Uz sve što je ta osoba nadrobila još su falile samo prijetnje.

Falile su im još samo lisice pa bi bilo kao u pravim krimi serijama, CSI Montpellier.

no al ajde da je sam razred, učitelji... al onda opet kak bude mi falil taj naš hodnik pa oni pogledi na hodnicima.. ajmeeee pa kaj budem ja? ja budem se svako malo vraćala tam stajati na hodnik.. a daaaaj. kolko mrzim te babe tamo na hodniku tolko budu mi falile i sve do sad mi je bila onak zajebancija al sad, sad kad mi je sve tak blizu onda si mislim da ne budem mogla bez osnovne, da bude mi tak falila da ah:) i ona muzika čovječe, svaki dan kroz cijelu godinu isti cd al supač kaj.. i to mi bude falilo... i sad čujem da budu neki razredi išli na izletić neki svi skupa, a mi? a mi smo budale:) eh. al ajde recimo da pređemo preko toga... eh, da. onda ima problem zvan Tilly Billy.. bumo mi i dalje tak supač kak do sad il bude si ona našla novo društvo u gimnaziji, a Mimač i ja (ako bog da skupa) tam di već budemo išle.. kak budeee? ajmeee.. a to me naviše muči.. kaj ak Tilly više ne bude? a ja bi htjela se jos družiti s njom:) ona je supač.

- ' Dosad sam birala mužjake s fantastično izraženim osobinama koje su mojoj kuji falile.

Sve u svemu, bilo nan je dobro i nisu nan žene posebno falile mada je njihova biovlast i u dalekome Portugalu činila svoje.

Falile su još samo prostitutke, ali valjda se tenis kao sport se još nije toliko prokurvao.

jućer je bilo svega, od navijanja priko kurca, do euforije zadnjih 15 minuta na ako ne ne postaneš novi prvak ti, kad se pivalo iz duše i srca. prolazna ocjena, zapalilo se u 2 momenta da je to bilo spojit bila bi vrlo dobra bakljada za ovako malu utakmicu. a šta se tiće navijanja, pa evo ja san prvi 1 pol sidija na sredini sjevera, sa svojon ekipon zvika za kladionu, užga i tako to ide.i šta san sad manji navijač. jebiga ne može ništa na silu. bolje i to nego da donji dio jezgre pozira. tako je bilo i tako će bit. sidi masu ljudi po sjeveru sredini i oko samog kopa. to je normalno. falile su dvi ekipe jućer na utakmici. al dobra je vijest da se vraća za derbij u 5 misecu 40 ljudi: mig:... 3 debila na zapadu vjerovatno će spušit prijavu i zabranu za 1 g radi toga šta su nešto se jebavali s redaron, bože saćuvaj debila. kad bi se skupili svi koji side, puše đointe, u jezgru na manje utakmice onda bi to bilo na silu. triba otvoreno reć da sidi masu ljudi. štaš. prika st stanje uma.: rofl: ništa nova.

