U Grafičkoj zbirci NSK na trajnoj je pohrani minijatura Gloria in excelsis Deo, u vlasništvu Ureda predsjednika.

Imperija (uzvraca udarac)? zanimljivo je da ni idioti iz panchevachkog SUPa nisu znali odgovor pa su taj deo u pasoshu nisu ni popunili. dakle rodjen sam u drzavi koje vishe nema u republici koja ne postoji. u lichnoj karti mi je grb SFRJ (nedavno sam to primetio kad sam se upitao zashto su tudje LK svetlije)

Ja sam ku pio Eko gi ta ru ko ju sam vi deo u Mu zi č kom ma ga zi nu, ko ji je ta da bio po red ho te la Mo skva.

To je deo u kome saznajemo:

To je najteži deo u celoj priči.

Mi smo deo Boga-Bog je deo nas.Posto smo strasno ograniceni po pitanju Boga, smrti itd jedini nacin da na ovom svetu makar malo upoznamo Boga je da upoznamo sebe.Upoznati u potpunosti dobru stranu svoje duse je nacin da poznajes Boga.Samim tim Bozji deo u tvojoj dusi postaje sve jaci.

Žao mi je što se tebi kao ateisti ne sviđa deo u kome naglašavam da smatram da zahvalnost za podareni život i zdravlje dugujem Svetoj Trojici.Ali, ne valja cepidlačiti.

Vladika Artemije podučava patrijarha Pavla [ II deo ] U svojoj knjizi Život po jevanđelju Njegova svetost patrijarh srpski g.

Govor ' O starim i mladim ženicama ' mi je bio osobito zanimljiv.: cerek: Mislim da Nietzsche ne govori negativno o ženama u ovom govoru, štaviše tvrdi da kod žene ništa nije nemoguće i da muškarac treba da se boji žene i kad voli i kad mrzi, a da žena mrzi nedovoljno jakog muškarca.: D Dopada mi se ovaj deo u kome kaže da žena na putu ljubavi zapravo pronalazi svoju dubinu.:) " Ideš ženama?

Ljubav je totalno nebitan deo u jednoj vezi.

Na prvi pogled, imamo posla sa dva potpuno različita narativa: Jarkov Tango, smešten u Buenos Aires 70 - tih, u jedno od najmračnijih doba, za vreme vojne hunte generala Videle, govori o mladoj devojci i njenoj tragičnoj potrazi za jouissance u svetu potpunog sivila, i ulazi (kao četvrti deo) u sastav Jarkove Enciklopedije očaja (triptiha o nestajanju), dok se radnja Bresonovog Džeparoša odigrava u Parizu, 60 - tih, i prati sudbinu siromašnog intelektualca, koji se odlučuje na proveru vlastitih teorija, dopuštajući sebi svesni prekršaj; Džeparoš pripada ciklusu Bresonovih ' zatvorskih filmova '.

