Izlučivanje kalija u bubrezima je kontrolirano ekstracelularnom koncentracijom kalija, protokom u distalnom tubulu (povećanje protoka rezultira povećanjem izlučivanja), elektronegativnosti lumena (povećana elektronegativnost povećava izlučivanje), koncentracijom natrija u lumenu distalnog tubula (niske koncentracije natrija smanjuju izlučivanje) i antidiuretskim hormonom (stimulira izlučivanje).

- Oksidacijski broj u kovalentnim spojevima dobijemo ako atomski par u vezi pribrojimo atomu veće elektronegativnosti.

Zato flor ima oksidacijski broj - 1, a kisik oksidacijskog broja - 2. - Atomi metala pozitivan oksidacijski broj osim u intermetalnim spojevima gdje metal veće elektronegativnosti ima negativan oksidacijski broj.

1. Navedi raspored kemijskih elemenata u Zemljinoj kori, planetu Zemlji i svemiru. 2. Sublimacija je: a) endoterman b) egzoterman proces? 3. Napiši izraz za izračunavanje mase atoma - ma. 4. Što su izotopi a što izobari? 5. Što je linijski a što kontinuirani spektar? 6. Što je Hundovo pravilo? 7. Napiši elektronsku konfiguraciju atoma željeza, željezovog (II) iona, željezovog (III) iona. 8. Prikaži odstupanje od pravila dijagonale kod atoma Cu, Cr, Ag, Au. 9. Koje su čestice izoelektronske s Na: Mg2 Al3, K, F -, Br -, Ag, O2 -, Cu2 10. Koliko nesparenih elektrona u d orbitali ima a) Mn, b) Ni 11. Kako se mijenja promjer atoma unutar skupine i unutar perioda? 12. Što je energija ionizacije a što elektronski afinitet? 13. Atom kojeg kemijskog elementa ima najveću a kojeg najmanju Ei 14. Umetni odgovarajući znak () a) Ei (Be) Ei (B) b) Ei (N) Ei (O) Ei su veće za atome sa sparenim s - elektronima ili s tri nesparena p elektrona u valentnoj ljusci jer im je to energetski povoljnije. 15. Što je elektronegativnost, atomi kojeg kemijskog elementa su najelektronegativniji, a kojeg najelektropozitivniji i koje su to vrijednosti? 16. Tko je najjači reducens a tko najjači oksidans? 17. Tko tvori kovalentnu vezu? 18. Da li je cijepanje kemijske veze egzoterman ili endoterman proces? 19. Što su paramagnetične, dijamagnetične a što feromagnetične tvari? 20. Prikaži strukturne molekule pomoću Lewisovih simbola: C2H6, N2, HCN, CO2, NH3, N2O4. 21. Zbog čega BeCl2 nije ionski spoj? 22. Je li AlCl3 ionski spoj ili molelula? Ako je razlika u elektronegativnosti između vezanih atoma veća od 1,8 govorimo o ionskim spojevima. 23. Objasni oblik molekule: SF6, NO2, SnCl2, PCl5, PCl3 24. Što je dipolni moment, objasni polarnost molekula. 25. Da li su molekule kisika i ozona dipoli? 26. Tko tvori vodikove veze i koja svojstva imaju molekule koje tvore vodikovu vezu? 27. Što se dešava zagrijavanjem leda a povišenjem tlaka da li se talište snižava ili povisuje i zašto? 28. Kako se zovu van der Waalsove sile koje se javljaju između trenutačnih i induciranih dipola? 29. Kada neki spojevi vodika imaju iznimno vrelište na što nas to upućuje? 30. Prikaži strukturu: fosfina (PH3), silana (SiH4). 31. Koje molekule tvore vodikovu vezu: molekule benzena, molekule etanola, metil-acetata? 32. Koje molekule imaju oblik trostrane piramide: BF3, H3O, H2O, BeCl2 33. Da li lakše otpuštaju elektrone metali ili nemetali i jesu li oni onda reducensi ili oksidansi? 34. Nacrtaj dijagram taljenja kristala i amorfne tvari i objasni razliku. 35. Izračunaj N (A) za plošno centriranu, prostorno centriranu, heksagonski sustav i jednostavnu kubičnu slagalinu. 36. Koliki je koordinacijski broj za NaCl i CsCl; objasni građu ćelija i o čemu ovisi koordinacijski broj? 37. Je li veće talište NaCl ili KCl te MgO ili BaO i objasni. 38. Kako glasi Coulombov zakon kojeg primjenjuješ kod tog određivanja? 39. Objasni pojmove alotropija, polimorfija, supravodljivost fulerena. 40. Koliko atoma ima elementarna ćelija dijamanta, prikaži računom? 41. O čemu ovisi privlačna sila kod molekulskih kristala? 42. Ima li višu temperaturu vrelišta molekula dušika ili ugljikovog monoksida? 43. Poveži: heksagonski sustav alkalijski metali plošno centrirana kocka Be, Mg, Zn volumno centrirana kocka Ca, Ni, Pt, Cu, Ag, Au 44. Poveži formule i izraze kojima se izračunava udaljenost između središta najbližih iona: A) plošno centrirana kocka d = a3/2 B) volumno centrirana kocka d = a/3

Međutim, za one prave polarne trebaš imati oveće razlike između elektronegativnosti, što će reći da trebaju biti najelektronegativniji elementi povezani s drugim nemetalima, ili pak ne toliko elektronegativni nemetali koordinirani na metalne ione.