jos jedan u nizu meni savrsenih dana... pitam se, pa kak je moguce da mi ih se par zareda zaredom: D, al ono, moguce je.. upoznavao sam jednu doticnu osobu sa studentskim zivotom, dobro ne jos, treba prvo upast na fax, al, eto.. pred faksom sam sreo frajera s kojim sam radio u mercatoru, al nije me skuzio, vjerojatno zbog frizure (ili zbog ne-frizure, bolje receno).. a faks, ko faks, prijavljenih 10 puta vise nego kaj se prima, vani vreva, guzva.. sad bi trebal napisat katastrofa, al ne boli me briga, nek se ljudi zure, samo polagano.. hodal sam od tam od vodnikove skroz do savske 77, tam je ta uciteljska, al uopce mi nije bio bed.. vani sunceko, ma lipota... bijele hlace, mljac.. a kaj da vam velim.. poslije do mcdonaldsa, neg prica ko kaj oce, al ja se mogu ubijat tri dana u onoj hrani, prefina je.. mada, sladoled im je u banani, totalno.. i tak.. nazderali se, a onda u shoping.. nemre si nis nac, suknje prevelke, haljinee prevelke.. isprobavaj ov-ono.. nist ne pase.. al nema vezeee... polagano.. bila je jedna fora haljinica, al, malo prevelka.. puno prevelka, ustvari.. i nis, udemo u magmu, i, hvala jos jednom, naletimo na hawaiike.. i to roze sa.. sim ih daj,.. isprobavam, u struku plesu, pa imoraju uzimajj e, bila je i jedna roza maijca, savrsena, ali nisam smio.. kmeeee kaj je onda bilo? aha isli smo na crnic, prosvrljali po placu, na bus, kod mene na chok, hihi, onda do mb-a na chok i pivu.. tam su bili Dalibor, Matija i Darac.. dalibor je otisel u francusku do Lzona, pa idu gledat formulu na Magny Cours, il kak se vec pise.. neda mi se trazit po netu.. uslo se u lovu,, dalibore moj, a??? ko nas je e, a???: D, i tak, cijenjena gosca je otisla, pa smo Darac, Matek i naravno ja bez bicikla ko i uvijek, spicili na lazinu.. tulum od Antise, decko ide u Virgini-u zivjet (matek stari mu ne dela u NASA-i, nego u NATO-u).. bilo ok, nestalo pive u 11.. a to ti je kad slavis u Strmcu.. pojel sam si s Capekom slavonsku.. ljuta, bogati, dok su Matija i Darac svirali akusticnu, a falile su im dvije zadnje zice, ni bed.. onda su dosle Tea, Andreja Ivana i Leo (nos ti posran).. I OVIME SE ISPRICAVAM SVEKOLIKOM PUCANSTVU TE NADASVE NJIMA STO IH NISAM UVRSTIO U POST O KAMPIRANJU maj bed.. onda sam se zajebaval s Leekom (mozda dodjem u Brezje, ah, kaj ces kad svi traze par ovih mojih strkljavih nogica:)).. i da, ispricavam se Petrama sto nisam dosao na gajbu, ali svejedno cestitam im Sretne Imendane.. nego kaj.. i to je to.. kaj jos? neznam.. to ti je te..