u sobi smo nas dva narko agenta, ja sam mladji neiskusniji. cilj je izvuci lovu od dva pederasa, diluju meni nepoznatu drogu. kolega mi objasnjava kako treba u pravom casu skrenuti paznju, to je kao neki trik, fora je sacekati dovoljno visoku kintu i naravno ukrasti im deo steka. sve to u par minuta biva mi objasnjeno, izlazimo iz apartmana i krecemo u akciju. ulazimo u apartman do naseg i zaticemo nase zrtve, golisavi matorac i njegov momak, kontaju da je vec bilo vreme da se pojavimo. usli su u rutinu. bivam malo zbunjen sto se sve odvija kao neobavezni razgovor. oni nama kintu da ih ostavimo na miru i naravno poznata finta kako bi smo uzeli malo plena za sebe, matori kolega se pravi surov i krece cimanje, koliko, gde od koga je i kakva je. ne kontam o kakvoj vrsti narkotika se radi, jednostavno sam tu. ne pratim gnjavazu koja se odvija kao milioniti put odgledani film jer me samo zanima momenat kada treba zgrabiti drogu. finta je klasikcna svadja ali trik se sastoji u tome da moj stari kolega treba odvojiti ne preimeceno deo plena i zapoceti svadju, tu ja ulazim u pricu, samo treba da pokupim plen iz " skrivenog steka ", uzimam par crvenih caura nalik na metak velikog kalibra. ne razumem sta je to niti kako deluje jedino znam da je deo plena kod mene, bez razmisljanja zgutam jednu cauru i iz momenta bivam provaljen, dal zbog mog nervoznog pokreta od silne zelje da se uradim ili zato sto su nase zrtve ocekivale takvo sto. hvata me panika jer razumem da je moj kolega skontao sta se desilo i popizdeo na mene, iskradam se iz apartmana i trcim napolje, ispostavlja se da je to neki hotel koji se nalazi u glavnoj ulici, odmah do bioskopa. glavnom ulicom se polako krece parada, u momentu znam da se slavi dan drzavnosti stare jugoslavije, nekakva deca idu i pevaju pesme o titu i sranjima, sve mi to ide na kurac sto je i ok jer zaboravljam u kakvim sam govnima bio trenutak ranije. uocavam jednog kepeca obucenog u slovenacku narodnu nosnju sa nekim debilnim sesiricem, prilazim mu i bupnem pisam ti se titu u usta on pokusava da protestvuje na te reci ali svadje nema jer ga ignorisem i odlazim u bioskop, unutra je sjajna atmosfera, neka ekipa je totalno pijana i vesela, kontam nalazi se u bioskopskom baru neka slavna licnost. ubrzo saznajem da je to dzim morison, mrtav pijan peva neku tugaljivu pesmu, unajmljene pijandure oko njega pokusavaju da ga ocuvaju iskontrolisanog znajuci na kakva je sve sranja spreman ako ga ostave samog, odusevljen sam sto susrecem takvog lika zeleo bi da popricam sa njim, u momentu dzim mi prilazi i pozdravlja, djes ba. totalni antiklimaks, shvatam da sanjam, dzim nije dzim nego neki bosanac koji neverovatno lici na njega, ekipa koja ga okruzuje su moje stare pijandure, drugari od flase. tu skontam da se spremaju za neke bahanalije u nekom selu nedaleko... biva mi preporuceno da krenem sa njima jer ce naravno biti sjajna zabava. naravno uvek sam za zabavu ali samo da proverim koji se film daje u sali. ulazim u salu bacam pogled na platno i odmah znam da se prikazuje bojno poolje zemlja 13 deo, u sali su sve do jednog nadopani likovi koje poznajem, moja pojava im deluje smesno jer sam jedini koji nije odvaljen. pocinju da se histericno smeju sto mi ide na kurac tako da ih ubrzo napustam a i kao film sam gledao a knjiga je jos gluplja. izlazim iz sale i zaticem prazan bar, shvatam da su me moje pijandure izjebale i otisle na zabavu bez mene. tu se opet doticem svesti i kontam kako je ovo sve san i pokusavam da se vratim par minuta unazad ali ne vredi. ispizdim i izlazim iz bioskopa, napolju se vec smracilo. u kadar mi upada tv prenos, na letnjoj pozornici se izvodi karmina burana a gledaoci su sacinjeni od mase budista koji meditiraju uz zvuke. vraca mi se film da sam na centru, ulicom i dalje prolazi parada u slavu dana drzavnosti samo sto sada primecujem da je glavna ulica obezbedjena celicnom ogradom na kojoj su okaceni ljudi koji protestvuju na nas unutar ulice. sve mi vec ide preko kurca, zeleo bih da se probudim, toliku kolicinu psihoze nisam u stanju da izdrzim. trcim trazeci izlaz iz glavne ulice, napokon dolazim do mosta. prelazim ga i uocavam lika koji stoji u koritu potoka, vadi nenormalno veliku kitu i pocinje da ga samom sebi pusi. zapanjen penjem se na jedan stub mosta i komentarisem na glas, jadan covek, ovakvu devijaciju nisam video ni u najgroznijim primerima elefantije. masa mladih devojaka se okuplja i tapse, jedna mi odgovara na moj komentar kroz ironicni smeh hahaha nije valjda da tek sada vidis ovoliku kitu kontam pa naravno kurvo kako bih ja i video iciju kitu ali ako je tebi ovo normalno onda si ceo zivot spavala sa slonovima. nastavljam ulicom kroz park koja vodi mojoj kuci. prolazim pored demoliranog kioska, pokupim sa poda flasicu tecnosti na kojoj pise za uterivanje straha divljim veprovima, vucima i jezevima. drugi predmet koji je ispao iz demoliranog kioska je trouglasto izduzena plocica koja se od vrha ka sirim krajevima moze razvuci u displej na kom pocinjem da pratim neki fudbalski dogadjaj, tj jedan klip od nekih 6 min. klinac mi neki prilazi i psuje me u smislu odakle mi tako skupa igracka. ja mu se pravdam kako je to sranje od igracke, zasta ce mu displej sa samo jednim klipom od neke scene fudbalske utakmice, uzima mi klinac igracku iz ruke i pusta neki pornic kako bi mi dokazao suprotno. ok neka mu igracka, prelazim sledeci most na putu ka kuci i srecem jenog od drugara koji je trebao da bude sa ostalim koji su otisli busom na zabavu na kojoj sam i ja trebao da odem. setim se i pitam ga sta se desilo, on samo zuri u mene par trenutaka i kaze ma ispala frka, neka tuca... pitam ko se pobio? on ostaje kao stopirana scena iz filma, shvatam da mi je mozak ostao bez ideja te ne dobijam odgovor od druga jer sta god on rekao je moja svest. to mu objasnim ukratko recima, likujem iako znam da sanjam, neshvatljivo je koliko volim da se pravim pametan pa makar samom sebi, ta me misao bedaci te uzimam flasicu sa napitkom koji uteriju strah navedenim trima zivotinjama jer sam spazio jeza i interesuje me sta ce se desiti. popijem tecnost koja ima ukus heksorala, shvatam da mi se u zeludcu odvija reakcija koja stvara penu koju sada mogu da bljujem, ne klasicna pena, vec poveci baloncici slicni onim baloncicima koje prave deca od sapunice sa onim malim sranjima. jez upada u frku i bezi od mene, skace u reku gde upada u nevolju jer ga ogromni recni pacov prati. interesujem se za tu scenu par trenutaka i odlucujem da je stvarno dosta i da bi trebalo da se probudim ali paznju mi skrece policija, pandur iz kola vice na mene sta radis to majmune na dan drzavnosti kakvi sad baloncici kakva sranja??, jer naime jos uvek ispustam baloncice od napitka, hvatam beg i blizu sam mozda 300 metara od svoje kuce, na trecem mostu stoji auto i neki lik koji pizdi jer ne moze da ga pokrene, posmatram scenu sa strane i paf, neki dzip prolazi kroz auto, nije mi jasno kako sve dok ne pogledam od pozadi dzip koji prakticno nema nista u unutrasnjosti a ipak sa strane sam jasno video vozaca i sedista, u uglu straznjice dzipa stoji ime firme koja izradjuje automobile namenjene za brze kretanje kroz saobracajne guzve, pokusavam da skontam po kom principu je napravljen taj dzip ali ne ide. dolazim do svoje ulice na kojoj sa strane je sada plocnik sastavljen od golih tela muskaraca i zena. svako ima na svojim bradavicama i ocima metalne novce. skontam da bih od par njih mogao da sakupim za cigare. krecem da sakupljam novcice sve do jednog debeljka, on jedini nosi pantalone. zauzima stav za tucu, ja kontam da je on u fazonu nekog opasnog lika, mafija. ali sam opet svestan da je to moj san tako da preskacem celu scenu tucnjave i samo za kraj vidim kako ga ubijam udarcem pesnice u potiljak. uzimam mu iz dzepa novcanik i neki maleni cilindar. u novcaniku su neke meni nepoznate strane novcanice dok je cilindar mnogo zanimljiviji jer provaljujem da moze da se produzije i savija, neznam kako ali dolazim na ideju da se od njega moze napraviti lezaj, i to ne obican lezaj namenjen odmoru vec nesto vise kao uredjaj za kontrolu nad drugim ljudima.brzo ulazim u kucu i od cilindra spravljam masineriju.potrebno je samo da legnem i fokusiram se na osobu koju bi kontrolisao. teska odluka. razmisljam par trenutaka i shvatam da zivim u mestu gde obitava populacija sacinjena od samih starkelja... e pa do kurca cije ja to neurone da eksploatisem??? pizdim naokolo razbacujuci stvari po kuci dok se ne probudim.

