Želim se boriti za nas, znam da se nešto događa s njim, znam da će mu poslije biti žao, ali nikako da doprem do njega.

Dakle, stigne mi jučer vrlo kratak mail u kojem mi žele da jednog dana doprem do savršene ljubavi.

Neke su opet bile tek bjedni pokušaj da doprem do tebe i da ti dam na znanje da sam još uvijek tu.

perfekcionizam bi za mene bio reduciranje, ali reduciranje u smislu težnje za jednostavnošću i punoćom izraza, kao npr. pokušaj da doprem do riječi za koju ću znati da je sinonim značenja kojeg želim iskazati tom riječju.

Neki dan čitam neki roman i doprem do jedne riječi koja se u govoru, a i u literaturi, rijetko upotrebljava, uzmem rječnik (što često radim jer ipak je naš jezik toliko bogat da prosječan čitatelj malo-malo nailazi na prepreke), pročitam značenje, odložim, nastavim čitati roman i nakon pola sata zaboravim kako je uopće glasila ta riječ.

Hteo sam da stavim na blog za 29. novembar, ali sve do pre neki dan nisam mogao da doprem do arhive.

Ja pokusavam da nadjem sajt majkahrabrost, izgleda da je nekome smetao pa su ga ugasili.Ali svakako cu ovu svoju tuznu pricu podeliti sa svima i gde god budem mogla napisacu stetu koja je meni naneta.Ostala sam trudna po drugi put sreci nikad kraja imam 26 godina i cerku 3 godine.Sasvim normalana trudnoca do 12 nedelje, dok se moja doktorka nije dosetila d mi treba serklaz i to preventive radi.Do hospitalizacije za serklaz, 3 nedelje kasnije ja sam se osecala sasvim normalno.Odlazim u Kragujevacku bolnicu gde mi rade intervenciju i posle tri dana dobijam otpusnu listu.Cim sam stigla kuci pocela sam da osecam bolove ali ne ucestale i ne toliko jake.Odlazim po savet kazu tako mora.Tri dana nakon izlaska iz bolnice nesnosljivi bolovi nocu ne daju mi da zaspim.Preko dana i ne toliko strasni, ali zabrinjavajuci.Opet odlazim po savet na ginekologiju gde me pregledaju ultrazvucno i opet me tese da tako mora.Sve je uredu sa bebom.Opet srecna sto ipak nema problema dolazim kuci i jos par dana izdrzavam te bolove.A onda 29.1.2012 god, nedelja ujutru ustajem sa kontrakcijama.U kupatilu primecujem mali naznak krvi.Odlazim na ginekologiju gde me primaju na odeljenje.17 nedelja trudnoce, ukljucujuju mi tokolizu bolove se preko dana smiruju, a nocu prai kosmar.Ujutru na viziti pokusavam da doprem do doktora, kazem mene boli nocu stomak, imam grceve ne izgleda mi dobro.Doktor mi odgovara da pijem bensedin, ne znam sta je htela da kaze da sam luda verovatno.I tako ja pet narednih dana vucem doktore za rukave da obrate paznju na moje bolove.A oni mi svo vreme gledaju ultrazvucno i pokazuju mi bebu, kako ima ruke, noge, kolena, kicmu itd... Svaki put dobijam sve je uredu, siri se materica, drugi doktor kaze imali ste hematom pa je pukao odatle krvarenje, treci kaze cistit, pa cetvrti nema cistita.1.02.2012god ujutru me bude nepodnosljivi bolovi, nasvu srecu pomislih ide vizita.Odmah se pozali doktoru na bolove.On odgovara imate bakterije u mokraci, zbog toga je dva litra uvinog caja dnevno.Odjednom uzasan pritisak u stomaku, krecem ka kupatilu kad mi se vruca tecnost u nenormalnoj kolicini samo prosu niz noge.Papuce prelivene krvlju, stegla sam noge iz sveg glasa vrisnula moja beba.Sestre se stvorise oko mene stavise me na krevet, ukljucice 1 tokolizu, pa 2, meni sve gore kontrakcije krecu na 20 min, pa na 10 min, kada su pocele na 3 min videla sam da je gotovo, izgubicu bebu.Ostavljena u sobi sa 8 trudnica, sve gledaju moje muke, ja grizem do bolova.Sve je pocelo ujutru u 9 i 9 min, popodne oko 16 casova ja umirem molim za pomoc.Neizdrzljiv bol mi kida utrobu.Dolazi drska i bezobrazna sestram da mi objasni kako moram da se smirim da beba ima srcanu akciju i da su oni sve uradili sto su mogli.I nestaje u vidu magle.Grlic materice usiven.Krvarenje uzasno, prekljinjem boga da prezivim, pokusavam da skupim snage da se bar malo uzdignem ali uzalud.Molim da zovu doktora, odvoze me u abulantu naravno usivena, sta moze da vidi.Doktor kaze beba je ziva sve je uredu.A bolovi, krvarenje odakle to.Kaze to je od besike ne znas da li ti se piski, ili mozda ne mozes da ispraznis creva pa ti to pravi pritisak.Drska sestra me sa sve kreveta gura u sobu nervozna sto mora da radi.Klistiraju me na krevetu u sobi, a ja dva dana nista od bolova nisam mogla da jedem, guraju mi lopatu.Praznim se a samo voda i krv.Odjednom osecam onaj osecaj kao na prvom porodjaju tup osecaj kao da neko polako pomera organe u dnu stomaka.Kontam da se otvaram a konac ne da da se agonija zavrsi.Sve mi se vrti sama, hvatam za flasu i to prolom vode posipam se po sebi da se ne onesvestim.Zene u sobi prestravljene.Sve placu.U 18 i 20, vristim iz sveg glasa, umirem dolazi ta ista sestra, namrstena kao da sam joj uradila ne znam i ja sta.Prestani, ti hoces namerno da dobijes spontani.Okrece mi se sve, pa zar bi dogurala dovde da sam to htela.Vristim da mi skinu konac.Odvoze me opet penju me na sto.Doktor kaze ako ti isecem konac dobices spontani za dva sata.Gledam u njega, a ne vidm ga.Mislim boze pa ja sam vec dobila spontani.Da bi mi bilo jos gore jos jednom mi pustaju da cujem kako bebino srce kuca.Iseca mi konac od serklaza i ja vec tog trenutka osecam veliko olaksanje, doktor kaze ova zena je otvorena 5 prsta. Vracaju me u sobu.Gde pocinjem da dobijam napone i izbacujem plod u roku od 5 min nakon skidanja konca.Pred svim onim zenama one gledaju moj prerani porodjaj, placu.Odjednom me odvode opet uzimaju flasu od golf soka, secu je na pola i stavljaju plod u to.Pa zar nema ako nista drugo tegla.Stavljaju me na sto opet gde mi rade reviziju oci iskacu, dusa se cepa.Pitam se zasto? Vracaju me u sobu zene cute, muk.Tisinu sad nista ne narusava osim mojih povremenih jecaja.Da li je moglo da mi se pomogne? Da li je neko lose odradio taj serklaz? Da li je ako je vec moralo doci do toga, trebalo da mi se skinu konci odmah, manje bi se mucila? Da li?

