Ajme majko mila, pa kaj bum ja ikad završila taj hebeni treking tak kak spada Krenuli smo dosta žestoko trč-trč, hop-hop.... po ravnom ide, probala sam pratiti iron woman AKA Ružicu ali kod prvog uspona sam skužila da svi rade troduple korake, a ja ko mali miš pokušavam ulovit tempo...... ne i ne,.... dobo, kaj sad,.... idem svojim tempom pa kaj bu-bu.... prijatelj Zoran se nabrusio ko veliki i tjerao me da ubrzam, u usporedbi samnom on je skakao ko gazela, a ja sam se vukla ko staro kljuse.... probala sam ga smirit pod izgovorom da nas čeka još cijeli dan i nek se ne zaljeće već u prvih sat vremena... no i..... tako se mi pentramo do KT1-Vrh Risnjaka..... skoro me infarkt kada sam vidjela onaj uspon kod Schlosserovog doma na vrh, ali hebat ga, idemo.... po nekom čudu su nas prestigli natjecatelji koji su na startu bili iza nas (nije miracle nego su odabrali " bolji put)...... prema KT 2 - Snežnik smo krenuli sa dugonogom Sandrom iz Rijeke i opet ustanovili da su nas prestigli trekingaši koji su se tek pentrali na vrh Risnjaka kad smo mi vec kretali prema Snežniku.... ajme brate.... kad bum naučila da moram prije trke gledat kartu LOL... ne - ne ja ću prvo sve na suho a druge godine zaistač hahahaha.... anyway.... sve 5 do KT3-Guslica.... od tamo dalje nam se pridružila Lucija..... na grebenu ispod napuštenog vojnog objekta smo skovali pakleni plan kako do KT4-Hahliča hahaha... e da ja do sad nisam uopče imala potrebe gledati kartu na trekinzima, jer su to umjesto mene obavljali drugi (za Mosor - no coment).... i tako: Zoky - prvi put na trci ne želi se ni mješat u raspravu dviju koka koje pokušavaju odgonetnut kako radi kompas, Lucija je hrabro otvorila svoju kartu i predložila svoj plan, ja sam se složila i krenuli smo nizbrdo ko divlje koze, malo su nam falile mačete ali išlo je i bez njih.... kompas nas je dobro poslužio, malo i moja intuicija te nakon nekog vremena (pitaj boga koliko) mi srečom naišli na smjerokaz za Hahliče, kasnije, opet poslje dugog trčkaranja, smo " malo glupo " lutali po nekoj cesti, jer nam se činilo da smo jako blizu i da sigurno " pogrešno " piše da je još jedna vura do KT4... poslije pola sata lutanja smo se ipak vratili i nastavili te našli..... nakon naputaka Ruže i Božene koje su se već spuštale..... hebeni dom na haličima te nagluhog domara koji nam skoro nije htio dati vode, ajde na kraju smo ipak isprosili cijela tri vrča vode... eh da ujutro mi je pukao camel bag - od tekučina sam imala jedan isostar i jedan redbull - fenomenalno i mokru guzu naravno... od Hahliča smo veselo krenuli prema Platku i nadobudno pratili put 16 i kaj ja znam kaj sve nismo isplanirali, da bi na kraju skužili da ipak malo previše i prečesto vidimo Grobnik ispred nas... sta sad? ništa... prekasno je da bi stigli završit trku i spustili smo se dolje do podnožja te sreli pastira koji nas je vodio kroz zatvoreni vojni krug te nazvali organizatora - to jest naručili smo taxi... malo smo ilegalno ušli preko ograde na autodrom i kod ulaza nas je čekao srebrni volvo i svi sretni završili još jednu avanturu..... grah je bio mrakača...