dakle scenario je sledeci; usvaja se novi ustav i idu parlamentarni i predsednichki izbori (odjednom). osim.. osim shto se koshtunica neshto kalkulishe kako bi mu se vishe isplatilo da se dogovori sa radikalima i da raspishe predsednichke izbore posle parlamentarnih. nakon usvajanja parlamenta, tj formiranja vlade. tako planira da za sebe i svoju stranku obezbedi vece parche kolacha. radikali normalno dobijaju svoj deo u vlasti (cijena - prava sitnica) ostaju da " vise " male stranke. gube sve privilegije i sva ministarstva (posebno ona za export - import maglovitih proizvoda i pranje nechistih valuta) najvishe bi izgubio sadashnji predsednik kojem i najvishe odgovaraju objedinjeni izbori. izgurao bi i sebe i stranku i ostao na vlasti (a valjda bi i povecao rejting stranke kod ovac.. naroda) ovako mogu da se spakuju u kombi i odu odakle su doshli jer ako sad ne sachuvaju vlast nikad se vishe nece povratiti na ovako dobre pozicija (lako je bacati blato iz opozicije i tako skupljati politichke poene ali kad se dokopash vlasti morash neshto konkretno da uradish kako bi ostao. a niko od njih nishta nije uradio. korisno) bice manji i mrtviji od SPSa. druzice se sa chedom jovanovicem, hahaHA osim..

