- Zašto dršćeš? uščudi se on, a glas mu je dubok kao iz badnja.

Ne boj se, pile moje, što dršćeš? - pogladi me žena hrapavom rukom po vlasima...

Izmičeš se, plašna košutko, i dršćeš ko prvi stid; zamamna je nevinost i ludilo je njezina jeka; mahnit sam, o hartijo, i srdžba mi plamsa u oku.

S kojim pravom da me miješaš u tminu svojih grijeha, opačina, straha i užasa, pred kojim dršćeš i strepiš?

- Čuješ, tebi nije dobro; ti dršćeš od zime.

A onamo sav dršćeš kako će te bocnuti " barbir " svojom sitnom iglicom kano da te buha ugrizla...

- Oj košuljo ti oblače, moje sunce kud zamače, biž, biž tako ti Boga da se dovatin zlata svoga, jerbo meso oće mesa, to je volja sa nebesa.Srce moje šta se stidiš? Zar prvi put sad me vidiš? Što li dršćeš, što se kriješ? Što se Tamaro ti ne razviješ? Da ja vidin okle vonji makar prigazili svi me konji.Oj, vi dojke, dvi jabuke S jabuke su naše muke, sa nji kažu raj propade, nema nade.Ali ja bi za vas jao i dva naka raja dao.Oooo te dojke ka slivene i taj trbuj blago mene i te bile perke tvoje pa sve, zlato, sve to moje? Pa na srce sve da stisnem, a od milja da ne svisnem