Razumijeti promjene energije ionizacije, elektronegativnosti i polumjera atoma unutar skupine i periode i svojstva koja iz toga proizlaze,

Za svaki element mogu se pronaći različiti podaci primjerice: radius atoma, gustoća elemenata, temperatura tališta i vrelišta, vrijednost elektronegativnosti, poznati izotopi, datum i mjesto otkrića.

Budući da su energije ionizacije i elektronegativnosti proporcioanlne efektivnom naboju i one slijede isto pravilo.

Pri temperaturama iznad vrelišta dio natrijevih para nalazi se u obliku dvoatomnih molekula Na2. Tipična metalna svojstva natrija očituju se u velikoj toplinskoj i električnoj vodljivosti, malom specifičnom električnom otporu i niskoj elektronegativnosti koja je uzrok vrlo velikoj kemijskoj reaktivnosti.

S metalima, tj. elementima niske elektronegativnosti, sumpor stvara ionsku kemijsku vezu i ima oksidacijski broj - 2. U većini svojih spojeva sumpor je vezan kovalentnom vezom, a stvara spojeve u kojima ima oksidacijski broj: - 2, - 1, 1, 2, 3, 4 i 6. Kemija sumporovih spojeva dosta je opsežna pa će se ovdje navesti samo manji broj karakterističnih spojeva:

Danas znamo da i ugljik i silicij imaju po 4 elektrona u zadnjoj elektronskoj ljusci (elektronskoj razini), a fosfor i dušik po 5, pa ih to čini sličnima po pitanju reaktivnosti, elektronegativnosti i afiniteta prema elektronu.

Vodikova veza nastaje između molekula u kojima je vodikov atom vezan na atom velike elektronegativnosti (F, O, N).

U kovalentno vezanim molekulama zbog razlika u elektronegativnosti atoma dolazi do razdvajanja težišta pozitivnog i negativnog naboja te takva molekula ima dva pola.

Znači, ako je razlika elektronegativnosti atoma u molekuli veća, elektronski par je bliže elektronegativnijem atomu i pritom je molekula jače polarna.

Veza između centralnog atoma i liganda naziva se koordinacijskom vezom (većeg ili manjeg ionskog karaktera, ovisno o elektronegativnosti davaoca odnosno primaoca elektrona), ali se ni po čemu ne razlikuje od obične kovalentne veze.

Halogeni elementi mogu međusobno reagirati i pri tome stvaraju spojeve opće formule AB n, gdje je n = 1, 3, 5 i 7. Atom A je teži halogen većeg radijusa, a B je atom lakšeg halogena veće elektronegativnosti.

Zbog najveće elektronegativnosti, a time i velikog afiniteta prema elektronu, u spojevima fluor ima samo jedan oksidacijski broj: - 1.

Spojevi berilija razlikuju se od spojeva ostalih zemnoalkalijskih metala zbog malog radijusa Be 2 iona, te relativno velike energije ionizacije i relativno velike elektronegativnosti ovog elementa.

I konačno, relativno velika vrijednost koeficijenta elektronegativnosti pokazuje da postoji samo vrlo ograničen broj elemenata koji u spoju s berilijem mogu imati dovoljnu razliku elektronegativnosti karakterističnu za ionske spojeve.

Postoji li način određivanja polarnosti molekula bez tablice s podacima o elektronegativnosti elemenata? (npr. kad mi u zadatku dođe da poredam veze odnosno molekule od najslabije do najjače polarnoj, mogu li to odrediti bez da pokraj sebe imam tablicu elektronegativnosti elemenata?)

Izobliči (deformira) djelovanjem susjednog dipola ili iona dipol-dipol sile-van der Walsove privlačne sile elektrostatske prirode koje djeluju između suprotno nabijenih krajeva dipolnih molekula Londonove sile-su van der walsove sile koje djeluju među česticama koje nemaju stalan dipol, a posljedica su trenutačnih i induciranih dipola prisutnih u svakom sustavu - da bi mol.bila polarna moraju biti ispunjena dva uvjeta: 1. razlika u elektronegativnosti atoma vezanih kov.

Jakost pojedinih vodikovih veza ovisi o elektronegativnosti elemenata, dočim je za utjecaj vodikovih veza na vrelište bitno i to koliko ih molekula može ostvariti te kako se one mogu organizirati u prostoru.

S metalima manje elektronegativnosti silicij daje silicide pretežno ionskog karaktera, a ostali imaju strukturu koja je karakteristična za legure.

Cilj: Upoznavanje studenata sa svojstvima kemijskih elemenata i njihovim spojevima primjenom informacija o energiji ionizacije, elektronskom afinitetu, elektronegativnosti, standardnom redukcijskom potencijalu, ionskom radijusu i sl.

To je zbog njene polarne strukture i užasno jake elektronegativnosti kisika što stvara vrlo jaku vodikovu vezu

Zbog enormno velike razlike u koeficijentima elektronegativnosti kisika i vodika, voda ima njaveci dipolni moment od svih poznatih tvari koji iznosi 6.24 10 ^ - 30 C m.

I onda imaš i vrijednosti zvane elektronegativnosti.

Ukoliko su razlike elektronegativnosti dva atoma visoke, veza će biti pretežito ionska, elektrostatska, ukoliko su male, atomi podijele svoje vanjske elektrone i uhvate se " za ruke " i nastaje kovalentna veza.

Vodikovom vezom se smatra kemijska veza vodika i elementa velike elektronegativnosti.

Uglavnom znači zanima me kako odrediti je li molekula polarna ili nepolarna ako molekulu čine atomi približne elektronegativnosti, a to je naravno kod većine molekula