valjda su se malo promenili od pre.. mene su uglavnom stresovali za treking pa sam iznajmio neka kola i otiso severnije pa je za nekih par sati neki deo u menjacu riknuo pa su mi zamenili.. al kad sam se vratio hteli su da im platim za taj deo... srecom posto sam znao s kojom nacijom imam posla rekoh im na pocetku da napisu da ako se kola pokvare il ih ukradu da nesnosim nikakve troskove.. tako da nisu mogli nista osim da im ko dobrovoljno dam.. nazalost nisam nesto mekog srca: p tako da mi nije bas nesto ostao u lepom secanju

Dobro, pomešana sa pitanjima, hoće li sutra biti lepo vreme, da li da onaj deo u kuhinji slešim pa da stavim policu, crvene ili crne satenske baletanke a?

Jer konačno sam shvatio da sve ono za šta sam verovao da predstavlja moj talenat, ukus, znanje da sve to može biti progutano u jednoj jedinoj sekundi; da su sve to veštački nataloženi slojevi iza kojih dolazi arogancija, pokvarenost, strah; da je i najmanji zdravi deo u toj gadnoj mešavini uvek bivao unakažen razarajućim strahom od gomile.

O pojmu komunizma 1840 - ih piše Friedrich Engels u predgovoru engleskom izdanju " Manifesta " iz 1888.: Onaj deo radničke klase koji se uverio u nedovoljnost čisto političkih prevrata i koji je zahtevao potpuni preobražaj društva, taj se deo u ono vreme nazivao komunističkim.

Zakonska rešenja su deo u kome država mora da ograniči ili spreči širenje ovih pošasti, ali, što je mnogo važnije, i da podstiče i razvija kulturu života.

No dobro, ako gledamo unatrag, imali smo krizu ovdje u Njemačkoj, ali kriza je bila za onaj deo u sredini, za middle-class.

Jedan je umetnut kao deo u kruni, drugi je stravljen na vrh koplja, a treci je pretopljen u sechivo macha...

Dobro ga je nagrađivao, a vrlo brzo mu je odvojio i deo u svojoj kući gde je mladić počeo da živi.

Kupite dva proizvoda Dove go fresh - deo u spreju i/ili gel za tuširanje - na bilo kojem prodajnom mjestu u RH i sudjelujte u nagradnoj igri.

Crteži Uskrsnuće i Bogorodica s usnulim Isusom, sv. Josipom i sv. Ivanom Krstiteljem nalaze se u fondu Grafičke zbirke NSK, dok je djelo Gloria in excelsis Deo u Grafičku zbirku dospjelo 2008. godine iz Ureda predsjednika Republike Hrvatske.