... i tako smo L i ja krenuli na put....... kompliciran sam, to i nije neka novost... prije bi se moglo reći da je to opće poznata stvar... često postupam " nepametno " u životu... a i to je opće poznata stvar... moram priznati da sam danas još zbunjeniji nego prije tjedan dana, a to stvarno nije lako postići: -)... vratio sam se kasno sinoć i direkt nastavio van s bitangama jer mi je trebalo piće... puno pića... vratio sam se iz Praga, ali misli se nikako nisu htjele vratiti...... L i ja smo proteklih tjedan dana proveli u nezaboravnom provodu, vrlo često kako mi volimo reći " nalizani " zbog činjenice da smo u gradu u kojem se piju vjerojatno najbolje pive svijeta i to po smiješno niskim cijenama... također smo cijelo vrijeme provodili sa dvije prekrasne cure, koje su nas ugostile i stalno se trudile i smišljale svakakve gluposti i vodile nas posvuda i... i.. da: -) i tako, stigli smo na taj kolodvor, gdje su nas dočekale djevojke... nakon vožnje metroom, smjestili smo se u jedan stan kojeg je ta cura vlasnica, a koji je trenutno prazan... pripremile su nam i večeru, naravno po tradiciji, knedlički i svičkova sa kuhanim mesom... na to smo stavljali i marmeladu... jako fino... nakon toga smo otišli u šetnju gradom, ulica duhova, Karlov most... nastavili smo u jednom klubu La Fabrique, ali nismo ostali dugo zbog već nakupljenog umora, a i par piva je učinilo svoje...... drugi dan smo išli na neko brdo, izletište na kojem je sagrađen toranj sličan Eiffelovom, samo manji, zezali se, igrali s frizbijem... nakon toga su nam složile skandal... navukle su nas kao da dođemo na taj neki bazen jer da imaju iznenađenje... iznenađenje je bilo u tome što smo morali sudjelovat na aqua aerobiku koji vodi jedna od njih i to nas dvojica sa 48 žena u bazenu: -)))... i da ne bude zajebancije, jer smo mi to radili polovično, onda je vikala na nas da vidi da ne radimo, na što su se sve ženske okrenule da vide o čemu se radi: -)))... zbog tjelesnog i duševnog oporavka nakon sat vremena skakutanja u bazenu, odveli smo cure " kod Bosanca " na ćevape: -)... ima i u tamo, ne bi vjerovali: -)... večer smo završili dočekavši fajrunt u Infinityju, klubu koji L najviše voli iz svojeg razdoblja rada u Pragu... čak smo sreli i neke njegove frendove, naplesali se i napili... naime, ima taj problem, čehinje ne plešu na ovaj naš način, ono, stojiš čvrsto na zemlji, piješ i mrdaš glavom, ne, ne, ne... to se pleše za ozbiljno, skakanje na sve strane: -)... nije ih lako pratit, ali oduševljavaju pokretima: -)... treći dan je bio rezerviran za obilazak grada, prošli smo cijeli centar i shvatio sam da se uopće ne snalazim jer je to ogromno... djevojke su imale obaveze navečer, tako da smo L i ja ostali štanga i otišli Infinity s njegovim kompićima: -)... ta večer mi nije baš nešto draga jer su mi falile cure... četvrti dan smo išli na kupanje na neko jezero blizu grada... nije to niš posebno, ali je bilo super zbog odličnog i nadasve privlačnog društva... čak sam i izgorio na suncu... smijali su mi se jer samo ja mogu izgorit u češkoj, nakon što sam mjesec dana proveo na moru... eh... poslijepodne je slijedilo totalno iznenađenje.. cure doletile kod nas sa lubenicom napunjenom vodkom i obučene kao havajke... malo nas je pukla ta lubenica ili bolje da kažem vodka, smijali smo se ko ludi, naslikavali, radili gluposti... ma prestrašno: -)... navečer smo išli u Meloun i R11 i naplesali se ko ludi: -))... peti dan je odluka pala da idemo na selo... jedna od djevojaka ima neko imanje na jugu češke i odvezli smo se tamo... moram priznati da me jako iznenadilo... kraj je pun malih jezera i jako lijepo uređenih sela... oko tih jezera su kampovi u koje dolazi jako puno ljudi, svi se voze s biciklima, na tisuće biciklista po cestama... oko tih jezera su kao mali restorančići, onako samoposluživanje, u kojima se jeftino, a odlično jede... išli smo biciklima do jednog jezera, kupali se, kasnije vratili, napravili piknik u dvorištu... ponijeli smo hrpu različitih vrsta piva za degustaciju... i mislim da su praktički sve bolje od ovih naših: -)... sljedeći dan smo se vratili u grad... otišli smo u centar još jednom prošetati prelijepim ulicama i nakon toga van u nezaboravnu zadnju noć... vidjeli smo čak i pivnicu u kojoj je osnovan Hajduk: -)... zaglavili smo do 5 ujutro... ma ni ne mogu opisati sve, ni nabrojati sva ta mjesta na kojima smo bili, sve te vrste pive koje smo isprobali, sve to što smo vidjeli, što smo radili... glupo je ne spomenuti napušenog konobara koji nam je htio prevoditi jelovnik iako ne zna engleski, ili pivnicu u kojoj se može pisati po zidovima, ili čeha sa sela koji nas je zbunjen pitao da kaj mi tu radimo, da zašto nismo u Dubrovniku na plaži, ili o tome kako se ne sjećam zašto su mi izguljena koljena, ili o tome što smo sve tamo jeli, ili o svim tim smiješnim riječima na češkom koje sad stalno ponavljamo... toliko je toga... cure su bile predobre i bilo nam je nenadmašno... i dogodile su se neke stvari i... ne znam... ma ni neću sad o tome jer ne znam ni sam kaj si mislit... a tako je bilo teško otići...... najljepših 7 dana u životu...... volim Prag i rado ga se sjećam... i još rađe ću mu se opet vratiti...

U prizemlju Doma za starije i nemoćne korisnici masirani u Rimljanke izveli su nekoliko pjesama poput " Falile se Kaštelanke ", što su kuhari popratili pljeskom.

Napisal si neke stvari ke bi meni falile, aš jih ja nisan imel (kako ča su one alge i lat. nazivi).

Cijele kvalifikacije imali smo nevjerojatnih problema s ozljedama, na svakoj utakmici falile su nam dvije trećine ključnih igrača - zaključio je svoje izlaganje Marković.

