Prevrnula je očima okrećući se prema Džejmi i Angarad. Pa nije ti to jebena Amazonska kišna šuma, Mete, rekla je.

Baš ume da bude krava kad hoće, vidite. Hajdemo devojke, rekla je i lakim zamahom ruke sklonila kovrdžavu kosu s lica. Gde ima vatre, čega još ima? Vatrogasnih kola? reče Džejmi. Tačno.

Ali je pametnija nego što joj Džejmi priznaje čak i u trenucima kada joj ona njena velika zelena žvakaća guma izlazi iz usta i sakriva joj celu facu.

Holi, Angarad i Džejmi, one su stigle novim putem jer su vodile Holinog kolija na povocu.

Nekakva interna zajebancija trajala je između Kristijana i Risa, i Angarad, i Holi i Džejmi.

Veliki voksol kavalijer boje burgunca skrenuo je u našu ulicu, kretao se sporo kao starac na brdu, a onda se zaustavio pored nas i ja sam ugledao Džejmi na zadnjem sedištu sa zabrinutim izrazom lica, oči su joj bile sićušne i upale.

Pogledao sam Džejmi kroz zatamnjeno staklo na kolima, ali mi je ona okrenula potiljak, gledala je Džonija Mentola.

Ne znam kud je otišla, ali sam osetio kako otiče. Jesi li to bio ti? rekao je, i udario mi glavu o zid kuće. Jesi li mi ti silovao ćerku, ti bolesna mala pizdo? Mogao sam da osetim kako nestajem u njegovom stisku kada sam čuo Džejmi kako viče. Ajde.

Džejmi ima šesnaest i pušila je kurac polovini sela, to sam govorio sebi.

Nije da se hvalim al Džejmi treba da bude happy

Martin kada je bio u Zagrebu čitao je ovako: Džejmi, Tirion, Tajvin, Kejtlin...