1. Muškarac se ne mora depilirati, što dlakavije noge ima, veći je macho. 2. Å minka mu je strani pojam, a ako je čuo za deo u sticku, postaje fenomen. 3. Ljeti se može razgolititi do kraja, bez straha od " onih dana u mjesecu ". 4. Na parkiralištu će uvijek pronaći svoj " spot " pa makar nekog izgurao s njega... žena ostaje po strani. 5. I kad mu baš sve pukne, okrenut će program na Euro sport i ignorirati cijeli svijet i mjesec dana ako treba. 6. Svog motoriziranog ljubimca glancat će satima i čuvati u garaži, da bi se sam vozio u njemu kad nje nema u blizini. 7. Pivu ili vino uvijek će piti izravno iz flaše, pa ga ne dira je li čaša napola puna ili prazna. 8. I na kraju ako ima para, a cura ga i ostavi zna da će se ona vratiti kad tad, jer ne može sama bez njegovih kartica i keša.

a što si brisao onaj deo u kome pojašnjavam zašto je dobro to što si uradio?: D

Potom sledi deo u kojem autor kazuje o predivnom osećaju koji imate kad se popnete na drvo i posmatrate krajolik koji, zaklonjeni stoletnim stablima, ne bi mogli da vidite.

Dokle ne dođe onaj kome pripada... '.« (' Protiv Galilejaca ', 253 D) Eusebije citira III. knjigu darovitog Plotinovog učenika Porfirija, koji je napisao 15 knjiga protiv hrišćanstva, deo u kome se prevashodno okomljuje na alegorijski pristup tumačenju ' Biblije ' negovan kod Origena i aleksandrijske škole: »Žarko nastojeći da sačuvaju nečista kazivanja judejskog Pisanija, oni/= hrišćani/okrenuše se tumačenju koje se potpuno ne podudara sa sadržajem tih kazivanja.

Predavanje je poceo od najvaznijeg ljudskog organizma mozak, samim tim smo imali i prikaz kako izgleda mozak od manga i animea citalaca. (slika) Po njihovim proracunima u nasim mozgovima posle odgledane 5 - 6 epizode bilo kog animea, pocinje nenormalo brzo da se luci adrenalin, i da se deo u mozgu koji je vezan za art znatno ubrzava rad sivih celija. ali samim tim radjaju se i nagoni koji su najprimitivniji.

Čast mi je što mi je on otpevao taj deo u pesmi

Kada bih velicala Kuran bila bih muslimanka. a to nisam. ne razumem sta znaci to " tanak " i to u odnosu na bibliju. bicu brutalno iskrena pa cu ti tako i odgovoriti na pitanje: dok sam citala bibliju (u kojoj fakat ima besmislenih stvari, ako uzmes oba zaveta u obzir) osecala sam mir i utehu. bilo je to davno, kada sam jos bila naivna i " otvorena " za sve sto mi se nudilo. al interesantno je zasto sam uopste uzela bibliju tada u ruke. zato sto su mi govorili da ne citam takve gluposti jer su gubljenje vremena (u titovo vreme). a ja sve za sta mi se kaze da ne citam, jos istog dana krecem u potragu za istim tekstom. kada sam citala Kuran (najpre na srpskom, davno je to bilo, a skoro i na engleskom) budio je u meni neku unutrasnju agresiju, besmisao svega, trazila sam fakat da u toj knjizi pronadjem trunku neke istinske ljubavi (boga prema ljudima), ali je, na moje veliko razocaranje, nisam pronasla. suvise me je potsecalo na Stari Zavet i osvetoljubivog Jahvu, sve se svodilo na neka suvoparna naredjenja, ugovore, dogovore, o zeni se uglavnom govori u 3. licu, ko da nismo ljudska bica nego, eto tako, neka pride bica za posebnu konzumaciju. vrhunac jeste deo u kom pise da jedna zena kao svedok nije ravna muskarcu (). ja, kao zensko ne mogu da svedocim, dok bilo koja budala moze samo zato sto ima muski " atribut ". i dosta stvari poput ovih.