»spara - mali okrugli podmetač (jastučić) napunjen vunon koji bi se nosija na glavi ispo ' vidra punog vode, brimena drv ili ništo teškoga; pravija bi se od različite boje postave (tkanine) od koje se već ništo sašilo (bluza, komeš, lancun, intimela), škarta; poneke šnajderice su je pravile u " lepezi " različitog matrijala i čak su na nju (sparu) ušivale i " kape " kajno i na intimeli za kušin; na lokvi, gusterni (bunaru) bi se dikora falile koja je sašila lipšu sparu, kada bi dolazile grabiti vodu za deset godin, sparu ćeš viditi samo u muzeju« http://www.index.hr/forum/2/dalmacija/tema/73801/stari-izrazi-u-dalmatinskoj-zagori.aspx?p=15 (http://www.index.hr/forum/2/dalmacija/tema/73801/stari-izrazi-u-dalmatinskoj-zagori.aspx?p=15)

.. nikada nisam pomisLiLa kako je to živjeti u nečijoj drugoj koži.. mislim, naravno da sam pomislila.. ali jednostavno nisam poželjela.. to sam tek sada zaključila.. ponekad se pitam da li su ljudi zadovoljni svojim načinom života?.. da li su zadovoljni s onime što imaju.. ili možda žele nešto više?.. prije sam si stalno postavljala takva pitanja.. puno puta sam htjela biti netko ili nešto sasvim drugo od onoga što jesam.. puno puta sam poželjela imati nešto što drugi imaju.uvijek mi se činilo kako je njihov život bolji od mojega.. uvijek su oni ' ' imali nešto ' ' a ja nisam.. uvijek sam mislila da se ta situacija ne može dogoditi obrnuto.. hm.. sad možda mnogi od vas misle da sam sebična.. a ne.. nisam.. u zadnje vrijeme me pere nostalgija za svojim kvartom.. svojim starim kvartom.. zavidim onima koji u njemu žive.. nisam ljubomorna.. samo mi neke stvari fale.. tj, falile su mi.. sada sam shvatila.. da imam prelijepi život.. koji više ne želim mijenjati nizašto.. imati sve što želim i sve što sam ikada željela.. nikada nemojte pokušavati biti nešto što niste.. nikada ne pokušavajte živjeti drugačijim životom.. nemojte govoriti ' ' da sam ja barem on/ona ' '.. vi ste takvi kakvi jeste.. baš kao i ja.. i kao takva ja postojim.. ne živim za nekog drugog.. živim za samu sebe.. sve stvari koje sam nekada ' ' željela ' ' s vremenom će se i ostvariti.. ali na moj način.. sama sebi ću biti uzor.. možda se ove moje rečenice čine glupe.. ali kao takve postoje.. kao takve ja ih želim ostvariti.. napokon volim svoj život..

Znati ćeš da si uspjela kada ti nakon jednog propuštenog dana vježbe budu falile.

Međutim, falile su mi Titove odluke, razlozi zbog kojih ih je donosio.

Ma to su samo Maje blago " falile ", za par mjeseci.

Organizatori su ih ove godine otisnuli 50 ne nadajući se da će ih trebati više, no na kraju su falile - jedne.

Na kraju krajeva, jako su nam falile RiRi i Beyonce...

- F. Alonso: Svaka cast za sve ucinjeno do sada, u koreji se vidjelo da nije dovoljno brz za borbu sa red bullovima, nekako se imao utisak da se webber poigravao sa njim, ali bilo kako bilo falile su mu 3 - 4 desetinke po krugu, ferrari mora da mu omoguci brzi bolid za finis prvenstva

Drugu polovicu su kao ostavili za dolazak doma, a Pučiška je vala duga, duga..., pa su im i prije Svetog Roka falile riči pisama.