' Ovo pismo je jedini način da doprem do tebe.

Ali unatoč mom trudu, višegodišnjim mozganju da doprem do rješenja, našla sam da sam se u neke moje probleme, još više zapetljala.

Ujedino Vas molim da molite i za mene da pronađem put do moga sina, da doprem do njegova srca, da nađem prave riječi kad mu se obraćam, jer me uvijek nastoji zaobići i izmaknuti mi upravo zbog toga sto sam mu naporna i dosadna.

Da doprem do vas, da vas trgnem, poučim, šokiram, iznenadim, raznježim, rasplačem.

Svugdje gdje okom doprem, samo kompleksi zgrada koji se pružaju u nedogled.

Ne znam može li se razmišljati u tom smjeru, ali ta jučerašnja želja da jednog dana doprem do savršene ljubavi opet je potaknula ovakva moja promišljanja.

Ponekad, smrači se nebo i probijam pogledom oblake da doprem do sunca.

I pronašla sam način da doprem do toga, izvora sveg znanja; ne postoji ništa što ne možete doznati kada doprete do tog dijela.

I shvatila sam kako da doprem do tog dijela uma.

I suse, često osjetim mir kada te primim u svetoj pričesti ili kada molim ispred svetohraništa; pomozi mi da shvatim da je pravi ispit moje ljubavi spremnost da u ljubavi doprem do ljudi koji su moje najveće iskušenje u svakodnevnomu životu.

Ponekad mi polazi za rukom da doprem do njega, no češće je pokriven kamenjem i pijeskom: tada je Bog zakopan.

Da pocekaju tih par minuta dok doprem do nekih casa, koje su mozda negdje ciste, ali skrivene, ili da pocekaju dok operem, samo za njih, posebne, najljepse.

e ovo ste super opisale i moje probleme.... neznam vise kako da doprem do njega.

U jednom od Njegovih saopštenja On piše, ' Kako je zbunjujući, meni koji sam tako nebitan, pokušaj da doprem do svete dubine Tvoga znanja ' (Gleanings 63; cf.

Kako da doprem do njega i vidim kako on uistinu proživljava odlazak tate?

Na svom putu prosvjetljenja, kao 1. zadacu dao sam si da doprem do dna ove duboke nedoumice: D

Uglavnom, borim se među oznojenim tijelima potrošača da doprem do tamo do kud mi je bog zapovijedio, da platim svojim plastičnim odelom [ da pokradem Vladu Divljana ] i da se izvezem iz ine zgrade brzinom vulkanske prašine.

Sve sam oprao, jedino nisam uspeo da doprem do motora radi čišćenja i podmazivanja, nikako nisam mogao da nađem plastičnu začkoljicu koju treba stisnuti da bi se plastični poklopac skinuo.

A to je moguće tek na neke osobite načine, u trenutcima kada doprem sasvim do njene biti, do onog nepatvorenog, nemaskiranog ženskog u njoj

A to je da sam sama sebi išla na živce i bila nezadovoljna sa sobom, a nemogućnost da doprem do njega istovremeno me dovodila do shvaćanja da ne dopirem do sebe i da sam ja ta koja je nesposobna.

Pustite me da doprem do čistog svjetla.

Ja oduvijek mislim da je primjereno da u životu doprem onoliko daleko koliko mi to dopusti moja osobna snaga bez ikakvih pomagala i marifetluka

S druge strane mi je ipak bitno da doprem do što većeg broja ljudi, jer bi bilo dvolično reći da ciljam na nekakvu probranu publiku.