tome cvilim ili urlam jer kiša tako bubnja po krovu i po prozorima da sve zaglušuje.

U zadnje vrijeme cvilim kako neredovito i slabo treniram te da mi je motivacija slaba.

ej ljudi... kak ste mi??? ja sam danas bila na praxy, sutra sam opet slobodna, pa idem k frendici u zg... u bolnici je, joj kak mi fali, u petak dolazi doma....... neznam još dal pem na more... neide mi se... ja bi da moji odu, a mene da po mogućnosti zaborave doma... al mislim da nebu nikaj s toga... stara neće ni čuti za to.... a grdo bu mi s njima... kak mi je i svaku godinu.... i ja svaku godinu cvilim da ja neću iti s njima.. al oni uporno... i onda dok im tam cvilim da mi JE GRDO I DA HOĆU DOMA mi seru... ljubav me odtresla 3 dana nakon kaj sam objavila post.... tolko o tome.... sad sam tak... nekak.... ko i obično.... pozzdraw swima koji čitaju moj blog... fala wam na kommowima... pozdraw mojim babama... MARIJI, IFANI, KAROLINI; NINI POKOS.... svima... kiss

Gospodine zaustavi je nedaj da cvilim.

neki dan sam primjetila da nekaj sa mnom nije u redu.... pričala sam s frendicom o onoj seriji reži me.... tipa kako je bilo tužno kad su Christianu uzeli dijete.... i veli moja frendica kak se ona rasplakala, kak je cvilia.... inače sam i ja takva... cvilim na takve situacije.... ali sad..... NIŠTA kao da sam otupila.... ja vam kažem nekaj se sa mnom događa.... ne znam daj je pozitivno il negativno... ovak kad sam s ljudima nebi se dalo naslutit da sam malo skrenula... al kad se ja doma počnem analizirat i uspoređivat s drugima.... odmah zaključim da sa mnom nekaj nije u redu.... a kaj ćeš.... puno puta sam ja poludila na par dana.. al sam se vratila u normalu.... heheh... ma budem ja to preživjela.....

Misliš, poput Hu-hu? moram se snimit jednom, pa ti kažem točno. ne obazirem se na to kako stenjem, cvilim, uzdišem.: D

U rijetkim trenucima, kada sam bijesan i hrabar, dok sam slijep od reflektora i riječi koje zapisuješ, želio bih da pucaš, da me prekineš, smiriš zauvijek, da me izbodeš smrću, odmah, u leđa, želio bih da me ubiješ kada neću znati da to činiš, želim umrijeti kao heroj nepripremljen, jer ne mogu riskirati da padnem na koljena i cvilim, da se userem zbog tvoje nemilosti, da ti se zavlačim u nogavicu, da ti grizem bedro i zaplačem u poslijednjih pet sekundi, da skrivam potiljak pred nišanom i vičem: nemoj, nemoj, a ti ipak hoćeš, svejedno ćeš me ubiti, bez razloga i, nadam se, bez upozorenja.

A kada prolitje zemlji studen svuče, da ju u novo cvitje i zelen obuče, želna tilo svući i život umrli cvilim uzdišući u raj neumrli.

" Gdi su tvoje strile, o Ljubavi ", cvilim.

teško nosit je oklop što me štiti od drugih i ispod oklopa dok cvilim ne cuje se moj urlik imam dojam da sam sâm makar svi su oko mene, nikom ne dajem previše - lako se preokrene pa to ispadne ko oružje od mene protiv mene za mene povrijedit u mene uperit mene sredit frendova je malo, onih pravih, stvarno malo a i njima teško otvaram se, zbog tog mi je žao, ti sad slušaš moju priću, možeš biti bilo tko, noćas otvorio sam previše se, previše rekao

megi, micek, kaj si tak bed? kak da te razveselim? megi na jutarnjoj žegi - kako žega, a ujutro? - nije zora, megi je fora - sve njeno srce mi žari - megi u rosi - nogi bosi ko po žarkome ugljevlju - kako žar, kako gori, a rosa je - ne rosa, NEGO DIVNA MEGI KADA JE BOSA.... yeeeeeeehhhh. (only you can help yourself, kako vole ustvrditi neke moje drage magistre iz Kalifornije, kada im cvilim da nije dobro i da nije pravedno). yeeeeeeeaaahhh.

Te mu ja suzno-očajnoga glasa ulovih se preko bare plave (jer On je na otoku) govoriti da mi je pun k... ac bazena, i koji će mi k... ac to kada s tim imam samo za.... nciju... i usred drame (gdje On šuti a ja cvilim) čujem u pozadini kolegu mu kako naručuje morsku platu...

Pričala sam neki dan s prijateljicom uz medicu (ok, 2 - 3 tko broji?:)) o kizombi, učenju, radionicama i partyima na kojima smo nedavno bile i cvilim joj o svojim kizomba mukama po stražnjoj nogici.

Ja uvijek cvilim: Bože trebam ovo i ono, a On me onda pošalje nekome tko je zaista potrebit.

- Barba, zlo mi jeeeeee - cvilim uplašeno i ne znam gdje da se smjestim u slučaju da.....