Vot a dej... mislila bi jedinka da ga barem na bolovanju neće opterećivati nekim stvarima... ne radim tjedan dana, ali barem 5 puta dnevno mi zvoni telefon vezano uz posao... ali danas je bio dan... litl tip... opljačkana mi firma... bio sam na informativnom razgovoru... sav malaksao sam se dovukao do pandurije, dogovoreni termin je bio u 8 i pol... prvo su me pustili da čekam 20 min... ali nije me to zasmetalo, zasmetalo me to što su me ponudili da sjednem na jednu od dvije stolice... pa ti biraj... jedna je bila ona stara stolica koja je imala one daske polijepljene okomito na os stolice... jedno 6/7 komada... 2 su falile, ostale su bile toliko izlizane ili zamazane ostacima boje koja je ukazivala na učestala farbanja bijelom bojom tzv. čekaonice... i da, jesam li zaboravio napomenut da sam se otrovao hranom prije 5 dana?

Falile su tu scene poput Margaritinih pizdarija dok leti ili svevremenski bal u Walpurginoj noći, ali to je pak najteže prenosivo.

Bez nekih stvari biste mogli, ali neke bi Vam jako falile.

ej ljudovi....... za početak, zahvaljujem se na kommićima...... sam tak nastavite........ napokon sam dizajn promjenila,, nije sad nekaj,, ali bože moj, nije mi se dalo tražit.......... fale mi moje babe iz razreda........ kokoši moje, nisam mislila da budu mi tak falile....... u sub bu kod mene na vinici motorijada... cela vinička elita bu tam... i naravno JA... danas sam bila na praxy, načistila sam se ufff, al ok, bude i to prošlo... to bi bilo sve od mene.. za sad... nisam baš nekaj napisala, ali... kiss

Slobodno popodne netko je koristio za igru, netko za spavanje, netko za šetnjicu, netko za odlazak do Gospića po namirnice koje su falile.

Pravog, zivog swashbucklera koji ko da je ispao iz nekog gusarskog filma iz pedesetih ili iz nekog D D sessiona: tip ne samo da ima konjski repic, nego jos ima i noz za pojasom, cizme do pupka, raskopcanu bijelu kosulju sa pufastim rukavima, lajbek... ono, zaboga, sam su mu kubure falile samo sam cekal kad ce stavit ruke na bokove, zabacit glavu, nasmijati se veselo-Shakespirijanskim HA

nastavite niz živina koje bi trebalo istrjebiti-a da nikom nikad nebi falile: D

nisam ja kriva što nisam pisala, naime komp mi je bio kod seke budući da smo ga trebali za novogodišnji tulum koji je ove godine malo za promjenu kod nje. bilo nam je fenomenalno, vidi se i na fotkicama u slideshow-u. moram priznati da sam jako sretna mlada žena, naime nekako mi je odmah u početku ove godine (a tek je 6. dan) krenulo sve od ruke. uletio mi je jedan sasvim solidno plaćen poslić kojim sam se bavila od 2.1. do 6.1. i zaradila 500 kn, a zvali su me i za još jedan drugi posao kojem se nadam već mjesec dana i eto, izgleda da su me uzeli jupi a bio mi je i rođendan - 4.1.1987. rodila se jedna malena curica, nije puno plakala na rođenju i nije mami zadavala toliko brige (barem tada). sada je već velika, barem po godinama, no u duši je još ona ista djevojčica. taj dan sam morala raditi, došla sam doma malo umorna oko pol 11 i samo sam željela ići u krevet no kad sam upalila svjetlo dočekali su me golemi darovi velika Hello Kitty, golemi pink jastuk na kojem piše Hot i pufaste narančaste lavić papuče koje i sad nosim - jako su mekane i tople. i naravno, čestitka na kojoj su se potpisali moja dva najbolja frenda na svijetu i moja seka i koju kad otvorim umre od smijeha jer sam tak stara... suze su mi navrle na oči... tak su dragi... znali su da ću biti umorna nakon posla pa me nisu htjeli smetati i samo su mi ostavili poklone... ma predivno... vodim ih van ovaj vikend kad ne radim, definitivno. zbilja sam sretna osoba, a ova godina mi je fenomenalno počela... sa mnom su na najluđu noć u godini bili skoro svi najbolji prijatelji (falile su samo 3 super frendice). i to je najvažnije na svijetu... biti okružen ljudima koji su tu za tebe, koji te vole i koji te uveseljavaju... šta će ti novac, sav novac svijeta, ako se nemaš s nekim proveseliti?

To je činjenica, falile su nam nijanse da se dogodi happy end.