Za grešku u računici je, prema papinom mišljanju, kriv monah iz šestog veka poznat kao Dionisius Eksigus, odnosno Dionisije Mali.

I dalje, međutim, nije jasno kako je zapravo Dionisije izračunao godinu Hristovog rođenja.

Sila se ova daje kroz tajnu miropomazanja, o kom rasuđuje i apostol Pavle (2 Kor 1:21,22), a jasnije Dionisije Areopagit.

O tome jasno svedoče i stari Oci Crkve, naročito Dionisije u knjizi O Crkvenoj jerarhiji, i Justin u 57. pitanju veli: " Deca se udostojavaju blaga koja se daju kroz krštenje po veri onih koji ih donose na krštenje ".

Nejasno kako je Dionisije izračunao godinu rođenja

Lista svih imena bila bi suviše duga, ali među najistaknutijima treba pomenuti don Iliju Tomasa, Vilima Cecelju, Ivana Miletića, fra Petra Berkovića, fra Velimira Šimića, fra Radoslava Glavaša, fra Karla Grabovca, fra Srećka Perića (javno je pozvao na ubistvo svoje sestre pošto je bila udata za Srbina), Ivana Mikana, Emanuela Rajića i dr. Neki su postali ustaški tabornici i poverioci: fra Didak Ćorić, Martin Gecina, Milivoj Čekada (rođeni brat Smiljana Čekade, biskupa skopsko-prizrenskog, a potom i banjalučkog), Dragutin Kamber i dr. Drugi su bili upravnici logora smrti ili ubice, kao Miroslav Filipović-Majstorović (fra Đavolo), ili nasilni pokrštavaoci Srba, kao Božidar Bralo, Dionisije Juričev i dr.

Kako Sveti Maksim Ispovednik, Sveti Dionisije Areopagit i drugi Oci Crkve karakteristično uče, Bog je sveprožet Božanskom Ljubavlju prema Svojim stvorenjima.

O takozvanoj srednjoj hijerarhiji nebesnika čiji cilj vidi u postojanom podražavanju Boga i saopštavanju prihvatenih božanskih istina, Pseudo-Dionisije iznosi: »Govorenje o imenu svetih Gospodstava, po mom mišljenju, označava svecelu oslobođenost od bilo kakve vezanosti za zemno; kazuje takođe o uzvišenju ka gornjem; kazuje da su oni/- Gospodstva/daleko od bilo kakvog unižavajućeg robovanja i da postojano streme ka Bogu, istinito Gospodstvu, te da se svecelo obraćaju božanstvenim Istinama

Pseudo-Dionisije Areopagit svoja prva četiri pisma upućuje na ' terapeuta Gaja '.

slazem se sa tobom (Attila). Zivot je u Hrvatskoj, kakav god da je, bolji nego na zapadu.Jest da bi mogao biti bolji da ima bolju vlast, ali sto ce mo sada.Evo kako je vladika Dionisije (zivio i radio u Parizu) opisao Ameriku jednom popu: " Amerika je bogata zemlja.U njoj se ljudi radjaju, zive i sahranjuju na kredit.Svega ima osim duse, vremena i prijatelja. " I u nekim novinama sam procitao da su u Americi " dozvoljena samo dva uzitka.Na poslu i u kupovini ". I nakon osam godina zivota u Americi mogu posvjedociti da su oba gornja citata sasvim tocna.Jeste da se ovdje maksimalno postivaju zakoni, jeste da se radi ali i zaradi.Ali u odnosu na Europu i Hrvatsku zivot je mnogo tezi.Nitko se ni sa kim ne druzi.Ova " stara " dijaspora se otudjila, mladi se o sebi zabavili, vecina govori samo Engleski (valjda se srame svog jezika) a znaju ga.Imamo prekrasan Hrvatski klub koji je uglavnom zatvoren.Jos da nije interneta poludio bih.I sta ja sada imam od Amerike koja je savrseno organizovana.Odem u bar, tamo trideset ljudi i 29 mobitela (ja ga iz inata necu) Cini mi se da jedan sa drugim za sankom govore preko mobitela.J... s takav zivot.Razna osiguranja ti sve zivo uzese.Uglavnom radis za osiguranje.Te auto, te zivotno, te zdravstveno, te ako umres, te ako dises, te ako ne dises.Samo daj pare.E to polagano ulazi u Hrvatsku.Samo naprijed u EU i NATO.Bit ce vam super.Danas vam zabranjuju pusenje u javnim prostorima (podrzavam) sutra ce vam zabraniti i u kuci. (ne podrzavam) Tesko ce nas u red, jer smo navikli komotno zivjeti, ali sila Boga ne moli.Zato uzivajte dok jos mozete.J... s zapad, istok je bolji.

Protiv te Nepotove knjige kroz svoj spis ' O zavetima ', ustao je slepo Dionisije Aleksandrijski.

Pre nego što će stradati u vreme gonjenja hrišćana pod imperatorima Decijem i Valerijanom, Dionisije je proveo tri godine je u zatvoru.

U svojoj drugoj knjizi dela ' O zavetima ' Dionisije govori o Jovanovom ' Otkrivenju ', koje odbacuje kao zapis apostola Jovana Zevedejeva.

Inače dve knjige ' O zavetima ' Dionisije je sastavio kao pobijanje učenja predstavnika hilijazma Nepota, episkopa Arsinoje u Trajumi.

Dionisije Korintski (oko 170. g. ne.), čija su pisma pretrpela izmene od nemarljivih prepisivača (đavoljih apostola), iznosi: »Nije čudno što su se postarali falsifikovati i Pisanije Gospodnje, kad su se zauzeli i ne tako važnim.« (Ibid., IV, 23) - Za Markionovog sledbenika Apelesa (osamdesete godine II. stoleća), koji je smatrao da proroštva proishode od Đavola, koga je razotkrivao Tatijanov učenik Rodon, Eusebije tako izveštava: »...

Pogledajmo šta Pseudo-Dionisije govori o najvišem nebesničkom razredu: »...

Protiv tog spisa ustao je Dionisije kroz svoja dela ' O zavetima '.

Sva ostala braća koja su tu bila, obradovaše se jer dođe do jednomislija.« (VIII, 24) - Dionisije Aleksandrijski, iako, po filološkoj analizi (apografa i redakcije) nije priznavao da je ' Apokalipsu ' sam apostol Jovan zapisao, iako je ukazivao da ne razume njen slikoviti jezik, ipak je nije odbacivao zato što je nije razumeo, sluteći da svaka njena reč ima duboko značenje

Mnoge eksegete u poapostolskom hrišćanstvu su takođe naglašeno imali tipološki alegorijski pristup shvatanju i razlaganju Reči; nabrojimo neke od njih: Pseudo-Barnaba, Ariston Pelski, Meliton Sardijski, Metodije Olimpijski, Origen (koji je bio veliki poštovalac alegoriste Filona Aleksandrijskog), Didim Slepi, Kiril Aleksandrijski, Atanasije Veliki, Pseudo-Dionisije Areopagit,... I poapostolsko monaštvo pokazuje da je među podvižnicima bilo kako onih koji su naglašavali sozercateljni (duhovno-sagledateljni) životu tišini (grč.: h h sychía), tako i onih koji su za usavršavanje davali prednost praktičnoj delatnosti, zanatstvu i poljodelstvu.

Origenov učenik, Arhiepiskop Dionisije Aleksandrijski (246. - 256. g.), čija su dela samo fragmentarno sačuvana, iznosi znalački da pošto ne razume Otkrivenje, ne može o njemu da donosi izričit sud.

Kazuju takođe da je u toj knjizi prepuno misli za koje bi Kerint jako želeo da su njegove, a on je utemeljitelj hereze koja baš po njemu nosi ime.« (Eusebije: ' Historija Crkve ', VII, 25) Dionisije inače zapazio pravopisne grešne u grčkoj redakciji ' Otkrivenja ', te razlike u stilu između ' Otkrivenja ' i Poslanica i Evanđelja pripisanog Jovanu.

Zbog proždrljivosti filosofa Platona Dionisije je predao u ropstvo.

Dionisije (Dionysios, 246. - 265. g.) Aleksandrijski. Bio je bogoslovski odvažan Origenov učenik i arhiepiskop Aleksandrije.

Dionisije je sastavio i uputio i niz pisama ljudima u Crkvi i onima koje je smatrao da su zastranili na Hristovom Putu

Najpoznatiju sliku nebesničkih rangova svakako je dao hrišćanski pisac Dionisije Aeropagit (Dionysios Areiopagit s, oko 500. god.), za koga se, na osnovu naslova nekih rasprava (oslonjenih na neoplatonističke poglede) i poslanica nekada dalo pogrešno zaključiti da se radi o liku iz I stoleća, koji je u Ateni pristupio apostolu Pavlu (' Dela apostolska ', 17:34), o prvom episkopu helenske metropole.

Tako u datom spisu istočni dogmatičar Pseudo-Dionisije Areopagit nebesnike deli s obzirom na blizinu Gospodu, na devet zbora, koje svrstava u tri hijerarhije (ierarhiai - ąµÁ ¬ ÁÇą ą), tri hijerarhijska ranga (razreda), a svaki rang pak deli na po tri kora (horoi - ÇĚÁżą).

U svojoj poslanici upućenoj Crkvi u Rimu, Dionisije Korintski pominje liturgijsko-didaktički značaj Klemenove Poslanice u njihovoj, korintskoj crkvi: »Danas je dan Gospodnji, i pročitali smo vašu poslanicu, i svagda ćemo je čitati radi pouke isto kao što čitamo i poslanicu koju nam je ranije uputio Klement.« (Eusebije: ' Historija Crkve ', IV, 23) U staroj Crkvi bila su čuvana mnoga pisma Dionisija Aleksandrijskog: »Osim toga, kod nas postoji i mnoštvo drugih poslanica,...« ukazuje Eusebije Kajsarejski (VII, 26), govoreći o opusu ovog uglednog egipatskog episkopa.

Tako su na primer ocrnjeni veliki Mitra, Dionisije, Eskulap, te nazaren i pitagorejac Apolonije iz Tijane

Potrebno je naglasiti, da po hrišćanskom računanju vremena, čiji je utemeljitelj Dionisije Mali (kraj V i početak VI veka) godina rođenja Hrista (1 - va gdina nove ere), jeste 754 - ta godina od osnivanje Rima.

Fra Dionisije Juričev2) šef vjerskog odjela u vladi ND Hrvatske, je blagosiljao ustaše pred polazak na likvidaciju Srba: Koljite ih po crkvama da izgube vjeru u Boga " I ubijali su ih po pravoslavnim crkvama u GLINI, KOLARIĆU, SADILOVCU, DOBROM SELU, ZBORIŠTU, VELIKOJ KLADUŠI, DRAKSENIĆU... i porušili oko 700 crkvenih objekata do kraja Drugog svetskog rata.